Uskoci & Morlaci

Румуни су прилично гарави с обзиром на географски положај Румуније.
Румунија је севернија од Србије, а Срби имају аутосомално више северњачке генетике и у просеку су светлије пигментације од Румуна.



Ви и Бугари личите као јаје јајету, а и генетика је потврдила да се врло сродни.

Појма немаш о чему говориш. Цело време, испочетка до краја. z:poz:
 
@ Вук Горски

Споменуо сам хаплогрупу Бурсаћа, Баста и Калања, али и за ова презимена са твог списка се знају хаплогрупе:

Шербула (Двор на Уни/Банија) - R1a-Z280>Y2613

Драча (Биљане Доње/Далмација) - I1-M227

Ерор (Бунић/Лика и Клокоч/Кордун) - I2-CTS10228

Галић (Босанско Грахово/Босанска Крајина) - R1a-Z280>Y2613

Мацут (Церовац Вукманићки/Кордун) - I2-PH908

Радуловић (Полача-Книн/Далмација) E-V13

Шкундрић (Прибудић/Лика) - N-P189.2

Жакула (Кореница/Лика) - R1a-M458>L1029

Каран (Доње Церање/Далмација) - I1-P109

Мацура (Кистање/Далмација) - I1-Z63

Тинтор (Смоковић/Далмација) - J2b-M205>Y22066

Кецман (Дринић/Босанска Крајина) - R1a-M458>L1029

Кецман (Буковача/Босанска Крајина) - J2b-M205>Y22066

Кецман (Босански Петровац/Босанска Крајина) - I2-PH908

Кецман (Босански Петровац/Босанска Крајина) - R1b-L23>BY611

Матаруга (Турјак/Босанска Крајина) - R1a-Z280>Y2613

Крњаја (Жегар/Далмација) - I2-PH908

Добрић (Добропољци/Далмација) - I2-PH908

Дукић (Грачац/Лика) - I2-PH908
 
Poslednja izmena:
Кецман (Дринић/Босанска Крајина) - R1a-M458>L1029

Кецман (Буковача/Босанска Крајина) - J2b-M205>Y22066

Кецман (Босански Петровац/Босанска Крајина) - I2-PH908

Кецман (Босански Петровац/Босанска Крајина) - R1b-L23>BY611

Једно презиме, четири различите хаплогрупе...
Има ли јачег доказа о стапању словенског и староседелачког елемента.
Дакле, презиме романског корена чији носиоци говоре словенским/српским језиком, а носе хаплогрупе међу којима се за прву са великом сигурношћу може рећи да је повезана са Словенима, док су друга и четврта врло вероватно предсловенске.

У том стапању Словена и романофоних староседелаца је, у нашем случају, превладао словенски језик, али мораш имати у виду да су и Словени неке ствари преузели од староседелаца па тако имамо случај да особа са хаплогрупом R1a има несловенско презиме.
 
Једно презиме, четири различите хаплогрупе...
Има ли јачег доказа о стапању словенског и староседелачког елемента.
Дакле, презиме романског корена чији носиоци говоре словенским/српским језиком, а носе хаплогрупе међу којима се за прву са великом сигурношћу може рећи да је повезана са Словенима, док су друга и четврта врло вероватно предсловенске.

У том стапању Словена и романофоних староседелаца је, у нашем случају, превладао словенски језик, али мораш имати у виду да су и Словени неке ствари преузели од староседелаца па тако имамо случај да особа са хаплогрупом R1a има несловенско презиме.

С обзиром да је презиме Кецман врло специфично, да су тестирани из Босанског Петровца или околине и да сви славе исту славу, мени то изгледа врло чудно.

Изгледа да је ту било домазетства, прибраћивања, а можда и превара или усвајања деце.

Ко зна који је од тих четворо прави Кецман.
 
Poslednja izmena:
@ Вук Горски

Већина презимена са твог списка нема влашко-романску основу, него су надимачког порекла или имају прасловенску основу, и само лаицима изгледају као да имају влашко-романску основу. На списак си утрпао и нека презимена за које се из авиона види да имају чисто словенску основу, као што су: Добрић, Галовић, Галић, Вукосавић, Маљковић, Страхојевић, Милиновић, Милић, Зокић, Зечковић итд.

Ево примера неких презимена са твог списка за које ти тврдиш да имају влашко-романску основу, а заправо немају:

Шкорић - Ово презиме у основи има мушко лично име Шкоро, које је надимачког порекла. Шкором су називали човека шкорава - наборана, врскава, згужвана лица.
Од овог надимка су настала презимена Шкорић, Шкоро и Шкорин.
Најранији помен Шкорића је 1644. у Сењу, где је уписан војник Иван Шкорић.
У Сењу се 1686. као досељеник из Лике помиње Вук Шкорић.
У Суботици 1724. налазимо породице са презименом Шкорин.

Лабус - У основи се налази лично име Лабо/Лаба. Име Лабо у основи има реч лаб која има више значења: усна или лабрња, лабура је земљана посуда која служи за разливање млека, лаба је име из терминологије домаћих животиња.
Реч лаб је одавно ушла у топографију, па тако постоји река Лаб на Косову, река Лаба у Немачкој, Лабин у Истри итд.
Лабус је типично личко презиме са матицом у Великој Попини у јужној Лици. У Лику су се доселили из Островице у Далмацији крајем 17-ог века.

Кордић - у основи овог презимена је прасловенска реч корда која значи мач. Сматра се да је ова реч у прасловенски језик ушла из иранског језика.
Реч корда је сродна речима ђорда и ћорда које су називи са оружје за сечу, пре свега сабљу, али оне су код нас доспеле тек у новије време посртедством Турака Османлија.
1551. у Жумберку се поимиње Радоје Кордић, на истом простору се поимињу Иваниш и Јован Кордић.
У Жумберку 1626. налазимо Радину Кордића.

Принцип - породица Гаврила Принципа се заправо презивала Чеко, а Принцип јој је био само локаолни надимак да би се разликовали од многобројних породица истог рода.
Породица Принцип се у Обљај код Босанског Грахова доселила из села Полача код Книна, а Полачу су се доселили са Грахова црногорског почетком 18-ог века и презивали су се Јовићевић. На Полачи су променили презиме у Чеко, јер су радили у турској служби као најамници, граничари те су сачекивали пролазнике. По причама старијих Принципа због тога су добили презиме Чеко, а у прилог томе иде и то што је у Полачи код Книна до 1995. постојало презиме Чеко.
Тестирани Чеко из Босанске Крајине припада хаплогрупи I2a1b.

Совиљ - Ово презиме је надимачког порекла. Совиљ значи чунак на разбоју.
Презиме Совиљ је из Лике, у Лику су се населили за време Стојана Јанковића из Смилчића у Далмацији. У Смилчић су дошли из Босне са Змијања, а на Змијање према предању из Херцеговине.

Каран - Према некима ово презиме је насталко од мушког личног имана Каран. Док је према некима мастало као хипокористик (име од миља) имена Караман, а оно од глагола карати (грдити). Тако су добијена презимена Каран, Карановић, Карић и Каровић.
Тестирани Каран из Доњег Церања у Далмацији припада хаплогрупи I1-P109.

Матавуљ - Ово презиме има јасан словенски корен. Изведено је од словенске/старословенске речи мотовило а то је точак за намотавање конца.
Код Руса постоји презиме Мотовилов, а код Украјинаца Мотовљак.
 
Poslednja izmena:
@ Вук Горски

Већина презимена са твог списка нема влашко-романску основу, него су надимачког порекла или имају прасловенску основу, и само лаицима изгледају као да имају влашко-романску основу. На списак си утрпао и нека презимена за које се из авиона види да имају чисто словенску основу, као што су: Добрић, Галовић, Галић, Вукосавић, Маљковић, Страхојевић, Милиновић, Милић, Зокић, Зечковић итд.

Није то ''мој'' списак, нити сам ја ишта ''утрпао''. То је списак састављен из неколико извора и постављен на ФХР-у. Искрено и мени нека презимена звуче потпуно словенски, нека чак и германски, али ми се чини да ипак велика већина наведених има романску основу.

Ниси обратио пажњу, али аутори и не тврде да сва презимена са списка имају сигурно романски (влашки) корен:

''Ostala prezimena predpostavljenih vlaških korijena "Alić, Basarović, Bastašić, Bilosavić, Buljkorčić Bursić, Burzanović, Butur(ac), Dobanović, Dobrić, Hrastovačić, Lakonović, Lijačić, Luić, Milić, Milinović, Nebrilović, Pasijaković, Pavečić, Radeljić, Rasporić, Selendović, Sestić, Sestrić, Strahojević, Šubašić, Šuranović, Šutilović, Vlajnić, Vlašić, Vrsajko, Vrsajković, Vrsalović, Vukosavić, Zečković, Zokić..."


Све у свему, нисам ни имао намеру да улазим у дискусију о лингвистичким питањима већ само да одговорим на погрешну тврдњу саговорника @Tuganadlanu о потпуном одсуству романског елемента у далматинском залеђу током средњег века. Тако нешто је потврђено и историјским изворима и лингвистиком, па ако већ хоћеш, и генетиком (доња граница предсловенске, старобалканске генетике, код Срба је 50%)
 
Није то ''мој'' списак, нити сам ја ишта ''утрпао''. То је списак састављен из неколико извора и постављен на ФХР-у. Искрено и мени нека презимена звуче потпуно словенски, нека чак и германски, али ми се чини да ипак велика већина наведених има романску основу.

Ниси обратио пажњу, али аутори и не тврде да сва презимена са списка имају сигурно романски (влашки) корен:

''Ostala prezimena predpostavljenih vlaških korijena "Alić, Basarović, Bastašić, Bilosavić, Buljkorčić Bursić, Burzanović, Butur(ac), Dobanović, Dobrić, Hrastovačić, Lakonović, Lijačić, Luić, Milić, Milinović, Nebrilović, Pasijaković, Pavečić, Radeljić, Rasporić, Selendović, Sestić, Sestrić, Strahojević, Šubašić, Šuranović, Šutilović, Vlajnić, Vlašić, Vrsajko, Vrsajković, Vrsalović, Vukosavić, Zečković, Zokić..."


Све у свему, нисам ни имао намеру да улазим у дискусију о лингвистичким питањима већ само да одговорим на погрешну тврдњу саговорника @Tuganadlanu о потпуном одсуству романског елемента у далматинском залеђу током средњег века. Тако нешто је потврђено и историјским изворима и лингвистиком, па ако већ хоћеш, и генетиком (доња граница предсловенске, старобалканске генетике, код Срба је 50%)

Не треба превише пажње придавати шта се пише по хрватским форумима, поготово у вези оног што се тиче Срба.
Тамо има јако пуно тролова и незналица којима је једини смисао живота негирање постојања Срба као историјског народа. Из тог разлога неки лупетају бљувотине о Власима које је наводно СПЦ "посрбила" у 19-ом веку, а неки лупетају о православним Хрватима које је исто наводно "посрбила" СПЦ.

Нека презимена од ових горе имају чисту словенску основу, а Шубашић и Алић ми звуче муслимански, вероватно се ради о личким муслиманима који су после повлачења Турака из Лике крајем 17-ог века тамо заостали и прешли у католичку веру. Бивших муслимана који су заостали у Лици после повалачеља Турака те прешли у католичку веру има највише у Госпићу и околини (поготово Перушић), али их има и другим деловима Лике.
Једна пријатељица од моје мајке из студентских дана је била Хрватица из Госпића и презивала се Алић.

Ово су нека од муслиманских презимена која се јављају код личких Хрвата: Хећимовић, Алагић, Алић, Делалић, Башић, Бегић, Ђулић, Мусић, Диздаревић, Османовић, Шабић, Куртагић, Узунлић, Мухић итд.
 
@ Вук Горски

Већина презимена са твог списка нема влашко-романску основу, него су надимачког порекла или имају прасловенску основу, и само лаицима изгледају као да имају влашко-романску основу. На списак си утрпао и нека презимена за које се из авиона види да имају чисто словенску основу, као што су: Добрић, Галовић, Галић, Вукосавић, Маљковић, Страхојевић, Милиновић, Милић, Зокић, Зечковић итд.

Ево примера неких презимена са твог списка за које ти тврдиш да имају влашко-романску основу, а заправо немају:

Шкорић - Ово презиме у основи има мушко лично име Шкоро, које је надимачког порекла. Шкором су називали човека шкорава - наборана, врскава, згужвана лица.
Од овог надимка су настала презимена Шкорић, Шкоро и Шкорин.
Најранији помен Шкорића је 1644. у Сењу, где је уписан војник Иван Шкорић.
У Сењу се 1686. као досељеник из Лике помиње Вук Шкорић.
У Суботици 1724. налазимо породице са презименом Шкорин.

Лабус - У основи се налази лично име Лабо/Лаба. Име Лабо у основи има реч лаб која има више значења: усна или лабрња, лабура је земљана посуда која служи за разливање млека, лаба је име из терминологије домаћих животиња.
Реч лаб је одавно ушла у топографију, па тако постоји река Лаб на Косову, река Лаба у Немачкој, Лабин у Истри итд.
Лабус је типично личко презиме са матицом у Великој Попини у јужној Лици. У Лику су се доселили из Островице у Далмацији крајем 17-ог века.

Кордић - у основи овог презимена је прасловенска реч корда која значи мач. Сматра се да је ова реч у прасловенски језик ушла из иранског језика.
Реч корда је сродна речима ђорда и ћорда које су називи са оружје за сечу, пре свега сабљу, али оне су код нас доспеле тек у новије време посртедством Турака Османлија.
1551. у Жумберку се поимиње Радоје Кордић, на истом простору се поимињу Иваниш и Јован Кордић.
У Жумберку 1626. налазимо Радину Кордића.

Принцип - породица Гаврила Принципа се заправо презивала Чеко, а Принцип јој је био само локаолни надимак да би се разликовали од многобројних породица истог рода.
Породица Принцип се у Обљај код Босанског Грахова доселила из села Полача код Книна, а Полачу су се доселили са Грахова црногорског почетком 18-ог века и презивали су се Јовићевић. На Полачи су променили презиме у Чеко, јер су радили у турској служби као најамници, граничари те су сачекивали пролазнике. По причама старијих Принципа због тога су добили презиме Чеко, а у прилог томе иде и то што је у Полачи код Книна до 1995. постојало презиме Чеко.
Тестирани Чеко из Босанске Крајине припада хаплогрупи I2a1b.

Совиљ - Ово презиме је надимачког порекла. Совиљ значи чунак на разбоју.
Презиме Совиљ је из Лике, у Лику су се населили за време Стојана Јанковића из Смилчића у Далмацији. У Смилчић су дошли из Босне са Змијања, а на Змијање према предању из Херцеговине.

Каран - Према некима ово презиме је насталко од мушког личног имана Каран. Док је према некима мастало као хипокористик (име од миља) имена Караман, а оно од глагола карати (грдити). Тако су добијена презимена Каран, Карановић, Карић и Каровић.
Тестирани Каран из Доњег Церања у Далмацији припада хаплогрупи I1-P109.

Матавуљ - Ово презиме има јасан словенски корен. Изведено је од словенске/старословенске речи мотовило а то је точак за намотавање конца.
Код Руса постоји презиме Мотовилов, а код Украјинаца Мотовљак.

Треба да схватиш да Власи нису Римљани, то јест да у основи су романизовани староседеоци Балкана али и са јаким уливом Словена. Ово о уливу Словена важи не само за Румуне него и за Аромуне. И цинцарски језик је богат славизмима. Балканси романски, то јест влашки, језици или дијалекти су били у додиру једни с другима, вероватно због значаја сточарства те трансхумансвта. Романски сточари су имали стална зимишта и летишта, али била су удаљена стотинама километара. Ипак погрешно је мислити о Власима као искључиво сточарима. Данашњи наслеђени вокабулар Влаха је очувао основну земљорадничку терминологију из латинског.

Другим речима, јесте да име Радул је у основи словенско, али је био усвојен од Влаха и обично означава Влахе. За остала имена које си навео, ако желиш, даћу ти романска значења.
 
Треба да схватиш да Власи нису Римљани, то јест да у основи су романизовани староседеоци Балкана али и са јаким уливом Словена. Ово о уливу Словена важи не само за Румуне него и за Аромуне. И цинцарски језик је богат славизмима. Балканси романски, то јест влашки, језици или дијалекти су били у додиру једни с другима, вероватно због значаја сточарства те трансхумансвта. Романски сточари су имали стална зимишта и летишта, али била су удаљена стотинама километара. Ипак погрешно је мислити о Власима као искључиво сточарима. Данашњи наслеђени вокабулар Влаха је очувао основну земљорадничку терминологију из латинског.

Другим речима, јесте да име Радул је у основи словенско, али је био усвојен од Влаха и обично означава Влахе. За остала имена које си навео, ако желиш, даћу ти романска значења.

Читаш ли ти шта сам ја горе написао?
Породица Гаврила Принципа се заправо презивала Чеко, а пре тога Јовићевић.
Принцип им је био кућни надимак који су донели из села Полача код Книна. У близини села Полача се налази једно место које се зове Принципове Воше а тај топоним не потиче од Влаха, него од Млечана који су владали тим крајем од 1688 до 1797. Породица Чеко (Јовићевић) је вероватно имала земљу у месту званог Принципове Воше, па су их друге породице прозвале Принцип, а то је прешло у презиме тек кад су се одселили у Обљај код Босанског Грахова. Гаврило Принцип је први који уписан под презименом Принцип и први који је рођен у Обљају, родитељи су му дошли из Полаче, а отац му је носио презиме Чеко.

Лабус је настало од старе српско-словенске речи лабрња што значи усна (моја баба би рекла губица). Лабрња као замена за усну се користила углавном за животиње.

Имаш горе објашњења и за друга наведена презимена.

Коначно си признао да Власи нису чистокрвни Римљани, него да имају и значајан словенски уплив (како лингвистички тако и генетски), па то ти ја цело време говорим. :klap:

Имају и Цинцари словенског уплива, али доста мање од Влахо-Румуна.
 
Poslednja izmena:
Коначно си признао да Власи нису чистокрвни Римљани, него да имају и значајан словенски уплив (како лингвистички тако и генетски), па то ти ја цело време говорим. :klap:
Никад нисам рекао да су Власи чистокрвни Римљани. Рекао сам да су романизовани староседеоци -- Илири, Трачани, Дачани, итд-- који су себе називали и себе још увек називају Романима, а Германи и Словени су им дали егзоним Власи. И нико не оспорава улив словенског језика у балканском романском. Што се тиче генетског микса, постоје бројне студије које показају да се сви Балканци знатно преклапају једни с другима, без обзира да ли говоре романски, словенски или албански.
 
Што се тиче генетског микса, постоје бројне студије које показају да се сви Балканци знатно преклапају једни с другима, без обзира да ли говоре романски, словенски или албански.

Доста бре више са твојим лажима, међу појединим балканским народима постоје озбиљне генетске разлике.

Балканце по генетској блискости можемо поделити на 3 групе: прва су Срби, Бошњаци и Хрвати, друга су Румуни, Бугари и Македонци, а трећа су Шиптари, Цинцари и Грци.

У оквиру ових група народи су доста генетски блиски а не сви балкански народ да се трпају у исти кош као што ти радиш, нарочито су удаљени генетски народи из прве и треће горе поменуте групе.

Мој ти је савет да престанеш да тролујеш и да погледаш шта заиста каже генетика у вези народа на овим просторима.
 
Доста бре више са твојим лажима, међу појединим балканским народима постоје озбиљне генетске разлике.

Балканце по генетској блискости можемо поделити на 3 групе: прва су Срби, Бошњаци и Хрвати, друга су Румуни, Бугари и Македонци, а трећа су Шиптари, Цинцари и Грци.

У оквиру ових група народи су доста генетски блиски а не сви балкански народ да се трпају у исти кош као што ти радиш, нарочито су удаљени генетски народи из прве и треће горе поменуте групе.

Мој ти је савет да престанеш да тролујеш и да погледаш шта заиста каже генетика у вези народа на овим просторима.

Стојане, човеку који стоји на глави -- као што ти радиш -- све изгледа наопако.
 
Na digitalnom portalu vatikanske biblioteke dostupan je manuskript br. 9466 iz 18. vijeka koji je u potpunosti posvećen odnosu katoličke prema pravoslavnoj crkvi u Dalmaciji. Između ostalog, tu se nalaze razne terminacije, dukale i dekreti senata, izvještaji zadarskog nadbiskupa Karamana i drugih biskupa o razlikama u vjeri, kanonskim vizitacijama pravoslavnih crkava, građenju i rušenjima crkava. Na mnogo stranica u ovom dokumentu se jasno pojavljuju Srbi u Dalmaciji i to se poistovjećuju sa Morlacima, a razlikuju od Grka i Bugara. Pametnom dosta.
1.jpg
 
Узимаш "лизалицу" из руке хрватско-муслиманским "знанственицима" (шовинистима). Они воле мантрати о некаквим Грцима, Цинцарима... а најдражи су им имагинарни Власи, који су у једном моменту под утицајем непостојеће СПЦ постали Срби, те према томе сви притисци којима су наведени "Власи" били изложени од стране католичке цркве&Хрвата не иду на конто српско-хрватских односа. Да би њихова прича добила фасаду "коректности", "знанственици" убаце и став да је мањи дио тих "Влаха" (никако Срба) временом постали Хрвати.
 
Узимаш "лизалицу" из руке хрватско-муслиманским "знанственицима" (шовинистима). Они воле мантрати о некаквим Грцима, Цинцарима... а најдражи су им имагинарни Власи, који су у једном моменту под утицајем непостојеће СПЦ постали Срби, те према томе сви притисци којима су наведени "Власи" били изложени од стране католичке цркве&Хрвата не иду на конто српско-хрватских односа. Да би њихова прича добила фасаду "коректности", "знанственици" убаце и став да је мањи дио тих "Влаха" (никако Срба) временом постали Хрвати.
Што се тиче етничког значења тог егзонима Morlacco (по српски би било Мавровлах), италијански документи експлицитно говоре: (Милаш, Списи о ист. псл. цркве) Morlacchi o Serviani - Морлаци, одн. Срби (око 1734), Morlacchi o Schiavoni, detti anco Serviani - Морлаци, одн. Словини, звани и Срби (1760), (надб. В. Змајевић) li Greci... Morlacchi Serviani - православци... Срби Морлаци (1720).


o Morlacima...
Francuski pisac M. Quiclet putuje za Carigrad preko Bosne 1658. godine i pise: „..le cocher y a la premiere place sur le deuant au dedans, ils sont presque tous Morlaques ou Serviens, comme on les apelle.” „..kočijaš ima prvo mjesto u unutrašnjosti, sprijeda, a svi su skoro Morlaci ili Srbi, kako ih zovu.” M. Quiclet, „Les voyages de M. Quiclet à Constantinople par terre”, Paris, 1664.
Zadarski nadbiskup izvjestava 1750. god o Srbima u Dalmaciji. 21. Informazioni, Lettere......"Serviani di rito greco esitenti nella Dalmazia" Giuseppe Valentinelli, "Bibliografia Dalmata trata da' codici della Marciana di Venezia", Venezia, 1845.,
"U svojoj relaciji podnesenoj mletackom kolegiju god. 1572. generalni providur Dalmacije i Albanije Foscarini opisuje susjedne turske krajeve. Dakle u doba dok rat izmedju Venecije i Turske jos uvijek traje. Na tom teritoriju vidi on samo dvije vrste stanovnistva - Turke u manjini i krscane u vecini. Krscane on naziva bez razlike Morlaci, i dodaje ovi su narodi srpske vjere. 70. ("Sono questi popoli christiani di fede serviana") Grga Novak, "Morlaci(Vlasi) gledani s mletacke strane, Zbornik za narodni zivot i obicaje, Knjiga 45, JAZU, Zagreb, 1971.
 
Poslednja izmena:
@qvey
Ne znam gdje bi mogao da nađeš nešto o tome, ima koja sitnica ovdje.

Zatim, i te kako da se danas često zloupotrebljavaju termini Vlah, Morlak itd. Evo jednog primjera: Rodom Žumberčanin, Hrvat-kajkavac i hrvatski književnik), zagrebački biskup i kaločki nadbiskup Petar Petretić (1604-1667, nadređeni svim grkokatolicima i pravoslavcima u Hrvatskoj te borac za grkokatoličanstvo, piše delo ,,Istorija Vlaha na teritoriji kraljevine Slavonije itd.", u kom kaže da su se u kraljevinu Slavoniju (kako on misli) od 1600. počeli naseljavati ,,Valachi sive Rasciani vel, ut verius dicam, Serviani, nam ex regno Serviae prodierunt" -- Vlasi ili Raci ili, da precizno kažem, Srbi, jer su se i doselili iz kraljevine Srbije.
1.jpg



1538. JEDAN OD NAJSTARIJIH POMENA SRPSKOG JEZIKA U HRVATSKOJ (koju Srbi, zvani Vlasi, brane od Turaka)!
22.10.1538. ban Hrvatske Petar Keglević
(rad koga zanima o imeni Kegalj) ( piše vladaru Hrvatske Ferdinandu I, caru Sv. rimskog carstva, da su se DIE SIRFEN ,,Srbi'' doselili u Žumberak u Hrvatskoj. Car Ferdinand I mu odgovara 6.11.1538. da je primio vest da su se u Hrvatsku doselili RASCIANI SIVE SERVIANI ATQUE VALACHI, QUOS VULGO ZRBSCHY VOCANT ,,Raci ili Srbi, odnosno Vlasi, koji se na svom jeziku zovu 'srpski' (Österreichisches Staatsarchiv, Wien, Haus-, Hof- und Staatsarchiv, Staatenabteilungen, Ungarische Akten/Hungarica, Allgemeine Akten, 10. & 11. 1538).
2.jpg
 
Узимаш "лизалицу" из руке хрватско-муслиманским "знанственицима" (шовинистима). Они воле мантрати о некаквим Грцима, Цинцарима... а најдражи су им имагинарни Власи, који су у једном моменту под утицајем непостојеће СПЦ постали Срби, те према томе сви притисци којима су наведени "Власи" били изложени од стране католичке цркве&Хрвата не иду на конто српско-хрватских односа. Да би њихова прича добила фасаду "коректности", "знанственици" убаце и став да је мањи дио тих "Влаха" (никако Срба) временом постали Хрвати.

Srbi (Serviano) u starim dokumentima iz Dalmacije.

Prije par godina je izašla kniga Simića i Škiljana "Srbi Cetinske Krajine", na koju su neki hrvatski istoričari osuli paljbu, jer se govori o Srbima u prošlosti, a ne o pravoslavcima. Onda im je, mislim Škiljan, odgovorio - "Pa šta, ne spominju se ni Hrvati ranije, nego samo katolici".

Karlo Antun Donadoni je 1726. g. napisao o Drnišu da je "sada do temelja razrušen da nije ostao kamen na kamenu, a jedva da je ostala koja koliba". Nastavlja, "nedaleko od tvrđave nalaze se dvije crkve koje je mletački knez dodijelio pravoslavcima i to Srbima [orig. 'Graecis, et quidem Servianis concessae'.] ." Preveo: Andrija Lukinović, 2001.

Da priložim i ja nešto iz katoličke matične knjige Drniša (1754. godina), kada se za Mihaila Ćakića iz Kričaka navodi "serviano", a ne "grecco". Zanimljivo je da je hrvatska povjesničarka Bezić-Božanić u svom radu "Katolički živalj drniške župe (1705-1797)" prekrstila "serviana" u pravoslavca, a dva reda niže navodi, kako za jednu ženu Šormaz piše da je po nacionalnosti Grkinja (grecco). Mislim, šta reći...
1.jpg
 
Srbi (Serviano) u starim dokumentima iz Dalmacije.

Prije par godina je izašla kniga Simića i Škiljana "Srbi Cetinske Krajine", na koju su neki hrvatski istoričari osuli paljbu, jer se govori o Srbima u prošlosti, a ne o pravoslavcima. Onda im je, mislim Škiljan, odgovorio - "Pa šta, ne spominju se ni Hrvati ranije, nego samo katolici".

Karlo Antun Donadoni je 1726. g. napisao o Drnišu da je "sada do temelja razrušen da nije ostao kamen na kamenu, a jedva da je ostala koja koliba". Nastavlja, "nedaleko od tvrđave nalaze se dvije crkve koje je mletački knez dodijelio pravoslavcima i to Srbima [orig. 'Graecis, et quidem Servianis concessae'.] ." Preveo: Andrija Lukinović, 2001.

Da priložim i ja nešto iz katoličke matične knjige Drniša (1754. godina), kada se za Mihaila Ćakića iz Kričaka navodi "serviano", a ne "grecco". Zanimljivo je da je hrvatska povjesničarka Bezić-Božanić u svom radu "Katolički živalj drniške župe (1705-1797)" prekrstila "serviana" u pravoslavca, a dva reda niže navodi, kako za jednu ženu Šormaz piše da je po nacionalnosti Grkinja (grecco). Mislim, šta reći...
Pogledajte prilog 739477
Класика, континуитет негације Срба. Данас је у Хрватској прихватљиво рећи православац, али не и Србин.
 
@qvey
Ne znam gdje bi mogao da nađeš nešto o tome, ima koja sitnica ovdje.

Zatim, i te kako da se danas često zloupotrebljavaju termini Vlah, Morlak itd. Evo jednog primjera: Rodom Žumberčanin, Hrvat-kajkavac i hrvatski književnik), zagrebački biskup i kaločki nadbiskup Petar Petretić (1604-1667, nadređeni svim grkokatolicima i pravoslavcima u Hrvatskoj te borac za grkokatoličanstvo, piše delo ,,Istorija Vlaha na teritoriji kraljevine Slavonije itd.", u kom kaže da su se u kraljevinu Slavoniju (kako on misli) od 1600. počeli naseljavati ,,Valachi sive Rasciani vel, ut verius dicam, Serviani, nam ex regno Serviae prodierunt" -- Vlasi ili Raci ili, da precizno kažem, Srbi, jer su se i doselili iz kraljevine Srbije.
Pogledajte prilog 739465



1538. JEDAN OD NAJSTARIJIH POMENA SRPSKOG JEZIKA U HRVATSKOJ (koju Srbi, zvani Vlasi, brane od Turaka)!
22.10.1538. ban Hrvatske Petar Keglević
(rad koga zanima o imeni Kegalj) ( piše vladaru Hrvatske Ferdinandu I, caru Sv. rimskog carstva, da su se DIE SIRFEN ,,Srbi'' doselili u Žumberak u Hrvatskoj. Car Ferdinand I mu odgovara 6.11.1538. da je primio vest da su se u Hrvatsku doselili RASCIANI SIVE SERVIANI ATQUE VALACHI, QUOS VULGO ZRBSCHY VOCANT ,,Raci ili Srbi, odnosno Vlasi, koji se na svom jeziku zovu 'srpski' (Österreichisches Staatsarchiv, Wien, Haus-, Hof- und Staatsarchiv, Staatenabteilungen, Ungarische Akten/Hungarica, Allgemeine Akten, 10. & 11. 1538).
Pogledajte prilog 739468
Hvala..
 
Serviano не значи Србин него Србијанац, тј. човек из Србије. Србин је етничка ознака, а Србијанац географска.

Нетачно.
На надгробном споменику Стефана Зовинића у Задру из прве половине 16-ог в. пише Stephano Zovinicho Serviano.
Србије у то доба није било (била је под Турцима), а поменути Зовинић се доселио у Задар из Босне. Јасно је да Serviano значи Србин.
Десно, испод Досељавање до краја 16. века
4-211a82bd3b (2).jpg
 
Serviano не значи Србин него Србијанац, тј. човек из Србије. Србин је етничка ознака, а Србијанац географска.
Само име СРБИЈА је настало из латинског а не српског језика. Тек касније из тога настаје назив Србијанац на српскоме језику.

Дакле нема везе са називима од прије тога који су опет латински назив за Србе.
 

Back
Top