Dragan_srbcg
Ističe se
- Poruka
- 2.641
Iv Bataj: Srbiji treba celovita revolucija
INTERVJU
Neminovni su preokreti i nemiri
Uvaženi francuski istoričar, lingvista i geopolitičar Iv Bataj analizira aktuelnu političku situaciju u Srbiji, objašnjava kakve su političke prilike u svetu i kakav je značaj antiglobalističkog pokreta
Odličan poznavalac istorije Rusije, Srbije i Balkana, veliki prijatelj pravoslavlja i slovenskog sveta, koji za sebe kaže da je Degolista i antiglobalista, Iv Bataj, našoj javnosti poznat je i po iznošenju mišljenja da je Srbija jedina država na prostoru bivše Jugoslavije koja po istorijskoj francuskoj školi ima istorijsku realnost i legitimitet. Ovaj doktor istorijskih nauka ujedno je i vrstan geopolitičar, odličan poznavalac spoljnopolitičkih prilika u svetu, a slovi, takođe, i za neustrašivog borca za ljudska prava, ali i slobodu malih ugnjetenih naroda. U intervjuu za ”Pečat” Iv Bataj ukazuje na vrlo nezavidan položaj srpskog naroda, razotkriva podrivačku ulogu i pozadinu brojnih nevladinih organizacija u našoj zemlji, ali najavljuje i skorašnji preokret na srpskoj političkoj sceni.
- Od ranih 90-ih godina interesujete se za srpski problem i javno u Francuskoj stajete u odbranu srpskog naroda. Zbog čega ste branili Srbe?
Jugoslaviju sam upoznao 1970, kada sam sa roditeljima putovao ka Grčkoj ili Turskoj. Zemlju sam upoznao u povratku, preko Dalmacije i Crne Gore. Putovanje smo nastavili kroz Srbiju, prolazeći kroz Rašku. Put je bio užasno loš i pun guste prašine. Najzad smo stigli u tadašnje Titovo Užice, a zatim u Beograd, gde smo spavali u hotelu Balkan. Iako u to vreme nisam baš najbolje razlikovao nacije i nacionalnosti, sećam se samo da sam se na prostoru bivše Jugoslavije, najbolje osećao u Crnoj Gori i Srbiji. Ne sećam se da sam u Dalmaciji imao bilo kakve kontakte sa Hrvatima. Međutim, kako smo se približavali pravoslavnima, gostoprimstvo, ljubaznost i toplina bivali su sve veći.
Mnogo godina posle toga, 1990, u Parizu, već uveliko sam se zalagao za odbranu Srba. Prvo zato što sam kao istoričar poznavao istoriju čitavog Balkana, a naročito istoriju Srbije, i što sam znao šta su to ”istorijske konstante” bez kojih se aktuelni trenutak u svetu ne može razumeti. Shvatio sam odmah da su Srbi, po ko zna koji put u istoriji, nepravedno napadnuti. Na mene politička opredeljenja drugih ljudi, mode, trendovi, konformizmi, propagande ili cenzure i zabrane, nisu nikada uticale. Svi kasniji događaji u Srbiji i na Balkanu, samo su potvrdili moju analizu.
- Za vreme ratnih godina posećujete Srbe u Bosni, dajete im podršku i nosite pomoć. U toku bombardovanja Srbije 1999. odbili ste poziv francuske ambasade u Beogradu da napustite našu zemlju, odlučivši da podelite sudbinu srpskog naroda. Dovodili ste vaše uticajne prijatelje iz celog sveta kako bi i oni mogli da sagledaju celokupnu tragediju srpskog naroda. Odakle toliki entuzijazam?
Ne mislim da sam učinio nešto posebno, to je za mene bila prosto moralna obaveza. Tog 24. marta 1999. bio sam u Beogradu i naravno da sam odbio da napustim grad pred bombardovanje. Ostao sam da bih svedočio. Za vreme bombardovanja, u ulici Kneza Miloša gde sam stanovao, video sam rakete koje proleću ka zgradi Vojske, na nekoliko desetina metara od mog prozora. Sva stakla na prozorima bila su odletela u vazduh, a njihovi komadići jedne noći raskrvarili su mi ruku. Stavio sam na ranu malo šljivovice i tako je izlečio. Ponašanje vašeg naroda bilo je tih dana više nego herojsko. Osećala se odluka da se pruži otpor. Niko se nije plašio! Bio sam ponosan što sam među vama. Svake noći izlazio sam na ulicu upravo iz revolta. Sve bolje sam razumevao emotivne i borbene Srbe, bliske mom narodu, onakvom kakav je nekada bio. Kada sam se mnogo kasnije vratio u Pariz, na radiju sam često svedočio i opisivao divljaštvo bombardovanja koje sam video i doživeo. Govorio sam im o kasetnim bombama, o tome kako su namerno gađani civili, kako je glavni udar uvek bio tek kada bi se na ulice skupio jadni narod u velikom broju.
- U Srbiji ste među prvima govorili o pozadini i misiji nevladinih organizacija, dajući podatke o njihovom finansiranju i podrivačkoj delatnosti u zemljama tranzicije. Koliko je to, po vašem mišljenju, pomoglo da se u Srbiji sagleda njihova uloga?
Mislim da su Srbi najzad razumeli. Nisam jedini koji sam o tome još davno govorio, ali ljudi su u prvo vreme bili jako naivni. Od vremena demonstracija protiv Slobodana Miloševića, pa sve do danas, posmatrao sam sve vaše ”nevladine organizacije”. Danas je ta stvar ipak u velikoj meri demistifikovana. Naravno, nisam kritikovao prave nevladine organizacije, nego sam razotkrio one koje rade za vašingtonsku administraciju. Sve oranž revolucije u svetu imale su isti dekor: festivalska atmosfera režirana kao u teatru, selekcija slika za zapadne medije, u kojima se lepota neke mlade devojke sa cvetom u ruci, uvek suprotstavlja opasnim i ”zlim” braniocima države u uniformi. Ista takva recept-slika poslata je u zapadne medije iz Srbije, Gruzije, Ukrajine i Libana. U svojim pisanjima koja je štampala Institucija Albert Ajnštajn, profesor Šarp udario je osnove te režirane psiho-političke metode državnih udara u zemljama koje nisu po volji SAD-a i njegovih ratnih saveznika. Za sve vreme rata niskog intenziteta protiv Jugoslavije, nisam razumeo zašto ste dozvolili da se jedan Soroš toliko razmaše, da novac inostranih organizacija, kao što su National Endowment for Democracy (NED), National Democratic Institute i International Republican Institute (IRI), prodre svuda i korumpira sve vaše medije. Čak i Freedom House, koji je vodio bivši šef CIE James Woosley, ima kancelariju u Beogradu. Predvođena neokonzervativcem Peterom Akermanom, ova organizacija je takođe stajala iza svih napada na Rusiju, povodom čečenske krize. Putin je to odmah shvatio, ali i Lukašenko. Sve ove iste mreže aktivne su ne samo na Balkanu, već i na prostoru Rusije i čitave evroazije. Njihov glavni zadatak bio je pothranjivanje konflikata, drobljenje teritorija i instaliranje fantomskih vlada. Takođe, tvorevina pod nazivom United States Institutes for Peace (USIP), organizacija bivšeg člana Nacionalnog Saveta bezbednosti Ričarda Solomona, finansirala je antisrpske aktivnosti izvesne Biserko, i njenog ”Helsinškog odbora za ljudska prava”.
Godinama je ”Međunarodna krizna grupa”, posredstvom izvesnog Džemsa Lajona, iz samog centra Beograda radila protiv Srba. Tu grupu ”za mir” osnovao je bivši američki ambasador u Turskoj, Morton Abramovic. A to je isti onaj čovek koji je u svojstvu agenta obaveštajne službe ”Stejt departmenta” sredinom 1980. isporučio 500 raketa Stinger avganistanskom teroristi po imenu Gulbuddin Hekmatyar (čoveku nadređenom Bin Ladenu), i to u cilju obaranja ruskih aviona. Osnivač Međunarodne krizne grupe Abramovic takođe je 1998. i specijalni savetnik albanskih separatista UČK u Rambujeu. Među članovima te međunarodne krizne grupe nalaze se svi vaši prijatelji: Vesli Klark, Joška Fišer, Džordž Soroš i Marti Ahtisari.
- Da li možda imate saznanja o tome ko finansira CESID, nevladinu organizaciju koja pretenduje da bude nezavisna organizacija političke sondaže?
CESID finansiraju, između ostalih, i Fondations Rockefeller, Soros i USAID. Primećuje se da ova grupa još pre zatvaranja biračkih mesta i pre zvanične izborne Komisije javno objavljuje ”pobednika” koji je po ukusu Amerike, i takvu brzu i netačnu informaciju munjevito pušta u ”čitav svet”. Tehnika ”exit polls” ovde je potpuno uobičajena. 11. maja napravljena je, na primer, namerna zbrka između ”vodi” i ”pobeđuje”, što sve olakšava manevrisanja i postizborne ucene kojih ste i sami bili svedoci. Potpuno isto rađeno je u Gruziji i Ukrajini. Iako ovi organizmi pretenduju da su nezavisni, kada ih sve povežete, dobijete jednu dugu mrežu ”proameričkih imperijalnih atlantista” koji monopolistički odlučuju o sudbini svake zemlje. A koliko su novostvorene zemlje slobodne, možete videti i po tome što je udruženje američkih pravnika vezanih za fondaciju Carnegie, PILG (Public Interest Law Group), nedavno napisalo Ustav za tzv. nezavisno Kosovo. U toj grupi pisaca kosovskog Ustava, nalazi se i jedan vaš bivši funkcioner ministarstva spoljnih poslova, izvesni Vladimir Matić, danas američke nacionalnosti, kojeg sam na sličnom poslu zapazio čak i u dalekom Nagorno Karabahu. On danas u svojstvu nekog ”profesora” vodi američke studente po Srbiji. Tog čoveka, jednog od tvoraca Ustava nezavisnog Kosova, dočekao je u Beogradu u ”Diplomatskoj akademiji” vaš ambasador u Parizu, čovek koji je bio u pregovaračkom timu za Kosovo. Reklo bi se da vaši političari, ili ni o čemu nisu obavešteni, ili su potpuno šizofreni.
Sve nevladine organizacije koje pominjem lažne su nevladine organizacije. Smatram da društva i države koje žele da opstanu moraju od ovakvih organizama da se odbrane. U Belorusiji, Rusiji i Kini shvatili su to. Bivša statička i troma birokratija SRJ nije protiv toga ništa preduzela, nego je čak dozvolila i stvaranje jednog tzv. ”američkog kulturnog centra” u Prištini koji je obavio svoj rušilački posao. Nedavno ste takav isti kulturni centar dobili i u Novom Pazaru, ali sada je već kasno da se širenje tako nečega spreči. Ne treba se onda čuditi što svuda imate probleme sa separatistima. Od 2000. godine, vi ste faktički u svemu vođeni spolja. Čak i obnova Doma Omladine u Beogradu jeste rađena pod simbolom USAID grupe, iste te grupe koja već godinama gađa vašu štampu i medije. Jasno je da onaj ko drži štampu upravlja javnim mnjenjem, a onaj ko drži omladinu, ima u svojim rukama budućnost zemlje.
INTERVJU
Neminovni su preokreti i nemiri
Uvaženi francuski istoričar, lingvista i geopolitičar Iv Bataj analizira aktuelnu političku situaciju u Srbiji, objašnjava kakve su političke prilike u svetu i kakav je značaj antiglobalističkog pokreta
Odličan poznavalac istorije Rusije, Srbije i Balkana, veliki prijatelj pravoslavlja i slovenskog sveta, koji za sebe kaže da je Degolista i antiglobalista, Iv Bataj, našoj javnosti poznat je i po iznošenju mišljenja da je Srbija jedina država na prostoru bivše Jugoslavije koja po istorijskoj francuskoj školi ima istorijsku realnost i legitimitet. Ovaj doktor istorijskih nauka ujedno je i vrstan geopolitičar, odličan poznavalac spoljnopolitičkih prilika u svetu, a slovi, takođe, i za neustrašivog borca za ljudska prava, ali i slobodu malih ugnjetenih naroda. U intervjuu za ”Pečat” Iv Bataj ukazuje na vrlo nezavidan položaj srpskog naroda, razotkriva podrivačku ulogu i pozadinu brojnih nevladinih organizacija u našoj zemlji, ali najavljuje i skorašnji preokret na srpskoj političkoj sceni.
- Od ranih 90-ih godina interesujete se za srpski problem i javno u Francuskoj stajete u odbranu srpskog naroda. Zbog čega ste branili Srbe?
Jugoslaviju sam upoznao 1970, kada sam sa roditeljima putovao ka Grčkoj ili Turskoj. Zemlju sam upoznao u povratku, preko Dalmacije i Crne Gore. Putovanje smo nastavili kroz Srbiju, prolazeći kroz Rašku. Put je bio užasno loš i pun guste prašine. Najzad smo stigli u tadašnje Titovo Užice, a zatim u Beograd, gde smo spavali u hotelu Balkan. Iako u to vreme nisam baš najbolje razlikovao nacije i nacionalnosti, sećam se samo da sam se na prostoru bivše Jugoslavije, najbolje osećao u Crnoj Gori i Srbiji. Ne sećam se da sam u Dalmaciji imao bilo kakve kontakte sa Hrvatima. Međutim, kako smo se približavali pravoslavnima, gostoprimstvo, ljubaznost i toplina bivali su sve veći.
Mnogo godina posle toga, 1990, u Parizu, već uveliko sam se zalagao za odbranu Srba. Prvo zato što sam kao istoričar poznavao istoriju čitavog Balkana, a naročito istoriju Srbije, i što sam znao šta su to ”istorijske konstante” bez kojih se aktuelni trenutak u svetu ne može razumeti. Shvatio sam odmah da su Srbi, po ko zna koji put u istoriji, nepravedno napadnuti. Na mene politička opredeljenja drugih ljudi, mode, trendovi, konformizmi, propagande ili cenzure i zabrane, nisu nikada uticale. Svi kasniji događaji u Srbiji i na Balkanu, samo su potvrdili moju analizu.
- Za vreme ratnih godina posećujete Srbe u Bosni, dajete im podršku i nosite pomoć. U toku bombardovanja Srbije 1999. odbili ste poziv francuske ambasade u Beogradu da napustite našu zemlju, odlučivši da podelite sudbinu srpskog naroda. Dovodili ste vaše uticajne prijatelje iz celog sveta kako bi i oni mogli da sagledaju celokupnu tragediju srpskog naroda. Odakle toliki entuzijazam?
Ne mislim da sam učinio nešto posebno, to je za mene bila prosto moralna obaveza. Tog 24. marta 1999. bio sam u Beogradu i naravno da sam odbio da napustim grad pred bombardovanje. Ostao sam da bih svedočio. Za vreme bombardovanja, u ulici Kneza Miloša gde sam stanovao, video sam rakete koje proleću ka zgradi Vojske, na nekoliko desetina metara od mog prozora. Sva stakla na prozorima bila su odletela u vazduh, a njihovi komadići jedne noći raskrvarili su mi ruku. Stavio sam na ranu malo šljivovice i tako je izlečio. Ponašanje vašeg naroda bilo je tih dana više nego herojsko. Osećala se odluka da se pruži otpor. Niko se nije plašio! Bio sam ponosan što sam među vama. Svake noći izlazio sam na ulicu upravo iz revolta. Sve bolje sam razumevao emotivne i borbene Srbe, bliske mom narodu, onakvom kakav je nekada bio. Kada sam se mnogo kasnije vratio u Pariz, na radiju sam često svedočio i opisivao divljaštvo bombardovanja koje sam video i doživeo. Govorio sam im o kasetnim bombama, o tome kako su namerno gađani civili, kako je glavni udar uvek bio tek kada bi se na ulice skupio jadni narod u velikom broju.
- U Srbiji ste među prvima govorili o pozadini i misiji nevladinih organizacija, dajući podatke o njihovom finansiranju i podrivačkoj delatnosti u zemljama tranzicije. Koliko je to, po vašem mišljenju, pomoglo da se u Srbiji sagleda njihova uloga?
Mislim da su Srbi najzad razumeli. Nisam jedini koji sam o tome još davno govorio, ali ljudi su u prvo vreme bili jako naivni. Od vremena demonstracija protiv Slobodana Miloševića, pa sve do danas, posmatrao sam sve vaše ”nevladine organizacije”. Danas je ta stvar ipak u velikoj meri demistifikovana. Naravno, nisam kritikovao prave nevladine organizacije, nego sam razotkrio one koje rade za vašingtonsku administraciju. Sve oranž revolucije u svetu imale su isti dekor: festivalska atmosfera režirana kao u teatru, selekcija slika za zapadne medije, u kojima se lepota neke mlade devojke sa cvetom u ruci, uvek suprotstavlja opasnim i ”zlim” braniocima države u uniformi. Ista takva recept-slika poslata je u zapadne medije iz Srbije, Gruzije, Ukrajine i Libana. U svojim pisanjima koja je štampala Institucija Albert Ajnštajn, profesor Šarp udario je osnove te režirane psiho-političke metode državnih udara u zemljama koje nisu po volji SAD-a i njegovih ratnih saveznika. Za sve vreme rata niskog intenziteta protiv Jugoslavije, nisam razumeo zašto ste dozvolili da se jedan Soroš toliko razmaše, da novac inostranih organizacija, kao što su National Endowment for Democracy (NED), National Democratic Institute i International Republican Institute (IRI), prodre svuda i korumpira sve vaše medije. Čak i Freedom House, koji je vodio bivši šef CIE James Woosley, ima kancelariju u Beogradu. Predvođena neokonzervativcem Peterom Akermanom, ova organizacija je takođe stajala iza svih napada na Rusiju, povodom čečenske krize. Putin je to odmah shvatio, ali i Lukašenko. Sve ove iste mreže aktivne su ne samo na Balkanu, već i na prostoru Rusije i čitave evroazije. Njihov glavni zadatak bio je pothranjivanje konflikata, drobljenje teritorija i instaliranje fantomskih vlada. Takođe, tvorevina pod nazivom United States Institutes for Peace (USIP), organizacija bivšeg člana Nacionalnog Saveta bezbednosti Ričarda Solomona, finansirala je antisrpske aktivnosti izvesne Biserko, i njenog ”Helsinškog odbora za ljudska prava”.
Godinama je ”Međunarodna krizna grupa”, posredstvom izvesnog Džemsa Lajona, iz samog centra Beograda radila protiv Srba. Tu grupu ”za mir” osnovao je bivši američki ambasador u Turskoj, Morton Abramovic. A to je isti onaj čovek koji je u svojstvu agenta obaveštajne službe ”Stejt departmenta” sredinom 1980. isporučio 500 raketa Stinger avganistanskom teroristi po imenu Gulbuddin Hekmatyar (čoveku nadređenom Bin Ladenu), i to u cilju obaranja ruskih aviona. Osnivač Međunarodne krizne grupe Abramovic takođe je 1998. i specijalni savetnik albanskih separatista UČK u Rambujeu. Među članovima te međunarodne krizne grupe nalaze se svi vaši prijatelji: Vesli Klark, Joška Fišer, Džordž Soroš i Marti Ahtisari.
- Da li možda imate saznanja o tome ko finansira CESID, nevladinu organizaciju koja pretenduje da bude nezavisna organizacija političke sondaže?
CESID finansiraju, između ostalih, i Fondations Rockefeller, Soros i USAID. Primećuje se da ova grupa još pre zatvaranja biračkih mesta i pre zvanične izborne Komisije javno objavljuje ”pobednika” koji je po ukusu Amerike, i takvu brzu i netačnu informaciju munjevito pušta u ”čitav svet”. Tehnika ”exit polls” ovde je potpuno uobičajena. 11. maja napravljena je, na primer, namerna zbrka između ”vodi” i ”pobeđuje”, što sve olakšava manevrisanja i postizborne ucene kojih ste i sami bili svedoci. Potpuno isto rađeno je u Gruziji i Ukrajini. Iako ovi organizmi pretenduju da su nezavisni, kada ih sve povežete, dobijete jednu dugu mrežu ”proameričkih imperijalnih atlantista” koji monopolistički odlučuju o sudbini svake zemlje. A koliko su novostvorene zemlje slobodne, možete videti i po tome što je udruženje američkih pravnika vezanih za fondaciju Carnegie, PILG (Public Interest Law Group), nedavno napisalo Ustav za tzv. nezavisno Kosovo. U toj grupi pisaca kosovskog Ustava, nalazi se i jedan vaš bivši funkcioner ministarstva spoljnih poslova, izvesni Vladimir Matić, danas američke nacionalnosti, kojeg sam na sličnom poslu zapazio čak i u dalekom Nagorno Karabahu. On danas u svojstvu nekog ”profesora” vodi američke studente po Srbiji. Tog čoveka, jednog od tvoraca Ustava nezavisnog Kosova, dočekao je u Beogradu u ”Diplomatskoj akademiji” vaš ambasador u Parizu, čovek koji je bio u pregovaračkom timu za Kosovo. Reklo bi se da vaši političari, ili ni o čemu nisu obavešteni, ili su potpuno šizofreni.
Sve nevladine organizacije koje pominjem lažne su nevladine organizacije. Smatram da društva i države koje žele da opstanu moraju od ovakvih organizama da se odbrane. U Belorusiji, Rusiji i Kini shvatili su to. Bivša statička i troma birokratija SRJ nije protiv toga ništa preduzela, nego je čak dozvolila i stvaranje jednog tzv. ”američkog kulturnog centra” u Prištini koji je obavio svoj rušilački posao. Nedavno ste takav isti kulturni centar dobili i u Novom Pazaru, ali sada je već kasno da se širenje tako nečega spreči. Ne treba se onda čuditi što svuda imate probleme sa separatistima. Od 2000. godine, vi ste faktički u svemu vođeni spolja. Čak i obnova Doma Omladine u Beogradu jeste rađena pod simbolom USAID grupe, iste te grupe koja već godinama gađa vašu štampu i medije. Jasno je da onaj ko drži štampu upravlja javnim mnjenjem, a onaj ko drži omladinu, ima u svojim rukama budućnost zemlje.
Poslednja izmena:
Mozda nas sada zaista i puste na miru. Tako mi izgleda njihova trenutna strategija. I ovo Kosovo im je preselo. Valjda su se otkachili vishe...
