čedina_zebra
Legenda
- Poruka
- 53.468
Irska: sveštenici zlostavljali decu
Irska se od pre nekoliko dana suočava sa bolnom istinom koja je sada zvanično izbila na površinu, iako su za nju mnogi znali decenijama.
U Dablinu je, naime, objavljen šokantan izveštaj o, kako se navodi, decenijama dugom fizičkom, seksualnom i psihičkom zlostavljanju dece u ustanovama kojiima je upravljala katolička crkva u Irskoj.
Crkva je u toj zemlji ne samo veoma moćna, nego igra i važnu ulogu u društvu upravljajući brojnim školama, popravnim domovima, sirotištima i domovima za nezbrinutu decu.
Irska državna televizija je pre nekoliko godina emitovala seriju dokumentaraca o temi zlostavljanja dece koja su bila u nadležnosti crkve, a potom je država imenovala posebnu komisiju kojoj je zadatak bio da istraži taj problem.
Devet godina do istine
Istraga je trajala punih devet godina, a sada je objavljen i izveštaj koji potvrđuje da je decenijama trajalo masovno zlostavljanje dece u ustanovama kojima je upravljala crkva. Izveštaj je predstavio sudija Šon Rajan:
BBC
"Za nas u komisiji, ovo je kraj dugog puta - ali je taj naš put jako kratak ako se u poredi sa putem koji su, tražeći zadovoljenje pravde, prošle žrtve", rekao je on.
Jedna od žrtava je Kol O' Gorman, koga je između 14. i 17. godine života seksualno zlostavljao sveštenik.
On danas živi u Britaniji , a o svom iskustvu je napisao knjigu koja se zove "Neverovatno".
"Upoznao sam sveštenika po imenu Šon Forčun, na okupljanju koje je crkva organizovala za omladinu. Dve nedelje kasnije on je došao u našu kuću i pitao da li bih mogao da mu pomognem da u njegovoj novoj parohiji organizuje okupljanja mladih. Bio sam počastvovan i oduševljen. Ni moji roditelji nisu ni jedng trenutka sumnjali u dobre namere sveštenika - bila je to 1991. godina u katoličkoj Irskoj, i ja sam otišao kod njega. Ali njegova namera nije bila da mi pruži priliku da radim ono šte me je zanimalo, nego da me seksualno zlostavlja. Sve što su me do tada učili bilo je da su sveštenici dobri i da ne mogu da učine zlo. Ja sam zato za ono što mi se dešavalo krivio sebe - što je on, opet, koristio da me ucenjuje i da me primora da ponovo odem kod njega."
Hroničan problem
Tom Hejs je jedan od onih koji su preživeli maltretiranje sveštenika
U izveštaju specijalne komisije irske vlade stoji da je seksualno zlostavljanje bilo hroničan problem, posebno u crkvenim ustanovama za dečake.
Navode se, između ostalog, reči čoveka koji kaže da se u domu za nezbrinutu decu u kojem je rastao radovao Božiću zato što makar na taj dan nije bilo seksualnog zlostavljanja.
Međutim, u izveštaju se kaže i da su i fizičko i psihičko maltretiranje bili redovna pojava; novinar irske državne televizije An Mari Grin pratila je objavljivanje nalaza specijalne komisije:
"Jedna žena opisuje kako je časnim sestrama omiljeni način kažnjavanja bio da uhvate decu za kosu i da ih tako podignu s poda. Premlaćivanje male dece je bilo redovna pojava. Žrtve kažu da su redovno bičevane, šutirane, da su im nanošene opekotine i da su im glave potapane ispod vode. Bilo je i ponižavanja, i drugih oblika psihičkog maltretiranja. Deca su, pritom, često loše hranjena. Novac koji su crkvene ustanove dobijale od države kako bi hranile decu je preusmeravan u ishranu monaha, sveštenika i časnih sestara, a deca su dobijala jako lošu hranu."
"Mnogi su znali šta se dešava"
U Irskoj su mnogi znali šta se dešava, ali se malo ko usuđivao da javno optuži moćnu i uglednu katoličku crkvu, koja se uz to svojski trudila da ućutka svaku žrtvu koja se usudila da progovori.
Nalazi izveštaja su zato i šokantni i očekivani - a ono što je za većinu Iraca verovatno najveći šok je nalaz komsije da je crkva, umesto da pokuša da spreči maltertiranje, sistematski prikrivala šta se dešava tako što je npr. sveštenike koji su seksualno zlostavljali decu selila iz jedne parohije u drugu, iz jedne škole u drugu.
Najviši katolički velikodostojnik u Irskoj, kardinal Šon Brajdi, izvinio se i rekao da ga je sramota.
Žrtve zlostavljanja tvrde da je napravljen veliki i važan korak, ali da pravda još uvek nije potpuno zadovoljena jer imena sveštenika, monaha i časnih sestara koji su učestvovali u zlostavljanju ostaju zaštićena, odnosno neće biti objavlji
Irska se od pre nekoliko dana suočava sa bolnom istinom koja je sada zvanično izbila na površinu, iako su za nju mnogi znali decenijama.
U Dablinu je, naime, objavljen šokantan izveštaj o, kako se navodi, decenijama dugom fizičkom, seksualnom i psihičkom zlostavljanju dece u ustanovama kojiima je upravljala katolička crkva u Irskoj.
Crkva je u toj zemlji ne samo veoma moćna, nego igra i važnu ulogu u društvu upravljajući brojnim školama, popravnim domovima, sirotištima i domovima za nezbrinutu decu.
Irska državna televizija je pre nekoliko godina emitovala seriju dokumentaraca o temi zlostavljanja dece koja su bila u nadležnosti crkve, a potom je država imenovala posebnu komisiju kojoj je zadatak bio da istraži taj problem.
Devet godina do istine
Istraga je trajala punih devet godina, a sada je objavljen i izveštaj koji potvrđuje da je decenijama trajalo masovno zlostavljanje dece u ustanovama kojima je upravljala crkva. Izveštaj je predstavio sudija Šon Rajan:
BBC
"Za nas u komisiji, ovo je kraj dugog puta - ali je taj naš put jako kratak ako se u poredi sa putem koji su, tražeći zadovoljenje pravde, prošle žrtve", rekao je on.
Jedna od žrtava je Kol O' Gorman, koga je između 14. i 17. godine života seksualno zlostavljao sveštenik.
On danas živi u Britaniji , a o svom iskustvu je napisao knjigu koja se zove "Neverovatno".
"Upoznao sam sveštenika po imenu Šon Forčun, na okupljanju koje je crkva organizovala za omladinu. Dve nedelje kasnije on je došao u našu kuću i pitao da li bih mogao da mu pomognem da u njegovoj novoj parohiji organizuje okupljanja mladih. Bio sam počastvovan i oduševljen. Ni moji roditelji nisu ni jedng trenutka sumnjali u dobre namere sveštenika - bila je to 1991. godina u katoličkoj Irskoj, i ja sam otišao kod njega. Ali njegova namera nije bila da mi pruži priliku da radim ono šte me je zanimalo, nego da me seksualno zlostavlja. Sve što su me do tada učili bilo je da su sveštenici dobri i da ne mogu da učine zlo. Ja sam zato za ono što mi se dešavalo krivio sebe - što je on, opet, koristio da me ucenjuje i da me primora da ponovo odem kod njega."
Hroničan problem
Tom Hejs je jedan od onih koji su preživeli maltretiranje sveštenika
U izveštaju specijalne komisije irske vlade stoji da je seksualno zlostavljanje bilo hroničan problem, posebno u crkvenim ustanovama za dečake.
Navode se, između ostalog, reči čoveka koji kaže da se u domu za nezbrinutu decu u kojem je rastao radovao Božiću zato što makar na taj dan nije bilo seksualnog zlostavljanja.
Međutim, u izveštaju se kaže i da su i fizičko i psihičko maltretiranje bili redovna pojava; novinar irske državne televizije An Mari Grin pratila je objavljivanje nalaza specijalne komisije:
"Jedna žena opisuje kako je časnim sestrama omiljeni način kažnjavanja bio da uhvate decu za kosu i da ih tako podignu s poda. Premlaćivanje male dece je bilo redovna pojava. Žrtve kažu da su redovno bičevane, šutirane, da su im nanošene opekotine i da su im glave potapane ispod vode. Bilo je i ponižavanja, i drugih oblika psihičkog maltretiranja. Deca su, pritom, često loše hranjena. Novac koji su crkvene ustanove dobijale od države kako bi hranile decu je preusmeravan u ishranu monaha, sveštenika i časnih sestara, a deca su dobijala jako lošu hranu."
"Mnogi su znali šta se dešava"
U Irskoj su mnogi znali šta se dešava, ali se malo ko usuđivao da javno optuži moćnu i uglednu katoličku crkvu, koja se uz to svojski trudila da ućutka svaku žrtvu koja se usudila da progovori.
Nalazi izveštaja su zato i šokantni i očekivani - a ono što je za većinu Iraca verovatno najveći šok je nalaz komsije da je crkva, umesto da pokuša da spreči maltertiranje, sistematski prikrivala šta se dešava tako što je npr. sveštenike koji su seksualno zlostavljali decu selila iz jedne parohije u drugu, iz jedne škole u drugu.
Najviši katolički velikodostojnik u Irskoj, kardinal Šon Brajdi, izvinio se i rekao da ga je sramota.
Žrtve zlostavljanja tvrde da je napravljen veliki i važan korak, ali da pravda još uvek nije potpuno zadovoljena jer imena sveštenika, monaha i časnih sestara koji su učestvovali u zlostavljanju ostaju zaštićena, odnosno neće biti objavlji
