Светозар Прибићевић
Zainteresovan član
- Poruka
- 256
Много се говорило и писало о предратној сарадњи између хрватских усташа и комуниста.О споразуму Будак-Пијаде,логистичкој потпори хрватских комуниста,Павелићевим усташама у подизању велебитског устанка,али све су то само неки од на око неповезаних догађаја,који сежу много дубље,те се то не ради о тек неповезаним стварима како се то мислило,него је то много озбиљније и вуче коријене из времена од прије првог свјетског рата.
Мала хрватска нација,своје огромне империјалистичке апетите показивала је још за владавине Аустроугарске,када су непрестано узроковали кризе и напетости у тој дуалној монархији,а након пропасти османлијског царства и Аустроугарске анексије Босне и Херцеговине,Загребу се учинило,да је дошло вријеме испуњења њихових вишестољетних тежњи о стварању велике и независне Хрватске.
Хрвати,народ који по својој природи и карактеру није био ратоборан и јуначки као шта су Срби,сва та стољећа,ћутке су трпили понижењљ од Беча и Пеште,док су Срби подизали,додуше неуспјешне оружане побуне у свим вилајетима Османскога царства,гдје су већином живјелИ Срби.
Понижења која су стољећима доживљавали Хрвати,од њих је учинило,један подао и кукавички народ,који нема храбрости,али чија осветољубивост прераста у комплекс мање вриједности,ради чега се код њих развила колективна психоза и социопатија,а та социопатија се повећала када је ,,Сербска пасмина,, како су они називали Србе,и за коју су сматрали да је нижа и безвиједнија од њихове ,,Хорватске,, након завршетка првог свјетског рата,побједнички ушетала у Загреб.
Једино су два народа на цијеломе свијету,развили тако мизантропске карактеристике према свим осталим народима,а то су Хрвати и Јевреји,а једина разлика између њих је та шта су се једни селили као номади,док су други чврсто опстајали на туђим земљама које им не припадају.
Али вратимо се сада на Аустроугарску,једну велику римокатоличку империјалну силу,коју је Ватикан наметну као водећу у Европи и бедемом западног хришћанства.
У тој монархији Хрвати су се осјећали безвриједни,а Ватикан који је гурнуо Хрвате у поданички положај у тој монархији,није чинио ништа чиме би помогао Хрватима,који су били грађани другог реда.
Хрвати колико год су имали некакву сигурност у Аустроугарској,ипак су је презирали из дна душе,јер су ћесто сматрали да им Беч и Пешта отимају,како су они то сматрали,,историске земље,, на које су сматрали да полажу природно и историско право. У већини случајева,то је било далеко од истине,тим више јер су Хрвати потпуно неутемењено својим земљама сматрали цијело подручје,које се простире од Јужне Штајерске и Тирола,па све до Скадра и сјеверне Албаније.
Мала нација великих империјалних апетита,која има гене дивљих и барбарских племена номада и плаћених ратника убојица,са временом је изгубила ту своју борбеност,али не и окрутност и безосјећајност.
Али,дивљи менталитет Хрвата и страст према убијању,можда јест потиснут због кукавичлука пред далеко бројнијим и надмоћнијим околним народима,чије су земље узурпирали и насељавали,али тај свој садизам и окрутност,замијенили су другим и нимало опасним,перфидним и суптилнијим методама.
Хрвати су знали да војно никада немогу изборити ни један километар своје државе,па су се окренули другим начинима за постизање својих циљева,а у томе су чак надмашили и Јевреје.
Оснивањем Илирског покрета и измишљањем идеје Јужнога славенства,они су хтјели придобити и искористити друге славенске народе за своју ствар,а у ту замку су се упецали Срби и Словенци,јер су и сами имали проблема,Срби са Турцима,а Словенци су били изложени насилној германизацији.
Не схвативши праве хрватске намјере,Срби и Словенци су се упецали на ту опасну идеју,којој ништа друго није било за циљ,него дестабилизација Аустроугарске и стварање Велике краљевине Хрватске,у Томиславовим границама,у које су Хрвати вјеровали да су некада постојале.
Беч и Пешта,нису на вријеме препознали праве хрватске намјере,али због њиховог вјечног ривалства у тој монархији,више су били забринути шта ће учинити други,јер су и Беч и Пешта имали сукоб интереса око полагања права на земње које су настањивали Хрвати.
Велики ударац Хрватима,десио се анексиом Босне и Херцеговине Аустроугарској,коју су они звали ,,Турска Хрватска,, а она није никада постала Хрватска,него су на њу подједнако полагали право и Беч и Пешта.
Сматра се да је управо Босна и Херцеговина узрок свих хрватских комплекса и фрустрација,али хладна одбијеница захтјева хрватских банова од Беча и Пеште да Босна и Херцеговина буде сматрана дијелом Хрватске,заједно са Славонијом и Далмацијом,након шта је Берлински конгрес Босну и Херцеговину додијелио Аустроугарској на 30 год. мониторинга,да би је она послије у потпуности анексирала.
Наравно да ни у Загребу нису сједили скрштених руку,па је тако прије истека тридесетогодишњег мониторинга Аустроугарске над Босном и Херцеговином,1905 год.у Загребу основано тајно друштво по узору на слична јеврејска масонска удружења.
То хрватско масонско друштво,називало се ,,Братсво хрватског змаја,, а симбол змаја није случано одабаран,али он нема никакве везе са краљом Сигмундом,како су Хрвати то вољели наглашавати,нити је то била тек обична организација за очување њиховог језика,културе и историје,онако како су је они приказивали.
То је била права хрватска верзија јеврејских масоњериски организација,која је имала створити и реализовати стољетни пројекат,,тисућљетне Велике Хрватске,,
И ако је по свом статусу и дјеловању та организација наликовала,на чисту окултну и сатанистичку организацију,многи хрватски католички бискупи,мимо знања Ватикана,помагали су и финансирали рад тог удружења.
Главни прави циљ те организације је био,створити велики и хомогени простор,етнички очишћен од свог нехрватског живња,на ком ће се уздигнути и створити Велика Хрватска.
Хрвати су сматрали да би таква држава требала бити краљевина,шта би имало додатни значај и симболику,а она би се требала простирати све од Тирола,па до сјеверне Албаније.
Мала хрватска нација,своје огромне империјалистичке апетите показивала је још за владавине Аустроугарске,када су непрестано узроковали кризе и напетости у тој дуалној монархији,а након пропасти османлијског царства и Аустроугарске анексије Босне и Херцеговине,Загребу се учинило,да је дошло вријеме испуњења њихових вишестољетних тежњи о стварању велике и независне Хрватске.
Хрвати,народ који по својој природи и карактеру није био ратоборан и јуначки као шта су Срби,сва та стољећа,ћутке су трпили понижењљ од Беча и Пеште,док су Срби подизали,додуше неуспјешне оружане побуне у свим вилајетима Османскога царства,гдје су већином живјелИ Срби.
Понижења која су стољећима доживљавали Хрвати,од њих је учинило,један подао и кукавички народ,који нема храбрости,али чија осветољубивост прераста у комплекс мање вриједности,ради чега се код њих развила колективна психоза и социопатија,а та социопатија се повећала када је ,,Сербска пасмина,, како су они називали Србе,и за коју су сматрали да је нижа и безвиједнија од њихове ,,Хорватске,, након завршетка првог свјетског рата,побједнички ушетала у Загреб.
Једино су два народа на цијеломе свијету,развили тако мизантропске карактеристике према свим осталим народима,а то су Хрвати и Јевреји,а једина разлика између њих је та шта су се једни селили као номади,док су други чврсто опстајали на туђим земљама које им не припадају.
Али вратимо се сада на Аустроугарску,једну велику римокатоличку империјалну силу,коју је Ватикан наметну као водећу у Европи и бедемом западног хришћанства.
У тој монархији Хрвати су се осјећали безвриједни,а Ватикан који је гурнуо Хрвате у поданички положај у тој монархији,није чинио ништа чиме би помогао Хрватима,који су били грађани другог реда.
Хрвати колико год су имали некакву сигурност у Аустроугарској,ипак су је презирали из дна душе,јер су ћесто сматрали да им Беч и Пешта отимају,како су они то сматрали,,историске земље,, на које су сматрали да полажу природно и историско право. У већини случајева,то је било далеко од истине,тим више јер су Хрвати потпуно неутемењено својим земљама сматрали цијело подручје,које се простире од Јужне Штајерске и Тирола,па све до Скадра и сјеверне Албаније.
Мала нација великих империјалних апетита,која има гене дивљих и барбарских племена номада и плаћених ратника убојица,са временом је изгубила ту своју борбеност,али не и окрутност и безосјећајност.
Али,дивљи менталитет Хрвата и страст према убијању,можда јест потиснут због кукавичлука пред далеко бројнијим и надмоћнијим околним народима,чије су земље узурпирали и насељавали,али тај свој садизам и окрутност,замијенили су другим и нимало опасним,перфидним и суптилнијим методама.
Хрвати су знали да војно никада немогу изборити ни један километар своје државе,па су се окренули другим начинима за постизање својих циљева,а у томе су чак надмашили и Јевреје.
Оснивањем Илирског покрета и измишљањем идеје Јужнога славенства,они су хтјели придобити и искористити друге славенске народе за своју ствар,а у ту замку су се упецали Срби и Словенци,јер су и сами имали проблема,Срби са Турцима,а Словенци су били изложени насилној германизацији.
Не схвативши праве хрватске намјере,Срби и Словенци су се упецали на ту опасну идеју,којој ништа друго није било за циљ,него дестабилизација Аустроугарске и стварање Велике краљевине Хрватске,у Томиславовим границама,у које су Хрвати вјеровали да су некада постојале.
Беч и Пешта,нису на вријеме препознали праве хрватске намјере,али због њиховог вјечног ривалства у тој монархији,више су били забринути шта ће учинити други,јер су и Беч и Пешта имали сукоб интереса око полагања права на земње које су настањивали Хрвати.
Велики ударац Хрватима,десио се анексиом Босне и Херцеговине Аустроугарској,коју су они звали ,,Турска Хрватска,, а она није никада постала Хрватска,него су на њу подједнако полагали право и Беч и Пешта.
Сматра се да је управо Босна и Херцеговина узрок свих хрватских комплекса и фрустрација,али хладна одбијеница захтјева хрватских банова од Беча и Пеште да Босна и Херцеговина буде сматрана дијелом Хрватске,заједно са Славонијом и Далмацијом,након шта је Берлински конгрес Босну и Херцеговину додијелио Аустроугарској на 30 год. мониторинга,да би је она послије у потпуности анексирала.
Наравно да ни у Загребу нису сједили скрштених руку,па је тако прије истека тридесетогодишњег мониторинга Аустроугарске над Босном и Херцеговином,1905 год.у Загребу основано тајно друштво по узору на слична јеврејска масонска удружења.
То хрватско масонско друштво,називало се ,,Братсво хрватског змаја,, а симбол змаја није случано одабаран,али он нема никакве везе са краљом Сигмундом,како су Хрвати то вољели наглашавати,нити је то била тек обична организација за очување њиховог језика,културе и историје,онако како су је они приказивали.
То је била права хрватска верзија јеврејских масоњериски организација,која је имала створити и реализовати стољетни пројекат,,тисућљетне Велике Хрватске,,
И ако је по свом статусу и дјеловању та организација наликовала,на чисту окултну и сатанистичку организацију,многи хрватски католички бискупи,мимо знања Ватикана,помагали су и финансирали рад тог удружења.
Главни прави циљ те организације је био,створити велики и хомогени простор,етнички очишћен од свог нехрватског живња,на ком ће се уздигнути и створити Велика Хрватска.
Хрвати су сматрали да би таква држава требала бити краљевина,шта би имало додатни значај и симболику,а она би се требала простирати све од Тирола,па до сјеверне Албаније.
Poslednja izmena:
и само да знаш уопште ми не говоримо тако,а Свето је заврши,,ја,, онако како је и живјео
