- Poruka
- 2.736
Vatikan, država u državi i sedište Pape,tzv.„izaslanika” rimo-katoličke predstave Boga, riznica je sakrivenih istorijskih dokumenata i ishodište raznih podmuklih radnji i događaja..Sama reč „papa”, objašnjena najstarijim jezikom sveta-sanskrtom-znači loš čovek.Na sanskrtu se piše papah, na srpskom papak...
Evo delića iz arhive:
Један ватикански документ као прилог бољем разумијевању данашње ситуације у Црној Гори
Свједоци смо да се идентитет Црне Горе покушава промијенити из темеља, те историјски српски национални идентитет православних Црногораца замијенити некаквом монтенегринско-дукљанском свијешћу која почива на римо-католичком вјерском идентитету средњовјековне Дукље. У томе данас предњачи тзв. ДАНУ („Дукљанска академија наука и умјетности”), која наставља идеју изнешену у писму које је 28. децембра 1969. године стигло блаженопочившем митрополиту Црногорско-приморском Данилу Дајковићу.
Два дана раније ово писмо је као препоруку под бројем 22384 писао у Метковићу а упутио из Сарајева Франциско Паловинети који се представио као специјални изасланик папе. У писму се наводи да „садашњи народ” у Црној Гори (од комуниста проглашена „црногорска нација”) нема више ништа заједничко са „некадашњим народом” у Црној Гори (историјска српска нација Црне Горе). Писмо које је похрањено у архиву Митрополије Црногорско-приморске наводимо у цјелини:
...
Монсињор Франциско Паловинети, који се представио као Папин специјални изасланик, упутио је 28. децембра 1969. године писмо блаженопочившем митрополиту Црногорско-приморском Данилу Дајковићу и у писму каже:
Ваше Преосвештенство, молим да ми опростите на грешкама, али трудићу се да их буде што мање, јер сам по први пут у повјерљивој мисији овдје. Молим да разумијете моје напоре које чиним сам уз припомоћ веома оданих и повјерљивих саучесника, али све то да што боље и савјесније, да најбоље намјере Свете Столице извршим што разборитије уз велику обазривост, нашто сам нарочито упозорен.
Носим Вам специјалну поруку Светог Оца Папе и Његову поруку требам лично да уручим па сам радо прихватио овај напорни пут да се уз његов благослов овјековечи труд и обезбиједи Ваша сагласност и саучешће што је изричита жеља Св. Оца Папе па сам пошао на овај историјски пут који треба да овјековечи Вас.
Но, ево у Сарајеву сам позван у Надбискупију и задржан, хитно обавијештен са напоменом да моментално није погодан моменат - наиме пала би у очи моја присутност на Цетињу, па би могле наступити немиле посљедице и многе непријатности од ненамјерних злих људи Ваше средине, што би омело и много нашкодило постигнутим успјесима у одвајању Ваше Свете цркве од натурене сепаратистичке јереси.
Много се постигло и Св. Отац Папа је веома задовољан и предложио је да би било најбоље да се скине она мала капела и смјести у музеј или Његуше гдје би одговарао намјени, гдје историја тога времена изумрлог старог народа још једино не може да види.
Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом која је злоупотријебила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Св. Отац Папа да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства.
Св. Отац Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и Папина помоћ много допринијети, па ће само тражити да у маузолеј буду смјештене кости Луције - Црногорке (Озане Которске), која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтјела да ту вјеру осрамоти и остави.
Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја. Св. Отац Папа цијениће веома Ваше напоре и велику душевну и просвјетну вриједност, цијенећи Вашу оданост светој цркви, а вјерујући да ће у Вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера и осамостали као новорођенче Св. Оца Папе, он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи, па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери.
У томе Св. Отац Папа рачуна на Вашу сарадњу и вољан је да Вам понуди положај међу својим најближим сарадницима а да Ви руководите свим тим пословима уз загарантовану дискрецију. То је била моја мисија и то би била порука коју сам имао да уручим са још многим другим, па како сам спријечен и како су сада заоштрене многе несигурности од пакости људи, то сам обавијештен да приликом посјете Предсједника од стране Пачинелија и додира истог са извјесним храбрим људима Титограда, да се ово сада избјегне и затражи додир или састанак у Загребу или Ђакову, како би се избјегло да се предају новчана средства и награде храбрим људима на мјестима која би била подлога непријатности како тих храбрих људи тако и свег досадашњег успјеха и рада.
Износећи Вам ово молим Вас да разумијете велико интересовање Св. Оца Папе за Ваша велика дјела и љубав према својој пастви која треба да се преведе правој Христовој вјери за што би Ви били најпогоднија личност.
Вјерујем да Вам је познат удио Св. Оца Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих храбрих људи у Скопљу, који су вољни да се у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру.
Из жеље да се све то најљепше среди молим да донесете Вашу одлуку гдје би жељели да се лично састанемо и примите све што Вам доносим а Ви ми дадете Вашу сагласност или могућност, доставите Надбискупији Загреб.
http://www.njegos.org/past/vatican.htm
Evo delića iz arhive:
Један ватикански документ као прилог бољем разумијевању данашње ситуације у Црној Гори
Свједоци смо да се идентитет Црне Горе покушава промијенити из темеља, те историјски српски национални идентитет православних Црногораца замијенити некаквом монтенегринско-дукљанском свијешћу која почива на римо-католичком вјерском идентитету средњовјековне Дукље. У томе данас предњачи тзв. ДАНУ („Дукљанска академија наука и умјетности”), која наставља идеју изнешену у писму које је 28. децембра 1969. године стигло блаженопочившем митрополиту Црногорско-приморском Данилу Дајковићу.
Два дана раније ово писмо је као препоруку под бројем 22384 писао у Метковићу а упутио из Сарајева Франциско Паловинети који се представио као специјални изасланик папе. У писму се наводи да „садашњи народ” у Црној Гори (од комуниста проглашена „црногорска нација”) нема више ништа заједничко са „некадашњим народом” у Црној Гори (историјска српска нација Црне Горе). Писмо које је похрањено у архиву Митрополије Црногорско-приморске наводимо у цјелини:
...
Монсињор Франциско Паловинети, који се представио као Папин специјални изасланик, упутио је 28. децембра 1969. године писмо блаженопочившем митрополиту Црногорско-приморском Данилу Дајковићу и у писму каже:
Ваше Преосвештенство, молим да ми опростите на грешкама, али трудићу се да их буде што мање, јер сам по први пут у повјерљивој мисији овдје. Молим да разумијете моје напоре које чиним сам уз припомоћ веома оданих и повјерљивих саучесника, али све то да што боље и савјесније, да најбоље намјере Свете Столице извршим што разборитије уз велику обазривост, нашто сам нарочито упозорен.
Носим Вам специјалну поруку Светог Оца Папе и Његову поруку требам лично да уручим па сам радо прихватио овај напорни пут да се уз његов благослов овјековечи труд и обезбиједи Ваша сагласност и саучешће што је изричита жеља Св. Оца Папе па сам пошао на овај историјски пут који треба да овјековечи Вас.
Но, ево у Сарајеву сам позван у Надбискупију и задржан, хитно обавијештен са напоменом да моментално није погодан моменат - наиме пала би у очи моја присутност на Цетињу, па би могле наступити немиле посљедице и многе непријатности од ненамјерних злих људи Ваше средине, што би омело и много нашкодило постигнутим успјесима у одвајању Ваше Свете цркве од натурене сепаратистичке јереси.
Много се постигло и Св. Отац Папа је веома задовољан и предложио је да би било најбоље да се скине она мала капела и смјести у музеј или Његуше гдје би одговарао намјени, гдје историја тога времена изумрлог старог народа још једино не може да види.
Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом која је злоупотријебила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Св. Отац Папа да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства.
Св. Отац Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и Папина помоћ много допринијети, па ће само тражити да у маузолеј буду смјештене кости Луције - Црногорке (Озане Которске), која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтјела да ту вјеру осрамоти и остави.
Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја. Св. Отац Папа цијениће веома Ваше напоре и велику душевну и просвјетну вриједност, цијенећи Вашу оданост светој цркви, а вјерујући да ће у Вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера и осамостали као новорођенче Св. Оца Папе, он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи, па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери.
У томе Св. Отац Папа рачуна на Вашу сарадњу и вољан је да Вам понуди положај међу својим најближим сарадницима а да Ви руководите свим тим пословима уз загарантовану дискрецију. То је била моја мисија и то би била порука коју сам имао да уручим са још многим другим, па како сам спријечен и како су сада заоштрене многе несигурности од пакости људи, то сам обавијештен да приликом посјете Предсједника од стране Пачинелија и додира истог са извјесним храбрим људима Титограда, да се ово сада избјегне и затражи додир или састанак у Загребу или Ђакову, како би се избјегло да се предају новчана средства и награде храбрим људима на мјестима која би била подлога непријатности како тих храбрих људи тако и свег досадашњег успјеха и рада.
Износећи Вам ово молим Вас да разумијете велико интересовање Св. Оца Папе за Ваша велика дјела и љубав према својој пастви која треба да се преведе правој Христовој вјери за што би Ви били најпогоднија личност.
Вјерујем да Вам је познат удио Св. Оца Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих храбрих људи у Скопљу, који су вољни да се у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру.
Из жеље да се све то најљепше среди молим да донесете Вашу одлуку гдје би жељели да се лично састанемо и примите све што Вам доносим а Ви ми дадете Вашу сагласност или могућност, доставите Надбискупији Загреб.
http://www.njegos.org/past/vatican.htm
Ako je ovo hrpa nebuloza zasto neprobas da nam otvoris oci istinom?
da bi neko imao prema bilo kome imperijalističke ambicije taj drugi mora da ima nešto vredno da se pokrade,otme ili prisvoji.
Nije sve u kamenju, ima nesto i u pijesku...
