gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Mislim da sam veċ postavljao sličnu temu u nešto drugačijem kontekstu, ali da probamo ovako…
,,Vodič kroz hrišċanske pravoslavne crkve’’, Džon Bins
,,Mitologija i progon veštičarstva’’, Éva Pócs, Gábor Klaniczay, Eva Pocs, Eszter Csonka-Takács
,,Ribarevi naslednici: pozadina papskih smrti i smena’’, Džon-Piter Fem
,,Vodič kroz hrišċanske pravoslavne crkve’’, Džon Bins
Razlog ruskog raskola bio je reformistički pokret Patrijarha Nikona Moskovskog 1605 – 81). On je nameravao da ruske oblike liturgijskog obožavanja uskladi sa grčkom praksom, kao i da uvede neke grčke običaje – uključujuċi prekršċivanje sa tri prsta (koji predstavljaju Sveto Trojstvo) umesto starog ruskog običaja da se koriste dva prsta (za dve Hristove prirode).
,,Mitologija i progon veštičarstva’’, Éva Pócs, Gábor Klaniczay, Eva Pocs, Eszter Csonka-Takács
Neke mađarske pravne knjige iz ranog modernog doba i lokalne povelje, koje se tiču običajnog prava precizno opisuju jedan određeni postupak zakletve. Jedan od tih tekstova koji govori o uobičajenim pokretima koji se prave tokom ceremonije opet nas vraċa na simbolizam šaka i na pitanje značaja prstiju. Ovaj tekst se može naċi u obliku ručno pisane pravne knjige, koja potiče sa kraja šesnaestog ili početka sedamnaestog veka i korišċena je u gradu Kasi (Kosice, Slovačka). Tekst je utoliko važniji, jer je stanovništvo Kase ranog modernog doba bilo mešovitog verskog sastava. Tu su katolici, luterani i kalvinisti živeli zajedno, pa su tako formule i značenja zakletve bila postavljena tako da su ih sve tri crkve mogle prihvatiti. (Pitanje kalvinista je, međutim, složeno – nisam siguran da bi pristali na opisanu upotrebu i simbolizam opisanog potupka.)
Značajan pasus iz Instructio pro juraturis kaže sledeċe:
,,Svi oni koji žele da se zakunu, podignu desnu ruku sa ispružena prva tri prsta. Prvi prst, palace, se smatra Bogom, Ocem. Drugi, kažiprst, označava Sina, dok srednji prst označava Sveti Duh. Poslednja dva prsta moraju biti savijena, od kojih domali prst predstavlja dušu – skrivenu u ljudskom telu – a mali prst označava telo, koje se smatra manjim od duše. Čitava šaka predstavlja Jednog Boga, Stvoritelja, koji je stvorio Čoveka i sva nebeska i ovozemaljska stvorenja (Petkó 1883, str. 797).’’
,,Ribarevi naslednici: pozadina papskih smrti i smena’’, Džon-Piter Fem
Stefan VI (VII) (896-897) je upamċen prvenstveno po tome što je januara 897. predsedavao strašnim ,,Mrtvačkim sinodom’’. Na zahtev Cara Lamberta od Spoleta, Stefan naredio da se iskopa i uspravi na tron truleċi leš njegovog prethodnika, Formoza (891 – 896), carev nepokolebljivi protivnik u punoj papskoj odori. Stefan je sam zvanično optužio svog prethodnika, a zatim ga je i osudio za navodni zločin žudnje za papskom kancelarijom, kao i za krivokletstvo i druge prekršaje. Formozova dela i inicijacija su poništeni, a prva tri prsta desne šake (koje je papa koristio za zakletvu i blagoslov) su mu odsečena. Telo je zatim bačeno u Tibar, odakle ga je izvukao dobri isposnik. Nekoliko meseci posle te afere, besni podržavaoci Formoza, ohrabreni vestima o čudima, koja izvodi izvađeni leš i tumačenjem iznenadnog rušenja Luteranske bazilike kao božji znak, pobunili su se i svrgnuli Stefana. Papu su bacilli u zatvor, gde je ubrzo potom zadavljen.
