Staracki domovi u Srbiji

Da ne bude zabune, mi smo se odlučili da negujemo našu majku kod kuće. Bolesna je nešto više od 10 godina, poslednje četiri nepokretna i dementna. I nismo zažalile zbog te odluke, ali ponekad se pitam da li bi i ona to izabrala da je mogla da odlučuje. Jer za sve ovo vreme preklapamo se sa radnim vremenom, imamo ženu koja pokriva ona dva sporna sata kad jedna ode na posao a druga se još nije vratila, nismo ni jedan jedini dan bile na odmoru, deca su odlazila sa očevima, da ne govorimo o tome da nema ni izlazaka, tek na kafu ponekad, ponekad. Šta misliš kisela bombono da li je lako sačuvati prijateljstva, brak i porodicu u tim uslovima!
Bilo je perioda kada nismo mogle da trknemo do škole da vidimo šta nam deca tamo rade. Ona su u međuvremenu porasla i konačno prihvatila da je baka bolesna pa se eto ne može to i to, ali je bilo bolnih faza i bunta. O buntu muževa takođe ne bih...
To je taj drugi aspekt, o kojem se ne govori najčešće.
Za sebe mislim da ću u Dom dobrovoljno, moja sestra takođe.
Jer ako sam rodila dete, da li to znači i da imam pravo da mu oduzmem nekoliko godina života, po pravilu najboljih, zbog mene koja ću i tako otići
 
boga mi, ja neću u dom i ne dam ni svojoj majci tamo da ide... samo će pre da umre gledajući babe i dede.
kažem, imalo smo teških slučajeva (na žalost, svako ih ima ponekad), pa smo se izborili...i nije mi krivo ni jednog minuta brige oko svekrve. jedino mi je krivo što smo tetku tamo stavili.
 
Не желим да будем погрешно схваћена.

Знам да има оних случајева, заиста,
где нико у породици није способан да се брине о најстаријем,
па још и болесном члану породице. Ту разумем да је
старачки дом заиста СПАС за такву особу....

Сигурна сам и у то сам убеђена да је више оних случајева
где чланове породице баш брига за најстаријег члана,
па још тек и ако је болестан. Сада је такво време,...а зашто
је то тако:?:
Можда би то требала да буде нека друга тема, посебна.

Данас је породица угрожена!:(
Не бих сада о томе, због чега је то тако,
али ни мало ми се не допада како се у неким случајевима деца
односе према својим родитељима ( скоро да је то узело маха,
нису то усамљени случајеви)...деца немају уопште осећаје за оне који
су их родили,..одгајали, па ако хоћете и жртвовали скоро своје здравље
у свему томе,...а онда када дође старост..
МАРШ у старачки дом.

(под појмом "деца" мислим на све старосне узрасте..наравно, док год
су живи родитељи,...постоје и "деца")

И не бих се сложила са тим да се у старачки дом шаљу само болесни
и изнемогли.

Нњ знам зашто стално говориш о томе да неко некога може ''послати'' у старачки дом. У старачки дом се не шаље (уколико је особа свесна), него се одлази.
Ако сагледамо чињеницу да се имовина углавном води на родитеље а не на децу - значи ти родитељи још како имају где да буду, нарочито уколико, као што кажеш, нису болесни и неспособни да брину о себи. Стога их НИКО не може послати тамо против њихове воље.

Примера нарушених односа у породици је увек било и увек ће бити, не мислим да су родитљи данас гори према деци него некад, нити да су деца гора према родитељима него некад.
Увек је било неодговорних родитеља који су запостављали своју децу, као и неодговорне деце која запостављају своје родитеље...на жалост...

И да се разумемо - родитељ није ништа ''жртвовао'' за своје дете, ЊЕГОВА жеља је била да роди дете, да га подиже, одгаја, васпитва...Уколико су односи у породици складни, уколико су деца у току одрастања правилно вапитавана и усмерена ка породичним вредностима - онда ће се понашати одговорно према својим родитељима у њиховој старости.

Чини ми се да све време говориш на основу неког конкретног примера који те је потресао...:confused:...
 
boga mi, ja neću u dom i ne dam ni svojoj majci tamo da ide... samo će pre da umre gledajući babe i dede.
kažem, imalo smo teških slučajeva (na žalost, svako ih ima ponekad), pa smo se izborili...i nije mi krivo ni jednog minuta brige oko svekrve. jedino mi je krivo što smo tetku tamo stavili.

Ово као да си написала ,,Нећу да дам дете у вртић, само ће да подетињи гледајући другу децу!'' :dontunderstand:
Не терам те да ,,даш'' маму у старачки дом,али не можеш ,,дати'' неког свесног.

Старачки домови нису болнице из Дикенсових романа, у многима од њих људи имају далеко већи комфор него у свом стану.

Зашто неко не би одабрао да се дружи са својом генерацијом?
Ти људи путују заједно, иду на концерте, књижевне вечери (они који то желе), имају своје забаве, друже се..
Имам тетку која је 15 година у дому, ужива, има пријатеље, путује са њима... Тешко да би стекла толико пријатеља из своје генерације да је остала сама у стану. Способна је да брине о себи, а кад не буде способна, тамо ће бринути о њој.

Мислим да већина вас меша дом са неком установом болничког типа. Код нас у оквиру Дома постоји крило где су непокретни људи. Они имају посебну негу.

А што рече Пуси, моја породица су мој муж и моја деца, кад би смо се освртали само на родитеље, не бисмо ништа пружили својој деци!
 
Da ne bude zabune, mi smo se odlučili da negujemo našu majku kod kuće. Bolesna je nešto više od 10 godina, poslednje četiri nepokretna i dementna. I nismo zažalile zbog te odluke, ali ponekad se pitam da li bi i ona to izabrala da je mogla da odlučuje. Jer za sve ovo vreme preklapamo se sa radnim vremenom, imamo ženu koja pokriva ona dva sporna sata kad jedna ode na posao a druga se još nije vratila, nismo ni jedan jedini dan bile na odmoru, deca su odlazila sa očevima, da ne govorimo o tome da nema ni izlazaka, tek na kafu ponekad, ponekad. Šta misliš kisela bombono da li je lako sačuvati prijateljstva, brak i porodicu u tim uslovima!
Bilo je perioda kada nismo mogle da trknemo do škole da vidimo šta nam deca tamo rade. Ona su u međuvremenu porasla i konačno prihvatila da je baka bolesna pa se eto ne može to i to, ali je bilo bolnih faza i bunta. O buntu muževa takođe ne bih...
To je taj drugi aspekt, o kojem se ne govori najčešće.
Za sebe mislim da ću u Dom dobrovoljno, moja sestra takođe.
Jer ako sam rodila dete, da li to znači i da imam pravo da mu oduzmem nekoliko godina života, po pravilu najboljih, zbog mene koja ću i tako otići

Мене твоји постови баш погађају. Ваша је одлука да тако урадите, али сте жртвовале своје породице и своје животе.

Ти си своју децу занемарила. ТО је нешто што се никад не може надокнадити.
Нисам судија, не осуђујем те, само ми је жао што си направила такав избор. Остаћеш без свог живота, већ си великим делом остала. То је нешто што ти можда деца неће опростити.
И не морају.

И јасно ми је да искрено, из позиције неког ко је направио погрешан избор пишеш то што пишеш.
И желим ти да успеш бар мало да имаш нешто од свог живота, и одржиш своју породицу. А верујем да је јако тешко.
 
Нe знам зашто стално говориш о томе да неко некога може ''послати'' у старачки дом. У старачки дом се не шаље (уколико је особа свесна), него се одлази.
Ако сагледамо чињеницу да се имовина углавном води на родитеље а не на децу - значи ти родитељи још како имају где да буду, нарочито уколико, као што кажеш, нису болесни и неспособни да брину о себи. Стога их НИКО не може послати тамо против њихове воље.

Примера нарушених односа у породици је увек било и увек ће бити, не мислим да су родитљи данас гори према деци него некад, нити да су деца гора према родитељима него некад.
Увек је било неодговорних родитеља који су запостављали своју децу, као и неодговорне деце која запостављају своје родитеље...на жалост...

И да се разумемо - родитељ није ништа ''жртвовао'' за своје дете, ЊЕГОВА жеља је била да роди дете, да га подиже, одгаја, васпитва...Уколико су односи у породици складни, уколико су деца у току одрастања правилно вапитавана и усмерена ка породичним вредностима - онда ће се понашати одговорно према својим родитељима у њиховој старости.

Чини ми се да све време говориш на основу неког конкретног примера који те је потресао...:confused:...

Potpuno se slazem!!!
 
Ово као да си написала ,,Нећу да дам дете у вртић, само ће да подетињи гледајући другу децу!'' :dontunderstand:

mislim da je svaki slučaj zaseban. znam svoju majku i znam da joj ne bi odgovarala ta atmosfera. ne govorim ništa za druge osobe i porodične sitaucije.
p.s. naša deca nisu ni išla u vrtić.:P
 
Da ne citiram i prethodni tvoj post, ali odgovoriću i na njega. Brkaš ti malo pojmove. Koja porodica je ugrožena? Ako osoba ima svoju porodicu (supružnika, decu) i svoje roditelje, šta je od ova 2 primarna porodica? Ako žive u istom domaćinstvu stvar je laka i jednostavna. A u većini slučajeva ne žive. I šta kada ne žive a deca imaju svoju decu, nažalost i posao na kom moraju da budu od toliko do toliko sati. I zamisli još - šta da rade ako ne žive blizu???
Domovi su nastali mnogo pre nego što se neko setio da profitira na njima, možda jesu evoluirali i prilagodili se novim potrebama, ali domovi su nastali onda kad se osetila potreba da neko institucionalno brine o starima. To su u početku radile i crkve ili manastiri, verovala ili ne.
Meni se sve čini da tvoji postovi odišu ogorčenošći, a nisi baš 100% sigurna na šta treba da budeš ogorčena.
I muka mi kad čujem ''danas je porodica ugrožena''. A u kom vremenu nije bila? Zar ne misliš da je bila ugrožena na početku20. veka posle svih ratova kada je bila gomila samohranih majki? Zar nije bila ugrožena kad su žene počele da se zapošljavaju? Zar nije bila ugrožena kad su bile sankcije?

Ништа ја "не бркам"
Врло добро знам на шта сам мислила када сам написала,
да је породица ДАНАС угрожена и то и даље тврдим,
данас је угожена више него икада.
Нико се о никоме не брине, како се то раније,
не тако давно радило.

Ако особа која је стара не живи са осталом породицом, а указала
се потреба да не може сама да функционише,...
она се мора преселити код породице која јој треба помоћи,
или ако је то не изводљиво, за тај новац којим би се плаћао
смештај у старачком дому би се могла плаћати особа која би се
бринула о том старом болесном члану породице.

Огорчена сам на такву децу која имају времена за све,
сем за своје родитеље.


Da ne bude zabune, mi smo se odlučili da negujemo našu majku kod kuće. Bolesna je nešto više od 10 godina, poslednje četiri nepokretna i dementna. I nismo zažalile zbog te odluke, ali ponekad se pitam da li bi i ona to izabrala da je mogla da odlučuje. Jer za sve ovo vreme preklapamo se sa radnim vremenom, imamo ženu koja pokriva ona dva sporna sata kad jedna ode na posao a druga se još nije vratila, nismo ni jedan jedini dan bile na odmoru, deca su odlazila sa očevima, da ne govorimo o tome da nema ni izlazaka, tek na kafu ponekad, ponekad. Šta misliš kisela bombono da li je lako sačuvati prijateljstva, brak i porodicu u tim uslovima!
Bilo je perioda kada nismo mogle da trknemo do škole da vidimo šta nam deca tamo rade. Ona su u međuvremenu porasla i konačno prihvatila da je baka bolesna pa se eto ne može to i to, ali je bilo bolnih faza i bunta. O buntu muževa takođe ne bih...
To je taj drugi aspekt, o kojem se ne govori najčešće.
Za sebe mislim da ću u Dom dobrovoljno, moja sestra takođe.
Jer ako sam rodila dete, da li to znači i da imam pravo da mu oduzmem nekoliko godina života, po pravilu najboljih, zbog mene koja ću i tako otići

Таман се обрадовах...."Ето коначно некога ко брине и ко је урадио онако
како је требало....
да бих, како сам даље читала, променила мишљење.

Џаба вам све то што сте радиле, ако жалите зашто сте то радиле.

Па докле смо то дошли,
да нам су тешки наши најмилији када остаре и када се разболе


Нњ знам зашто стално говориш о томе да неко некога може ''послати'' у старачки дом. У старачки дом се не шаље (уколико је особа свесна), него се одлази.
Ако сагледамо чињеницу да се имовина углавном води на родитеље а не на децу - значи ти родитељи још како имају где да буду, нарочито уколико, као што кажеш, нису болесни и неспособни да брину о себи. Стога их НИКО не може послати тамо против њихове воље.

Примера нарушених односа у породици је увек било и увек ће бити, не мислим да су родитљи данас гори према деци него некад, нити да су деца гора према родитељима него некад.
Увек је било неодговорних родитеља који су запостављали своју децу, као и неодговорне деце која запостављају своје родитеље...на жалост...

И да се разумемо - родитељ није ништа ''жртвовао'' за своје дете, ЊЕГОВА жеља је била да роди дете, да га подиже, одгаја, васпитва...Уколико су односи у породици складни, уколико су деца у току одрастања правилно вапитавана и усмерена ка породичним вредностима - онда ће се понашати одговорно према својим родитељима у њиховој старости.

Чини ми се да све време говориш на основу неког конкретног примера који те је потресао...:confused:...

То није тачно.
Данас деца не поштују своје родитеље у оној мери како су се некада, не тако давно поштовала.
Наравно не мислим да су сва деца
таква, али имам прилику да се уверим да је у већини породица
та негативна појава евидентна.

У праву си,... родитељ се "не жртвује" за своје дете, он му пружа оно
што треба и мора,...али извини,
па зар и деца не би требала да тим својим родитељима,
кад им затребају да им пруже
ПАЖЊУ, ЉУБАВ,.....и да уопште брину о свему што би им омогућило
достојанствен живот!

Није ме један "конкретан" пример потресао, него више њих.
Била сам више пута у прилици да помажем старијим људима, која
су била скроз запостављена од властите деце.
 
Ништа ја "не бркам"
Врло добро знам на шта сам мислила када сам написала,
да је породица ДАНАС угрожена и то и даље тврдим,
данас је угожена више него икада.
Нико се о никоме не брине, како се то раније,
не тако давно радило.

Ако особа која је стара не живи са осталом породицом, а указала
се потреба да не може сама да функционише,...
она се мора преселити код породице која јој треба помоћи,
или ако је то не изводљиво, за тај новац којим би се плаћао
смештај у старачком дому би се могла плаћати особа која би се
бринула о том старом болесном члану породице.

Ali zar ne misliš da su ljudi pre 50 ili 100 godina takođe mislili da je porodica ugrožena više nego što je ikad bila?
Ukoliko porodica te osobe živi u sprčenom stanu i jednostavno ne postoji prostorija koja bi mogla da se odvoji za staru osobu, koja je druga varijanta? Da li će odvojenost od porodice povređivati i činiti tužnom osobu koja je dementna? NEĆE!
I još nešto, osoba koja je u domu ima brigu 24/7 a ti nikada ne možeš da platiš da neko 24h bude sa nekim. I volela bih da razgraničimo - da li pričamo o starima koji su sposobni da se brinu o sebi ili o nesposobnima?
 
То није тачно.
Данас деца не поштују своје родитеље у оној мери како су се некада, не тако давно поштовала.
Наравно не мислим да су сва деца
таква, али имам прилику да се уверим да је у већини породица
та негативна појава евидентна.

У праву си,... родитељ се "не жртвује" за своје дете, он му пружа оно
што треба и мора,...али извини,
па зар и деца не би требала да тим својим родитељима,
кад им затребају да им пруже
ПАЖЊУ, ЉУБАВ,.....и да уопште брину о свему што би им омогућило
достојанствен живот!

Није ме један "конкретан" пример потресао, него више њих.
Била сам више пута у прилици да помажем старијим људима, која
су била скроз запостављена од властите деце.

I moram na ovo da odgovorim...
Koja to deca ne poštuju svoje roditelje? Ko je kriv za to što neko ne poštuje svoje roditelje? Jel država, jel da? :rtfm:
Ja mislim da je ovde ona fora - kako seješ tako ćeš i da žanješ!
 
Čini mi se da je izlišno govoriti o tome gde će živeti neko ko je vitalan, brine sam o sebi, zdrav je a star. On ima puno pravo da živi gde god poželi – u svom stanu, Parizu, Domu, kako mu je drago. Kao sto ima pravo da se ženi ili udaje i u 80, ako je ostao sam a neće i nadalje sam da živi tako, jer to je njegov život. Često je njegova i imovina, sa kojom takođe može da radi što želi i ne mora, ako neće, da je ostavi svojoj deci.
Utoliko su oni koji žive i garsonjerama i „običnim“ sobama u domovima tamo jer su to odlučili i smatraju da će im tamo biti najbolje. Bez obzira šta mi, njihova deca mislimo o tome.
Problem je kada postoji problem, nemogućnost da sami vode računa o sebi, teška bolest, nepokretnost, onda kada se oni moraju na nekoga osloniti. Ali odluku o Domu donose sami, sve dok su svesni, tj. dok se ne dokaže suprotno.
Pisala sam o tome šta znači dugogodišnja nega roditelja ne zato što sam se pokajala zbog tog izbora, nego da bih onima koji imaju dilemu stavila do znanja sta sve to može da znači, pa kako god da odluče. Jer to nije nešto što može biti bez posledica po porodicu, tj. može ako traje kraće.
I možda zbog toga da ne mislimo kako onog ko je u Domu deca ne vole, ne misle na njega i ne poštuju ga.
 
"непослушна":think:

Довољно је да те не разумем!

ajde malo poblize da objasnim.....sta bi ti radila da te ceo dan tera da je bukvalno nosis do fotelje, a ima 60 kg, da bi pusila.....i zamolis je da miruje 5 min i odes da zavrsis rucak i ona ustane i padne i polomi lakat, pa nos, pa ugane ruku....ili ti ne da da se odmoris ni 5 minuta nego te non stop podize, nekad i ne zna zasto, pa pitala bih te ja, ko bi to izdrzao....ili ustaje u sred noci i vice, a kad dodjes ne zna zasto te je zvala....to bolest radi iz nje, znali smo mi to, ali kad te neko iscrpljuje danima a ti imas obaveza i na drugoj strani....pa neizdrzivo je.....u domu ima tri smene, da se razumemo i mogu i danju i nocu da budu sposobne da pruze negu......
 
Ali zar ne misliš da su ljudi pre 50 ili 100 godina takođe mislili da je porodica ugrožena više nego što je ikad bila?
Ukoliko porodica te osobe živi u sprčenom stanu i jednostavno ne postoji prostorija koja bi mogla da se odvoji za staru osobu, koja je druga varijanta? Da li će odvojenost od porodice povređivati i činiti tužnom osobu koja je dementna? NEĆE!
I još nešto, osoba koja je u domu ima brigu 24/7 a ti nikada ne možeš da platiš da neko 24h bude sa nekim. I volela bih da razgraničimo - da li pričamo o starima koji su sposobni da se brinu o sebi ili o nesposobnima?

Не знам како су људи живели пре 100 година, али
ако је веровати онима који су причали како се тада живело,
онда могу да кажем да сам донекле упозната са тим.
Нећеш ваљда да тврдиш да су онда деца била овако безосећајна
према својим родитељима, као сада. (не сва, али већина)

Ја сам мислила и на једне и на друге.
И на оне здраве и на оне болесне и на оне који могу сами да брину
о себи и на оне који не могу.
Значи уопште сам мислила на све старије људе.
Сваки од наведених случајева може да дође у ситуацију,
старачки дом, да или не.
Наравно, да не осуђујем када се у дом смести особа која је и болесна
и која не може да препознаје ни своје најближе.
Највише се противим томе када се старији људи сместе у дом,
а у њиховој властитој кући има могућности да живе и да буду неговани
до краја живота.

I moram na ovo da odgovorim...
Koja to deca ne poštuju svoje roditelje? Ko je kriv za to što neko ne poštuje svoje roditelje? Jel država, jel da? :rtfm:
Ja mislim da je ovde ona fora - kako seješ tako ćeš i da žanješ!

За непоштовање родитеља, не кривим децу, него родитеље,
сами су направили то од деце,...али
има и изузетака.
Дивни родитељи,..васпитали су лепо децу, али дете повукло
неки ген, на неког давног претка...па још сплет других околности,
лоше друштво....

ajde malo poblize da objasnim.....sta bi ti radila da te ceo dan tera da je bukvalno nosis do fotelje, a ima 60 kg, da bi pusila.....i zamolis je da miruje 5 min i odes da zavrsis rucak i ona ustane i padne i polomi lakat, pa nos, pa ugane ruku....ili ti ne da da se odmoris ni 5 minuta nego te non stop podize, nekad i ne zna zasto, pa pitala bih te ja, ko bi to izdrzao....ili ustaje u sred noci i vice, a kad dodjes ne zna zasto te je zvala....to bolest radi iz nje, znali smo mi to, ali kad te neko iscrpljuje danima a ti imas obaveza i na drugoj strani....pa neizdrzivo je.....u domu ima tri smene, da se razumemo i mogu i danju i nocu da budu sposobne da pruze negu......

Разумем те, у том случају!

.
 
Не знам како су људи живели пре 100 година, али
ако је веровати онима који су причали како се тада живело,
онда могу да кажем да сам донекле упозната са тим.
Нећеш ваљда да тврдиш да су онда деца била овако безосећајна
према својим родитељима, као сада. (не сва, али већина)

Ја сам мислила и на једне и на друге.
И на оне здраве и на оне болесне и на оне који могу сами да брину
о себи и на оне који не могу.
Значи уопште сам мислила на све старије људе.
Сваки од наведених случајева може да дође у ситуацију,
старачки дом, да или не.
Наравно, да не осуђујем када се у дом смести особа која је и болесна
и која не може да препознаје ни своје најближе.
Највише се противим томе када се старији људи сместе у дом,
а у њиховој властитој кући има могућности да живе и да буду неговани
до краја живота.



За непоштовање родитеља, не кривим децу, него родитеље,
сами су направили то од деце,...али
има и изузетака.
Дивни родитељи,..васпитали су лепо децу, али дете повукло
неки ген, на неког давног претка...па још сплет других околности,
лоше друштво....



Разумем те, у том случају!

.

Kako ne shvataš da je sve NEKAD BILO BOLJE, kao što ćemo i mi našim unucima pričati to isto... Mislim, nemoj da si pala s Marsa :dash:
Da li misliš da je ok da svoj život, sa svojim mužem i decom započneš van roditeljskog doma? Ili više voliš da živiš u višegeneracijskoj zajednici?
Već smo apsolvirali da u dom idu osobe svojim pristankom, radi se veštačenje neuropsihijatra da li je osoba sposobna da samostalno donosi odluke. Da li shvataš da je IZBOR stare ali zdrave osobe da ode u dom. Ako osoba ne može samostalno da rasuđuje onda možemo da pričamo o ''smeštanju'' ili ''stavljanju'' u dom.

Pa vidi, kako su roditelji vaspitali decu - tako će im se vratiti u starosti! Pošteno, zar ne?
A ovo što si pričala za gen neću da komentarišem, nadam se da nisi bila ozbiljna. I za odabir lošeg društva roditelji imaju velikog uticaja, pa svi smo u životu bar jednom bili u društvu mangupa pa nismo svi postali njihovi najbolji drugovi. Mislim, roditelj da ne interveniše ako dete uđe u loše društvo? :dontunderstand:
A i predaleko smo otišle...
 
Nekada se zivelo u zajednici.
Narocto na selu.
Pa, ipak postojao je (negde) onaj "lapot" - znaci, stari su nekako uvek smetali mladima.

Danas (posebno mislim na stanje u Srbiji) su mnoga deca otisla daleko, na drugi kraj sveta.
Ta daljina cini svoje (sto se osecanja tice), to tvrdim!
Odviknu se deca od roditelja, ali i roditelji od dece. :confused:

Ali, sa te daljine dete i ne moze roditelju pomoci sve i da hoce.

Zato se moramo za starost pobrinuti sami.... a dok bas ne ostarimo, treba da brinemo o sebi, da uzivamo u zivotu, a ne da odrasloj deci kuvamo, peremo, peglamo i cuvamo decu - time im cinimo medvedju uslugu (sutra nece moci brinuti ni o sebi, a kamoli o ostarelim roditeljima).

Vremena jesu nesto drugacija, ali je istina uvek nekako na sredini.

.....ali kada se procita nesto od onoga sto se pise na temu Svekrva, onda me ne bi cudilo da je K.Bombonica videla u zivotu ko zna kakve primere.... the...
 
Ништа ја "не бркам"
Врло добро знам на шта сам мислила када сам написала,
да је породица ДАНАС угрожена и то и даље тврдим,
данас је угожена више него икада.
Нико се о никоме не брине, како се то раније,
не тако давно радило.

Ако особа која је стара не живи са осталом породицом, а указала
се потреба да не може сама да функционише,...
она се мора преселити код породице која јој треба помоћи,
или ако је то не изводљиво, за тај новац којим би се плаћао
смештај у старачком дому би се могла плаћати особа која би се
бринула о том старом болесном члану породице.

Огорчена сам на такву децу која имају времена за све,
сем за своје родитеље.




Таман се обрадовах...."Ето коначно некога ко брине и ко је урадио онако
како је требало....
да бих, како сам даље читала, променила мишљење.

Џаба вам све то што сте радиле, ако жалите зашто сте то радиле.

Па докле смо то дошли,
да нам су тешки наши најмилији када остаре и када се разболе




То није тачно.
Данас деца не поштују своје родитеље у оној мери како су се некада, не тако давно поштовала.
Наравно не мислим да су сва деца
таква, али имам прилику да се уверим да је у већини породица
та негативна појава евидентна.

У праву си,... родитељ се "не жртвује" за своје дете, он му пружа оно
што треба и мора,...али извини,
па зар и деца не би требала да тим својим родитељима,
кад им затребају да им пруже
ПАЖЊУ, ЉУБАВ,.....и да уопште брину о свему што би им омогућило
достојанствен живот!

Није ме један "конкретан" пример потресао, него више њих.
Била сам више пута у прилици да помажем старијим људима, која
су била скроз запостављена од властите деце.


Болдовано - докажи своју тврдњу! :p

Да, пажња, љубав и достојанствен живот се могу пружити и особи која живи у дому на исти начин као и било којој другој.
Зашто би баба која живи сама и о којој брине плаћена неговатељица имала више пажње и љубави своје деце од оне о којој брину неговатељице у дому? Чиме се то мери пажња и љубав?

Уосталом, бројни су примери у којима баба или деда живе заједно са децом и унуцима па ипак нису вољени, пажени и немају достојанствен живот. Шта ћемо с тим?

Оно што чине пажња, љубав и достојанство не мери се тим мерилима о којима ти говориш. ;)
 
Poslednja izmena:
Зашто би баба која живи сама и о којој брине плаћена неговатељица имала више пажње и љубави своје деце од оне о којој брину неговатељице у дому? Чиме се то мери пажња и љубав?

Уосталом, бројни су примери у којима баба или деда живе заједно са децом и унуцима па ипак нису вољени, пажени и немају достојанствен живот. Шта ћемо с тим?

)

Baba o kojoj se brine negovateljica zivi u SVOM OKRUZENJU, ima svoje slike na zidovima, svoju omiljenu fotelju, svoj tv. Jede hranu koju zeli (to joj kuva negovateljica) i KADA zeli.

Nije lako starom coveku da sasvim promeni sredinu i nije dovoljno samo "da ima 4 obroka dnevno" (kako negde napred stalno neko pominje, uzgred da napomenem da treba imati 5 obroka dnevno, meni je ishrana profesija).

Tako je svoju poslednju godinu prevela moja svekrva: u svom okruzenju, uz negovateljicu 24 casa i uz svakodnevne posete svoje dece koja su se dogovorila sta i kako.

A sta da su je ta ista odrasla deca smestila u dom, a njen stan izdali (jer to bi bilo isplativije za njih!)? Ali nisu!
Vec su je posecivali redovno, isli u kupovinu na smenu i dotirali njene izdatke.

Posle smrti su nasledili taj stan. POSLE zivota, a ne ZA ZIVOTA kako mnoga deca zele!

Obicno dede i babe ne zive sa unucima i svojom decom vec je obrnuto: deca i unuci zive SA BABOM I DEDOM (tj taj stambeni prostor je obicno upravo babin i dedin i iz tog - njihovog prostora ih sklanjaju!)
Ili ih proglase ludim (naravno sve uvijeno u oblandu).... a sve zbog tog stana ili kuce!
Zbog svoje gramzivosti!!!

Nema sanse da u dogledno vreme bude dovoljno pristojnih starackih domova u Srbiji koja je zemlja starih!

Spas je u dobro organizovanoj privatnoj/poluprivatnoj (kako god) KUCNOJ NEZI!.... ali je problem sto deca i unuci hoce da maznu taj stambeni prostor - u tome je problem!
To je sramotno!:rtfm:

Naravno da nisu sva deca takva, ali puno ima takvih!
 
И даље не знам како то деца могу родитеље ''прогласити лудим'' па сместити у дом. Ја сам мислила да то раде стручне службе и да је за то потребна обимна лекарска документација...а и, колико знам, ''луде'' особе одлазе на лечење у психијатрисјке установе, а не у старачки дом......:roll:
 
Мени на овој теми није јасно откуд такве ружне речи о деци, која по дифолту остављају и искоришћавају родитеље? :dontunderstand:

Као, ако ми плате жентурачу која ће да ме пере, дивни су, а ако сам у дому са својим исписницима, онда су моја деца скотови? :rtfm:
 
И даље не знам како то деца могу родитеље ''прогласити лудим'' па сместити у дом. Ја сам мислила да то раде стручне службе и да је за то потребна обимна лекарска документација...а и, колико знам, ''луде'' особе одлазе на лечење у психијатрисјке установе, а не у старачки дом......:roll:

Moze, moze, Hellen, evo primera koji videh:
-unuka, lekar, na sudu dobila VRLO LAKO starateljstvo nad bakom koja je progasena nesposobnom bla, bla, bla a bakinom stanu zivi i unuka i njena majka.
Baku smestile u dom (iako nije zelala) i sada uzivaju u bakinom stanu jer je baka kao dementna (unuka, lekar je to sredila ocas posla):per:.
A, u stvari, baka je samo stara i nagluva, nista vise.... ali, smeta im u sopstvenoj kuci!:roll:

A koliko ima takvih preimara koje ne znam jer mi to i nije u domenu pa se i ne raspitujem.
Zalosno je ali je tako.

Za moju svekrvu nije uzeta "zenturaca" vec zena po debeloj preporuci i dobro placena za koju se moja svekrva jako vezala jer je zelela da uz sebe ima nekoga 24casa 7 puta nedeljno.
I to je i imala!
Zena zlata vredi, ne neguje bilo koga vec bira, ali zna dobro svoj posao jer ima veliko iskustvo, a po prirodi je strpljiva i blaga osoba koja ne mari na eventualnu cangrizavost pojedinih starih osoba.
A kuvarica je prvoklasna.

Ipak, u kucnoj nezi to je "jedan na jedan", a ne (kao u domovima) "jedan na mozda i 10" - to je vrlo vazna razlika, a da ne pominjem poznato okruzenje.
 
Аман, овде се прича о домовима, а не о болничким установама! :rtfm:
Покретни људи, који имају друштво своје генерације!

И где су деца и унуци у причи где се баба везала за жену која је двори?
Где је ту тако опевана породица? :dontunderstand:
 
Па сад, колико је то општа ситуација да дементни старци имају унуке лекаре који због стана желе да их сместе у дом? То је, баш оно - најчешћи разлог одласка стараца у дом? Колико лекара у Србији, боктееее....:confused:

Za moju svekrvu nije uzeta "zenturaca" vec zena po debeloj preporuci i dobro placena za koju se moja svekrva jako vezala jer je zelela da uz sebe ima nekoga 24casa 7 puta nedeljno.
I to je i imala!

Па ако су деца већ толико племенита и брижна - што се бака емотивно везује за непознату жену? :confused: Зашто деца и унуци нису ти који су 24 сата са њом и зашто лично не брину о њој? ;)
 

Back
Top