strawbbery_city
Iskusan
- Poruka
- 6.580
Strane investicije u Srbiju potpuno stale, država iz deviznih rezervi mora da izvadi tri milijarde evra kako bi namirila platni deficit, kaže guverner Jelašić
Priliv kapitala u Srbiju u poslednjih šest meseci je ravan nuli, pa će iz deviznih rezervi morati da bude isplaćeno oko tri milijarde evra za pokrivanje platnog deficita, upozorio je juče guverner Narodne banke Radovan Jelašić.
On je istakao da je Srbija ranije koristila priliv deviza za pokrivanje plaćanja ka inostranstvu, ali da to više nije moguće, jer za prethodnih pola godine kroz investicije u našu zemlju nije došao nijedan evro!
Jelašić kaže da su od početka krize u Srbiji, oktobra prošle godine, devizne rezerve NBS glavni izvor za pokrivanje tekućeg platnog deficita, odnosno spoljnotrgovinske razmene i plaćanja po osnovu kredita.
Neophodne investicije
- Rezerve će, nezavisno od novca iz aranžmana sa MMF-om, do kraja godine biti smanjene za milijardu evra. Važno je zato da se Evropska unija i susedne zemlje što pre izvuku iz krize, jer su to zemlje koje kupuju srpske proizvode, investiraju u Srbiju i od njih se očekuje priliv kapitala - kaže Jelašić.
MMF je juče na račun Narodne banke Srbije uplatio prvih 788 miliona evra iz stend-baj aranžmana, koji je ukupno težak tri milijarde. Jelašić ističe da će ta sredstva ojačati devizne rezerve i obezbediti stabilnost dinara.
On je ponovio da ukoliko Srbija ne uzme dodatne kredite iz inostranstva, u godini kada ima zamrznute zarade i penzije i smanjenu državnu potrošnju, nije realno da pad bruto domaćeg proizvoda bude samo dva odsto. Jelašić smatra da su zbog toga nužne investicije, pre svega u infrastrukturu.
- Bilo bi ključno da se ne izgubi ova građevinska sezona. Srbiju čeka oko milijardu evra od EBRD-a, Evropske investicione i Svetske banke, i u kojoj meri ćemo to povući, u toj meri ćemo uspeti da smanjimo rizik od većeg pada BDP-a - kaže Jelašić.
On je na Okruglom stolu posvećenom novim merama NBS i uslovima kreditiranja ocenio da je kreditna aktivnost banaka u padu i da su se plasmani u aprilu našli na nivou iz septembra 2008. godine.
- Banke imaju veliku likvidnost, samo je pitanje šta će sa novcem uraditi. Glavno pitanje je kako ubediti banke da odobre više kredita, iako je NBS obezbedila stabilan kurs, a Vlada smanjenje kamata. NBS će ponuditi bankama kredite za likvidnost, svopove, a u krajnjoj meri ćemo smanjiti i obaveznu rezervu - navodi Jelašić.
Država da izmiri obaveze
Predsednik IO Rajfajzen banke Oliver Regl kaže da država treba da izmiri obaveze prema firmama kojima duguje.
- Plaćanje države firmama imalo bi veliki značaj. Kada bi ta preduzeća dobila novac, onda bi i ona mogla da plate svoje obaveze, i to bi se širilo kao talas - objašnjava Regl.
Željko Obradović, predstavnik Meridijan banke, ocenio je da nije ni čudo što tolike firme idu u blokade kada moraju da vrate kredite sa visokim kamatama.
- Kada je cena depozita osam odsto i na to se doda rizik zemlje, ni ne čudi što su preduzeća u blokadi. Koliki profit treba da imaju da bi vratili tolike kamate. Takođe, nije ceo bankarski sektor likvidan. Jedan deo banaka ima viška novca koji drži u repo hartijama NBS, dok neke banke imaju problema sa likvidnošću. Zato bi garancija međubankarskih pozajmica bila dobro rešenje - ocenio je Obradović.
Priliv kapitala u Srbiju u poslednjih šest meseci je ravan nuli, pa će iz deviznih rezervi morati da bude isplaćeno oko tri milijarde evra za pokrivanje platnog deficita, upozorio je juče guverner Narodne banke Radovan Jelašić.
On je istakao da je Srbija ranije koristila priliv deviza za pokrivanje plaćanja ka inostranstvu, ali da to više nije moguće, jer za prethodnih pola godine kroz investicije u našu zemlju nije došao nijedan evro!
Jelašić kaže da su od početka krize u Srbiji, oktobra prošle godine, devizne rezerve NBS glavni izvor za pokrivanje tekućeg platnog deficita, odnosno spoljnotrgovinske razmene i plaćanja po osnovu kredita.
Neophodne investicije
- Rezerve će, nezavisno od novca iz aranžmana sa MMF-om, do kraja godine biti smanjene za milijardu evra. Važno je zato da se Evropska unija i susedne zemlje što pre izvuku iz krize, jer su to zemlje koje kupuju srpske proizvode, investiraju u Srbiju i od njih se očekuje priliv kapitala - kaže Jelašić.
MMF je juče na račun Narodne banke Srbije uplatio prvih 788 miliona evra iz stend-baj aranžmana, koji je ukupno težak tri milijarde. Jelašić ističe da će ta sredstva ojačati devizne rezerve i obezbediti stabilnost dinara.
On je ponovio da ukoliko Srbija ne uzme dodatne kredite iz inostranstva, u godini kada ima zamrznute zarade i penzije i smanjenu državnu potrošnju, nije realno da pad bruto domaćeg proizvoda bude samo dva odsto. Jelašić smatra da su zbog toga nužne investicije, pre svega u infrastrukturu.
- Bilo bi ključno da se ne izgubi ova građevinska sezona. Srbiju čeka oko milijardu evra od EBRD-a, Evropske investicione i Svetske banke, i u kojoj meri ćemo to povući, u toj meri ćemo uspeti da smanjimo rizik od većeg pada BDP-a - kaže Jelašić.
On je na Okruglom stolu posvećenom novim merama NBS i uslovima kreditiranja ocenio da je kreditna aktivnost banaka u padu i da su se plasmani u aprilu našli na nivou iz septembra 2008. godine.
- Banke imaju veliku likvidnost, samo je pitanje šta će sa novcem uraditi. Glavno pitanje je kako ubediti banke da odobre više kredita, iako je NBS obezbedila stabilan kurs, a Vlada smanjenje kamata. NBS će ponuditi bankama kredite za likvidnost, svopove, a u krajnjoj meri ćemo smanjiti i obaveznu rezervu - navodi Jelašić.
Država da izmiri obaveze
Predsednik IO Rajfajzen banke Oliver Regl kaže da država treba da izmiri obaveze prema firmama kojima duguje.
- Plaćanje države firmama imalo bi veliki značaj. Kada bi ta preduzeća dobila novac, onda bi i ona mogla da plate svoje obaveze, i to bi se širilo kao talas - objašnjava Regl.
Željko Obradović, predstavnik Meridijan banke, ocenio je da nije ni čudo što tolike firme idu u blokade kada moraju da vrate kredite sa visokim kamatama.
- Kada je cena depozita osam odsto i na to se doda rizik zemlje, ni ne čudi što su preduzeća u blokadi. Koliki profit treba da imaju da bi vratili tolike kamate. Takođe, nije ceo bankarski sektor likvidan. Jedan deo banaka ima viška novca koji drži u repo hartijama NBS, dok neke banke imaju problema sa likvidnošću. Zato bi garancija međubankarskih pozajmica bila dobro rešenje - ocenio je Obradović.
