Bez poštenog radnog naslova

Lúnasa

Lúnasa

Buduća legenda
Poruka
41.958
Za početak da iskopiram post sa trenutnih, mnogo mi je mrsko da nanovo sastavljam.. :)

'Ajde mi sad lepo i iskreno recite nešto... mislim, evo, razmišljam još od sinoćke o tome..
Ko je zapravo hrabar? Onaj ko pokuša da sreću okuša (ehehehe ) nebitno o čemu se radi, ali dok još ima šta da izgubi.. znači, da uleti onako, ok, proračunao je rizik i zaključio da ako dobije dobija daleko više nego što će izgubiti.. i zaključi da je vredno toga... Ili onaj ko ni ne proba dok ne dođe u situaciju da nema šta da izgubi? Mislim, nije mi jasno... znam kojoj grupi ja pripadam i ubite me ako se ikad promenim i upadnem u ovu grupu što igra na sigurno..
Ne kapiram, gde je tu onda draž igre?
A i, zašto su ljudi spremni da se bore za nešto tek kad to izgube? Bzvz...

Situacije su razne i svuda oko nas... ali, primetila sam u zadnje vreme (zbog izvesnih okolnosti i situacija (hehe:)) u koje dolazim) da su ljudi (eventualno) spremni da se bore za nešto tek kad su to nešto izgubili i/ili nemaju šta da izgube...

Zašto je to tako? Meni nije jasno..
Verujem i da postoji strah od nepoznatog i novog i sve... ali opet..
Zar je tako teško napraviti taj korak u nepoznato? :)
 
Izazovi deluju drugacije na 2 vrste ljudi.
1. Za nekog je izazov, adrenalin nesto sto ga magnetski privlci, prosto tipovi koji moraju da rizikuju. Iznova i iznova im je potreban osecaj slobode, zivosti. Nestalni su i promenljivi, nije ih lako zadrzati ni u vezama ni na jednom mestu.
2. Oni koji beze od izazova ko djavo od krsta. Cesto sede u svojim propalim vezama, poslovima.. plaseci se da bilo sta promene. Samo 'sigurica' a ne znaju da u zivotu ne postje garancije.. ;)

Ja sam tip koji voli da rizikuje. :rumenko: Ali kad znam da je nesto prava stvar - onda samo na sigurno. Ne bih dozvolila sebi da zbog hira ili izazova ili.. izgubim nesto vredno ;)
 
Poslednja Igra Leptira:
zar je lose igrati na sigurno?
okusati srecu, pa sta bude, nekada znaci i srljati, biti nepromisljen...
na sta ti tacno mislis kad pominjes borbu, boriti se za sta?
Kliknite za proširenje...

Ma ne mislim tačno ni na šta, a opet i na mnoge situacije..
Npr.: veza u trajanju nekoliko godina, ona uložila celu sebe, nije ni on bio loš, krenulo po zlu, ona još više zapela da sredi stvari, on samo sleže ramenima i kaže 'ne znam kako, ne mogu ti pomoći'... ona se posle određenog vremena umori, raskine i krene u potragu za srećom, svojom, ličnom, bez igde ikoga, uspe u tome, sama nađe mir i sama sredi sve svoje probleme i najzad je sve sreća ,sreća, uživancija... prođe nekoliko meseci od raskida, on hoće nazad i sad hoće sve da uradi... ne proganja, ali vrlo suptilno stavlja do znanja da je sad raspoložen da radi na toj vezi... kad je veza već gotova... a kad je bilo vreme ništa nije činio po tom pitanju, povukao se u neki svoj svet..

Mislila sam zaista na taj deo gde je neko spreman potpuno da zakorači u nešto (čak i nebitno šta) a neko i za ovo što ima nema snage da se bori i da ulaže dok ne izgubi...
Šta je taj glavni okidač i da li je moguće da jednostavno postoje takvi različiti tipovi osoba...?
Jer, teško mi je da razumem šta to drži tako čoveka na tom nekom mestu kao u nekom grču i ne da mu da se pomakne... to je bar moje viđenje, ne znam, možda grešim..

Kao što rekoh već, ćao ja - ćao mozak, ne mogu najbolje da uobličim misli.. :D
 
GoddessFlertus:
Izazovi deluju drugacije na 2 vrste ljudi.
1. Za nekog je izazov, adrenalin nesto sto ga magnetski privlci, prosto tipovi koji moraju da rizikuju. Iznova i iznova im je potreban osecaj slobode, zivosti. Nestalni su i promenljivi, nije ih lako zadrzati ni u vezama ni na jednom mestu.
2. Oni koji beze od izazova ko djavo od krsta. Cesto sede u svojim propalim vezama, poslovima.. plaseci se da bilo sta promene. Samo 'sigurica' a ne znaju da u zivotu ne postje garancije.. ;)

Ja sam tip koji voli da rizikuje. :rumenko: Ali kad znam da je nesto prava stvar - onda samo na sigurno. Ne bih dozvolila sebi da zbog hira ili izazova ili.. izgubim nesto vredno ;)
Kliknite za proširenje...

Ovo je tacno, doduse postoji i nesto izmedju, slozila bi se? Malo bi bilo preterano da imamo samo ovakve extreme..a ima milion nijansi izmedju
Ja se slazem sa onom izrekom da su hrabri oni koji se boje, ali ipak urade to "nesto"-sta god bilo, a kukavice se boje i ne urade zbog tog straha. Ali ovde pricamo o tome da urade nesto sto je pozitivno i sto zele, ali imaju strah. Jao al sam lose sad objasnila, nema veze, znate na sta sam mislila
 
GoddessFlertus:
Izazovi deluju drugacije na 2 vrste ljudi.
1. Za nekog je izazov, adrenalin nesto sto ga magnetski privlci, prosto tipovi koji moraju da rizikuju. Iznova i iznova im je potreban osecaj slobode, zivosti. Nestalni su i promenljivi, nije ih lako zadrzati ni u vezama ni na jednom mestu.
2. Oni koji beze od izazova ko djavo od krsta. Cesto sede u svojim propalim vezama, poslovima.. plaseci se da bilo sta promene. Samo 'sigurica' a ne znaju da u zivotu ne postje garancije.. ;)

Ja sam tip koji voli da rizikuje. :rumenko: Ali kad znam da je nesto prava stvar - onda samo na sigurno. Ne bih dozvolila sebi da zbog hira ili izazova ili.. izgubim nesto vredno ;)
Kliknite za proširenje...

znaci, musko si ;)
 
E pa ovako -

svi smo mi od razlicite strukture duha pravljeni
a to znaci da je nekome dato da moze celoga zivota da srlja
a neko se toliko izlomi da mora da bude miran
i to je sve sa razlogom

sit gladnom ne veruje
ne veruje ni mrsav debelom
niti siromasan da bogat ima bilo kakav problem

ali nemojte se cuditi kad vidite "sigurichanina" kako se sklanja
niti devojku od 45 godina
jer ima sta da trosi, ima materijala
a neko nema i nema

pozdravite svacije i cuvajte svoje

satkani smo od nekog cudnog materijala stvarno
a nije krv i meso i koske

:)
 
felix the cat:
Ma ne mislim tačno ni na šta, a opet i na mnoge situacije..
Npr.: veza u trajanju nekoliko godina, ona uložila celu sebe, nije ni on bio loš, krenulo po zlu, ona još više zapela da sredi stvari, on samo sleže ramenima i kaže 'ne znam kako, ne mogu ti pomoći'... ona se posle određenog vremena umori, raskine i krene u potragu za srećom, svojom, ličnom, bez igde ikoga, uspe u tome, sama nađe mir i sama sredi sve svoje probleme i najzad je sve sreća ,sreća, uživancija... prođe nekoliko meseci od raskida, on hoće nazad i sad hoće sve da uradi... ne proganja, ali vrlo suptilno stavlja do znanja da je sad raspoložen da radi na toj vezi... kad je veza već gotova... a kad je bilo vreme ništa nije činio po tom pitanju, povukao se u neki svoj svet..

Mislila sam zaista na taj deo gde je neko spreman potpuno da zakorači u nešto (čak i nebitno šta) a neko i za ovo što ima nema snage da se bori i da ulaže dok ne izgubi...
Šta je taj glavni okidač i da li je moguće da jednostavno postoje takvi različiti tipovi osoba...?
Jer, teško mi je da razumem šta to drži tako čoveka na tom nekom mestu kao u nekom grču i ne da mu da se pomakne... to je bar moje viđenje, ne znam, možda grešim..

Kao što rekoh već, ćao ja - ćao mozak, ne mogu najbolje da uobličim misli.. :D
Kliknite za proširenje...

Aha, sad tek vidim da je ovo druga tema skroz. Znaci neki ljudi nemaju snage ni volje da se bore i sacuvaju vezu u kojoj su a koja je krenula nizbrdo, jer prosto misle da ako je nesto "pravo" onda nema potrebe mnogo raditi na tome, ili im to ubija neke romanticne ideje u glavi, a posle kad vide sta su izgubili dodje im iz dupeta u glavu. To je jedna mogucnost recimo. Ili se ukoche nekako, nesposobni da mrdnu, i ne vredi ni da ih vuces za rukav ni nista. Ima jos milion mogucih razloga..
 
Sally_Solomon:
Aha, sad tek vidim da je ovo druga tema skroz. Znaci neki ljudi nemaju snage ni volje da se bore i sacuvaju vezu u kojoj su a koja je krenula nizbrdo, jer prosto misle da ako je nesto "pravo" onda nema potrebe mnogo raditi na tome, ili im to ubija neke romanticne ideje u glavi, a posle kad vide sta su izgubili dodje im iz dupeta u glavu. To je jedna mogucnost recimo. Ili se ukoche nekako, nesposobni da mrdnu, i ne vredi ni da ih vuces za rukav ni nista. Ima jos milion mogucih razloga..
Kliknite za proširenje...

Pa jeste,
a mnogi opet hoce od blata pitu
a to ne moze
a oni to ne vide pa im to blato dodje
kao najlepsi kakao
 
felix the cat:
Ma ne mislim tačno ni na šta, a opet i na mnoge situacije..
Npr.: veza u trajanju nekoliko godina, ona uložila celu sebe, nije ni on bio loš, krenulo po zlu, ona još više zapela da sredi stvari, on samo sleže ramenima i kaže 'ne znam kako, ne mogu ti pomoći'... ona se posle određenog vremena umori, raskine i krene u potragu za srećom, svojom, ličnom, bez igde ikoga, uspe u tome, sama nađe mir i sama sredi sve svoje probleme i najzad je sve sreća ,sreća, uživancija... prođe nekoliko meseci od raskida, on hoće nazad i sad hoće sve da uradi... ne proganja, ali vrlo suptilno stavlja do znanja da je sad raspoložen da radi na toj vezi... kad je veza već gotova... a kad je bilo vreme ništa nije činio po tom pitanju, povukao se u neki svoj svet..

Mislila sam zaista na taj deo gde je neko spreman potpuno da zakorači u nešto (čak i nebitno šta) a neko i za ovo što ima nema snage da se bori i da ulaže dok ne izgubi...
Šta je taj glavni okidač i da li je moguće da jednostavno postoje takvi različiti tipovi osoba...?
Jer, teško mi je da razumem šta to drži tako čoveka na tom nekom mestu kao u nekom grču i ne da mu da se pomakne... to je bar moje viđenje, ne znam, možda grešim..

Kao što rekoh već, ćao ja - ćao mozak, ne mogu najbolje da uobličim misli.. :D
Kliknite za proširenje...


u tom slucaju, to nema veze sa tim sto je on izgubio, pa je sada spreman da se bori... jer, borio bi se on prvih par mjeseci, nakon toga bi opet pao u letargiju... takav karakter
postoje stvari za koje bi se i on zalagao, samo sto ta veza izgleda ne spada u tu glupu
veza i ne treba da bude konstantna borba, nakon nekoliko godina trebalo bi valjda doci u stanje gdje vlada harmonija bez odrzavanja veze u zivotu uz pomoc aparata
neko i ne zna da cijeni to sto ima, pa njegovu vrijednost spozna tek kada izgubi... ali taj ce opet zaboraviti pa opet izgubiti, to ide u krug, jer mi se ne mijenjamo
zato je nekada najvrednija borba naci snagu u sebi i prekinuti

treba se pomiriti sa tim da je tesko naci sebi odgovarajuce drustvo
i boriti se za sebe, a ne za druge
i ne srljati, jer u nekim situacijama gubi se previse... nije hrabrost uvijek vrlina, ne onda kada ti srce strada
 
Pa i nisam mislila na srljanje... ne da sad uzmem kartu za Dubai i odem da budem go-go igračica u nadi da neću završiti u belom roblju.. (mada je to uradila jedna moja drugarica i dobro je prošla, našla posle tamo skroz dobar posao, sad ima i porodicu i dete.. :heart:)
Nego, svestan si svih rizika ali rešiš se na taj korak i uletiš.. uskočiš u vodu, pa ili ćeš isplivati ili se udaviti.. i osećaš strah, strašan strah, npr. od nepoznatog ili od samoće ili od različitosti ili već od nečega... ali skočiš..
A neko ima mirno more, pa ni ne pliva ni ništa nego samo pluta pa gde ga tok odnese... a more nema tok.. samo poneke struje.. i nije mi jasno kako i zašto se ljudi tako prepuštaju koječemu, bez želje da probaju da naprave nešto drugačije, da urade nešto drugačije...
Po meni, nema stvari koje čovek ne može učiniti, ako zaista želi..
Ne znam, opet se opterećujem koječim, hehehe :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Drustvo bez tabua
2 3 4
Odgovora
93
Pregleda
1.341
pikax
pikax
Paula
Sa emocijama ili bez
8 9 10
Odgovora
243
Pregleda
3.690
Тромб
Т
RužnaKoLopov
Kad ostanes bez pameti
Odgovora
22
Pregleda
508
RužnaKoLopov
RužnaKoLopov

Back
Top