Nedavno sam gledao jedan njemački dokumentarac o atentatu. Čitav događaj je rekonstruisan do najmanjih sitnica. Uglavnom su to poznate činjenice, ali jednu stvar nisam dotad čuo. Naime, Ferdianand je sa pratnjom došao obalom Miljacke do vijećnice gdje je bio primljen od gradskih vlasti koje je i nabrusio zbog "srdačnog" dočeka bombama nekoliko minuta ranije. Bilo je planirano da se na Ilidžu, gdje je odsijedao, vrati istim putem. Međutim, čim su krenuli od vijećnice, vozač je na svoju ruku promijenio maršrutu i skrenuo u jednu sporednu ulicu kako bi izbjegao gužvu. Jer obala je bila još uvijek puna naroda koji se polako razilazio u svim pravcima. Ali igrom slučajnosti Gavrilo je baš tom ulicom krenuo kući, razočaran što mu se nije pružila prilika i što je atenatat propao,a onda iznenada, auto sa nadvojvoodom se stvorio ispred njega, onda kad je to najmanje očekivao. Ostalo je istorija.
Ово је ближе истини:
http://sarajevo1878-1918.gq.nu/atentat.htm
Али је врло битно рећи, да су аустријске власти крајње траљаво урадиле читаву
безбедносну поставку, од самог доласка Принципа у Сарајево, па надаље.
Они, на пример, штампају у новинама и план кретања поворке.
Такође, већ само заказивање посете на Видовдан је практично, отворени
позив провокација Србима, за које се зна како су расположени према А-У, и да имају националистичко-револуционарну организацију. значи, пропусти су били исувише велики да би то могла бити само случајност. ФФ је послат тамо да буде убијен, то је одговарало А-У, из више разлога, и као повод за сукоб са Србијом, и као згодан начин да се реше ФФ који им није одговарао, опет из разних разлога.
Иначе, врло занимљив опис свега постоји и у књизи Ребеке Вест "Црно јагње и сиви соко". (Уопште, једне драгоцене књиге и незаобилазне за сваког српског патриоту, а и за све остале који се желе објективно обавестити о приликама тих деценија на Балкану).
Посебан аспект читаве приче је и улога Србије, односно, војне обавештајне службе, на чијем је челу Апис. Аписови људи вежбају Гаврила и другове да пуцају, снабдевају их оружјем... Истина, раде то, у целини, опет, прилично неорганизовано, (зашто узимају аматере, нпр.
), али опет, тако доприносе и они стварању терена за могући исход - убиство ФФ. Зашто то раде, питање је такође, ако то одговара српском непријатељу, и овај то управо прижељкује.
Читаву ствар додатно компликује и податак да их је Апис касније позивао да одустану од атентата...
Али, аспектима ствари никад краја: Све се може посматрати и у оппштем контексту расположења српског народа у БиХ, који у А-У виде поробљивача, и оног ко спречава српско уједињење. У том расположењу су деловали
младобоснаши, па тако и Гаврило Принцип. Цело босанскохерцеговачко српство је у суштини тежило уједињењу са Србијом, и многи су на разне начине помагали "Младу Босну", и подржавали анти А-У деловање, као и потоње атентаторе.