dragosh
Veoma poznat
- Poruka
- 11.827
Umesto kao zaljubljeni parovi osećali smo se kao krdo
"Svadba za maštanje"
11.05.2009.
Umesto_kao_zaljubljeni_parovi_oseali_smo_se_kao_krdo.jpgKaže jedan od mladoženja, učesnika nedavnog kolektivnog venčanja, kojem je fotograf pokušao debelo da naplati
Na tradicionalnoj, 11. po redu "Svadbi za maštanje", ispred Starog dvora u Beogradu, ove godine "sudbonosno da" rekla su 202 para iz Srbije i inostranstva. Manifestacija, koja je trebalo da bude svečani trenutak, za neke parove je bila neprijatno iznenađenje. Umesto da kumu, po starom običaju, "izgori kesa", ovoga puta se to desilo mladencima. Jedan od nezadovoljnih mladoženja, učesnika kolektivnog venčanja kaže za "Borbu" da mu organizator nije napomenuo da će mladence pri izlasku iz Skupštine grada sačekati fotograf koji je slikao ceo događaj i na licu mesta tražio novac za kolektivne fotografije.
"Tražio nam je 4.000 dinara za fotografije koje nismo videli, a opisao ih je kao slike kolektivnog tipa i napomenuo da sigurno postoji par komada samo s nama dvoje", rekao je "Borbin" izvor i dodao da nije platio za ponuđene fotografije, jer im niko iz organizacije nije napomenuo da će im biti potreban novac na manifestaciji.
On ističe da je čovek koji ih je sačekao na izlazu odmah tražio pare, jer u protivnom će, kako je naveo, teško dobiti fotografije nekog kasnijeg datuma.
"Cela organizacija je bila sve sem romantična. Umesto kao zaljubljeni parovi osećali smo se kao krdo. Vodali su nas tamo-amo, a šlag na svadbenu tortu je bila naplata fotografija na izlazu besplatnog venčanja", zaključuje mladoženja.
Ako pomnožimo prosečnih 4.000 dinara za fotografije po jednom paru, a bilo ih je dvestadva, dobija se nešto više od 800.000 dinara profita za fotografe koji su na poziv Grada prisustvovali ovoj neprofitabilnoj akciji promovisanja braka.
"Borba" saznaje da fotograf koji je tražio pare radi za foto-radnju "Mile". U ovoj radnji su nam napomenuli da su njihovi fotografi radili na kolektivnom venčanju na poziv Skupštine grada.
Direktor kolektivnog venčanja Tivi Melcer kaže za "Borbu" da je ulaz za tu manifestaciju bio otvoren za sve, stoga nije moglo da se kontroliše ko je bio zvanični fotograf, ko novinski reporter, a ko je tu došao da se "ogrebe".
"Bilo je tu i trubača koji došetaju od ko zna odakle, ali ne možemo da ih teramo ukoliko im neke mladoženje lepe novac za čelo", rekao je Melcer i dodao da ni trubači ni većina fotografa nisu deo organizacije.
"Ukoliko mladenci ne žele fotografije, ne moraju da ih plate", odgovara Melcer na pitanje zašto mladencima nije napomenuto da će im biti potrebne pare, iako su više puta upozorili mladence da se čuvaju "dolutalih umetnika-fotografa".
On podseća da u okviru kolektivnog venčanja mladenci mogu da očekuju hotelsko prenoćište ukoliko nisu iz Beograda, te korišćenje venčanice na jedan dan i ako ikada dobiju bebu, imaće i besplatna kolica kao dar opštine Savski Venac.
Inače, prvo kolektivno venčanje realizovano je za vreme NATO bombardovanja. Bilo je inspirisana prizorima sa konvencije koalicije SPS-JUL-Slobodan Milošević u Sava centru, gde su sve pevačice, u dugim belim haljinama, bile dizajnirane kao neveste, uključujući i voditeljku.
Novinar jednog nedeljnika napisao je tada u komentaru da je "pompezna i glamurozna masovna prevara uvek simptom psihološke nemoći, strepnje da se ne izgubi kontrola i potrebe da se kontrola povrati".
Psiholog Zoran Musterović kaže da ono što svakako može biti važno jeste što ceremonija kolektivnog venčanja ima elemente obreda, važnosti i svečanosti, a to jeste "jedna iskonska nataložena potreba gde društvo pridajući značaj, publicitet i propisujući pravila jeste glavni inicijator, odnosno guru ulaska u jednu novu zajednicu".
"Ono što je manje poznato je da je čin venčanja visoko stresni doživljaj, a to se, ipak, relaksirajuće podnosi s puno ljudi u neposrednoj blizini, koji su u istom položaju", kaže Musterović za "Borbu" i dodaje da bi trebalo imati u vidu i komercijalne vrednosti koje postoje u ovom slučaju.
On objašnjava da je kolektivni čin za vreme bombardovanja bio neka vrsta psihoterapije, radost u bezizlaznoj situaciji.
"Postojala je težnja da se zakačimo za nešto novo, za novu radost. Bio je to pokušaj odbrane. Kolektivno venčanje krenulo je iz inata u odnosu na situaciju u kojoj smo se svi nalazili. To je bila dvostrana dobit, i društva i mladenaca", zaključuje Musterović.
http://www.borba.rs/content/view/5589/123/
"Svadba za maštanje"
11.05.2009.
Umesto_kao_zaljubljeni_parovi_oseali_smo_se_kao_krdo.jpgKaže jedan od mladoženja, učesnika nedavnog kolektivnog venčanja, kojem je fotograf pokušao debelo da naplati
Na tradicionalnoj, 11. po redu "Svadbi za maštanje", ispred Starog dvora u Beogradu, ove godine "sudbonosno da" rekla su 202 para iz Srbije i inostranstva. Manifestacija, koja je trebalo da bude svečani trenutak, za neke parove je bila neprijatno iznenađenje. Umesto da kumu, po starom običaju, "izgori kesa", ovoga puta se to desilo mladencima. Jedan od nezadovoljnih mladoženja, učesnika kolektivnog venčanja kaže za "Borbu" da mu organizator nije napomenuo da će mladence pri izlasku iz Skupštine grada sačekati fotograf koji je slikao ceo događaj i na licu mesta tražio novac za kolektivne fotografije.
"Tražio nam je 4.000 dinara za fotografije koje nismo videli, a opisao ih je kao slike kolektivnog tipa i napomenuo da sigurno postoji par komada samo s nama dvoje", rekao je "Borbin" izvor i dodao da nije platio za ponuđene fotografije, jer im niko iz organizacije nije napomenuo da će im biti potreban novac na manifestaciji.
On ističe da je čovek koji ih je sačekao na izlazu odmah tražio pare, jer u protivnom će, kako je naveo, teško dobiti fotografije nekog kasnijeg datuma.
"Cela organizacija je bila sve sem romantična. Umesto kao zaljubljeni parovi osećali smo se kao krdo. Vodali su nas tamo-amo, a šlag na svadbenu tortu je bila naplata fotografija na izlazu besplatnog venčanja", zaključuje mladoženja.
Ako pomnožimo prosečnih 4.000 dinara za fotografije po jednom paru, a bilo ih je dvestadva, dobija se nešto više od 800.000 dinara profita za fotografe koji su na poziv Grada prisustvovali ovoj neprofitabilnoj akciji promovisanja braka.
"Borba" saznaje da fotograf koji je tražio pare radi za foto-radnju "Mile". U ovoj radnji su nam napomenuli da su njihovi fotografi radili na kolektivnom venčanju na poziv Skupštine grada.
Direktor kolektivnog venčanja Tivi Melcer kaže za "Borbu" da je ulaz za tu manifestaciju bio otvoren za sve, stoga nije moglo da se kontroliše ko je bio zvanični fotograf, ko novinski reporter, a ko je tu došao da se "ogrebe".
"Bilo je tu i trubača koji došetaju od ko zna odakle, ali ne možemo da ih teramo ukoliko im neke mladoženje lepe novac za čelo", rekao je Melcer i dodao da ni trubači ni većina fotografa nisu deo organizacije.
"Ukoliko mladenci ne žele fotografije, ne moraju da ih plate", odgovara Melcer na pitanje zašto mladencima nije napomenuto da će im biti potrebne pare, iako su više puta upozorili mladence da se čuvaju "dolutalih umetnika-fotografa".
On podseća da u okviru kolektivnog venčanja mladenci mogu da očekuju hotelsko prenoćište ukoliko nisu iz Beograda, te korišćenje venčanice na jedan dan i ako ikada dobiju bebu, imaće i besplatna kolica kao dar opštine Savski Venac.
Inače, prvo kolektivno venčanje realizovano je za vreme NATO bombardovanja. Bilo je inspirisana prizorima sa konvencije koalicije SPS-JUL-Slobodan Milošević u Sava centru, gde su sve pevačice, u dugim belim haljinama, bile dizajnirane kao neveste, uključujući i voditeljku.
Novinar jednog nedeljnika napisao je tada u komentaru da je "pompezna i glamurozna masovna prevara uvek simptom psihološke nemoći, strepnje da se ne izgubi kontrola i potrebe da se kontrola povrati".
Psiholog Zoran Musterović kaže da ono što svakako može biti važno jeste što ceremonija kolektivnog venčanja ima elemente obreda, važnosti i svečanosti, a to jeste "jedna iskonska nataložena potreba gde društvo pridajući značaj, publicitet i propisujući pravila jeste glavni inicijator, odnosno guru ulaska u jednu novu zajednicu".
"Ono što je manje poznato je da je čin venčanja visoko stresni doživljaj, a to se, ipak, relaksirajuće podnosi s puno ljudi u neposrednoj blizini, koji su u istom položaju", kaže Musterović za "Borbu" i dodaje da bi trebalo imati u vidu i komercijalne vrednosti koje postoje u ovom slučaju.
On objašnjava da je kolektivni čin za vreme bombardovanja bio neka vrsta psihoterapije, radost u bezizlaznoj situaciji.
"Postojala je težnja da se zakačimo za nešto novo, za novu radost. Bio je to pokušaj odbrane. Kolektivno venčanje krenulo je iz inata u odnosu na situaciju u kojoj smo se svi nalazili. To je bila dvostrana dobit, i društva i mladenaca", zaključuje Musterović.
http://www.borba.rs/content/view/5589/123/
Poslednja izmena:
