- Poruka
- 2.416
Velika očekivanja Zagreba po ulasku u Severnoatlantski savez
Hrvatska se nada milionskoj zaradi od NATO
Autor: J. Stojković | Foto:Beta-AP | 11.05.2009. - 05:00
U jeku globalne recesije, dok vlade širom sveta krešu troškove i traže nove načine za zaradu, hrvatska vlada očekuje da će joj ulazak u NATO otvoriti mogućnost za nove poslove i doneti profit firmama iz Hrvatske, učešćem na tenderima za koje je Alijansa ove godine izdvojila dve milijarde evra. Zagreb je tu priliku ozbiljno shvatio pa je za danas sazvao sastanak radne grupe Vlade čiji je zadatak da pripremi i podstakne hrvatske firme za učešće u međunarodnim projektima NATO.
Ivo Sanader (desno) dočekao uz počasti Japa de Hop Shefera, generalnog sekretara NATO, prošle nedelje u Zagrebu
Radnu grupu, na čijem je čelu Đurđa Adlešič, čine predstavnici ministarstva ekonomije, odbrane i trgovine, kao i Hrvatske privredne komore, a ona će se truditi da što bolje informiše domaće privrednike o mogućnostima koje im se nude u okviru saradnje sa Alijansom i uslovima učešća na tenderima. Vojni budžet NATO ove godine iznosi 1,3 milijarde evra, a civilni 201 milion evra. Za Hrvatsku je najinteresantniji Bezbednosni investicioni program (NSIP).
„Ovaj program ima godišnji budžet od 640 miliona evra. U doba krize i recesije takvi projekti su nam izuzetno važni jer su na udaru recesije najviše firme koje se bave građevinarstvom”, objasnila je Adlešičeva. „Dosad smo samo slali svoje vojnike u misije, a sada, ulaskom u punopravno članstvo, stičemo mogućnost da naše firme tu zarade novac”, dodaje ona.
Prema preliminarnim proračunima, samo u Hrvatskoj NATO bi u narednih pet do deset godina mogao da investira oko 40 miliona evra. Mađarska je za nekoliko godina po ulasku u Alijansu za svoje kompanija obezbedila poslove vredne 140 miliona evra.
U okviru NSIP se finansiraju projekti gradnje aerodroma, skladišta municije, štabova i druge velike investicije na teritoriji zemalja članica ili u područjima gde Alijansa ima svoje misije, poput Avganistana i Kosova.
Osim građevinskih firmi, u programu gradnje infrastrukture mogu da učestvuju i one koje se bave elektronikom i informatičkim sistemima, kao i održavanjem, a još je širi krug potencijalnih kandidata za učešće u poslovima logistike za misije NATO. Uslov je, međutim, učlanjenje u agenciju NATO za organizovanje logistike u vojnim misijama (NAMSA), pa se Hrvatska ubrzano sprema da pokrene i taj proces. Podaci za 2007. pokazuju da je NAMSA sa firmama iz zemalja članica sklopila ugovore vredne milijardu evra.
60 GODINA EKSPANZIJE NATO
POGLEDAJTE GRAFIKU
Poseban projekat je gradnja nove zgrade štaba Alijanse u Briselu, čija se vrednost procenjuje na 1,2 milijarde evra. Tenderi za radove tek treba da budu raspisani.
Širok je spektar poslova koje pokrivaju bezbednosni investicioni projekti NATO. Oni obuhvataju efikasne izviđačke i obaveštajne kapacitete, fleksibilne komandne i kontrolne sisteme, uključujući bezbedne i pouzdane komunikacije, mobilnost snaga u regionima i između njih, adekvatnu logističku i transportnu podršku, kao i infrastrukturu koja će omogućiti podršku kako raspoređenim snagama, tako i pojačanjima. Humanitarne i mirovne inicijative takođe imaju podršku članica NATO. Pored toga, na samitu NATO 1994. prihvaćeno je nekoliko regionalnih inicijativa, uključujući „Program partnerstva za mir” i koncept Kombinovanih združenih namenskih snaga, koje mogu imati finansijsku korist od ovog programa.
NSIP takođe pomaže da se finansiraju praške obaveze za povećanje kapaciteta, koje su podržali šefovi država i vlada na samitu u Pragu u novembru 2002. Ova inicijativa podrazumeva da se načine stvarni pomaci u poboljšanju vojnih sposobnosti država članica i oforme Snage NATO za brzo reagovanje (NRF), koje su sposobne da se hitno rasporede za vanredne operacije. SAD od decembra 2005. dobijaju pomoć NATO za obnovu infrastrukture od oko 985 miliona dolara za humanitarne i mirovne operacije na Balkanu, Avganistanu i Iraku. Ovim novcem finansirani su putevi za snabdevanje, komunikacioni sistemi i zaštita snaga.
Šest kategorija investicionih projekata NATO
-Sposobnost raspoređivanja i mobilnost snaga: obnova i osavremenjivanje objekata u pomorskim bazama, skladišta i popravka objekata.
-Održivost: logistička podrška za raspoređivanje NATO snaga i za dugoročne operacije, uključujući skladišta municije i goriva.
-Komanda i kontrola: osavremenjivanje opreme i softvera za sedišta NATO; nabavka mobilne komandne i kontrolne komunikacione opreme za vanredne operacije NATO.
-Vazdušna odbrana: poboljšanje postojećih odbrambenih vazdušnih sistema NATO i razvoj novih.
-Komandna struktura: troškovi vezani za implementaciju nove komandne strukture, izgradnju novih zgrada za sedišta NATO.
-Obuka i manevri: obnova i osavremenjivanje objekata za interoperativnu obuku snaga NATO.
http://www.blic.rs/svet.php?id=91949
Hrvatska se nada milionskoj zaradi od NATO
Autor: J. Stojković | Foto:Beta-AP | 11.05.2009. - 05:00
U jeku globalne recesije, dok vlade širom sveta krešu troškove i traže nove načine za zaradu, hrvatska vlada očekuje da će joj ulazak u NATO otvoriti mogućnost za nove poslove i doneti profit firmama iz Hrvatske, učešćem na tenderima za koje je Alijansa ove godine izdvojila dve milijarde evra. Zagreb je tu priliku ozbiljno shvatio pa je za danas sazvao sastanak radne grupe Vlade čiji je zadatak da pripremi i podstakne hrvatske firme za učešće u međunarodnim projektima NATO.
Ivo Sanader (desno) dočekao uz počasti Japa de Hop Shefera, generalnog sekretara NATO, prošle nedelje u Zagrebu
Radnu grupu, na čijem je čelu Đurđa Adlešič, čine predstavnici ministarstva ekonomije, odbrane i trgovine, kao i Hrvatske privredne komore, a ona će se truditi da što bolje informiše domaće privrednike o mogućnostima koje im se nude u okviru saradnje sa Alijansom i uslovima učešća na tenderima. Vojni budžet NATO ove godine iznosi 1,3 milijarde evra, a civilni 201 milion evra. Za Hrvatsku je najinteresantniji Bezbednosni investicioni program (NSIP).
„Ovaj program ima godišnji budžet od 640 miliona evra. U doba krize i recesije takvi projekti su nam izuzetno važni jer su na udaru recesije najviše firme koje se bave građevinarstvom”, objasnila je Adlešičeva. „Dosad smo samo slali svoje vojnike u misije, a sada, ulaskom u punopravno članstvo, stičemo mogućnost da naše firme tu zarade novac”, dodaje ona.
Prema preliminarnim proračunima, samo u Hrvatskoj NATO bi u narednih pet do deset godina mogao da investira oko 40 miliona evra. Mađarska je za nekoliko godina po ulasku u Alijansu za svoje kompanija obezbedila poslove vredne 140 miliona evra.
U okviru NSIP se finansiraju projekti gradnje aerodroma, skladišta municije, štabova i druge velike investicije na teritoriji zemalja članica ili u područjima gde Alijansa ima svoje misije, poput Avganistana i Kosova.
Osim građevinskih firmi, u programu gradnje infrastrukture mogu da učestvuju i one koje se bave elektronikom i informatičkim sistemima, kao i održavanjem, a još je širi krug potencijalnih kandidata za učešće u poslovima logistike za misije NATO. Uslov je, međutim, učlanjenje u agenciju NATO za organizovanje logistike u vojnim misijama (NAMSA), pa se Hrvatska ubrzano sprema da pokrene i taj proces. Podaci za 2007. pokazuju da je NAMSA sa firmama iz zemalja članica sklopila ugovore vredne milijardu evra.
60 GODINA EKSPANZIJE NATO
POGLEDAJTE GRAFIKU
Poseban projekat je gradnja nove zgrade štaba Alijanse u Briselu, čija se vrednost procenjuje na 1,2 milijarde evra. Tenderi za radove tek treba da budu raspisani.
Širok je spektar poslova koje pokrivaju bezbednosni investicioni projekti NATO. Oni obuhvataju efikasne izviđačke i obaveštajne kapacitete, fleksibilne komandne i kontrolne sisteme, uključujući bezbedne i pouzdane komunikacije, mobilnost snaga u regionima i između njih, adekvatnu logističku i transportnu podršku, kao i infrastrukturu koja će omogućiti podršku kako raspoređenim snagama, tako i pojačanjima. Humanitarne i mirovne inicijative takođe imaju podršku članica NATO. Pored toga, na samitu NATO 1994. prihvaćeno je nekoliko regionalnih inicijativa, uključujući „Program partnerstva za mir” i koncept Kombinovanih združenih namenskih snaga, koje mogu imati finansijsku korist od ovog programa.
NSIP takođe pomaže da se finansiraju praške obaveze za povećanje kapaciteta, koje su podržali šefovi država i vlada na samitu u Pragu u novembru 2002. Ova inicijativa podrazumeva da se načine stvarni pomaci u poboljšanju vojnih sposobnosti država članica i oforme Snage NATO za brzo reagovanje (NRF), koje su sposobne da se hitno rasporede za vanredne operacije. SAD od decembra 2005. dobijaju pomoć NATO za obnovu infrastrukture od oko 985 miliona dolara za humanitarne i mirovne operacije na Balkanu, Avganistanu i Iraku. Ovim novcem finansirani su putevi za snabdevanje, komunikacioni sistemi i zaštita snaga.
Šest kategorija investicionih projekata NATO
-Sposobnost raspoređivanja i mobilnost snaga: obnova i osavremenjivanje objekata u pomorskim bazama, skladišta i popravka objekata.
-Održivost: logistička podrška za raspoređivanje NATO snaga i za dugoročne operacije, uključujući skladišta municije i goriva.
-Komanda i kontrola: osavremenjivanje opreme i softvera za sedišta NATO; nabavka mobilne komandne i kontrolne komunikacione opreme za vanredne operacije NATO.
-Vazdušna odbrana: poboljšanje postojećih odbrambenih vazdušnih sistema NATO i razvoj novih.
-Komandna struktura: troškovi vezani za implementaciju nove komandne strukture, izgradnju novih zgrada za sedišta NATO.
-Obuka i manevri: obnova i osavremenjivanje objekata za interoperativnu obuku snaga NATO.
http://www.blic.rs/svet.php?id=91949
