SUSEDNA ZEMLJA ČVRSTA U NAMERI DA NE ODUSTANE OD TUŽBE
Hrvatska tuži, Srbija još ćuti
Od odluke Međunarodnog suda pravde da sudi za navodni genocid prošlo je pola godine, a naša država još nije podnela protivtužbu koju je najavila

BEOGRAD - Hrvatska uporno tuži, Srbija „mudro“ ćuti! Ovako bi se, u najkraćem, mogla opisati paradoksalna situacija nastala povodom tužbe koju je Hrvatska podnela Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije za navodni genocid počinjen za vreme građanskog rata od 1991. do 1995. godine. Ova susedna zemlja, podsetimo, 2. jula 1999. godine pokrenula je postupak pred sudom protiv SRJ (Srbije) zbog navodne povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida počinjenih na području Hrvatske u pomenutom periodu.

ZLOČINE TEŠKO NABROJATI

- U protivtužbi Srbija bi morala da navede i sva druga brojna hrvatska zlodela u Hrvatskoj i Bosni, posebno od 1941. do 1945. i 1990. do 1995. godine, kao što su zločini u Gospiću, na Koranskom mostu, u Prebilovcima, Sijekovcu, Kupresu, Sanskom Mostu, Bosanskoj krajini, selima oko Srebrenice, Paulin Dvoru, Bjelovaru, Medačkom xepu, Miljevačkom platou, Maslenici, Lori, sve do „Bljeska“ i konačnog egzodusa u genocidnoj „Oluji“ - ističe Bulajić.

Uz mnogo ključnih argumenata, Srbija je najviše insistirala na nenadležnosti suda jer u vreme podnošenja tužbe naša država nije bila članica Ujedinjenih nacija, članica Statuta suda, kao ni članica Konvencije o genocidu, što su bili ključni argumenti za nenadležnost Suda. Pored ovoga, i dve veoma bitne analogije bile su na strani Srbije - Haški tribunal nikoga nije optužio i osudio za navodni genocid u Hrvatskoj, a najviši sud se na istoj osnovi (SRJ nije bila članica Ujedinjenih nacija) oglasio nenadležnim za tužbu Beograda protiv deset zemalja NATO zbog zločinačke agresije na našu zemlju 1999. godine.

Međutim, svi naši snažni pravni aduti bili su uzaludni. Mimo svih očekivanja, sud je odlučio da brutalno pogazi međunarodno pravo i donese jednu apsurdnu političku odluku, pa se 18. novembra prošle godine oglasio nadležnim.

Od tada je prošlo gotovo pola godine, a dve zemlje su ostale na početnim pozicijama. Iako je nedavno hrvatski predsednik Stjepan Mesić nagovestio da bi Hrvatska mogla da povuče tužbu („vode se rasprave o tome i još ne znamo kakva će odluka na kraju biti donesena“), ubrzo se „ugrizao za jezik“, pa je tu izjavu - demantovao. Hrvatska je, dakle, i dalje odlučna da ne odustane od tužbe i čeka suđenje, koje će, najverovatnije, biti za dve godine.

Čim je sud potvrdio nadležnost, naša država je najavila da će podneti protivtužbu, čiji će osnov biti zločini u „Oluji“, ali koji bi obuhvatili kontinuitet zločina koje su Hrvati počinili nad Srbima tokom čitavog 20. veka. Međutim, do dana današnjeg protivtužba nije podneta, a pojedini državni funkcioneri otvoreno su „namigivali“ Hrvatskoj da odustane od tužbe.

Predsednik Fonda za istraživanje genocida dr Milan Bulajić, koji je godinama bio najglasniji pobornik da je Srbija svakako odavno morala da podnese protivtužbu protiv Hrvatske, nikako ne razume ovakav stav naše zemlje.

- Umesto da spremimo kvalitetnu protivtužbu i hronološki ukažemo na užasan kontinuitet zločina i genocida nad Srbima, mi smo spremni da se svega toga olako odreknemo. Kao da se zločini nisu ni dogodili - ističe Bulajić za Glas javnosti. On kaže da bi u tužbi trebalo podsetiti na brojne stravične zločine u vreme takozvane Nezavisne Države Hrvatske, kvislinške tvorevine nacističke Nemačke, u čijim je logorima smrti na najstrašnije načine likvidirano oko 700.000 Srba.

(Nastaviće se)

Autor:
Petar Pašić

Pa mozda je predsednik prezauzet setnjom ,pa ne postizava,sto mu neko ne pomogne,mislim nemo se ljutite al` vreme neumitno tece ili tako treba da bidne,da istece-mislim ,nemo se ljutite.i nemo da gu budite,ja to onako u prolazu.