samoca i odbacenost u trudnoci...

U sestom mesecu sam i sve mi je teze. Muz je po ceo dan na poslu, a kad se vrati praca sta je tamo bilo dok ne zaspi.
Je li neko citao Andricevu pripovetku ZLOSTAVLJANJE?
E, to je to.
Kaze, zrtvuje e za mene i bebu, ali meni ta finansijska zrtva ne treba. Da, znam da mogu da ga prihvatim kao takvog, jer na kraju krajeva, brak je moj izbor bio i da sacekam bolje dane (u stilu kise i sunca) ili da odem. Ali gde?! Ja sva dinamicna, navikla na posla preko glave, sad sedim kuci uz TV, kuvam, spremam, cutim. I tako svaki dan, po ceo dan.
Ma, da skratim,... ima li neka mama ili trudnica sa oko 30tak godina iz Panceva i okoline ili Beograda sa slicnim problemima? Javi se.
0641703358 Alexandra

Evo ti moje situacije.
Kada sam se udala dosla sam u deo grada, ili bolje receno podrucje grada Bgd-a gde nisam nikog poznavala, a mojim drugaricama je bilo tesko da putuju sat i po do mene. Ubrzo sam ostala trudna. Muz je radio, a posle posla je ostajao u kafani sa kolegama, tako da sam bila prepustena samoj sebi i svekrvi sa kojom sam se ujedala. Odsustvo je moj muz pravdao kao ventil, za koji ja nisam ni mogla da znam jer sa rizicnom trudnocom nisam ni mogla da se setam po pola grada. Jedino sto sam imala je da jednom mesecno odem na 2 dana kod mojih.
E, onda sam se porodila. Opet sedenje u kuci sa svekrvom sa kojom ne pricam. Muz radi, posle posla cascava kolege jer je sa 35 god dobio dete, a vazio za glavnog nezenju. Onda je uzeo da radi od 17-24, dodje kuci oko 1, ja sama zaspim, on ujutru duze spava, a ja sesama bavim detetom koje je 4 meseca ceo dan pistalo od grceva, a do 13 meseci se 3 puta nocu budila da sisa.
Kada je beba imala 7 meseci preselili smo se u Kumodraz. Taman sto sam stekla drugaricu, morala sam da trazim novu u novom kraju. Muz ubrzo pocinje da radi dodatni posao, a ja sama sa konstantno bolesnim detetom sama kuci. Pritom se od mene ocekivalo da sredim kucu, skuvam rucak, sve da sredim, a pomoci ni od kuda.
Zatim sam ostala ponovo trudna. Muz ode iz kuce u 5, vrati se oko 9, malo odspava i u 12 ide ponovo da radi. Vraca se uvece u 24. Ja sa rizicnom trudnocom vucaram dete svuda, sama ga kupam, ona sa 2 godine trazi da se nosa, pa nije ni cudo sto sam se porodila pre vremena.
I nakon porodjaja opet nemam pomoci, muz sada kada manje radi, ima svoje probleme sa kojima se gusi i ne moze da se bavi decom, ili to cini jako retko, uglavnom spava ili gleda jedno 3 serije i igra kompijuter.
To je otprilike to. Same smo birale. A i trudnoca ti je sama po sebi depresivna, tako da ti se sve cini velikim problemom, i samoca mnogo teza nego inace. Nemoj samo da pravis gresku kao ja pa da brzo radjas i drugo. Kada ti ovo napuni godinu daj ga u vrtic i pocni da radis. To ce te sigurno iscupati. A vreme posle porodjaja leti, dani ti nisu toliko dugi i neces biti sama.

Posto sam u posti, zbog prevelikih racuna, iskljucila 0 i 9, napisi tvoj e-mail pa cu ti poslati moj broj telefona pa mozemo da se cujemo ako hoces da se ispricas.

POsto si u drugom stanju,normalno je da sve malo vise primas k'srcu,hormoni odradjuju svoj posao.Ja vec osam godina ne radim,skockala sam jedno drugom do usiju(razlika je 17 meseci)i imala sam slicne faze.jos uvek sam posvecena deci i ne vidim da mi smeta.Ima dana kada mogu malo vise da podnesem,ima dana kada ujedam.Slazem se sa makimaki da dobro razmislis kod pravljenja drugog deteta.Kod mene je prvih 3 i po godine bilo katastrofa.Tri po godine u pampersu i nespavanju!
Uzivaj u slobodnom vremenu,posveti se sebi,dobro naspavaj i sve najbolje!

Drage moje dame, mozda bi najboje uradile kada biste otvoreno porazgovarale s muzevima, bez prebacivanja, ali da im kazete sta vam smeta.
A oni se mozda zaista svojski trude da bi vama i deci obezbedili pristojan zivot.
Razmisli sama, da li bi bila srecnija da je on non-stop uz tebe, da ne ide na posao, ali da oskudevate u hrani, odeci, u svemu?

Jel ti to iz zdravstvenih razloga sedis u kuci? Ako nemas zdravstvenih problema onda malo mrdni iz kuce. Uvek ces stici pored kucnih poslova da uradis nesto i za sebe. Da citas, da prosetas, vidjas se sa prijateljima i rodjacima, ili vec nesto sto volis da radis. Kada dodje beba neces imati vremena za to. I za bebu je bolje da joj mama nije tako nervozna i nezadovoljna. Ti ucini ono sto mozes sama a sa suprugom porazgovaraj o tome sto te muci, reci mu sta zelis i sta ti je potrebno. Bice valjda sve u redu.

Zivim u srecnom braku, ali ako se nisam razvela u toku svoje trudnoce - mislim da nikad necu.
Iskreno mislim da muskarci nemaju nikakav osecaj o deci u toku trudnoce vec nakon njihovog rodjenja (ne znam kakva je situacija sa drugom trudnocom i da li se nesto menja posto imam jos uvek jedno dete). Pa ni ja nisam imala neki materinski instikt u trudnoci, moram da priznam, nego se on javio po rodjenju moje cerke.
Elem, ja sam bila u suprotnoj situaciji, radila sam do poslednjeg dana pred porodjaj, bila odsutna jedan jedini dan sa posla u toku trudnoce i to zbog neke male prehlade, a ne problema u trudnoci. muz je radio naravno jos vise, kao sto i danas radi to 8, 9, 10 uvece. Pa tako kad se ja dogegam oko pola sest do kuce sa svojih tada citavih 96 (citaj 96) kila - ugojila sam se nistavnih 28 - strovalim se na kauc da se "samo malo" odmorim, i tu provedem ostatak veceri dok on ne dodje. Pa onda onako zeljna paznje i ozbiljnih razgovora na temu naseg buduceg deteta (a u trudnoci se redovno tripujes i pravis probleme i gde ih nema, i sve nesto slutis kao da ti nije dobro u stvari je sve u redu) krenem razgovor sa njim, a njemu umornom nije nidocega, pa se ja nerviram i planem, svasta kazem, malo se izvredjamo i onda se posle par sati od umora provedenih na trosedu odgegam do spavace sobe ( ponekad bez snage da se istusiram, fuj) i zaspim, naravno smrtno uvredjena i ne ragovarajuci sa njim. zaboravih da kazem da zivim u inostranstvu te neka varijanta poseta mami i tati ,kafenisanje sa najboljim drugaricama i slicno nije ni postojala kao izbor. I tako ne bas svaki dan, ali cesto.
E onda se Teodora rodila, on je u najmanju ruku odlepio - doduse isto kao i ja, postao nezniji i pun razumevanja prema meni. Naravno, to ne traje vecno nego par meseci, pa se opet vratis na stari odnos, ali nikako na onaj iz trudnoce. U toku njenih grceva koji su bili jezivi, bukvalno vristanje po celu noc do 4, 5 ili 7 ujutru, bez ikakvog leka, dosta puta je ustajao da mi pomogne kad provali da ne mogu vise, i onda je on nosa od duboko u noc do zore, kad se spremi i ode pravo na posao. i uvek je hteo i da je kupa, i hrani, i presvlaci, i vodi kod lekara, dakle totalno aktivan faktor, kao i ja.
E sad, on i dalje puno radi, naravno i ja sam morala da se vratim na posao posle tri meseca, vodim je (jos uvek) kod jedne zene koja je cuva i prezadovoljna sam, ja sa njom provedem samo po 4-5 (budnih) sati dnevno, on mozda sat ili dva, ali je za ta dva sata potpuno posvecen, koliko god umoran bio. I tu su vikendi (kojima isto tako redovno radi ali ber ne po ceo dan) gde uvek nesto organizujes - setnje, izlete, igraonice, parkove - da bi bili svi troje zajedno kada je naravno i ona najrecnija. I ne treba da naglasim da ga ona obozava.
Vidis, ima razlicitih prica, i manje i vise srecnih. Ti se opusti i odmaraj, setaj, vidjaj sa prijateljicama sa kojima uvek mozes da razgovaras ako sa njim ne stizes. Trudnoca je stvarno tesko stanje (ne znam ko je mogao da izvali da je to zenin najlepsi period u zivotu), a posle ce se vec stvari resiti same po sebi.
Srecno!

rdeki:

Drage moje dame, mozda bi najboje uradile kada biste otvoreno porazgovarale s muzevima, bez prebacivanja, ali da im kazete sta vam smeta.
A oni se mozda zaista svojski trude da bi vama i deci obezbedili pristojan zivot.
Razmisli sama, da li bi bila srecnija da je on non-stop uz tebe, da ne ide na posao, ali da oskudevate u hrani, odeci, u svemu?

Kliknite za proširenje...

Vidis, kada sam pokusala da pricam sa njim sta mi smeta, on je rekao da ga se manem jer ima problema. Ne trazim da mi se drzi za suknju, vec da vreme provedeno u kuci kvalitetnije provedemo, mislim da je 8 sati sna dovoljno. On spava oko 10 sati pod izgovorom da je to na nervnoj bazi. Ostatak vremena provede gledajuci serije.

makimaki:

Vidis, kada sam pokusala da pricam sa njim sta mi smeta, on je rekao da ga se manem jer ima problema. Ne trazim da mi se drzi za suknju, vec da vreme provedeno u kuci kvalitetnije provedemo, mislim da je 8 sati sna dovoljno. On spava oko 10 sati pod izgovorom da je to na nervnoj bazi. Ostatak vremena provede gledajuci serije.

Kliknite za proširenje...

Bezveze. On ima problema. Pa vi imate problem koji trebate da resite zajedno. On to mozda sada ne vidi kao problem, ali ako neko nije zadovoljan vezom, brakom, to je problem koji treba resavati na vreme.

rdeki:

makimaki:

Vidis, kada sam pokusala da pricam sa njim sta mi smeta, on je rekao da ga se manem jer ima problema. Ne trazim da mi se drzi za suknju, vec da vreme provedeno u kuci kvalitetnije provedemo, mislim da je 8 sati sna dovoljno. On spava oko 10 sati pod izgovorom da je to na nervnoj bazi. Ostatak vremena provede gledajuci serije.

Kliknite za proširenje...

Bezveze. On ima problema. Pa vi imate problem koji trebate da resite zajedno. On to mozda sada ne vidi kao problem, ali ako neko nije zadovoljan vezom, brakom, to je problem koji treba resavati na vreme.

Kliknite za proširenje...

Ja sam za, ali on to ne vidi kao problem.

Draga Alexandra....

Tako je lepo sto si uspela toliko kratko da srocis svoj problem...Ja sam se porodila pre osam meseci i htela sam tokom cele trudnoce da pisem ovde na forumu,ali sve sam mislila proci ce i zasto bi drugi znali za moje probleme...ali vidim da nekad sve to moze i da pomogne.Svako od nas ima neki svoj problem...Recimo da sam,otkako sam se udala,u petom mesecu trudnoce,provela do porodjaja sve ukupno 20 sati uz muza.Ali ne zato sto je bio zauzet poslom nego je totalno izgubio interesovanje za mene...Nista gore...
Ako hoces da pricamo pisi na private...

Ne znam sta da kazem na sve ovo,vec da coveka sve ovo pomalo dirne,kada cita kakvih sve sudbina ima.Mislim da je to najstrasniji osecaj,biti u vezi,braku,a osecati samocu,zapostavljenost.Dobra tema za razmisljanje u ovo kisno poslepodne,stvarno ljudska dusa je najcudnija stvar na ovom svetu,ne znam,nisam pametan sta da kazem...

Moja iskustva su drugacija.
Ja sam u svakoj trudnoci (2) maksimalno uzivala, bila veoma vesela i raspolozena. Radila sam do poslednjeg dana, cak i onda kad su mi zabranjivali. Vozila sam, setala, izlazila. Drugu trudnocu sam provela nosajuci prvo dete (2god), i nista mi nije bilo tesko.
Za vreme prve godine zivota svake od njih nisam radila, ali sam maksimalno provodila vreme sa njima dvema i uzivala sam u dojenju. Potpuno sam bila svesna da takva vrsta kontakta i bliskosti sa sopstvenim detetom nece traja ti doveka i njihovo budjenje nocu nisam ni osetila.
Mada, ruku na srce, vec negde pred prvi rodjendan pocinje da me hvata neizdrz, vratila bih se na posao, imalo vise izlazila iz kuce...
Muz, kao i vecinja njih, nema bas mnogo osecaja ni za mene ni za zamotuljke koje placu, barem u pocetku. Malo se osecao zapostavljenim. Mada, moram priznati da je prema drugom detetu pokazivao mnogo vise paznje nego prema prvom u istom uzrastu, jer sad vec ima iskustva i zna koliko voli ovo starije.
I mogu vam reci da je meni mnogo lakse da se snadjem i zavrsim sve sto treba po kuci kad su ih dve, nego dok je bila samo jedna. One se zaigraju medjusobno, ne traze da ih ja animiram i imam mnogo vise vremena.

?[/quote]Vidis, kada sam pokusala da pricam sa njim sta mi smeta, on je rekao da ga se manem jer ima problema. Ne trazim da mi se drzi za suknju, vec da vreme provedeno u kuci kvalitetnije provedemo, mislim da je 8 sati sna dovoljno. On spava oko 10 sati pod izgovorom da je to na nervnoj bazi. Ostatak vremena provede gledajuci serije.[/quote]

E Maki prvo da ti kazem:svaka ti cast.Zato sto si imala hrabrosti da sve iskreno ispricas, a i zato sto si sve to izdrzala.Doduse, moram da priznam da ste me vi,mlade mame, malo i uplasile,jer muz i ja u nekoj blizoj buducnosti planiramo bebu,a ja se iako jos nisam trudna osecam usamljeno,jer muz puno radi,a ja otisla iz svog rodnog grada, tako da sad nemam nijednu prijateljicu.Posto radim posao u kuci,prevodim,onda nemam ni koleginice.Mogu misliti kako cu se osecati usamljeno u trudnoci.Pozdrav

Moj muz procita sve sto napisem, tako da mi i ne treba neka hrabrost, samo sto to sto on procita, nema nikakav uticaj na njega da nesto promeni. Mada, od tog mog poslednjeg posta, malo se korigovao, ali to je stvarno malo.
Trudnoca, ako si sama, stvarno je teska, ali beba kada se rodi dosta popuni prazninu.

makimaki:

Moj muz procita sve sto napisem, tako da mi i ne treba neka hrabrost, samo sto to sto on procita, nema nikakav uticaj na njega da nesto promeni. Mada, od tog mog poslednjeg posta, malo se korigovao, ali to je stvarno malo.
Trudnoca, ako si sama, stvarno je teska, ali beba kada se rodi dosta popuni prazninu.

Kliknite za proširenje...

Mislila sam hrabrost u smislu,iznosenja dela intime pred nepoznate ljude.A recimo meni je to uvek tesko.Pozdrav

Nesto me zeza posting.

kocka_vesna:

makimaki:

Moj muz procita sve sto napisem, tako da mi i ne treba neka hrabrost, samo sto to sto on procita, nema nikakav uticaj na njega da nesto promeni. Mada, od tog mog poslednjeg posta, malo se korigovao, ali to je stvarno malo.
Trudnoca, ako si sama, stvarno je teska, ali beba kada se rodi dosta popuni prazninu.

Kliknite za proširenje...

Mislila sam hrabrost u smislu,iznosenja dela intime pred nepoznate ljude.A recimo meni je to uvek tesko.Pozdrav

Kliknite za proširenje...

Pa mislim da je bolje onima koje ne poznajem, ja i ovako nemam s'kim da popricam, tj. nemam ljude od poverenja koji me nece pogresno shvatiti i posle ogovarati, a mamu i tatu ne opterecujem sa time.

UPLAŠILI STE MEEE...

Drage buduce i sadasnje mame otprilike sve nas muce isti problemi.Moju prvu trudnocu sam provela sama posto je moj muz studirao.Ja sam se odrekla svega on nicega.Podigla sam dijete do 3g potpuno sama kada se on sjetio da postojimo.Sve je to proslo.Sa drugim djetetom bio je svo vrijeme sa mnom i sad se trudi da bude dobar tata obadvojici i mogu vam reci da uspjeva.Sve bude i prode bar je kod mene tako.Uglavnom treba pronaci nesto u cemu pronalazis sebe.I na kraju moja djeca su meni najveca nagrada za sve sto je proslo preko mene.Veliki pozdrav iz Republike Srpske.

dali postoji vedra zenska tema, odprilike sve imaju slican problem ....pa dobro bre muskarci jel citate ovo....kao zabavljanje sve u redu...ti si mi na prvom mestu ....samo za tebe zivim , i svi se menjaju kad saznaju da zena trudna ...u stvari prvih mesec dana si mu jos bitnija nego ranije ..ali kad pocne stomak da raste kad vise nemas gde ,tada oni postaju nesto neprepoznatljivo... svaka zena kojoj je stalo do bebe nece biti umogucnosti da upraznjava seks, i valjda se njima tada preklopi , ne znam sta da pisem , imam losa secanja u trudnoci, ali kao sto se promene u nekom mesecu trudnoce prema zeni , tako se opet promene kada zena stane na noge ,...znaci sa bebinih sest sedam meseci, to im je valjda neki period

Zašto svaka žena kojoj je stalo do bebe neže moći da upražnjava sex?
Ako je trudnoća normalna, svaki doktor će ti reći da to možeš da radiš do samog porođaja.

Mozda je malo cudno sto se ja sada ubacujem ovde kao muskarac bez dece u ovu temu,ali ne mogu da ne kazem nekoliko stvari.
Imam 26 godina,umetnik sam,i ozenjen sam 3,6 godine sa 3 godine mladjom zenom od sebe.Vec od samog pocetka dalo se naslutiti da je moj brak zaista institicuja ali ne klasicna,jer ipak,nas dvoje se previse volimo da bi imali dete.Najiskrenije i najmocnije osecanje za mene kao muskarca jeste da se brinem koliko je god to moguce o njoj,i sa vremenom sve emocije rastu izmedju nas dvoje.
A zasto necemo da imamo decu?
Zato sto smo oboje svesni da nikako ne bi bili dobri roditelji,previse razlika imamo po tim stavovima,i prosto detetu ne treba biti roditelj bilo ko,nego samo onaj ko dete zeli kada dostigne vrhunac sopstevnog bica.Svoj zivi spomenik.
Citam ove postove trudnih buducih majki,i ovih sto imaju decu i moram priznati da za muzeve imate najobicnije kretene kojima sve tolerisete.Sa obzirom da je trudnoca specificno stanje kod zene,a pogotovo podizanje deteta,smatram da onda svaka zaista odgovorna majka treba dobro da razmisli da li je sa tim brakom sve u redu ako voljeni suprug zapostavlja porodicu.Ako su mu vaznije kafane,serije,ako je umoran i radi po ceo dan (a koji je to tezi posao od podizanja deteta).Iz onog sto je Makimaki rekla jasno se vidi da je njen muz totalno nezainteresovan za bilo kakvo angazovanje oko dece,i zaista se pitam moze li takav covek biti dobar vaspitac sopstvenog deteta i sta ce se desiti sa tim brakom kada dete odraste?Hocete li se onda razvesti?Ili ce te nastaviti da ignorisete jedno drugog i da se vadite na to da morate odrzati brak zbog dece.
Nije bitno koliko je dete staro,ako je i beba,i ako majka zaista oseca da je ona i njeno dete zapostavljeno,odmah treba traziti razvod.A niko ne moze da me ubedi da je nemoguce da zena moze sama podici dete i pri tom totalno imati normalni zivot,jer ako to odbijate,onda je to kukavicluk,predaja i dobar znak da vam zaista jako odgovara sadasnja situacija.

hvala ...muzevi kreteni...slazem se ...potpuno si u pravu ali likovnjace ti nisi šablon, mozda si jedan u hiljadu, i onako deficit muskaraca pa jos takvih malo , drugaciji si i svestan toga ali jednostavno zene osete potrebu za majcinstvom , to nekako povezuje brak ,ali nadam se da ce se neke stvari promeniti i to ovom generacijom, imati decu je nesto najrealnije sto covek moze da ima ..ali i najsebicnije , imas potrebu da brines o nekome, da ostavis nekog za sobom i zbog sebe radjas dete...rke koke i eto beba , zapostavi se brak ,ljubav ,....ne znam ...mada ste vi likovnjaci malo na svoju ruku...sestra mi udata za jednog...i kao da sam procitala njegove komentare ...pozd