oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.563
O monadama se govori od vremena predsokratovaca ali je tek Lajbnic taj koji je sistematski obradio temu i monade uveo na velika vrata u filozofiju. Za njih su verovatno svi culi, ali sta su zapravo monade ?
Iz ove prve recenice Monadologije mozemo videti da su monade proste supstancije ili ono sto nema delova. Ono sto nema delova nije opazljivo. Opazaj mora biti u prostoru ,a sve sto je u prostoru mora zauzimati odredjenu povrsinu, mora biti deljivo i imati oblik, dok je monada sve suprotno od toga ..nedeljiva prosta supstancija.
Iz ovoga je jasno da na objektivan nacin o Lajbnicovoj monadologiji ne mozemo raspravljati a da se ne zaglibimo u raspravu o opazajima u prostoru gde, ma koliko trazili, necemo naci MONADU.
Dakle jedini put razumevanja Monadologije jeste unutrasnji i osvrtanje na neposredne cinjenice svesti.
Ako tako uradimo, to je vec druga stvar. U sebi cemo itekako naci monadu i to u obliku necega sto nije prostor a to je intuicija trajanja ili u obliku unutrasnjeg opazanja VOLJE. Volja u nama jeste monada. Kao takva, ona je nedeljiva. Ona nije skup mnostva delova u prostoru vec je ona jedna i to ne na nacin jednog uzetog kao suprotnost mnostvu, vec kao nesto sto je izvan principiuma individuationis ili izvan prostora i kauzaliteta a samim tim i podele. Monada je jedna u metafizickom smislu.
Ovaj primer sa ribom je izneo Bom prilikom objasnjenja necega drugog, ali je on veoma pogodan za objasnjenje i Lajbnicovih monada:
Lajbnic kaze:
1) Ako percepcijom nazovemo pojedinacnu sliku koju stvara svaka od kamera
2 ) Kameru uzmemo kao simbol intelekta.
3) A monadu uzememo kao ribu u akvarijumu.
Ali takodje moramo prosiriti ovu analogiju i reci:
4) da je ova riba u akvarijumu takodje ona koja posmatra sebe kroz ove dve kamere...
Na ovaj nacin dobicemo analogiju koja moze pokazati transcendentno jedinstvo izvan prostora, gde je svaka monada ogledalo celog univerzuma i gde svaka ,osim sto je ogledalo, sadrzi i ceo univerzum.
Svi mi smo ona riba u akvarijumu i svi smo zapravo JEDNO.
Mnostvo monada sjedinjenih u apsolutu,(Bogu kako kaze Lajbnic) a percepcija (opazanje) je ono sto unosi mnostvo.
Ali nema boljeg primera za ovo od Bergsonove recenice gde on ukazuje na nesto sto su sigurno svi bar jednom doziveli:
Tesko je govoriti o Lajbnicovim monadama jer je u pitanju nesto sto je dostupno samo intuiciji, ne i opazanju.
Iz ove prve recenice Monadologije mozemo videti da su monade proste supstancije ili ono sto nema delova. Ono sto nema delova nije opazljivo. Opazaj mora biti u prostoru ,a sve sto je u prostoru mora zauzimati odredjenu povrsinu, mora biti deljivo i imati oblik, dok je monada sve suprotno od toga ..nedeljiva prosta supstancija.
Iz ovoga je jasno da na objektivan nacin o Lajbnicovoj monadologiji ne mozemo raspravljati a da se ne zaglibimo u raspravu o opazajima u prostoru gde, ma koliko trazili, necemo naci MONADU.
Dakle jedini put razumevanja Monadologije jeste unutrasnji i osvrtanje na neposredne cinjenice svesti.
Ako tako uradimo, to je vec druga stvar. U sebi cemo itekako naci monadu i to u obliku necega sto nije prostor a to je intuicija trajanja ili u obliku unutrasnjeg opazanja VOLJE. Volja u nama jeste monada. Kao takva, ona je nedeljiva. Ona nije skup mnostva delova u prostoru vec je ona jedna i to ne na nacin jednog uzetog kao suprotnost mnostvu, vec kao nesto sto je izvan principiuma individuationis ili izvan prostora i kauzaliteta a samim tim i podele. Monada je jedna u metafizickom smislu.
Ovaj primer sa ribom je izneo Bom prilikom objasnjenja necega drugog, ali je on veoma pogodan za objasnjenje i Lajbnicovih monada:
Zamislite akvarijum u kome je jedna riba. Zamislite takođe da niste u mogućnosti da vidite akvarijum direktno nego vaše saznanje o tome šta akvarijum sadrži dolazi od dve televizijske kamere, od kojih je jedna usmerena na prednju stranu akvarijuma, a druga sa strane.
Kada gledate na dva televizijska monitora, možda pretpostavite da su ribe koje vidite na svakom od ekrana odvojeni entiteti. Nakon svega, zbog toga što su kamere postavljene iz različitih uglova, svaka slika će malo da se razlikuje. Ali, nakon što nastavite da gledate ribu, postajaćete sve više svjesni činjenice da postoji neka povezanost među njima. Kada se jedna okrene, druga pravi malo drugačiji, ali ipak odgovarajuće sličan pokret. Ako kojim slučajem ostanete nesvjesni uvida u kompletnu situaciju, možda čak zaključite da ribe momentalno komuniciraju jedna sa drugom, što ovdje očigledno nije slučaj.
Lajbnic kaze:
1) Ako percepcijom nazovemo pojedinacnu sliku koju stvara svaka od kamera
2 ) Kameru uzmemo kao simbol intelekta.
3) A monadu uzememo kao ribu u akvarijumu.
Ali takodje moramo prosiriti ovu analogiju i reci:
4) da je ova riba u akvarijumu takodje ona koja posmatra sebe kroz ove dve kamere...
Na ovaj nacin dobicemo analogiju koja moze pokazati transcendentno jedinstvo izvan prostora, gde je svaka monada ogledalo celog univerzuma i gde svaka ,osim sto je ogledalo, sadrzi i ceo univerzum.
Svi mi smo ona riba u akvarijumu i svi smo zapravo JEDNO.
Mnostvo monada sjedinjenih u apsolutu,(Bogu kako kaze Lajbnic) a percepcija (opazanje) je ono sto unosi mnostvo.
Ali nema boljeg primera za ovo od Bergsonove recenice gde on ukazuje na nesto sto su sigurno svi bar jednom doziveli:
