-
- Popularno:
- Kulturocid u Beogradu, ukidanje...
- Umro Mile Ćulibrk, legenda Beograda...
- O’Saliven u drugom kolu Svetskog...
- Eriktilna disfunkcija
- Теретана као врхунско цивилизацијско...
- Posetioci Venecije sada plaćaju ulaz od...
- Isplivala ŠoK fotka Ruške Jakić!...
- Koji su po vama "True Man" filmovi?
- Poljska spremna da primi američko...
- Zašto Americi smeta TikTok?
Koshava
- Začetnik teme R.Žiskar
- Datum pokretanja
Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 36.021
Волим ветар уопште, а кошаву обожавам.
Толико, да је чак и мој роман носи у наслову:
"Повратак кошаве у Београд"
Са сајта издавача:
http://www.malinemo.rs/ad_libitum.html
а има одломака овде, на пдф „Књижевност,
http://forum.krstarica.com/threads/260876
Толико, да је чак и мој роман носи у наслову:
"Повратак кошаве у Београд"
Са сајта издавача:
http://www.malinemo.rs/ad_libitum.html
а има одломака овде, на пдф „Књижевност,
http://forum.krstarica.com/threads/260876
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Ja se prosto najezim kada cujem od nekoga "mrzim koshavu, ubi me `ladnoca". Istog trenutka mi je potpuno jasno kojim vozom je stigao ovde. Naravno, pogresnim.
Prolecna koshava koja ocisti grad bolje nego armija cistaca, koja prolazi kroz kosti pa na taj nacin cisti i nas same od prljavstine, koja se oglasava u malim ulicicama visokim tonovima a na otvorenom dubokom zaglusujucom bukom.
Koja nas tera da idemo kontra nje pod uglom od 45 stepeni.
Koja opere kosu bolje od najskupljih uvoznih sampona.
Samo me je uvek malko cudilo da Koshava (TA Koshava) ume tako veselo da zadigne suknje Beogradskih devojaka...
E, zato, kada cujem nekoga da kaze kako mrzi koshavu, obavezno pomislim "Koshava te odnela..."
Prolecna koshava koja ocisti grad bolje nego armija cistaca, koja prolazi kroz kosti pa na taj nacin cisti i nas same od prljavstine, koja se oglasava u malim ulicicama visokim tonovima a na otvorenom dubokom zaglusujucom bukom.
Koja nas tera da idemo kontra nje pod uglom od 45 stepeni.
Koja opere kosu bolje od najskupljih uvoznih sampona.
Samo me je uvek malko cudilo da Koshava (TA Koshava) ume tako veselo da zadigne suknje Beogradskih devojaka...
E, zato, kada cujem nekoga da kaze kako mrzi koshavu, obavezno pomislim "Koshava te odnela..."
Becky Thatcher
Domaćin
- Poruka
- 3.587
Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 36.021
Ево једног одломка који се односи на кошаву директно:
9. јануар 2003.
Ево, најзад, те београдске зиме. Лучија и ја се, упркос супер јакнама и капама, смрзавамо. Моји медитерански гени овог пута надилазе континенталне. Ученик Aрсенијевића из предмета «Историја Београда», присећа се: први београдски аероплан, с једним опасно вештим пилотом, Словенцем Едвардом Русијаном, 1911. године, кошава је разбила о калемегданске хриди, стотинак метара узводно од куле Небојше.
-A ја мислила да нема жешћег од наше Тршћанске буре - каже Лучија кад јој то испричам.
-Aли има и друга, срећом не трагична, прича о мајстору Стојану - додаје Јанко.
И слушамо о догађају који се збио кад се поправљао кров на тадашњем хотелу «Српска круна», негде поткрај XIX века. Једног летњег дана, мајстори су, очекујући непогоду, прекрили великим платном откривени део тавана. Нико од радника, међутим, није приметио да је на крову остао ћутљиви мајстор Стојан, пореклом с југа Србије, како би платно добро затегао на још неким местима на крову. Ускоро је наишла велика олуја, са ветром који је носио све пред собом. То је опет била, наравно, кошава. Она дува у сва годишња доба. Тако је и с хотела одлетело платно заједно са несрећним мајстор Стојаном. Ветар је био толико силан, да су платно и Стојан прелетели Саву и атерирали на данашњој новобеоградској страни. Касније, тамо је жив и здрав пронађен преплашени мајстор Стојан.
Кошава, кроз кости нам дува. ...Кости нам је раставила зима, ветар је завијао на глас…
Страва ледена, и силна, брише. Ксенији и Јанку то не смета. Рекао бих да им на неку фору управо прија.
Реч вероватно настала од турског кош - брз, или основа глагола трчати, и хава - ваздух.
Турци су је звали и «крвнички ветар». Мислим се - вала су потрефили назив.
Одједном, као ниоткуд, доноси прве, шкрте, затим све гушће пахуље. Лучија је зачуђена, можда више него Никола.
-Снег? Никад га у животу нисам...
Скида рукавицу, и пружа длан, да дочека пахуље, прати како се топе на њему. Посматра, около, широм отворених очију, образа и носа поцрвенелих од хладноће и ветра.
Никад је такву нисам видео. Баш јој готивно стоји, контам. Таква, оплемењена оштрином београдске зиме, буди ми дамаре више но икад. Капирам да ми је с погледом на њу топлије. Први пут на њу више него на...? Не верујући, питам се - да ли је то могуће. Или је све, ипак, можда, од климатског шока? Не умем рећи. Aли капирам, да ни не желим више мислити о томе. Грлим Лучију обема рукама с леђа, и приносим свој образ њеном. Oпет, EKV:
Ветар мисли, ветар зна
све што знамо ти и ја.
Он ме воли, он ме носи,
он ме разбија, аха.
Ксенија и Јанко с Николом уживају, санкају се, на истом оном брежуљку где су и они као деца. И где је сада још доста других клинаца, а и омладине, на санкама, импровизованим картонима, неки се спуштају само на ногама, вешто балансирајући.
Нешто касније, Ксенија и Јанко са сином почињу да се грудвају.
Нас двоје све то испрва посматрамо зачуђено, као чланови експедиције егзотични обичај до тад непознатог племена са севера. Чији далеки потомци, помислим, Aрсенијевићи, заправо, и јесу.
Лучија дохвати мало снега међу прсте, лагано, као да га испитује. Кад види како праве грудве Ксенија и Јанко, и показују Николи, узме она, па направи. И прикључи им се у грудвању. Препуштени су томе, весело, као деца, узвикују, гађају се.
-Хајде Мишо, и ти, шта чекаш - зову ме.
Коначно, узмем снега и направим грудву, и прикључим се ведрој игри.
После се враћамо. Пешке. Трамваји не шљакају, аутобуси спори, због гужве у саобраћају. Снег се, по већ чувеном београдском обичају, ненадано претворио у ледену кишу.
Поледица је понегде, кошава вуче капе и шешире, каткад их понесе кроз ваздух, снег ковитла, а толики људи на улици. Иду, за својим дужностима и потребама, не обазиру се. И Ксенија и Јанко, са све Николом. Ходају опрезно, додуше, али с неком унутарњом сигурношћу, у којој је оно најважније - спремност на пад. Баш као спремност житеља овог града кроз векове, на разне падове и поновна подизања. Лучија и ја се грчевито и скоро бојажљиво држимо једно за друго, поледица и кошава нас уједињени потискују, фрка нам да их савладамо. A за Aрсенијевиће, и остале Београђане ми се чини као да не она њих, већ они кошаву гурају. Истовремено, пркосе јој, и присно се с њом држе. Ваљда, јер им и жилама струји. С ветром уз лице. Лицем ка ветру.
9. јануар 2003.
Ево, најзад, те београдске зиме. Лучија и ја се, упркос супер јакнама и капама, смрзавамо. Моји медитерански гени овог пута надилазе континенталне. Ученик Aрсенијевића из предмета «Историја Београда», присећа се: први београдски аероплан, с једним опасно вештим пилотом, Словенцем Едвардом Русијаном, 1911. године, кошава је разбила о калемегданске хриди, стотинак метара узводно од куле Небојше.
-A ја мислила да нема жешћег од наше Тршћанске буре - каже Лучија кад јој то испричам.
-Aли има и друга, срећом не трагична, прича о мајстору Стојану - додаје Јанко.
И слушамо о догађају који се збио кад се поправљао кров на тадашњем хотелу «Српска круна», негде поткрај XIX века. Једног летњег дана, мајстори су, очекујући непогоду, прекрили великим платном откривени део тавана. Нико од радника, међутим, није приметио да је на крову остао ћутљиви мајстор Стојан, пореклом с југа Србије, како би платно добро затегао на још неким местима на крову. Ускоро је наишла велика олуја, са ветром који је носио све пред собом. То је опет била, наравно, кошава. Она дува у сва годишња доба. Тако је и с хотела одлетело платно заједно са несрећним мајстор Стојаном. Ветар је био толико силан, да су платно и Стојан прелетели Саву и атерирали на данашњој новобеоградској страни. Касније, тамо је жив и здрав пронађен преплашени мајстор Стојан.
Кошава, кроз кости нам дува. ...Кости нам је раставила зима, ветар је завијао на глас…
Страва ледена, и силна, брише. Ксенији и Јанку то не смета. Рекао бих да им на неку фору управо прија.
Реч вероватно настала од турског кош - брз, или основа глагола трчати, и хава - ваздух.
Турци су је звали и «крвнички ветар». Мислим се - вала су потрефили назив.
Одједном, као ниоткуд, доноси прве, шкрте, затим све гушће пахуље. Лучија је зачуђена, можда више него Никола.
-Снег? Никад га у животу нисам...
Скида рукавицу, и пружа длан, да дочека пахуље, прати како се топе на њему. Посматра, около, широм отворених очију, образа и носа поцрвенелих од хладноће и ветра.
Никад је такву нисам видео. Баш јој готивно стоји, контам. Таква, оплемењена оштрином београдске зиме, буди ми дамаре више но икад. Капирам да ми је с погледом на њу топлије. Први пут на њу више него на...? Не верујући, питам се - да ли је то могуће. Или је све, ипак, можда, од климатског шока? Не умем рећи. Aли капирам, да ни не желим више мислити о томе. Грлим Лучију обема рукама с леђа, и приносим свој образ њеном. Oпет, EKV:
Ветар мисли, ветар зна
све што знамо ти и ја.
Он ме воли, он ме носи,
он ме разбија, аха.
Ксенија и Јанко с Николом уживају, санкају се, на истом оном брежуљку где су и они као деца. И где је сада још доста других клинаца, а и омладине, на санкама, импровизованим картонима, неки се спуштају само на ногама, вешто балансирајући.
Нешто касније, Ксенија и Јанко са сином почињу да се грудвају.
Нас двоје све то испрва посматрамо зачуђено, као чланови експедиције егзотични обичај до тад непознатог племена са севера. Чији далеки потомци, помислим, Aрсенијевићи, заправо, и јесу.
Лучија дохвати мало снега међу прсте, лагано, као да га испитује. Кад види како праве грудве Ксенија и Јанко, и показују Николи, узме она, па направи. И прикључи им се у грудвању. Препуштени су томе, весело, као деца, узвикују, гађају се.
-Хајде Мишо, и ти, шта чекаш - зову ме.
Коначно, узмем снега и направим грудву, и прикључим се ведрој игри.
После се враћамо. Пешке. Трамваји не шљакају, аутобуси спори, због гужве у саобраћају. Снег се, по већ чувеном београдском обичају, ненадано претворио у ледену кишу.
Поледица је понегде, кошава вуче капе и шешире, каткад их понесе кроз ваздух, снег ковитла, а толики људи на улици. Иду, за својим дужностима и потребама, не обазиру се. И Ксенија и Јанко, са све Николом. Ходају опрезно, додуше, али с неком унутарњом сигурношћу, у којој је оно најважније - спремност на пад. Баш као спремност житеља овог града кроз векове, на разне падове и поновна подизања. Лучија и ја се грчевито и скоро бојажљиво држимо једно за друго, поледица и кошава нас уједињени потискују, фрка нам да их савладамо. A за Aрсенијевиће, и остале Београђане ми се чини као да не она њих, већ они кошаву гурају. Истовремено, пркосе јој, и присно се с њом држе. Ваљда, јер им и жилама струји. С ветром уз лице. Лицем ка ветру.
miljenkic
Primećen član
- Poruka
- 879
Lepo receno
Jedino sto ne volim je sto mi stalno obara stalak za susenje vesa i sto mi na terasu nabaca pesak, prasinu, lisce i jos ponesto (jednom sam nasla parce stiropora
)Inace sam negde cula da je jedan od razloga sto je vrseno posumljavanje zvezdarske sume 30-ih godina proslog veka bio i taj da se smanje udari kosave na grad.
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Na zalost, poslednjih godina, kako se dodaju oko grada nova naselja i podizu nove zgrade, ni koshava vise nema tu snagu ciscenja kao nekada. U centru se vise skoro i ne oseti kada krene da duva a mislim da jos jedino na Kalisu moze da se dozivi ona prava koshava.
Kazu da koshava duva tri, sedam ili dvadesetjedan dan. Zna li neko zasto?
Kazu da koshava duva tri, sedam ili dvadesetjedan dan. Zna li neko zasto?
kafeholicarka
Iskusan
- Poruka
- 5.890
miljenkic
Primećen član
- Poruka
- 879
Nasla sam na jednom forumu malo o kosavi:
"Košava je hladan istočni i jugoistočni vetar, srednjeg do jakog intenziteta, koji duva u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj. Prouzrokovan je međusobnim vezama između meteorološke situacije i orografije Karpata i Balkanskih planina. Duva iz područja Ukrajine i severnog dela Crnog mora preko Vlaške nizije i Južnih Karpata, kada se uspostavi gradijent pritiska usmeren od istočne ili jugoistočne Evrope prema zapadnom Mediteranu. Košava se javlja kada se centar ciklona nalazi iznad zapadnog Mediterana pri čemu se može javiti, nešto ređa, topla košava koja donosi suvo vreme sa malo oblaka i nešto više temperature. Tada košava duva uglavnom iz jugoistočnog smera. Drugi razlog za nastajanje košave je kada se centar anticiklona nalazi u istočnoj Evropi. Ova košava je izuzetno česta zimi donoseći izuzetno hladan vazduh i suvo vreme. Tada košava osim jugoistočnog smera može imati i istočni smer. U Srbiji košava duva u Vojvodini, Podunavlju i istočnoj Srbiji i to najčešće u jesen, zimu i u rano proleće, dostižući brzinu i od 70km/h. Većinom duva pri zemljinoj površini, do visine od 2km, na mahove snažnim udarima koji su posebno neprijatni zimi jer kada se pomeša hladan vazduh koji donosi košava i jačina vetra subjektivni osećaj temperature može biti i oko -15 -20 C. Košava u većini slučajeva donosi suvo i veoma hladno vreme. Po prestanku košave (koja nekad traje i po više nedelja) obično nastaje kraći ili duži period kiše ili snega. Najčešće duva dva do tri dana. Najduži zabeležen period u kom je duvala košava je 31 dan (14.01-13.02.1972). Javljajući se u naletima košava se ponaša kao čistač atmosfere, ponekad je veoma korisna kada počne da duva nakon maglovitog razdoblja kada se poveća procenat smoga u gradovima. Takođe je interesantna činjenica da iako duva na ograničenom prostoru, često se dešava da je njen uticaj slabiji u Južnom banatu i Smederevu, a da u Vršcu duva velikim intenzitetom. Pravi razlozi se još neznaju ili bar meni nisu poznati. Predpostavlja se da je to zbog konstitucije terena. Ta oblast još nije dovoljno istražena. Inače košava je reč Turskog porekla i sastoji se od reči kos-brz i hava-vazduh."
"Košava je hladan istočni i jugoistočni vetar, srednjeg do jakog intenziteta, koji duva u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj. Prouzrokovan je međusobnim vezama između meteorološke situacije i orografije Karpata i Balkanskih planina. Duva iz područja Ukrajine i severnog dela Crnog mora preko Vlaške nizije i Južnih Karpata, kada se uspostavi gradijent pritiska usmeren od istočne ili jugoistočne Evrope prema zapadnom Mediteranu. Košava se javlja kada se centar ciklona nalazi iznad zapadnog Mediterana pri čemu se može javiti, nešto ređa, topla košava koja donosi suvo vreme sa malo oblaka i nešto više temperature. Tada košava duva uglavnom iz jugoistočnog smera. Drugi razlog za nastajanje košave je kada se centar anticiklona nalazi u istočnoj Evropi. Ova košava je izuzetno česta zimi donoseći izuzetno hladan vazduh i suvo vreme. Tada košava osim jugoistočnog smera može imati i istočni smer. U Srbiji košava duva u Vojvodini, Podunavlju i istočnoj Srbiji i to najčešće u jesen, zimu i u rano proleće, dostižući brzinu i od 70km/h. Većinom duva pri zemljinoj površini, do visine od 2km, na mahove snažnim udarima koji su posebno neprijatni zimi jer kada se pomeša hladan vazduh koji donosi košava i jačina vetra subjektivni osećaj temperature može biti i oko -15 -20 C. Košava u većini slučajeva donosi suvo i veoma hladno vreme. Po prestanku košave (koja nekad traje i po više nedelja) obično nastaje kraći ili duži period kiše ili snega. Najčešće duva dva do tri dana. Najduži zabeležen period u kom je duvala košava je 31 dan (14.01-13.02.1972). Javljajući se u naletima košava se ponaša kao čistač atmosfere, ponekad je veoma korisna kada počne da duva nakon maglovitog razdoblja kada se poveća procenat smoga u gradovima. Takođe je interesantna činjenica da iako duva na ograničenom prostoru, često se dešava da je njen uticaj slabiji u Južnom banatu i Smederevu, a da u Vršcu duva velikim intenzitetom. Pravi razlozi se još neznaju ili bar meni nisu poznati. Predpostavlja se da je to zbog konstitucije terena. Ta oblast još nije dovoljno istražena. Inače košava je reč Turskog porekla i sastoji se od reči kos-brz i hava-vazduh."
miljenkic
Primećen član
- Poruka
- 879
A evo i u kojim intervalima duva:
"U udžbenicima se može lako naći činjenica da je vremenska razmera nekog meteorološkog procesa 1 dan, neka 3-4 dana, neka oko 7 dana, dok ima i kraćih i dužih. Procesi koji traju 3-4 dana su sinoptički, odnosno toliko otprilike opstaje određena sinoptička situacija, u smislu generalne raspodele baričkih sistema koja diriguju strujanjima vazduha, što tumači trodnevnu košavu. Jednodnevna košava može biti kratkotrajna jugovina pred front, u toplom sektoru ciklona. Sedmodnevna košava se dešava u dvostrukom periodu opstajanja te situacije, jer negde na polovini tog perioda dođe do neke suptilne kratkotrajne promene koja se generalno ne primećuje, a ustvari je odraz kretanja tih baričkih sistema i ponovnog stvaranja slične situacije, što je lako moguće. E sad košava od 21 dan je već preterivanje. Krajnja je retkost da se to desi bez ikakvog prekida. Čak i sada. Ipak, u otprilike tom periodu pomere se oni 'špageti' od strujnica na AT500mb, pa se uspostavlja drugačije kretanje ciklona. Ovo rezultuje kao košava u slučaju da se ta strujnica zapadno od nas nalazi u položaju SW-NE, a posle toga postepeno pređe u W-E, pa u NW-SE, kada imamo severce ili bilo šta drugo što nije ni nalik košavi. Uz to, Sibirski anticiklon opstaje skoro pola godine, a njegov greben povremeno jača i slabi otprilike u tom ritmu, baš kao i ciklonalna aktivnost u Sredozemlju."
"U udžbenicima se može lako naći činjenica da je vremenska razmera nekog meteorološkog procesa 1 dan, neka 3-4 dana, neka oko 7 dana, dok ima i kraćih i dužih. Procesi koji traju 3-4 dana su sinoptički, odnosno toliko otprilike opstaje određena sinoptička situacija, u smislu generalne raspodele baričkih sistema koja diriguju strujanjima vazduha, što tumači trodnevnu košavu. Jednodnevna košava može biti kratkotrajna jugovina pred front, u toplom sektoru ciklona. Sedmodnevna košava se dešava u dvostrukom periodu opstajanja te situacije, jer negde na polovini tog perioda dođe do neke suptilne kratkotrajne promene koja se generalno ne primećuje, a ustvari je odraz kretanja tih baričkih sistema i ponovnog stvaranja slične situacije, što je lako moguće. E sad košava od 21 dan je već preterivanje. Krajnja je retkost da se to desi bez ikakvog prekida. Čak i sada. Ipak, u otprilike tom periodu pomere se oni 'špageti' od strujnica na AT500mb, pa se uspostavlja drugačije kretanje ciklona. Ovo rezultuje kao košava u slučaju da se ta strujnica zapadno od nas nalazi u položaju SW-NE, a posle toga postepeno pređe u W-E, pa u NW-SE, kada imamo severce ili bilo šta drugo što nije ni nalik košavi. Uz to, Sibirski anticiklon opstaje skoro pola godine, a njegov greben povremeno jača i slabi otprilike u tom ritmu, baš kao i ciklonalna aktivnost u Sredozemlju."
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Batali cigle, nadji stabilnog momka pa se ankerisi...uh, sve volim, ali kosavu ne.
a tek na Vozdovcu kad pocne da duva...joj
ne zovu ga za dzabe Zvizdovac.
ni cigle po dzepovima nisu mnogo pomagale.
kafeholicarka
Iskusan
- Poruka
- 5.890
Becky Thatcher
Domaćin
- Poruka
- 3.587
Jel sam ja pomenula da sam dobila keca iz Geografije zbog Košave?
Pitao me profesor: Majo, odakle duva Košava?
I ja zbog one pesme Dare Bubamare ,,Košava sa dunava" ko iz puške odvalim - s Dunava
Ako još neko ne zna šta je trebalo da kažem (mada verujem da sam samo ja bolid) trebalo je da kažem - sa Karpata...
I sad mrzim Košavu
Pitao me profesor: Majo, odakle duva Košava?
I ja zbog one pesme Dare Bubamare ,,Košava sa dunava" ko iz puške odvalim - s Dunava
Ako još neko ne zna šta je trebalo da kažem (mada verujem da sam samo ja bolid) trebalo je da kažem - sa Karpata...
I sad mrzim Košavu
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Ako i treci put kazes da mrzis koshavu, bices preneta u magicnu zemlju Zoz, gde koshava stalno duva...Jel sam ja pomenula da sam dobila keca iz Geografije zbog Košave?
Pitao me profesor: Majo, odakle duva Košava?
I ja zbog one pesme Dare Bubamare ,,Košava sa dunava" ko iz puške odvalim - s Dunava
Ako još neko ne zna šta je trebalo da kažem (mada verujem da sam samo ja bolid) trebalo je da kažem - sa Karpata...
I sad mrzim Košavu
ubr, tako ti i treba kada slusas TO...
miljenkic
Primećen član
- Poruka
- 879
Jel sam ja pomenula da sam dobila keca iz Geografije zbog Košave?
Pitao me profesor: Majo, odakle duva Košava?
I ja zbog one pesme Dare Bubamare ,,Košava sa dunava" ko iz puške odvalim - s Dunava
Ako još neko ne zna šta je trebalo da kažem (mada verujem da sam samo ja bolid) trebalo je da kažem - sa Karpata...
I sad mrzim Košavu
Koju, onu sa Dunava ili sa Karpata
Becky Thatcher
Domaćin
- Poruka
- 3.587
Becky Thatcher
Domaćin
- Poruka
- 3.587
Hexy Bee
Buduća legenda
- Poruka
- 36.858
"Vetar, sluzi za prirodno provetravanje Beograda i Beogradjana.
Košava je jugoistočni vetar, koji duva sa Karpata.
Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na lokalnu klimu.
Najčešće duva tokom jeseni i zime. Udari vetra mogu dostizati brzinu i do 130 km/h,
mada se prosečna brzina vetra kreće između 25 i 45 km/h.
Obično duva tri, sedam ili dvadeset i jedan dan."
Košava je jugoistočni vetar, koji duva sa Karpata.
Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na lokalnu klimu.
Najčešće duva tokom jeseni i zime. Udari vetra mogu dostizati brzinu i do 130 km/h,
mada se prosečna brzina vetra kreće između 25 i 45 km/h.
Obično duva tri, sedam ili dvadeset i jedan dan."
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Ne volEm je... budem čupava, moram da vežem kosu ili kosom dobijem po nosu...
Samo, ne sećam se da sam nekim vozom došla...možda me dmauka prosvetli
Dmauka je siguran da vi izgledate izuzetno sarmantno i ljupko sa koshavom u kosi.
Takodje, dmauka nije Dositej Obradovic pa ce se uzdrzati od prosvecivanja...