Srborus
Poznat
- Poruka
- 8.219
Kod nas ce recesija i kriza biti gora nego bilo gde na zapadu nazalost, tako ti je to kad ti drzavu zajase Dinkic i Gay17
Moguć pad BDP-a od 10 odsto u 2009.
29. april 2009. | 17:16
Srbija je u teškoj ekonomskoj krizi i ako se ne učine dodatni napori na njenom rešavanju moguć je pad društvenog proizvoda do deset procenata, kažu ekonomisti.
Ekonomista Mlađen Kovačević procenio je da je moguće da Srbija ove godine zabeleži pad bruto domaćeg proizvoda veći od deset odsto. "Srbija se nalazi u teškoj ekonomskoj krizi i biće dobro ako ukupan BDP u 2009. godini ne bude smanjen za više od deset odsto, a to se lako može dogoditi, pogotovo ako ne bude rasta poljoprivredne proizvodnje", rekao je on.
Privreda Srbije zapala bi u krizu i da nije izbila svetska ekonomska kriza, kazao je Kovačević i dodao da se privredni rast Srbije tokom prethodnih godina zasnivao na brzom rastu uvoza, zbog čega je Srbija lani zabeležila spoljnotrgovinski deficit od 11,5 milijardi dolara, kao i na prilivu stranog kapitala od kojeg je srpska privreda postala zavisna.
Svetska ekonomska kriza je situaciju u Srbiji pogoršala jer je dovela do pada izvoza i smanjenja priliva kapitala po osnovu investicija i doznaka iz inostranstva. Kovačević je ocenio da je za brži izlazak iz krize potrebno stimulisati poljoprivredu subvencijama i kreditima, kao i razviti sisteme navodnjavanja preko javnih radova i sredstvima Nacionalnog investicionog plana.
Potrebno je ulagati u Koridor 10 i druge važne saobraćajnice, smanjiti kamatne stope za kreditiranje privrede i ulagati u naučnoistraživački rad, ocenio je on.
Ekonomista Branislav Šoškić rekao je da je za izlazak iz krize potrebno povećati platežnu moć stanovništva, između ostalog time što će se obezbediti povoljni krediti. Na to mogu da utiču centralne banke snižavanjem kamatnih stopa i obavezne rezerve banaka.
Potrebno je i sniziti poreze, pogotovo za stanovništvo koje ne spada u bogate slojeve, a oporavku privrede doprineli bi i obimni javni radovi, odnosno ulaganja u javne radove poput izgradnje infrastrukture i škola, ocenio je Šoškić. Država bi trebalo i direktno da pomogne preduzećima, pogotovo onima koji imaju veliki broj zaposlenih, tako što će im obezbediti bespovratnu pomoć ili povoljne kredite, kazao je on.
Ekonomista Danijel Cvetićanin kaže da su sve dosadašnje mere vlade intervenicionističkog karaktera, počev od toga da se novcem poreskih obveznika subvencionišu kamate banaka, pa do toga da država iz svoje kase plaća zapošljavanje deset hiljada novih pripravnika. "Na taj način privatnici postaju instrument države, a država sama određuje ko sve to može da radi", naveo je on.
Profesor Ljubomir Madžar smatra da je Srbija već imala ugrađenu krizu u svoj sistem i da bi je samo pitanje kada bi je pogodila. Prema njegovim rečima, jedna od osnovnih konceptualnih grešaka dosadašnje ekonomske politkike bila je ta što je značajan deo investicija finansiran prilivima iz inostranstva koji nisu bili dugoročno održivi. Našu vladu, slabom u borbi sa krizom čini i njen koalicioni karakter, jer često biva u situaciji da određene 'kombi' stranke ucene vladu, koja nakon toga veoma teško radi, rekao je Madžar.
