Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.348
Obrezivanje žena (osakaćivanje genitalija, FGM)
FGM (= Female Genital Mutilation) pre svega je veoma raširena u Africi kod mnogih plemena. U Egiptu, Etiopiji, Sudanu i Džibutiju gotovo 100% žena doživljava takvu sudbinu. U ostalim državama su obrezane samo pripadnice pojedinih plemena, npr. u Nigeriji, na Maliju, u Senegalu, Burkini Faso ili u Keniji. FGM se pojavljuje i na arapskom poluostrvu (Ujedinjeni Arapski Emirati, Južni Jemen) i u delovima Azije.
Procenjuje se da na svetu živi između 100 i 157 miliona žena i djevojčica koje su podvrgnute obrezivanju. Svake godine taj broj se poveća za oko dva miliona. To znači da se svaki dan obreže oko 6000 djevojčica. Obrezivanje djevojčica ne može se uporediti s obrezivanjem dečaka, budući da se kod obrezivanja djevojčica odstranjuje jedan deo seksualnog organa, što kasnije u velikom broju slučajeva ima dugoročne posledice na zdravlje. Stoga oni koji nisu pripadnici plemena koja vrše obrezivanje taj običaj ne nazivaju obrezivanjem već osakaćivanjem genitalija. Postoje različite forme obrezivanja:
blaga sunna (sunna = arapski "tradicija"): ubadanje, rezanje ili potpuno uklanjanje kožice klitorisa;
modificirana sunna: delimično ili potpuno uklanjanje klitorisa;
klitoridektomija/obrezivanje: uklanjanje jednog dela ili celokupnog klitorisa, kao i jednog dela unutrašnjih stidnih usana. Ta operacija u pravilu rezultira ožiljkom koji je toliko velik da pokriva vaginalni otvor;
infibulacija/faraonsko obrezivanje: uklanjanje klitorisa, unutrašnjih stidnih usana te unutrašnjeg dela spoljnih stidnih usana. Preostali dio spoljnih stidnih usana biva pričvršćen trnjem. Taj ostatak kože srasta zajedno, a u ranu se stavi mala cevčica koja omogućuje oticanje urina i mesečnog menstrualnog krvarenja.
Za celokupan poduhvat koriste se najrazličitiji instrumenti kao što su žileti, noževi, makaze, komadi stakla. Sve se, uglavnom, vrši bez anestezije i dezinfekcionih sredstava, ponekad se upotrebljavaju prirodni melemi. Osakaćivanje vrše babice ili starije žene, a ređe sveštenici muškarci ili berberi. Starost devojčica nad kojima se sprovodi taj poduhvat u pravilu je između 4 i 8 godina.
Pozadina: FGM je stari običaj koji datira još iz vremena prije pojave monoteističkih religija. Proširen je kod muslimana, jednako kao kod hrišćana i animista (pripadnici vjere u prirodu i postojanje dobrih i zlih duhova). Razlozi koji se navode za sprovođenje osakaćivanja genitalija su uglavnom različiti:
osakaćivanje genitalija je religijska zapovest (iako se ni u Kur'anu, a ni u Bibliji ne spominje obrezivanje žena).
ženski pol je ružan i nečist, obrezivanje i infibulacija štiti ženu od bolesti, krvarenja, crva itd.
osakaćivanje čini djevojčice u potpunosti ženama, jer se "muški dio" otklanja sa žene.
osakaćivanje umanjuje seksualnu želju žene i štiti je od njene seksualnosti.
osakaćivanje povećava plodnost i šanse za udaju.
muškarci doživljavaju veliko seksualno zadovoljstovo s infibuliranim ženama.
stara tradicija se mora sačuvati, okretanje od nje znači prihvatanje "zapadnjaštva".
Stvarni motiv za osakaćivanje genitalija ipak treba potražiti u partijarhalnim društvenim strukturama. Osakaćivanje služi kao sredstvo kontrole ženske seksualnosti i zaštita od gubitka nevinosti. Zdravstvene posledice su veoma teške:
stanje šoka zbog velikog gubitka krvi;
trovanje krvi; tetanus;
inficiranje dečjom paralizom, hepatitisom i HIV-om;
problemi s pražnjenjem bešike, oštećenje i infekcija mokraćnih puteva i bubrega;
zapaljenje jajnika i maternice; sterilitet;
jaki bolovi kod mesečnog menstrualnog krvarenja;
bolovi za vrijeme seksa kod infibuliranih žena, posebno nakon sklapanja braka ili nakon rođenja deteta, kada muškarac penetrira u sasvim mali otvor;
problematični i za majku i za dete po život opasni porođaji (budući da je vaginalni otvor toliko mali da se pre porođaja mora otvarati, uglavnom, operativnim zahvatom. Ožiljak je neelastičan te prilikom porođaja izaziva užasne bolove. Carski rezovi i porođaji na vakuum su stoga česti. Nakon porođaja žena se ponovo zašiva, a ostavlja se otvor veličine iglenih ušica);
česte bolesti ženu vežu za kuću, ona nije u stanju raditi ili redovito pohađati školu;
psihičke posledice su reakcije koje liče reakcijama nakon preživljene traume: potiskivanje, podvajanje ličnosti, reakcije straha, depresija, poremećaji ponašanja. Neretko u plemenima postoji zabrana da se govori o bolovima.
Šta se čini protiv osakaćivanja genitalija? U mnogim zemljama doneseni su zakoni protiv osakaćivanja genitalija. U Egiptu je ministar zdravlja preporučio da delomično odstranjivanje klitorisa vrše lekari umesto da se vrši ekstremnim poduhvatima. U Sudanu i u Keniji takođe postoji zakonska zabrana. FGM ipak predstavlja integralni deo tamošnjeg društva. Doneseni zakoni su najpre prouzrokovali porast osakaćivanja genitalija u ilegali. Neretko se događalo da devojčica iskrvari nakon zahvata jer se počinitelji zbog zabrane nisu smeli obratiti lekaru. Kad su zakone o zabrani osakaćivanja genitalija donosile strane kolonijalne vlasti u nekoj zemlji, formirali bi se jaki protestni pokreti.
Osakaćivanje genitalija ženama ne može se ni u kom slučaju pripisati samo primitivnim plemenima i povezati s pojavom "u izumiranju". Upravo suprotno, čak i srednji stalež u gradovima praktikuje obrezivenje žena, što se u Africi sve više širi. Tendencija je da se sve češće sprovode drastične procedure umjesto blagih; operacije (koje su se pre sprovodile u godinama kada djevojčica dolazi u doba odrasle žene) sprovode se na sve mlađim devojčicama, čak i na ženskoj odojčadi, budući da odojčad ne pruža jak otpor pri ovakvom pothvatu.
Osakaćivanje genitalija je tek odnedavno tema međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i zdravlja. Sada doseljenici i izbeglica FGM praktikuju čak i u zapadnjačkim zemljama. U Francuskoj čak nisu donesene ni mere koje bi se preduzele u ovakvim slučajevima. FGM se često bagatelizuje. Polazi se od liberalističke pozicije da se u druge kulture i tradicije zbog tolerancije ne bi trebalo mešati. Za one koji ne pripadaju toj kulturi i tradiciji teško je razumljivo da baš žene, nad kojima je sprovedena jednako štetna procedura, isto to sprovode nad svojim kćerkama kako bi im povećale životne šanse i šanse za udaju.
Danas u mnogim zemljama sveta postoje mali lokalni projekti i inicijative žena koje na svim poljima pokušavaju delovati protiv osakaćivanja genitalija žena i posledica toga: prosvetiteljskim radom, medicinskom obukom, kućama za zaštitu devojčica, obrazovanjem i kvalifikovanjem, kao i otvaranjem alternativnih radnih mesta za babice. Tim inicijativama žene pokušavaju dati svoj doprinos u suzbijanju osakaćivanja genitalija. Osim toga, podržavaju se stara slavlja i drugi stari običaji kako bi se odgovorilo na strah od gubitka kulturnog identiteta.
Autor: Dorette Wesemann, Redakcija: Ragnar Müller
Link: http://www.dadalos.org/kr/Menschenrechte/Grundkurs_MR3/frauenrechte/warum/beschneidung.htm
Moj licni komentar: Strasno!!!
FGM (= Female Genital Mutilation) pre svega je veoma raširena u Africi kod mnogih plemena. U Egiptu, Etiopiji, Sudanu i Džibutiju gotovo 100% žena doživljava takvu sudbinu. U ostalim državama su obrezane samo pripadnice pojedinih plemena, npr. u Nigeriji, na Maliju, u Senegalu, Burkini Faso ili u Keniji. FGM se pojavljuje i na arapskom poluostrvu (Ujedinjeni Arapski Emirati, Južni Jemen) i u delovima Azije.
Procenjuje se da na svetu živi između 100 i 157 miliona žena i djevojčica koje su podvrgnute obrezivanju. Svake godine taj broj se poveća za oko dva miliona. To znači da se svaki dan obreže oko 6000 djevojčica. Obrezivanje djevojčica ne može se uporediti s obrezivanjem dečaka, budući da se kod obrezivanja djevojčica odstranjuje jedan deo seksualnog organa, što kasnije u velikom broju slučajeva ima dugoročne posledice na zdravlje. Stoga oni koji nisu pripadnici plemena koja vrše obrezivanje taj običaj ne nazivaju obrezivanjem već osakaćivanjem genitalija. Postoje različite forme obrezivanja:
blaga sunna (sunna = arapski "tradicija"): ubadanje, rezanje ili potpuno uklanjanje kožice klitorisa;
modificirana sunna: delimično ili potpuno uklanjanje klitorisa;
klitoridektomija/obrezivanje: uklanjanje jednog dela ili celokupnog klitorisa, kao i jednog dela unutrašnjih stidnih usana. Ta operacija u pravilu rezultira ožiljkom koji je toliko velik da pokriva vaginalni otvor;
infibulacija/faraonsko obrezivanje: uklanjanje klitorisa, unutrašnjih stidnih usana te unutrašnjeg dela spoljnih stidnih usana. Preostali dio spoljnih stidnih usana biva pričvršćen trnjem. Taj ostatak kože srasta zajedno, a u ranu se stavi mala cevčica koja omogućuje oticanje urina i mesečnog menstrualnog krvarenja.
Za celokupan poduhvat koriste se najrazličitiji instrumenti kao što su žileti, noževi, makaze, komadi stakla. Sve se, uglavnom, vrši bez anestezije i dezinfekcionih sredstava, ponekad se upotrebljavaju prirodni melemi. Osakaćivanje vrše babice ili starije žene, a ređe sveštenici muškarci ili berberi. Starost devojčica nad kojima se sprovodi taj poduhvat u pravilu je između 4 i 8 godina.
Pozadina: FGM je stari običaj koji datira još iz vremena prije pojave monoteističkih religija. Proširen je kod muslimana, jednako kao kod hrišćana i animista (pripadnici vjere u prirodu i postojanje dobrih i zlih duhova). Razlozi koji se navode za sprovođenje osakaćivanja genitalija su uglavnom različiti:
osakaćivanje genitalija je religijska zapovest (iako se ni u Kur'anu, a ni u Bibliji ne spominje obrezivanje žena).
ženski pol je ružan i nečist, obrezivanje i infibulacija štiti ženu od bolesti, krvarenja, crva itd.
osakaćivanje čini djevojčice u potpunosti ženama, jer se "muški dio" otklanja sa žene.
osakaćivanje umanjuje seksualnu želju žene i štiti je od njene seksualnosti.
osakaćivanje povećava plodnost i šanse za udaju.
muškarci doživljavaju veliko seksualno zadovoljstovo s infibuliranim ženama.
stara tradicija se mora sačuvati, okretanje od nje znači prihvatanje "zapadnjaštva".
Stvarni motiv za osakaćivanje genitalija ipak treba potražiti u partijarhalnim društvenim strukturama. Osakaćivanje služi kao sredstvo kontrole ženske seksualnosti i zaštita od gubitka nevinosti. Zdravstvene posledice su veoma teške:
stanje šoka zbog velikog gubitka krvi;
trovanje krvi; tetanus;
inficiranje dečjom paralizom, hepatitisom i HIV-om;
problemi s pražnjenjem bešike, oštećenje i infekcija mokraćnih puteva i bubrega;
zapaljenje jajnika i maternice; sterilitet;
jaki bolovi kod mesečnog menstrualnog krvarenja;
bolovi za vrijeme seksa kod infibuliranih žena, posebno nakon sklapanja braka ili nakon rođenja deteta, kada muškarac penetrira u sasvim mali otvor;
problematični i za majku i za dete po život opasni porođaji (budući da je vaginalni otvor toliko mali da se pre porođaja mora otvarati, uglavnom, operativnim zahvatom. Ožiljak je neelastičan te prilikom porođaja izaziva užasne bolove. Carski rezovi i porođaji na vakuum su stoga česti. Nakon porođaja žena se ponovo zašiva, a ostavlja se otvor veličine iglenih ušica);
česte bolesti ženu vežu za kuću, ona nije u stanju raditi ili redovito pohađati školu;
psihičke posledice su reakcije koje liče reakcijama nakon preživljene traume: potiskivanje, podvajanje ličnosti, reakcije straha, depresija, poremećaji ponašanja. Neretko u plemenima postoji zabrana da se govori o bolovima.
Šta se čini protiv osakaćivanja genitalija? U mnogim zemljama doneseni su zakoni protiv osakaćivanja genitalija. U Egiptu je ministar zdravlja preporučio da delomično odstranjivanje klitorisa vrše lekari umesto da se vrši ekstremnim poduhvatima. U Sudanu i u Keniji takođe postoji zakonska zabrana. FGM ipak predstavlja integralni deo tamošnjeg društva. Doneseni zakoni su najpre prouzrokovali porast osakaćivanja genitalija u ilegali. Neretko se događalo da devojčica iskrvari nakon zahvata jer se počinitelji zbog zabrane nisu smeli obratiti lekaru. Kad su zakone o zabrani osakaćivanja genitalija donosile strane kolonijalne vlasti u nekoj zemlji, formirali bi se jaki protestni pokreti.
Osakaćivanje genitalija ženama ne može se ni u kom slučaju pripisati samo primitivnim plemenima i povezati s pojavom "u izumiranju". Upravo suprotno, čak i srednji stalež u gradovima praktikuje obrezivenje žena, što se u Africi sve više širi. Tendencija je da se sve češće sprovode drastične procedure umjesto blagih; operacije (koje su se pre sprovodile u godinama kada djevojčica dolazi u doba odrasle žene) sprovode se na sve mlađim devojčicama, čak i na ženskoj odojčadi, budući da odojčad ne pruža jak otpor pri ovakvom pothvatu.
Osakaćivanje genitalija je tek odnedavno tema međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i zdravlja. Sada doseljenici i izbeglica FGM praktikuju čak i u zapadnjačkim zemljama. U Francuskoj čak nisu donesene ni mere koje bi se preduzele u ovakvim slučajevima. FGM se često bagatelizuje. Polazi se od liberalističke pozicije da se u druge kulture i tradicije zbog tolerancije ne bi trebalo mešati. Za one koji ne pripadaju toj kulturi i tradiciji teško je razumljivo da baš žene, nad kojima je sprovedena jednako štetna procedura, isto to sprovode nad svojim kćerkama kako bi im povećale životne šanse i šanse za udaju.
Danas u mnogim zemljama sveta postoje mali lokalni projekti i inicijative žena koje na svim poljima pokušavaju delovati protiv osakaćivanja genitalija žena i posledica toga: prosvetiteljskim radom, medicinskom obukom, kućama za zaštitu devojčica, obrazovanjem i kvalifikovanjem, kao i otvaranjem alternativnih radnih mesta za babice. Tim inicijativama žene pokušavaju dati svoj doprinos u suzbijanju osakaćivanja genitalija. Osim toga, podržavaju se stara slavlja i drugi stari običaji kako bi se odgovorilo na strah od gubitka kulturnog identiteta.
Autor: Dorette Wesemann, Redakcija: Ragnar Müller
Link: http://www.dadalos.org/kr/Menschenrechte/Grundkurs_MR3/frauenrechte/warum/beschneidung.htm
Moj licni komentar: Strasno!!!
Poslednja izmena:
