DOĐOŠI OTELI BEOGRAĐANIMA I DOMOVE I GROBOVE
Prikazujem rezultate 1 do 5 od 5

Tema: DOĐOŠI OTELI BEOGRAĐANIMA I DOMOVE I GROBOVE

  1. #1
    Ističe se
    Učlanjen
    22.07.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.053
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano DOĐOŠI OTELI BEOGRAĐANIMA I DOMOVE I GROBOVE

    CASOPIS SVEDOK 14 APRIL 2009

    Kada je, svojevremeno, vladaju}a stranka u Srbiji predlo`ila mr Neboj{u ^ovi}a za funkciju predsednika Skup{tine grada, jednu od najzna~ajnijih preporuka za tu funkciju predstavljala je okolnost da je ^ovi} - kako je to tada nagla{eno - "ro|eni Beogra|anin". ....
    Proces inauguracije imenovanog za gradona~elnika Beograda bio je karakteristi~an po ~injenici da je predlaga~ - ne zna se iz kojih razloga, ali svakako sa odre|enim rezonom - prvi put za poslednjih pola veka osetio potrebu da podvu~e okolnost kako je "maigstar Neboj{a ^ovi} ro|eni Beogra|anin".
    Dakle, nije "~ovek sa strane".
    To je trebalo da mu bude kvalitet - tako je barem razmi{ljao glavni kadrovik SPS. Istini za volju, ne{to druk~ije, ali ne i mnogo poznato razmi{ljanje, stiglo je sa Kosmeta i severa Crne Gore:
    "^ovi}i - re~eno je - poti~u iz jedinog mjesta u Crnoj Gori, |e su [vabe 1915. godine promar{irali bez da je jedna pu{ka na njih opaljena".
    A sad po~iv{i, Branko Pe{i} bio je u pravu - Beograd je danas u kolapsu. Brzo je, me|utim, morao da zaboravi svoj predlog o ograni~avanju useljavanja u Beograd, upravo kao {to je pasionirani pisac raznih zakona, sad pokojni Mo{a Pijade, morao da zaboravi svoj predlog "ustavnog zakona" o "autonomiji Srba u severnoj Dalmaciji, Krajini, Kordunu, Lici, Baniji i Slavoniji", posle svog prvog referisanja Brozu.....
    Na samom po~etku Drugog svetskog rata Beograd je, prema razli~itim izvorima, imao izme|u 220.000 i 250.000 stanovnika. Pod njegovim krovovima - kao uostalom i u drugim gradskim centrima u Srbiji - nalazila se nacionalno-intelektualna elita koja je pro{la dva balkanska rata i Prvi svetski rat, koja je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca donela demokrtatske tradicije, odanost dinastiji Kara|or|evi}a i srpskim vojnicima ~vrsto branjene granice dr`ave od Maribora do \ev|elije. Beograd, kao i druge gradove u Srbiji, naseljavalo je stanovni{tvo koje se uve}avalo prirodnim dotokom mlade inteligencije, a verovalo u dr`avu koja je ostvarila sve nacional-romanti~ne snove: srpsko Kosovo, oslobo|enu ju`nu Srbiju i "ujedinjenu ju`noslovensku bra}u".....
    Patrijarhalna Srbija nije bila naklonjena komunisti~koj ideologiji, a jo{ manje njenim tezama o "velikosrpskojhegemoniji" i "ugnjetavanju drugih naroda i narodnosti". Srbija nije raspolagala fabrikama koje bi trebalo dati radnicima, a srpsko selja{tvo uglavnom je posedovalo svoju zemlju i nije nasedalo importu bolj{evi~kih floskula.
    Beogradskoj inteligenciji bilo je poznato uglavnom sve o "velikoj oktobarskoj revoluciji", o ubistvu carske porodice, o stotinama hiljada izgnanih (veliki deo nastanio se upravo u Beogradu i Srbiji), o crvenom teroru, o kolektivizaciji, o velikoj gladi - naro~ito sve o saradnji komunista i usta{a - pa je zna~ajan deo beogradske inteligencije, koji je javno raspravljao i pisao o tim temama, ve} tada bio osu|en da nestane.
    Kominterna je - isti~u savremenici - Beograd smatrala neprijateljskim gradom, a najve}i deo njegovog stanovni{tva "materijalom, kojim se ne mo`e graditi komunizam".
    Sli~no je - prema Vladimiru Dedijeru - razmi{ljao i Josip Broz, pa stoga nije nimalo ~udno {to je oslobo|enje Beograda 1944. do~ekano s ve}im strepnjama i traumama nego {to je to proizveo ulazak Nemaca 1941. godine.
    Uostalom, veoma brzo se saznalo da je upravo Broz stajao iza teroristi~kih savezni~kih bombardovanja Beograda izme|u aprila i septembra 1944. godine, {to se ovaj nije ni trudio da sakrije u to vreme.
    "Zagreb veoma dobro zna kome treba da zahvali {to je po{te|en bombardovanja savezni~ke avijacije pred kraj rata" - rekao je u svom prvom govoru Zagrep~anima, maja 1945. godine, ~ime je posredno ukazao na osobu kojoj bi Beograd trebalo da zahvali za svoje mrtve.
    Bombardovanje Beograda - u kojem je izginulo vi{e hiljada gra|ana - uznemirilo je Broza samo u jednom svom segmentu: u strahovanju za sudbinu vile in`. Aleksandra Acovi}a, u U`i~koj (tada Rumunskoj) broj 15, u koju ga je 1941. godine uveo dr Ribnikar, a ~ijem se doma}inu ~etiri godine kasnije zahvalio - isterivanjem iz sopstvene ku}e!
    Oslobo|enje 1944. godine predstavljalo je naplatu duga Srbiji i Beogradu za sve ~etiri godine podr{ke pokretu generala Mihajlovi}a, a pre svega za debakl partizanskog pokreta, koji u Srbiji nije uspeo da se odr`i vi{e od {est meseci - od Bele Crkve do U`i~ke Republike. Me|utim, Srbija je pomenutih {est meseci platila sa vi{e od deset hiljada nedu`nih `ivota - u Kragujevcu, u Kraljevu, u Valjevu, u Smederevskoj Palanci, u Ni{u, u Skeli i drugim mestima, kao i nepoznatim brojem streljanih talaca iz uglednijih srpskih ku}a, ~ijim je `ivotima pla}ana svaka akcija izvedena protiv okupatora.
    Karakteristi~an je u tom smislu primer streljanja 300 seljaka koji su prevozili kre~, a koje je na "Svetinji", na putu Kragujevac - Topola, postreljao nema~ki kazneni odred u znak odmazde za ubistvo tri nenaoru`ana intendantska nema~ka vojnika i jedan zapaljeni kamion, koje je u zasedi sa~ekao Kragujeva~ki partizanski odred. Neznani broj desetkovanih srpskih porodica danas je zauvek izgubljen u cini~noj kovanici koja obi~no glasi "streljani rodoljubi", ili "`rtve fa{isti~kog terora".
    Bio je to, me|utim, samo uvod u vreme smrti.
    Beograd je, prema nepouzdanim podacima, oslobo|enje u oktobru 1944. godine platio sa preko 7.000 postreljanih gra|ana. Prema drugoj, isto tako (ne)pouzdanoj verziji, u Beogradu je samo tokom prvih nekoliko dana streljano preko 12.000 ljudi. Masovne grobnice ovih ideolo{kih `rtava i danas se nalaze ispod "Obili}evog" stadiona, u Top~iderskom kamenolomu, kod Top~iderskog groblja, u Lisi~jem potoku, kod igrali{ta na Senjaku, u Hajd-parku, na Crvenom krstu, na Du{anovcu, ispod dana{njeg Centralnog zatvora, na Dor}olu, na obalama Dunava, u dunavskim ritovima, na Adi Ciganliji, na Banjici...
    Vreme smrti haralo je {irom centralne Srbije. U Kru{evcu je Prva jugoslovenska (partizanska) brigada, pod komandom Marka Mesi}a (brata Stipe Mesi}a) likvidiralo oko 5.000 ljudi. Tom prilikom ubijen je - kao izbeglica iz Slovenije - i otac Milana Ku~ana. U Po`arevcu je na sli~an na~in likvidirano oko 2.800 gra|ana, u ^a~ku - 1.500, u U`icu - 3.000, u Aran|elovcu - 3.600, a u Ni{u - 12.000 ljudi!
    D`elati su ubijali ~eki}ima, maljevima, bajonetima.
    Crveni teror zaustavljen je na prostorima Hrvatske, naredbom Slobodana Penezi}a-Krcuna od 25. decembra 1944. godine, koju je zapravo izdao Broz, a Penezi}u preneo Stevo Kraja~i}. "Od danas - glasilo je to nare|enje - smrtne kazne mo`e da izri~e samo narodni sud". U to vreme, prve linije Sremskog fronta nalazile su se kod Vukovara u smeru Sotina i [arengrada.
    Nepoznat je broj prisilno mobilisanih, neuobu~enih srpskih mladi}a, koji su do 12. aprila 1945. godine - kada je Sremski front probijen - izginuli ve} u prvim kontaktima sa iskusnim neprijateljem.
    Ne zna se ni danas.
    U potpuno nepotrebnom sremskom pohodu na delove nema~ke grupe armija "E", koja se u`urbano izvla~ila iz zapre}enog sovjetsko-anglo-ameri~kog okru`enja, gotovo da je svaka druga beogradska porodica imala svoju ratnu `rtvu. U maju i junu 1945. godine po~eo je povratak ratnih zarobljenika, a svaka uglednija srpska porodica u Beogradu imala je barem po jednog rezervnog oficira u nema~kom ratnom zarobljeni{tvu. Ratni zarobljenici vra}ali su se pod teretom propagandne hipoteke o "oficirskoj izdaji zemlje". (Trebalo je punih pet decenija da bi se videlo kako zaista izgleda trule` jedne re`imske vojske, ~ije je stare{ine birala odanost vo|i.)
    Oficire, koji su imali sre}u da stignu do svojih beogradskih domova, ve} drugog dana po povratku pokupila je OZNA. Sabirni logor nalazio se u O[ "Filip Vi{nji}", kod Crvenog krsta, odakle su preba~eni u Pan~evo i Padinsku skelu. Po povratku iz ovog logora, biv{i zarobljenici - poput Golooto~ana - godinama nisu svojim porodicama izjavili ni{ta o logorskom iskustvu. Istina je procurila znatno kasnije: upozorenje da izbegavaju svaki javan ili politi~ki rad, "ukoliko ne `ele da budu streljani zajedno sa svojim porodicama".
    U me|uvremenu, zapo~ela je nikad okon~ana akcija iseljavanja nepodobnih i njihovo preseljenje u druge gradove {irom Srbije.
    Bila je to priprema terena za prve posleratne izbore, koji su - uz sve pretnje, upozorenja, konfiskacije imovine, otima~ine, nasilna preotimanja stanova i brojne sudske osude s ciljem da se oduzmu imovinska i gra|anska prava - najavljeni pod pritiskom svesno {irenih glasina o razli~itim mehanizmima koji }e se iz tvz. "}orave kutije" (lista opozicije) ogla{avati u situacijama davanja glasa za "neprijatelje naroda".
    Minimalan preostao broj gra|anskih politi~ara bio je izlo`en razli~itim isku{enjima - od javnog vre|anja do fizi~kih napada i napada na porodice - dok je jedan broj smrtno stradao u atentatima koje je organizovao SKOJ.
    U atmosferi apsolutne vlasti ~oveka Srbiji ~udnog imena i jo{ ~udnijeg, gotovo nerazumljivog izgovora, Beogra|anima su (povu~enim u osamu i izolaciju preostalih prostorija u nasilno useljenim ku}ama i stanovima) - predstavljeni njihovi kandidati za poslanike.
    Gotovo svaki je dolazio iz nekog udaljenog kraja zemlje, bez gra|anskog ugleda i demokratske reputacije. Za svakim od ovih ljudi vukla se rodbinska ili zavi~ajna gomila, koja je u Beogradu o~ekivala svoj deo plena. Od no}i izme|u 14. i 15. oktobra, kada je Osma crnogorska brigada prodrla u Beli dvor, beogradsko Dedinje dobilo je svoju novu elitu. Slede}eg dana, u budu}u Mar{alovu rezidenciju u Rumunskoj ulici broj 13-15, uselio se {tab Prve armijske grupe, pod komandom Peke Dap~evi}a. Dedinje je osvajano ku}u po ku}u: oslobodioci su ku}e osloba|ali za sva vremena......ceo tekst na
    www.svedok.rs
    Poslednji put ažurirao/la Reg : 29.04.2009. u 20:16



  2. #2
    mar_comm nije na forumu
    Читам ... чудим се !!! Глупост границе нема !!!
    Elita
    Učlanjen
    15.06.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.312
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    449

    Podrazumevano Re: DOĐOŠI OTELI BEOGRAĐANIMA I DOMOVE I GROBOVE

    Градац,
    то што је писац текста хтео да каже је његово,
    АУТОРСКО !!!

    А ти,
    шта си ти хтео да кажеш када си поставио тему ????
    "Коме закон лежи у топузу,
    трагови му смрде нечовијештвом ..."

  3. #3
    Iskusan strawbbery_city (avatar)
    Učlanjen
    28.10.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    PALM-a Springs
    Poruke
    6.487
    Reputaciona moć
    98

    Podrazumevano Re: DOĐOŠI OTELI BEOGRAĐANIMA I DOMOVE I GROBOVE

    Citat Original postavio mar_comm Pogledaj poruku
    Градац,
    то што је писац текста хтео да каже је његово,
    АУТОРСКО !!!

    А ти,
    шта си ти хтео да кажеш када си поставио тему ????
    reklamira novinu svedok

  4. #4
    Buduća legenda Droid (avatar)
    Učlanjen
    11.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.029
    Reputaciona moć
    370

    Podrazumevano Re: DOĐOŠI OTELI BEOGRAĐANIMA I DOMOVE I GROBOVE

    dodjosi su cool pogotovo dodjoske

  5. #5
    mar_comm nije na forumu
    Читам ... чудим се !!! Глупост границе нема !!!
    Elita
    Učlanjen
    15.06.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.312
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    449

    Podrazumevano Re: DOĐOŠI OTELI BEOGRAĐANIMA I DOMOVE I GROBOVE

    Citat Original postavio strawbbery_city Pogledaj poruku
    reklamira novinu svedok
    Једино то ...
    Иначе коментар је онако,

    БАШ ЈАК !!!
    "Коме закон лежи у топузу,
    трагови му смрде нечовијештвом ..."

Slične teme

  1. BEOGRAD BEOGRAĐANIMA
    Autor L.1 u forumu Beograd
    Odgovora: 420
    Poslednja poruka: 15.10.2010., 22:04
  2. U LJIPLJANU ŠIPTARI SKRNAVE SRPSKE GROBOVE
    Autor nesko101 u forumu Politika
    Odgovora: 112
    Poslednja poruka: 06.10.2008., 19:49
  3. Iran poceo da kopa grobove za neprijateljske vojnike
    Autor The Gunslinger u forumu Politika
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 30.06.2008., 19:01

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •