- Poruka
- 536
Никола Поплашени , пише Александар Вучић - прилог за историју бешчашћа , Велика Србија , број 2994 , децембар 2007. године
Окупација српских територија за нас Србе је , нажалост , постала уобичајена , да не кажем нормална појава . Чак и на територијама са којих нису морали да избегну наши људи живе у најтежим условима , под америчком и европском чизмом , све више се навикавајући на такво стање , и већ помало заборављајући како је могуће и како је лепо бити слободан човек на својој земљи . За такав модел потпуне окупације Република Српска је још израженији пример од Србије у којој је на снази модел делимичне окупације . Окупатор није бирао средства у бруталном нападу на српски понос , дигнитет , националну част , али и на сасвим прагматичне интересе српског народа . Ипак , постоје људи који су увек били свесни злочиначког деловања окупатора , његових намера , и супротстављају му се онолико колико им њихова снага , памет и моћ дозвољавају . У сваком народу има оних који на све четири ноге дочекају окупациону мисију , те у таквим условима најбоље живе , најбоље се сналазе и чини им се да припадају некаквом естаблишменту . Па макар он био непријатељски . Свакако , најрђавији беочуг у ланцу оних који се улизују јачем и моћнијем , а не праведнијем и бољем , јесу они који су варали народ глумећи патриотизам . А први пут када им се учинило да од стране окупатора прети и најмања опасност по њихове личне интересе , на најбруталнији и најпонизнији начин подилазили би силнику и окретали се и против свог народа , и својих пријатеља и до јуче прокламованих идеја . Најбољи пример за то је Никола Поплашен .
Николу Поплашена познајем дуго и веома сам га ценио , све до пред крај 2002. године . Никада , до данас , о Поплашену нисам написао ниједну ружну реч . Покушавао сам у себи да пронађем било какво оправдање за издају идеја , програмских начела и пријатеља , коју је Поплашен починио 2002.године . Ипак , жеља да из себе избацим гнев није дошла због Поплашеновог недела , већ превасходно због препознатљиве матрице по којој се део Срба понаша , увек размишљајући само о себи и сопственом интересу , заборављајући на државу , народ , пријатеље и сараднике . Управо по тој матрици , Никола Поплашен је дао изјаву истражитељима Хашког трибунала , Фину Толефсену и Карим Аги , и то , веровали или не , још у новембру 2002 . године . Дакле , Поплашен је дао изјаву хашким истражитељима много пре Шешељевог одласка у Хаг , најмање два месеца пре него што је Шешељ сазнао да досовски лидери пишу хашку оптужницу против њега . Поплашен никада никога није обавестио о свом разговору са хашким истажитељима . У ствари , о ономе што се спрема Војиславу Шешељу , Никола Поплашен никада ништа није рекао икоме из Српске Радикалне Странке . Да ствар буде још гора , Поплашен је на најпонизнији и најјаднији могући начин одговарао на питања представника Трибунала , отворено фалсификујући чињенице , гледајући како да спасе себе и своју задњицу , апсолутно запостављајући истину , правду , националне , страначке , па и интересе својих пријатеља . Узгред , колико је неморалан , нељудски и нечастан поступак Николе Поплашена , говори и чињеница да је Поплашен и стамбени проблем своје породице на територији Србије решио уз помоћ свог некадашњег пријатеља и заједничког нам председника Војислава Шешеља ( слично као и сам Вучић , док је био министар у влади СПС-СРС-ЈУЛ , када је, такође , на инсистирање своје странке добио стан , а касније у свакој кампањи , то користили чланови ДОС-а као аргумент против СРС ) . Без икакве гриже савести , издао га је у тренутку када је Шешељу било најтеже ( Да ли вам ово звучи познато ? ) .
Зашто ? Није Поплашен глуп и необразован па да не разуме шта ради . Напротив , по мом мишљењу , Поплашен се руководио двема чињеницама за које је мислио да су апсолутне . Прва се односи на предвиђања да ће ако Војислав Шешељ оде у Хаг , пропасти Српска Радикална Странка у Београду , а 5.октобар и досовска револуција били су му сигнал да је дошао политички крах и Војислава Шешеља и српских радикала у Србији ( А зар сам Вучић не изјављује , да је питање да ли би данас СРС прешао цензус ? ) . Друго , Поплашен је желео својом сарадњом са хашким истражитељима да покаже своју различитост у односу на Шешеља , потенцијалну кооперативност и могућност неког политичког договора , разуме се његовог , са представницима окупационе мисије у Босни и Херцеговини . Треће , баш као што пацови напуштају брод који тоне , па понекад беже са брода чак иако је само мали део брода поплављен , тако је и Поплашен тражио тражио ново , макар минијатурно политичко тле за сопствено деловање . Четврто , Никола Поплашен је издао све што је говорио и радио , нажалост и због ситних материјалних интереса ( Зар није баш то исто урадио сам аутор овог текста , Александар Вучић ? ) . Све ово можда и не би било толико страшно да се ради о неком обичном човеку . Али овде се ради о човеку који је једно време , док је био председник Републике Српске , био и најистакнутији лидер Срба западно од Дрине . Истовремено , Поплашен није показао храброст да сам крене у тржишну политичку утакмицу , ако се већ није слагао са политиком Воје Шешеља и Српске Радикалне Странке , већ је покушао да преузме део идеја , али и комплетну инфраструктуру и материјалне ресурсе српских радикала у Републици Српској ( Да ли вам ово делује познато ? ) . Врхунац бешчашћа представља недовољно јаку синтагму да опише величину недела Николе Поплашена .
Ипак , смешније од свега у његовој изјави датој Хашким истражитељима јесте његово одрицање од титуле војводе и четништва ( Зар није сличан случај са првацима СНС који се одричу идеје Велике Србије и користе јавне наступе да се њоме спрдају и потцењују је са омаловажавањем ? ) Нико од нас из Српске Радикалне Странке не само да га није приморавао , већ му није ни сугерисао да у било којој изборној кампањи користи војводске и четничке елементе како би се приказао у светлу великог борца за интересе српског народа . На томе је сам инсистирао . Толико је на томе инсистирао да се сликао за насловну страну Западне Србије и Велике Србије ( као што видимо , аутору онда није била нереална њена граница и линија ) , у свечаној војничко униформи са традиционалним српским и четничким обележјима . Управо је ту фотографију користио као мото супротстављања западњачком окупатору и идеје јединства српског народа у изборној кампањи за председника Републике Српске .
На крају , није ни важно да ли ће Никола Поплашен бити сведок Тужилаштва или Трибунала . Нико објективан , нико рационалан , али и ниједан иоле добар човек , неће моћи да опрости Поплашену , усудио бих се да кажем , антисрпски морал и безобзирност ( Зар није и безобзирност лажно оптуживање заточеног човека , коме се прислушкују телефонски разговори , за наручивање убиства аутора овог текста , измишљањем и лагањем за постојање извршиоца Ника Гајића из Хртковаца , за кога је српска полиција утврдила да не постоји ? ) , којима је изневерио и људе који су му веровали и идеју за коју смо се некада заједно борили ( Како се само историја поновила као фарса , зар не ? ) . Како год да се заврши суђење у Хагу , Шешељево место у српској историји се зна , а Никола Поплашен остаће само мали провинцијски политички слуга западњачког окупатора .
( Некадашњи пријатељ Николе Поплашена )
Ово отворено писмо је од речи до речи пренето из 2994. броја Велике Србије , из децембра 2007. године . Ја вас на крају питам : да ли постоји било каква разлика између поступака и дела Николе Поплашена и Александра Вучића ? Како је некада само овај други жестоко оптуживао људе и проглашавао издајницима , о чему сведочи и ово отворено писмо , све оне који напусте идеологију и програм СРС . Какав се прелом мозга догодио у глави Александра Вучића ? Ово сам желео да поставио као , по мени , најубедљивије и најјаче сведочанство Вучићевог лицемерја , а на које се до сада , није обратила пажња какву ово писмо у пропагандном смислу заслужује , као најбољи политички аргумент против напредњака и њихове политичке превртљивости и недоследности .
Окупација српских територија за нас Србе је , нажалост , постала уобичајена , да не кажем нормална појава . Чак и на територијама са којих нису морали да избегну наши људи живе у најтежим условима , под америчком и европском чизмом , све више се навикавајући на такво стање , и већ помало заборављајући како је могуће и како је лепо бити слободан човек на својој земљи . За такав модел потпуне окупације Република Српска је још израженији пример од Србије у којој је на снази модел делимичне окупације . Окупатор није бирао средства у бруталном нападу на српски понос , дигнитет , националну част , али и на сасвим прагматичне интересе српског народа . Ипак , постоје људи који су увек били свесни злочиначког деловања окупатора , његових намера , и супротстављају му се онолико колико им њихова снага , памет и моћ дозвољавају . У сваком народу има оних који на све четири ноге дочекају окупациону мисију , те у таквим условима најбоље живе , најбоље се сналазе и чини им се да припадају некаквом естаблишменту . Па макар он био непријатељски . Свакако , најрђавији беочуг у ланцу оних који се улизују јачем и моћнијем , а не праведнијем и бољем , јесу они који су варали народ глумећи патриотизам . А први пут када им се учинило да од стране окупатора прети и најмања опасност по њихове личне интересе , на најбруталнији и најпонизнији начин подилазили би силнику и окретали се и против свог народа , и својих пријатеља и до јуче прокламованих идеја . Најбољи пример за то је Никола Поплашен .
Николу Поплашена познајем дуго и веома сам га ценио , све до пред крај 2002. године . Никада , до данас , о Поплашену нисам написао ниједну ружну реч . Покушавао сам у себи да пронађем било какво оправдање за издају идеја , програмских начела и пријатеља , коју је Поплашен починио 2002.године . Ипак , жеља да из себе избацим гнев није дошла због Поплашеновог недела , већ превасходно због препознатљиве матрице по којој се део Срба понаша , увек размишљајући само о себи и сопственом интересу , заборављајући на државу , народ , пријатеље и сараднике . Управо по тој матрици , Никола Поплашен је дао изјаву истражитељима Хашког трибунала , Фину Толефсену и Карим Аги , и то , веровали или не , још у новембру 2002 . године . Дакле , Поплашен је дао изјаву хашким истражитељима много пре Шешељевог одласка у Хаг , најмање два месеца пре него што је Шешељ сазнао да досовски лидери пишу хашку оптужницу против њега . Поплашен никада никога није обавестио о свом разговору са хашким истажитељима . У ствари , о ономе што се спрема Војиславу Шешељу , Никола Поплашен никада ништа није рекао икоме из Српске Радикалне Странке . Да ствар буде још гора , Поплашен је на најпонизнији и најјаднији могући начин одговарао на питања представника Трибунала , отворено фалсификујући чињенице , гледајући како да спасе себе и своју задњицу , апсолутно запостављајући истину , правду , националне , страначке , па и интересе својих пријатеља . Узгред , колико је неморалан , нељудски и нечастан поступак Николе Поплашена , говори и чињеница да је Поплашен и стамбени проблем своје породице на територији Србије решио уз помоћ свог некадашњег пријатеља и заједничког нам председника Војислава Шешеља ( слично као и сам Вучић , док је био министар у влади СПС-СРС-ЈУЛ , када је, такође , на инсистирање своје странке добио стан , а касније у свакој кампањи , то користили чланови ДОС-а као аргумент против СРС ) . Без икакве гриже савести , издао га је у тренутку када је Шешељу било најтеже ( Да ли вам ово звучи познато ? ) .
Зашто ? Није Поплашен глуп и необразован па да не разуме шта ради . Напротив , по мом мишљењу , Поплашен се руководио двема чињеницама за које је мислио да су апсолутне . Прва се односи на предвиђања да ће ако Војислав Шешељ оде у Хаг , пропасти Српска Радикална Странка у Београду , а 5.октобар и досовска револуција били су му сигнал да је дошао политички крах и Војислава Шешеља и српских радикала у Србији ( А зар сам Вучић не изјављује , да је питање да ли би данас СРС прешао цензус ? ) . Друго , Поплашен је желео својом сарадњом са хашким истражитељима да покаже своју различитост у односу на Шешеља , потенцијалну кооперативност и могућност неког политичког договора , разуме се његовог , са представницима окупационе мисије у Босни и Херцеговини . Треће , баш као што пацови напуштају брод који тоне , па понекад беже са брода чак иако је само мали део брода поплављен , тако је и Поплашен тражио тражио ново , макар минијатурно политичко тле за сопствено деловање . Четврто , Никола Поплашен је издао све што је говорио и радио , нажалост и због ситних материјалних интереса ( Зар није баш то исто урадио сам аутор овог текста , Александар Вучић ? ) . Све ово можда и не би било толико страшно да се ради о неком обичном човеку . Али овде се ради о човеку који је једно време , док је био председник Републике Српске , био и најистакнутији лидер Срба западно од Дрине . Истовремено , Поплашен није показао храброст да сам крене у тржишну политичку утакмицу , ако се већ није слагао са политиком Воје Шешеља и Српске Радикалне Странке , већ је покушао да преузме део идеја , али и комплетну инфраструктуру и материјалне ресурсе српских радикала у Републици Српској ( Да ли вам ово делује познато ? ) . Врхунац бешчашћа представља недовољно јаку синтагму да опише величину недела Николе Поплашена .
Ипак , смешније од свега у његовој изјави датој Хашким истражитељима јесте његово одрицање од титуле војводе и четништва ( Зар није сличан случај са првацима СНС који се одричу идеје Велике Србије и користе јавне наступе да се њоме спрдају и потцењују је са омаловажавањем ? ) Нико од нас из Српске Радикалне Странке не само да га није приморавао , већ му није ни сугерисао да у било којој изборној кампањи користи војводске и четничке елементе како би се приказао у светлу великог борца за интересе српског народа . На томе је сам инсистирао . Толико је на томе инсистирао да се сликао за насловну страну Западне Србије и Велике Србије ( као што видимо , аутору онда није била нереална њена граница и линија ) , у свечаној војничко униформи са традиционалним српским и четничким обележјима . Управо је ту фотографију користио као мото супротстављања западњачком окупатору и идеје јединства српског народа у изборној кампањи за председника Републике Српске .
На крају , није ни важно да ли ће Никола Поплашен бити сведок Тужилаштва или Трибунала . Нико објективан , нико рационалан , али и ниједан иоле добар човек , неће моћи да опрости Поплашену , усудио бих се да кажем , антисрпски морал и безобзирност ( Зар није и безобзирност лажно оптуживање заточеног човека , коме се прислушкују телефонски разговори , за наручивање убиства аутора овог текста , измишљањем и лагањем за постојање извршиоца Ника Гајића из Хртковаца , за кога је српска полиција утврдила да не постоји ? ) , којима је изневерио и људе који су му веровали и идеју за коју смо се некада заједно борили ( Како се само историја поновила као фарса , зар не ? ) . Како год да се заврши суђење у Хагу , Шешељево место у српској историји се зна , а Никола Поплашен остаће само мали провинцијски политички слуга западњачког окупатора .
( Некадашњи пријатељ Николе Поплашена )
Ово отворено писмо је од речи до речи пренето из 2994. броја Велике Србије , из децембра 2007. године . Ја вас на крају питам : да ли постоји било каква разлика између поступака и дела Николе Поплашена и Александра Вучића ? Како је некада само овај други жестоко оптуживао људе и проглашавао издајницима , о чему сведочи и ово отворено писмо , све оне који напусте идеологију и програм СРС . Какав се прелом мозга догодио у глави Александра Вучића ? Ово сам желео да поставио као , по мени , најубедљивије и најјаче сведочанство Вучићевог лицемерја , а на које се до сада , није обратила пажња какву ово писмо у пропагандном смислу заслужује , као најбољи политички аргумент против напредњака и њихове политичке превртљивости и недоследности .