Definicija nauke
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Definicija nauke

  1. #1
    RADOZNALI
    Guest

    Podrazumevano Definicija nauke

    TREBA MI TACNA DEFINICIJA NAUKE. STA JE NAUKA PO DEF.



  2. #2
    Mo_Mercy
    Guest

    Podrazumevano

    Po mom secanju...
    nauka je rec grckog porekla i o problemu nauke prvi je govorio Platon.
    A ona predstavlja sistem znaja o zakonitosti razvitka prirode, drustva i misljenja.

    Pozdrav:-)

    " Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju"- Vuk Karadzic

  3. #3
    No_Mercy
    Guest

    Podrazumevano

    ispravka gore: umesto "zakonitosti", treba da stoji "zakonitostima".

    Izvinjavam se za "krmacu". Eto,ko zuri, ponekad i gresi.

    "Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju"- Vuk Karadzic

  4. #4
    Početnik
    Učlanjen
    18.04.2004.
    Poruke
    16
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Nauka je intelektualna delatnost koja se zasniva na jasno utvrđenim činjenicama,na onome što je tačno,precizno.

  5. #5
    rexfrankorum
    Guest

    Podrazumevano

    Nauka je skup znanja koja omogucava shvatanje objektivne stvarnosti i ostavlja mogucnost njene promene.

  6. #6
    Guest

    Podrazumevano Re: ZNA LI NEKO

    Citat Original postavio RADOZNALI
    TREBA MI TACNA DEFINICIJA NAUKE. STA JE NAUKA PO DEF.
    Nasao sam nesto o definisanju nauke u udzbeniku sociologije za prirodno-matematicki fax:

    Nauku karakteriše diskurzivno (pojmovno, logičko) mišljenje i iskustveno istraživanje, pa ona ima tretman svojevrsnog racionalno-iskustvenog saznavanja istine o svetu. Postoji bar pet mogućnosti za određivanje genux proximum et differentia specifica pojma nauke, u kojima se nauka posmatra kao: vrsta ljudskog saznanja, vid duhovnih tvorevina ili vid duhovnog stvaralaštva, društvena svest, društvena delatnost i saznajna delatnost.
    Ako se nauka odredi kao vrsta ljudskog saznanja, to implicira na traganje za istinom kao imanentnim ciljem nauke. Na taj način se otvaraju brojna epistemološko-gnoseološka pitanja odnosa nauke i drugih vrsta ljudskog saznanja, u smislu, mogućnosti i granica saznavanja objektivnog sveta, pri čemu pod gnoseologijom podrazumevamo teoriju ljudskog, a pod epistemologijom - teoriju naučnog saznanja. Naučnici uvek polaze od pretpostavke da svet postoji i da se može saznati, tj. da je istina o njemu dokučiva vrednost, što je u afirmativnom smislu i nužna pretpostavka postojanja nauke kao takve. Međutim, za filozofiju nauke i filozofiju uopšte, ova pitanja su od krucijalnog značaja kada se uzimaju sa ontološkog, gnoseološkog i aksiološkog aspekta. Pitanja prirode, suštine i smisla svega onoga što jeste, zatim, agnosticističko-solipsističke sumnje u mogućnost saznavanja sveta po sebi, subjektivističke, objektivističke teorije istine i sl. - sve su to pitanja koja spadaju u domen metafizičkog i spekulativnog, te ostaju izvan naučnog vidokruga, pa ga ponekad i prevazilaze.
    Po nekim mišljenjima, nauka bi se mogla shvatiti kao vid duhovnih tvorevina ili vid duhovnog stvaralaštva. Time se ona izmešta u sferu duhovnog, u svet simboličkih značenja. No, pojmovni sklop "duhovna tvorevina" ili "duhovno stvaralaštvo" je preširok da bi se mogao postaviti kao najbliži rodni pojam za nauku, pa prof. dr. Radomir Lukić predlaže razlikovanje tri vrste duhovnih tvorevina, to su: društvena otkrića, društveno stvaralaštvo i društvena pravila. Kod društvenih otkrića se teži otkrivanju slike sveta - onakvog kakav on jeste, pa tu spadaju nauka, zdravorazumsko saznanje, religija, ideologija i filozofija. U društvenom stvaralaštvu se postavljaju ciljevi i uobličava smisao ljudskog delovanja pa je reč o stvaranju vrednosti i umetnosti. Društvena pravila posreduju između otkrića i tvorevina i omogućavaju nam da postignemo postavljene ciljeve; obuhvataju pravne, moralne, običajne, religijske i druge društvene norme, kao i tehnička pravila.
    Rodni pojam za nauku bi mogao biti "društvena otkrića", kao sinonim za ljudsko saznanje, ali i umetnost sadrži neke epistemološke elemente, pa u sticanju samosvesti kao kritičkog saznanja može više doprineti od nauke, naročito nekritičke, apologetske nauke. S druge strane, treba imati u vidu da je centralna vrednost u umetnosti - lepo, kao estetski doživljaj, dok je u nauci to - istina, kao racionalna kategorija. Umetnička istina je više čulna, emotivna, intuitivna, pa stoga Blez Paskal s punim pravom tvrdi da je umetnost više "logika srca" nego "logika razuma".
    Naučni iskaz je indikativan i on nam govori o onome što jeste (sein), dok je društveno pravilo normativni iskaz koji propisuje ono što bi trebalo da bude (sollen). Mada se i naučni iskazi i društvena pravila u svakodnevnom govoru nazivaju zakonima, ipak treba obratiti pažnju na njihovu suštinsku razliku: naučni zakon nije donet u smislu donošenja putem akta, već je on otkriven, pronađen, a postojao je i pre tog otkrića.
    Strast ili žeđ za otkrivanjem istine predstavlja izuzetno značajan unutrašnji impuls koji pokreće istinskog naučnika i bez te strasti, ushićenja, entuzijazma, ali i napornog, mukotrpnog rada, ništa se veliko ne može postići, ne samo u nauci već i u drugim oblastima ljudskog delovanja.
    Naučna otkrića obično dolaze iznenada, neočekivano, po pravilu posle dugotrajnog istraživanja, neprekidnog traganja i dubokog razmišljanja i u tim retkim, svetlim trenucima javljaju se nove i originalne ideje, postavke, formulacije, pa se tada naučno stvaralaštvo približava umetničkom, tj. duhovnom stvaralaštvu.
    Ako se nauka odredi kao oblik društvene svesti, ima se u vidu da je ona društveni proizvod, da je socijalno determinisana i da ima društvene funkcije. Ali "društvena svest" je preširok pojam, budući da sadrži i neke difuzne elemente kao što su razna kolektivna psihička stanja - misli, volje i osećanja. Istovremeno je i preuzak, jer je nauka ne samo društvena svest već i društvena delatnost, naročito u modernom društvu.
    Ni sam pojam društvena delatnost ne specifikuje rodne karakteristike nauke na adekvatan način. On međutim, skreće pažnju da prilikom određivanja i proučavanja nauke treba uzeti u obzir ne samo saznavanje i znanje, već i naučnike, njihova društvena obeležja, naučnu zajednicu i organizaciju, profesionalizaciju i specijalizaciju nauke, tehnička i finansijska sredstva, naučne potencijale i naučnu politiku, društveni značaj, položaj i funkcije nauke i sl. Na ovako kompleksan način nauku proučava sociologija nauke, kao grana sociologije saznanja, mada je neki nazivaju i "nauka o nauci".
    Imajući u vidu prethodno navedeno, moglo bi se tvrditi da je saznajna delatnost najpodesniji i najbliži rodni pojam za nauku, čime se naglašava da je saznavanje istine njena osnovna vrednost i da je ona sama jedna od najznačajnijih delatnosti i profesija u modernom društvu. Mnogi smatraju da nauka u modernom društvu zauzima ono mesto koje su ranije zauzimale religija i filozofija.
    Prema popularnom shvatanju, nauka je skup sistematizovanih znanja o svetu. No, mi se ne bi mogli zadovoljiti takvom definicijom, jer svako sistematizovano znanje ne mora da bude i naučno. Ova definicija međutim, zanemaruje specifičnu odliku nauke - to je njen metod prilaženja empirijskom svetu. Nauku zapravo ne odlikuju toliko sama prikupljena znanja - koliko metod kojim se ona stiču. Osnovni metodski postulati koji demarkiraju nauku od ostalih saznajnih delatnosti su objektivnost, pouzdanost, preciznost, opštost, sistematičnost i istoričnost ili razvojnost.
    Objektivnost se shvata kao intersubjektivna ili praktična proverljivost naučnog iskaza.
    Pouzdanost podrazumeva to, da iskaz mora biti ne samo iskustveno proveren, nego i teorijski dokazan.
    Preciznost se ispoljava kao uočavanje iskustveno malih, ali saznajno značajnih razlika.
    Opštost podrazumeva to, da se iskaz odnosi na sve pojave iste vrste, tj. na celu klasu pojava, a ne samo na pojedinačan slučaj, te predstavlja veoma važno svojstvo za nauku koja se ponekad određuje i kao - uopštavanje iskustva.
    Sistematičnost se odnosi na potrebu za međusobnim povezivanjem pojmova, teorema i principa u skladne, neprotivrečne, logičke saznajne entitete, zbog stalne težnje za formulisanjem sve apstraktnijih i opštijih iskaza.
    Istoričnost ili razvojnost podrazumeva stalnu kritičnost nauke prema vlastitim rezultatima i njen elasticitet, u smislu otvorenosti i sposobnosti samokorigovanja saznanja.
    Ovi postulati čine normativnu strukturu tzv. "čiste" (ne i primenjene) nauke i naučnici nastoje da ih se u što većoj meri pridržavaju kao ideala, mada to nije nimalo lako istovremeno postići.

  7. #7
    Ivamil
    Guest

    Podrazumevano Re: ZNA LI NEKO

    Citat Original postavio RADOZNALI
    TREBA MI TACNA DEFINICIJA NAUKE. STA JE NAUKA PO DEF.
    Ne znam baš da li je reč nauka grčkog porekla jer se na grčkom ta reč prevodi kao logos.Pa tako postoje: viologia- nauka o životu, geografia- nauka o zemlji itd.

  8. #8
    SELJAK
    Guest

    Podrazumevano Nauk -Nauka - Nauciti

    Citat Original postavio Mo_Mercy
    Po mom secanju...
    nauka je rec grckog porekla i o problemu nauke prvi je govorio Platon.
    A ona predstavlja sistem znaja o zakonitosti razvitka prirode, drustva i misljenja.

    Pozdrav:-)

    " Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju"- Vuk Karadzic

    Sta bre lupas kao da te Nemci pravili!
    Nauka je cisto Srpska rec za izrazavanje tog poimanja
    Kauk, Nauke , Naukama,Nauc nik, nauciti,
    zar Grci isto tako kazu?
    Sobzirom da je Grcki jezik nastao vecinom iz staro Srpskog, kao sto je i latinski nastao iz Srpsko Grckog!!

  9. #9
    No_Mercy_No
    Guest

    Podrazumevano Re: Nauk -Nauka - Nauciti

    Citat Original postavio SELJAK
    Citat Original postavio Mo_Mercy
    Po mom secanju...
    nauka je rec grckog porekla i o problemu nauke prvi je govorio Platon.
    A ona predstavlja sistem znaja o zakonitosti razvitka prirode, drustva i misljenja.

    Pozdrav:-)

    " Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju"- Vuk Karadzic

    Sta bre lupas kao da te Nemci pravili!
    Nauka je cisto Srpska rec za izrazavanje tog poimanja
    Kauk, Nauke , Naukama,Nauc nik, nauciti,
    zar Grci isto tako kazu?
    Sobzirom da je Grcki jezik nastao vecinom iz staro Srpskog, kao sto je i latinski nastao iz Srpsko Grckog!!

    *** I pre Hrista bese SELJAK, tj. Srbin...
    ...a multivitaminski napitak 4S, u stvari znaci SeljakSlamkomSrbeSpasava, je l` ?

    Maa, nemoj slucajno da si dosao ozbiljno da mi pridikujes, inace ces ti da zavrsis kao Nemac(omrazeni lik medju decom u popularnoj posleratnoj igri "Partizana i Nemaca")

    "Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju"- Vuk Karadzic

  10. #10
    No_Mercy_No
    Guest

    Podrazumevano Re: ZNA LI NEKO

    Citat Original postavio Ivamil
    Citat Original postavio RADOZNALI
    TREBA MI TACNA DEFINICIJA NAUKE. STA JE NAUKA PO DEF.
    Ne znam baš da li je reč nauka grčkog porekla jer se na grčkom ta reč prevodi kao logos.Pa tako postoje: viologia- nauka o životu, geografia- nauka o zemlji itd.
    *** U pravu si, pogresno sam se izrazila, zato sto sam pomislivsi na nauku, automatski prevela na "logos", sto jeste rec grckog porekla, a prvi su uopste o nauci govorili stari Grci( a ne Srbi)Platon, Heraklit itd.

    A da ne bude zabune, evo sta kaze " Rijecnik stranih rijeci", Bratoljuba Klaica za pojam logosa:"Rec grckog porekla, oznacava: govor, rec, pojam, misao, razum..."

    Mi kazemo nauka, znanost, proucavanje.

    "Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju"- Vuk Karadzic

  11. #11
    Zainteresovan član Kanizsa84 (avatar)
    Učlanjen
    07.05.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    118
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: ZNA LI NEKO


    Ne znam baš da li je reč nauka grčkog porekla jer se na grčkom ta reč prevodi kao logos.Pa tako postoje: viologia- nauka o životu, geografia- nauka o zemlji itd.
    Nemoj slucajno da odes u Grcku i kazes "logos" ima belo da te gledaju! "Logos" zapravo znaci "rec".

    Enivej, bitan momenat je da "nauka" sigurno nije rec grckog porekla! Srpska je sto je najgore. :wink:

Slične teme

  1. <><><>DEFINICIJA<><><>
    Autor KimLee u forumu Politika
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 06.11.2007., 03:30
  2. ><><><><>DEFINICIJA><><><><
    Autor KimLee u forumu Arhiva
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 06.11.2007., 03:02

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •