Као мали дечак, давно, давно, слушао сам свога деду и његовог комшију и ратног друга, како по ко зна који пут рецитују једну војничку песму из Првог светског рата а вероватно и из Балканских ратова. Обадвоица су били борци Моравске дивизије 2. позива, ако се не варам( Моравске дивизије сигурно, за позив нисам сигуран), под командом славног Војводе Степе Степановића (као команданта Армије). На жалост запамтио сам само поједине стихове те старе борбене песме али бих био захвалан да ми неко од "форумаша" пошаље цео текст уколико зна.
Речи песме: "..... тад уз шкргут белих зуба, (ради се о јуришу српских ратника), друг друга стиже, шанчеве диже...УРА, УРА!!!"(у смислу заузимања непријатељских ровова),
и ".... Дома ми оста сина, поживи га, Боже Свети, те да знаде пушку понети и за свога рода умрети....". Јако бих волео да ми неко одговори о којој се песми ради и да целовити текст песме. Хвала унапред!