Затим се актуализовало питање војне вежбе алијансе и њених партнера у Грузији, планиране за мај. Озбиљан тест верности за пријатеље НАТО-а. Стални представник Русије у Бриселу Дмитриј Рогозин већ је позвао на њихово на отказивање, подвукавши да „су то вежбе провокационог карактера, и да сама чињеница да се одражавају у тренутку када се унутрашња ситуација у земљи компликује, указује на мешање у унутрашње ствари те земље“. Али Србија, уза сву своју војну неутралност и уверавања да је Русија један од три њена спољнополитичка приоритета, учешће није отказала!
Уосталом, да је власт у Београду пажљиво слушала излагање амбасадора Русије у „Руском дому“ прошлог петка, било би јој јасније какве последице може имати незадовољство Русије. Медији су, већином, скромно заобишли ову тему, али захваљујући блогосфери понешто је стигло и до Москве. Дакле, Конузин је на форуму „Међународни округли сто — спољна политика савремене Русије“ ставио до знања да се, упркос званично прокламованој неутралности Србије, у стварности ради на приближавању НАТО-у и примени стандарда те алијансе
Интересантно да и у речима Конузина, и у речима Схефера постоји једна заједничка теза – Србија, наравно, треба сама да бира, али и одговорност за свој избор ће морати да сноси.
Цитат из интервјуа председника Србије Бориса Тадића недељнику „Време“: „За Србију је важна чињеница да се НАТО шири на Западни Балкан и да су практично све земље суседи Србије или у НАТО-у или показују јасну намеру да постану чланице“.
