Srbija traži podršku za proces u Hagu



Srpska diplomatija iskoristiće četiri dana, koliko je ostalo do početka procesa, da obezbedi da što više zemalja koje secesiju Kosova nisu priznale pošalju svoje mišljenje Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Latinska Amerika poslednja je stanica šefa diplomatije Vuka Jeremića koji će pokušati u to da uveri nekoliko vlada, koje se i dalje kolebaju.

Poslednja dva meseca srpska diplomatija tiho pokušava da obezbedi da što više zemalja koje nisu priznale Kosovo takav stav obrazlože i pismenim podneskom Međunarodnom sudu pravde u Hagu, od čijih se sudija očekuje da daju mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Na taj način one će postati aktivne učesnice u procesu, čije će predstavnike sudije MSP zvati i na svojevrsna saslušanja, kako bi dodatno obrazložili stavove svojih vlada. Od zemalja koje nisu priznale Kosovo do sada je, između ostalih, obezbeđeno mišljenje Rusije, Kine, Španije i Kipra, dok će, s druge strane, razloge zbog kojih nezavisnost Kosova treba smatrati legalnim obrazložiti i Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska.
Proces u petak počinje čitanjem spiska zemlja koje su poslale svoja mišljenja. Potom će do 17. juna trajati period tokom kojeg će te zemlje imati pravo na pisanje odgovora na podneske, a potom će, do sredine decembra, trajati aktivni deo procesa gde će predstavnici vlada obrazlagati stavove iz podnesaka, da li se i zašto radi o kršenju međunarodnog prava. Tada se sudije povlače i počinje proces sastavljanja mišljenja koje, kako saznajemo, ne treba očekivati pre aprila sledeće godine, mada diplomate očekuju da proces potraje i duže.
- Važno je objasniti da ovo nije sudski spor, već proces tokom kojeg će MSP dati svoje mišljenje po zahtevu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Dakle, mi nismo u poziciji tužitelja - kaže za „Blic“ profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević.
Prema njegovim rečima ta mišljenja biće svakako važna, jedino može biti problem to što zemlje koje ne priznaju Kosovo takav stav imaju zbog svojih unutrašnjih problema, pa je pitanje da li će te unutrašnje probleme biti spremni da iznesu u opšti plan.
Prema nezvaničnim informacijama, deo strategije zemalja koje su priznale Kosovo zasniva se i na tezi o kršenju ljudskih prava Albanaca na KiM. Tu se, kako saznajemo, računa da bi toj tezi u prilog sudije mogle da pridodaju i presudu petorici nekadašnjih funkcionera bivše SR Jugoslavije i Srbije zbog zločina na Kosovu.

Kosovo priznalo 57 država
Nezavisnost Kosova do sada je priznalo 57 država. Poslednja priznanja bila su početkom marta kada su nezavisnost priznale Palau i Gambija. Među 47 zemalja koje su istakle da ne žele da priznaju secesiju nalaze se i Vatikan, Argentina, Brazil, Vijetnam, Indija, Kina, Rusija, Španija, Grčka… O kosovskoj nezavisnosti još razmišljaju Irak (administracija te zemlje ne bi da se meša u unutrašnje stvari druge zemlje), Uganda (još proučavaju kosovsku deklaraciju o nezavisnosti) i Uzbekistan. Za inicijativu Srbije da se o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu, u Generalnoj skupštini UN glasalo je 77 država, protiv je bilo šest, dok su 74 zemlje bile uzdržane.