СКЕЛAНИ - Цветка Ристића из села Кушићи код Скелана сви су заборавили и препустили судбини, која се 16. јануара 1993. године сурово обрушила на нејака плећа четрнаестогодишњег дјечака.
Нико се више, нажалост, не сјећа јединог преживјелог у породици Ристић, којем је војска Насера Орића тог дана, на кућном прагу, убила оца Новака, мајку Иванку, брата Мићу и сестру Митру. Више од десет година Цветко је морао да зарађује кору хљеба по Србији и Црној Гори, а када је свјетска економска криза уздрмала и те просторе Балкана, морао је да се врати кући.
- Свуда је криза и нема посла. Радио сам као конобар, возач, кондуктер, на грађевини... Нисам бирао шта ћу радити, јер знам да морам од нечега живјети - каже Цветко.
Вратио се почетком ове године у недовршену породичну кућу, коју му је дјелимично обновила једна међународна организација. Унутрашњост је уређена тек толико да је могао да смјести кревет и шпорет. Вратио се из бијелог свијета с намјером да на свом имању заоре прву бразду и засије њиву, у коју нико није ушао од јесени 1992. године.
- Распитивао сам се у Сребреници да ли бих могао узети неки кредит па да започнем производњу воћа или поврћа. Могао бих и да таксирам, али немам ауто. Тешко је кад немаш никог свог да гарантује да ћеш то отплаћивати, очајан је Цветко.
Каже да му је, кад је остао без породице, помогло неколико пријатеља покојног оца и београдски новинар Миодраг Попов, који му је налазио послове у Србији и Црној Гори.
Завршио је, каже, Саобраћајну школу док је живио у ужичком сиротишту "Петар Радовановић".
- Нисам ја просјак, нешто ћу радити и од нечега живјети, али боли ме то што су ми злочинци убили све што сам имао, запалили кућу, а ја остао сам и препуштен судбини - истиче Цветко.
Ужаснут је чињеницом да је Хашки трибунал "зажмурио" над трагичном судбином четрнаестогодишњег дјечака из сребреничког села Кушићи.
Туга и бол у души бацила је, прије шеснаест година, тамну сјенку на лице дјечака који је одрастао у тихог и скромног младића по сиротиштима и туђим домовима.
Убили су Цветку све што је имао. Двије године старијег брата Мићу никад није пронашао. На скеланском гробљу стоји заједнички споменик, подигнут несрећним Ристићима. На њему су уклесана имена: Новак (42), Иванка (43), Митра (19) и Мићо (16).
