"Ono sto je najlepse na iskrenoj i dubokoj ljubavi, na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo ni jedna nasa mana ne dolazi do izraza. Mnogo sta sto je zlo u nama iscezava, a ono sto je dobro ustostruci se."
I. A.
Imali smo teme u kojima smo se pitali koliko nas ljubav cini boljim,
al' ja pitam koliko je ljubav ucinila da zlo iscezne? Kojih svojih mana ste se resili u ljubavi?
a sad tema..
ne slazem se s pitanjem, sto bi rekao sloba onomad.
ne cini ljubav da zlo nestane, nego se ljubav radja kad zlo nestane.
i ne resava ljubav nase mane, resavamo ih mi, ako smo sposobni, da bi bili sposobni za ljubav
emocija prema drugom coveku moze biti sjajan podsticaj da se suocis sa nekim svojim konkretnim nedostacima, i da se izboris sa njima, i to je recimo jedan od kriterijuma kako razdvajam bitnu emociju od nebitne..kad osetim u sebi poriv da budem bolja, to je znak da to vredi.
ali emocija nikad sama od sebe ne resava nista. istinski napredak covek moze napraviti samouvidom, radom na sebi, trudom da se koriguje..mada, vrlo je to sumnjivo, to su mali pomaci..svi smo mi onakvi kakvi jesmo, i mozemo otici u plus samo neznantno.
e, sve ovo receno, to je kratkorocno gledano.
dugrocno gledano, ljubav koja traje, sigurno poboljsava coveka u svakom mogucem pogledu, oplemenjuje ga, cini ga srecnim, otvorenim, jakim..srecan covek sposoban je za skoro sve..ima vise energije, jacu motivaciju, bolju koncentraciju..sve
