Dragan_srbcg
Ističe se
- Poruka
- 2.641
KADA ekonomije podrhtavaju, vlade već oštre olovke za ostavke. Dok se panika širi širom kontinenta, talas nezadovoljstva preti da preraste u cunami. Države koje su do juče važile za ekonomske tigrove, danas ne mogu ni da izmere stopu nezaposlenosti, a nasilne masovne demonstracije (poput onih u Grčkoj i Francuskoj) prete većini evropskih zemalja.
Prema procenama američkih stručnjaka, čak 40 sadašnjih vlada u svetu moglo bi da završi mandat pre vremena! Među njima je i Srbija, koja sa ostalim državama u regionu spada u grupu zemalja sa visokim rizikom za smenu vladajuće garniture.
Ovonedeljne demonstracije širom Evrope samo su uvod u vrelo političko leto i još vreliju jesen. Jedan od glavnih slogana u protestima je "Odbijamo da budemo deca finansijske krize".
- Iza eksplozije krije se potisnuti očaj. Mnogi mladi ljudi žive sa saznanjem da nema budućnosti - objašnjava grčki profesor psihologije Fotini Kalikoglu.
Posle Islanda i Letonije, zbog ekonomske krize pala je i vlada u Češkoj i to za vreme predsedavanja EU. Mađarski premijer je podneo ostavku, a klimaju se i vladajuće garniture u Estoniji, Litvaniji, Grčkoj, Belgiji...
Ekonomska kriza u SAD zamenila je Al kaidu kao najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti, evrozona je, prema nekim analitičarima, pred podelom, a integritetu Evropske unije preti propast, jer bogatiji Zapad svim silama želi da se odvoji od krhkih istočnih ekonomija.
Koliko će ekonomska kriza, koja se od oktobra 2007, iz "malog" unutrašnjeg američkog problema s hipotekama, kreditima i nekretninama pretvorila u propast globalnih razmera, uticati ne samo svetske ekonomske prilike, već i na političke sfere, dočarao je britanski analitički servis "Ekonomist intelidžens junit" (EIU), koji od 1946. objavljuje političko-ekonomske analize.
Na skali koju su napravili njihovi stručnjaci, države su podeljene na one sa veoma visokim, visokim, umerenim i malim rizikom za unutrašnje nemire i turbulencije usled ekonomske krize. Srbija se zajedno sa Crnom Gorom nalazi u grupi zemalja visokog rizika zajedno sa većinom istočnoevropskih država. Srbija je najlošije prošla u nekoliko političkih kriterijuma povezanih sa ugroženošću od političkih nemira: nova i neiskusna država i birokratija, istorija nemira, režim koji nije ni puna demokratija, a ni autokratija (posebno pogodan za nemire), visok nivo nezadovoljstva stanovništva i nizak nivo poverenja u političke institucije.
Britanski istoričar Najl Ferguson nedavno je govorio o neizbežnom "dobu ustanaka". Proučavajući uzroke ustanaka u 20. veku, on je zaključio da su samo tri faktora omogućila manje ili više predvidivo vreme i mesto izbijanja sukoba: etnička dezintegracija, ekstremna ekonomska kriza i opadanje imperija. Sva tri faktora su prisutna i danas.
Duže trajanje krize samo će produbiti jaz među najodgovornijim partijama za sudbinu države, ekonomije i demokratskih institucija i ojačati politički ekstremizam i građanske podele.
Kriza dovodi u pitanje i opstanak EU, tvrdi Džerald Salente, ugledni američki analitičar, koji je predvideo pad berze 1987, raspad Sovjetskog Saveza 1990, azijsku krizu 1997, pad ruske privrede 1998. godine.
- Još pre uvođenja evra, prognozirao sam njegovo propadanje, ali i neodrživost trenutnog društveno-političkog uređenja u Evropi. Scenario raspada Evropske unije je veoma jednostavan. Dovoljno je da samo jedan nacionalni populista u nekoj od zemalja članica, postane uveren da je rešenje za krizu izlazak iz EU. Na primer, Silvio Berluskoni je to već najavio, s pretnjom istupanja iz Šengena zbog brojnih imigranata - konkretan je Selente.
Britanski "Gardijan" napominje da kriza u Evropi ima tri prstena, evrozonu, istočne članice EU i zemlje izvan EU (kao primer je navedena Ukrajina), dok "Indipendent" upozorava da bi domino efekat sloma ekonomija zemalja istočne Evrope mogao vratiti te države nazad pod okrilje Rusije. To bi prema "Indipendentu" značilo gubitak svih geopolitičkih dobitaka za EU od pada takozvane gvozdene zavese.
SRBIJA U PRAVOSLAVNOJ UNIJI
DO 2020. godine, Evropska unija će se raspasti, a države Starog kontinenta podeliti u tri regionalne unije! Ovo je projekcija američke obaveštajne službe CIA, koja je nedavno objavljena.
CIA u svojoj projekciji deli Evropu na tri dela. Zapadni blok bi činile Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Irska, Austrija, Italija, Španija, zemlje Beneluksa, Skandinavije. Druga unija nazvana je "Nova Evropa" i u nju spadaju Estonija, Letonija, Češka, Slovačka i Hrvatska i Slovenija na jugu. Ovaj srednji deo Starog kontinenta praktično bi predstavljao "katoličku istočnu Evropu", koja bi preko Hrvatske i Slovenije imala i izlaz na Mediteran. Treća, odnosno istočna Evropa, već je dobila naziv Pravoslavna unija! Prema projekciji CIA, u istočnom delu Evrope gospodariće Rusija, a pored nje, uniju će još sačinjavati Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Makedonija, ali i Srbija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina!
Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, postojanje Republike Srpske odneće prevagu za pripajanje Pravoslavnoj uniji.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=142095
Prema procenama američkih stručnjaka, čak 40 sadašnjih vlada u svetu moglo bi da završi mandat pre vremena! Među njima je i Srbija, koja sa ostalim državama u regionu spada u grupu zemalja sa visokim rizikom za smenu vladajuće garniture.
Ovonedeljne demonstracije širom Evrope samo su uvod u vrelo političko leto i još vreliju jesen. Jedan od glavnih slogana u protestima je "Odbijamo da budemo deca finansijske krize".
- Iza eksplozije krije se potisnuti očaj. Mnogi mladi ljudi žive sa saznanjem da nema budućnosti - objašnjava grčki profesor psihologije Fotini Kalikoglu.
Posle Islanda i Letonije, zbog ekonomske krize pala je i vlada u Češkoj i to za vreme predsedavanja EU. Mađarski premijer je podneo ostavku, a klimaju se i vladajuće garniture u Estoniji, Litvaniji, Grčkoj, Belgiji...
Ekonomska kriza u SAD zamenila je Al kaidu kao najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti, evrozona je, prema nekim analitičarima, pred podelom, a integritetu Evropske unije preti propast, jer bogatiji Zapad svim silama želi da se odvoji od krhkih istočnih ekonomija.
Koliko će ekonomska kriza, koja se od oktobra 2007, iz "malog" unutrašnjeg američkog problema s hipotekama, kreditima i nekretninama pretvorila u propast globalnih razmera, uticati ne samo svetske ekonomske prilike, već i na političke sfere, dočarao je britanski analitički servis "Ekonomist intelidžens junit" (EIU), koji od 1946. objavljuje političko-ekonomske analize.
Na skali koju su napravili njihovi stručnjaci, države su podeljene na one sa veoma visokim, visokim, umerenim i malim rizikom za unutrašnje nemire i turbulencije usled ekonomske krize. Srbija se zajedno sa Crnom Gorom nalazi u grupi zemalja visokog rizika zajedno sa većinom istočnoevropskih država. Srbija je najlošije prošla u nekoliko političkih kriterijuma povezanih sa ugroženošću od političkih nemira: nova i neiskusna država i birokratija, istorija nemira, režim koji nije ni puna demokratija, a ni autokratija (posebno pogodan za nemire), visok nivo nezadovoljstva stanovništva i nizak nivo poverenja u političke institucije.
Britanski istoričar Najl Ferguson nedavno je govorio o neizbežnom "dobu ustanaka". Proučavajući uzroke ustanaka u 20. veku, on je zaključio da su samo tri faktora omogućila manje ili više predvidivo vreme i mesto izbijanja sukoba: etnička dezintegracija, ekstremna ekonomska kriza i opadanje imperija. Sva tri faktora su prisutna i danas.
Duže trajanje krize samo će produbiti jaz među najodgovornijim partijama za sudbinu države, ekonomije i demokratskih institucija i ojačati politički ekstremizam i građanske podele.
Kriza dovodi u pitanje i opstanak EU, tvrdi Džerald Salente, ugledni američki analitičar, koji je predvideo pad berze 1987, raspad Sovjetskog Saveza 1990, azijsku krizu 1997, pad ruske privrede 1998. godine.
- Još pre uvođenja evra, prognozirao sam njegovo propadanje, ali i neodrživost trenutnog društveno-političkog uređenja u Evropi. Scenario raspada Evropske unije je veoma jednostavan. Dovoljno je da samo jedan nacionalni populista u nekoj od zemalja članica, postane uveren da je rešenje za krizu izlazak iz EU. Na primer, Silvio Berluskoni je to već najavio, s pretnjom istupanja iz Šengena zbog brojnih imigranata - konkretan je Selente.
Britanski "Gardijan" napominje da kriza u Evropi ima tri prstena, evrozonu, istočne članice EU i zemlje izvan EU (kao primer je navedena Ukrajina), dok "Indipendent" upozorava da bi domino efekat sloma ekonomija zemalja istočne Evrope mogao vratiti te države nazad pod okrilje Rusije. To bi prema "Indipendentu" značilo gubitak svih geopolitičkih dobitaka za EU od pada takozvane gvozdene zavese.
SRBIJA U PRAVOSLAVNOJ UNIJI
DO 2020. godine, Evropska unija će se raspasti, a države Starog kontinenta podeliti u tri regionalne unije! Ovo je projekcija američke obaveštajne službe CIA, koja je nedavno objavljena.
CIA u svojoj projekciji deli Evropu na tri dela. Zapadni blok bi činile Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Irska, Austrija, Italija, Španija, zemlje Beneluksa, Skandinavije. Druga unija nazvana je "Nova Evropa" i u nju spadaju Estonija, Letonija, Češka, Slovačka i Hrvatska i Slovenija na jugu. Ovaj srednji deo Starog kontinenta praktično bi predstavljao "katoličku istočnu Evropu", koja bi preko Hrvatske i Slovenije imala i izlaz na Mediteran. Treća, odnosno istočna Evropa, već je dobila naziv Pravoslavna unija! Prema projekciji CIA, u istočnom delu Evrope gospodariće Rusija, a pored nje, uniju će još sačinjavati Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Makedonija, ali i Srbija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina!
Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, postojanje Republike Srpske odneće prevagu za pripajanje Pravoslavnoj uniji.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=142095
