Шта је то фракционо банкарство?

Фракционо банкарство (fractional reserve banking) је "техника" којом комерцијалне банке емитују свеж, додатни новац мимо државе и друштва у виду депозита без покрића. Ако се читавом процесу приђе уз унапред формиран став да су ту све чисти рачуни, тешко је створити праву слику дешавања и размере ове епидемије која уништава привреде многих земаља, па и српску.

Депозити по виђењу су трансакциони новац и не би смео да се зајми, односно мора бити доступан у сваком тренутку на захтев депонента. Међутим, шта се дешава у пракси. Када банка прими готовински депозит од рецимо 1000 динара у новчаницама и ако је стопа обавезне резерве 20%, банка има право (иако то нигде у закону експлицитно не пише) да позајми 800 дин неком клијенту у виду кеша и да при томе сво време глуми оном првом клијенту како и даље има свих 1000 динара у резерви, а заправо има само 200.

Банка је тиме управо креирала додатних 1000 динара депозитног (book-entry) новца који постоји само у њеним књигама, тј. рачунима као забелешка без икаквог покрића у готовини. И она сад убеђује оног првог клијента да користи своје паре безготовински, јер би иначе била у проблему, пошто је управо отуђила његове паре и дала их другоме. Уместо тога она је кривотворила књишки или жирални новац који се логично може користити само безготовински. Зато данас имамо праву поплаву таквог жиралног (кривотвореног) новца у односу на готовину и гомилу маркетиншких кампања да користимо што више картице и друге облике безготовинског (са рачуна на рачун плаћања). Све док више клијената у исто време не затражи исплату у готовом, банкарски систем функционише. Али када се то деси, настају банкарске панике, људи безуспешно покушавају да повуку свој новац, јер њега једноставно нема. Постојала је само илузија креирана од стране банкара и монетарних власти ради експлоатације широких народних слојева.

Jos jedan nacin da se sakrije od ljudi koliko su bedni...

Zato se i forsira upotreba elektronskog novca , a ne radi bolje kontrole odakle novac, jer bi to moglo da se odradi i drugim tehnikama (spijunira se druga zemlja i to 200 metara u dubinu , a ne moze svoj.

Ovako svako ko ima karticu je automatski do sekunde (a u praksi do sledeceg dana i prvog izvestaja , sravnjenja) koriscenja ucesnik u fiktivnom deobnom bankarstvu (fractional je "deo" fiktivne novcane mase...).

Sto rekose u jednoj emisiji na TV most, ali mi ne rekose kako se zove taj dokumentarac...
Banka pozajmi 1000miliona $ od drzave , i da gold deposit....zatim reinvestira 900mil $ drugoj banci, bez gold deposita....(ako je 10% obavezne rezerve)
Druga banka svojih 900mil$ umanji za 90 i iznajmi trecoj 810mil $ pod istim uslovima...
Treca cetvrtoj i tako dalje...

I imamo drzavu u kojoj je 1000miliona $ sa zlatnom podlogom, a u zemlji postoji

100+900+90+810+81+729+......=5500mil $ iliti 550% uvecanje efektivnog kapitala...zaista efektno za drzavu, i igranje sa simulacijom....

Lepo kad je proizvodnja u ekspanziji a uzasno lose kad je u recesiji...

dobro... i sta sa tim? tako funkcionise ceo svet, sve drzave, sve banke...

neki_dr._mr.:

dobro... i sta sa tim? tako funkcionise ceo svet, sve drzave, sve banke...

Kliknite za proširenje...

Ништа, слегнеш раменима и наставиш да будеш роб. Немој случајно то причати другим људима, могла би избити револуција.

Иначе, тако нису функционисале САД у време Бенџамина Френклина и касније Абрахама Линколна када је новац био јавно добро, затим у Немачкој 30-тих година прошлог века, а данас је томе најближа Кина. У Кини доминирају велике државне банке свака задужена за неку област развоја друштва, новац је великим делом бесплатан и зато је та земља толико јака са највећом стопом раста привреде и рекордним девизним резервама. За то време многе западне економије се даве у дуговима и беспарици, јер понуда новца зависи од воље приватника (приватних банака) и њиховог фиктивног и кривотвореног новца.

Astral-Blade:

Фракционо банкарство (fractional reserve banking) је "техника" којом комерцијалне банке емитују свеж, додатни новац мимо државе и друштва у виду депозита без покрића. Ако се читавом процесу приђе уз унапред формиран став да су ту све чисти рачуни, тешко је створити праву слику дешавања и размере ове епидемије која уништава привреде многих земаља, па и српску.

Депозити по виђењу су трансакциони новац и не би смео да се зајми, односно мора бити доступан у сваком тренутку на захтев депонента. Међутим, шта се дешава у пракси. Када банка прими готовински депозит од рецимо 1000 динара у новчаницама и ако је стопа обавезне резерве 20%, банка има право (иако то нигде у закону експлицитно не пише) да позајми 800 дин неком клијенту у виду кеша и да при томе сво време глуми оном првом клијенту како и даље има свих 1000 динара у резерви, а заправо има само 200.

Банка је тиме управо креирала додатних 1000 динара депозитног (book-entry) новца који постоји само у њеним књигама, тј. рачунима као забелешка без икаквог покрића у готовини. И она сад убеђује оног првог клијента да користи своје паре безготовински, јер би иначе била у проблему, пошто је управо отуђила његове паре и дала их другоме. Уместо тога она је кривотворила књишки или жирални новац који се логично може користити само безготовински. Зато данас имамо праву поплаву таквог жиралног (кривотвореног) новца у односу на готовину и гомилу маркетиншких кампања да користимо што више картице и друге облике безготовинског (са рачуна на рачун плаћања). Све док више клијената у исто време не затражи исплату у готовом, банкарски систем функционише. Али када се то деси, настају банкарске панике, људи безуспешно покушавају да повуку свој новац, јер њега једноставно нема. Постојала је само илузија креирана од стране банкара и монетарних власти ради експлоатације широких народних слојева.

Kliknite za proširenje...

Smisao postojanja banaka je da okreću novac svojih klijenata. Za tu uslugu, tačnije korišćenje tog novca banka plaća kamatu.
Depoziti po vidjenju su uvek na raspolaganju klijentima i uvek mogu podići svoj novac, a najkasnije u koliko je veći iznos u roku od 24 sata. Kao i na sve štedne račune tako i na štednju po vidjenju poslovne banke plaćaju kamatu.
E sad, ukoliko bi svi ljudi podigli svoj novac iz banke i držali ga u "slamarici" ne bi propale samo banke, već i država a onda i taj narod koji čuva novac.

nesha81:

Smisao postojanja banaka je da okreću novac svojih klijenata. Za tu uslugu, tačnije korišćenje tog novca banka plaća kamatu.

Kliknite za proširenje...

Нешо, банка може да обрће постојећи новац и то орочен, а нигде не пише да приватна банка сме да емитује (кривотвори) сопствени жирални новац и после га зајми уз камату, наравно у виду потрошачких кредита или платних картица, јер банка кеша (тзв. примарног новца) нема ни приближно довољно.

nesha81:

Depoziti po vidjenju su uvek na raspolaganju klijentima i uvek mogu podići svoj novac, a najkasnije u koliko je veći iznos u roku od 24 sata. Kao i na sve štedne račune tako i na štednju po vidjenju poslovne banke plaćaju kamatu. E sad, ukoliko bi svi ljudi podigli svoj novac iz banke i držali ga u "slamarici" ne bi propale samo banke, već i država a onda i taj narod koji čuva novac.

Kliknite za proširenje...

Чак и када би хтели, људи не би могли подићи свој новац и држати га у сламарица, јер тог новца нема. Свега 30% новца у оптицају су новчанице и ковани новац кога емитује НБС, све остало је жирални, тј. приватно креиран депозитни новац у виду дуга, који букавално испари из система када се дуг отплати. И онда све из почетка са новим дуговима, каматама и опорезивањем од стране државе.

Кредит који потиче из штедње није зеленашки односно не мора бити, али креирање свежег новца "из ваздуха" од стране приватника је више од зеленашења. У питању је чисто развојништво базирано на незнању широких слојева или могли би смо чак рећи прикривени робовласнички систем, где они што ништа не производе (банкари) паразитирају читаво друштво својим приватно емитованим парама.

За оне који не знају, чак је и Народна Банка Србије народна само у називу. То је полуприватна, квазидржавна Централна банка која никоме не полаже рачуне, независна је у свом раду од било које државне установе по узору на амерички ФЕД. Периодичне извештаје подноси парламенту само ради "информисања" или што би рекли реда ради, а за то време приватне банке као њени штићеници несметано дивљају по Србији.

Mislim da sad zalazis u osnovu kapitalizma, a to nece dobro proci iz ugla opstenarodnog komentara...

Nije problem toliko monetarna politika koliko ekonomska politika koja je u vezi sa tom monetarnom...
Jer sa velikim fiktivnim novcem je moguce ugusiti sitan zilav biznis na osnovu velikog ulaganja i damping cena...
Tako se svuda radi , upravo zbog ovoga , tj sprege politike i kapitala...
Kad nastupi kriza onda nastupa raspad celog sistema...Ok...
Ali postavljam pitanje sta je bilo bolje u odnosu na te male i srednje zilave sisteme...
Njih su zamenili dampingovani veliki lanci, koji su svojim kapitalom procistili i ugusili trziste, a onda samo zauzeli mesto i podigli cene...

Time se javlja stalna potreba za velikim obrtom...zato i rastu veliki gradovi, jer se tamo ostvaruje normalna egzistencijalna mogucnost coveku, dok se u manjim sredinama ne isplati da se ponude sve egzistencijalne potrebe i tako stanovnici tamo dobijaju prciju....

Ne znam zasto to pali i uvrceno je u glavu ljudima koji nemaju nikakve koristi od toga, cak su primorani da menjaju staniste da bi dobili osnovne uslove...

Razumem veliki kapital, razumem spregu ekonomije i politike , to njima godi....a preko ovoga se jasno selekcionise svaki pametan covek da prestane da misli o bilo kakvoj socioloskoj odgovornosti i da tezi politici radi ekonomske sprege....

Vasa rec da to nije potrebno malo znaci....ako ovakav put postaje jedini koji sigurno donosi nagradu prema ulozenom radu i kvalitetu...
Kod svih drugih oblasti , cak i vrhunskih inzenjera, kapital pretvara inzenjera u nerda...bubalicu, tako ga placajuci kao jednu kariku u procesu odrzanja tenzije na trzistu i paznje potrosaca...

Ostaje film i estrada....kao potvrdjeno isplativo zbog potrebe naroda za hlebom i igrama, a milioni po dinar donose onome ko ume puno...

----------------------------------------------
U vezi nase narodne banke i nase vlade, malo je sto se dozvolilo opstajanje pokradene drustvene imovine i otkupljenog za sitnis....
Sad se tim preduzecima daje beskamatni kredit, sad drzava kao pomaze privredu srbije kroz otkupljivanje takvih firmi koje su u bankrotu....po najnovijoj najavi mera u vezi krize....

Ovde se sve radi po principu , hajde da oplevimo i uzmemo, sutra cemo imati sta da okrezemo na raznju i u biznisu, a dugove nek placa ko bude ziveo u srbiji ravnopravno na ravne casti....ako nece , nek nas oteraju, pa ce tek onda da osete svu tezinu situacije....sto jeste istina, a i istina je da onog ko je uzeo kajmak bas zabole sto ce to da se desi...

Патак, ово данас што имамо је све само не изворни капитализам или тржишни комунизам као његова крајња фаза у коју би се сигурно развио да се у причу нису умешали интернационални банкари. У постојећем систему и послодавци и радници су топовско месо у односу на моћне банкаре који светом владају приватно емитованим жиралним новцем, тј. дугом.

Ако то знамо, како онда није проблем монетарна политика, кад од ње зависи све остало по систему спојених судова, јер новац је крвоток једне привреде. У Србији данас постоје и ресурси и знање и армија људи спремних да раде, а читава привреда стоји јер се понуда државног (примарног) новца вештачки држи на ниском нивоу што приморава људе и предузећа да иду код приватних банака да траже зајам. Али те приватне паре не потичу из штедње (акумулације), него их приватна банка дословце креира "из ваздуха", односно раде оно што би смела само држава као репрезент друштва. То им наравно дозвољавају актуелне монетарне власти и гомила професора и економиста којима је мозак толико испран да не знају где им је дупе, а где глава. Један део је корумпиран, а могуће да има и оних који ћуте из страха по сопствени живот, али то им је слабо оправдање ако је цена тога пропаст читавог друштва.

Ово што данас имамо на делу је гигантска Понзи (пирамидална) шема где се дуг на бази приватно емитованог новца покрива новим дуговима мимо знања највећег дела друштва. Када је такав накарадни систем у периоду експанзије профити се сливају у приватне џепове шачице манипулатора, а када услед презадужености и беспарице економија склизне у рецесију, губици се социјализују високим порезима. Резултат је да 1% становништа у САД (углавном банкара) поседује 50% реалног богатсва само зато што емитују паре "ни из чега". И шта сад, јел треба о томе да ћутимо да не би угрозили "општенародно расположење према капитализму".

Јавност је невиђено слуђена и убијена у појам медијском обрадом и хипнозом, али не могу да кривим обичне људе. Нарочито оне неписмене или неспособне да користе интернет. Али тај "алиби" немају извесни политичари и економски "експерти" које очигледно тресе аргентински синдром моралне трулежи и корупције где је лични интерес испред свега, таман да читава земља оде дођавола.