Pomoc oko psa u stanu

T

ToPa 1202

Početnik
Poruka
3
Uh ne znam odakle prvo da krenem...
ali da pojasnim, zeleo bi da imam psa a zivim u stanu, moji bas nesto nisu odusevljeni sa time, jer jednostavno nece da se zalazu za njega, a njihovi izgovori su moras da ustajes u 5-6h ujutru da ih setas, kad se razbole moras da ih vodis kod veterinara, kupujes lekove, ostavljaju dlake, sta ce pas raditi sam kad si ti u skoli (uh jos malo pa je i ona gotova :) ) pas voli da je u dvoristu da trci i bla bla blaaa... pokusao sam par puta da im objasnim da bi se ja zalagao za njega koliko god mogu, a da ako mi ustreba pomoc da mi pomognu... nije da oni nece psa ili da ih nevole nego im je neko utuvio u glavu da je to JAKO velika obaveza...
najvise bi voleo da imam dobermana jer mi je to najlepsi pas... kontam ja da to nije mali pas,ali...
kakva su vasa iskustva sa roditeljima sto se tice psa??
molim ako mozete nekako da mi pomognete kako da ubedim roditelje da mi dopuste da uzmem psa...
citao sam teme i sve je tu meni koliko toliko jasno, samo je potrebno njih da ubedim....
u sobi imam dosta manjih zivotinjica kojima vodim redovno racuna... i moje misljenje je da mogu da ispunim obaveze sa psom, da ga setam, da mu pruzim ljubav i sve ostalo...
najveca prepreka je to sto idem u skolu, i stalno mi govore sta ce on raditi sam kad si ti u skoli ili negde odsutan...
siguran sam da bi dnevno imao bar 7-8h sati vremena za setnju ili trcanje sa psom, nije mi nikakav problem i onako volim da setam...

pozdrav!
 
Rodtielji su ti maksimalno upravu veruj mi!
Ja izsto zivim u stanu cuvao sam psa 2 godine i kad smo se presili sad u ovaj stan u koji zivim bio ja jaaako veliki napor...Nemoj sebe da lazes time da uvek cu da ga setim kad god zeli i igracu se njime!Ja sam ucenik i najbolje znam da je tako nesto nemoguce a nezanemariti skolske obaveze...Stoga sam psa morao da dam a tako sam se vezao za njega, pa mi je i dan danas krivo!:sad2:
Veruj mi mucices i njega i sebe..njega upravo zato sto zivotinja zahteva slobodu...Nece bas pas da smeta u prolazu kako tvoji kazu mirovace jer ce mu biti jako dosadno tako da ce po ceo dan da spava, ali kad izadje napolje neces moci da ga stignes koliko ce brzo da trci od srece i radosti!

Bolje nemoj,veruj mi!Imam iskustva i mnogo mi je i dan danas zao jer mi je taj pas prirastao za srce!Poslusaj savet roditelja nisu ti to rekli da bi ti napakostili veruj mi!
 
Ma volis ti da setas i sve to stoji volim i ja!Ali kad sam ja molio svoje roditelje da povedemo psa zajedno sa nama u stan oni su se protivili a ja kukao isto kao to po ceo dan cu ga setati bla bla bla sve najblje...Videces vremenom da nisi bio upravu...Doberman pogotovo kao rasa psa nijeza stan....Budes li ga cuvao u stanu mozes samo da budes los covek jer je to uskracivanje slobode...Aj da je pekinezer ili chivava ali DOBERMAN!To su velike obaveze koje ,ti, veruj mi na rec neces moci da ispunis iako u ovom trenutku misis ma daj ko ga **** on ce mi kaze sta ja mogu sta ne!
Imam siskustva o tome, i bolje poslusaj gresku ,,starijeg,, i nedaj da se tebi ponovi!

Budala uci na svojim a pametna na tudjim greskama!
 
koca chiemist:
Ma volis ti da setas i sve to stoji volim i ja!Ali kad sam ja molio svoje roditelje da povedemo psa zajedno sa nama u stan oni su se protivili a ja kukao isto kao to po ceo dan cu ga setati bla bla bla sve najblje...Videces vremenom da nisi bio upravu...Doberman pogotovo kao rasa psa nijeza stan....Budes li ga cuvao u stanu mozes samo da budes los covek jer je to uskracivanje slobode...Aj da je pekinezer ili chivava ali DOBERMAN!To su velike obaveze koje ,ti, veruj mi na rec neces moci da ispunis iako u ovom trenutku misis ma daj ko ga **** on ce mi kaze sta ja mogu sta ne!
Imam siskustva o tome, i bolje poslusaj gresku ,,starijeg,, i nedaj da se tebi ponovi!

Budala uci na svojim a pametna na tudjim greskama!
Kliknite za proširenje...

Mislim da te skroz razumem i mnogi su mi to rekli sto mi ti sad kazes, i verovatno ste upravu, ali imam jaku zelju za psa... (to je jace od mene :)) )
mislim da cu jos dobro razmisliti o svemu, bas sam ovakav odgovor i trazio, neko ko je vec imao iskustva... mozda je i bolje da zavrsim skolu, pa cu posle da vidim sta cu... ali posto inace bi trebalo da kad zavsim skolu pocnem da zivim sam i da radim, interesuje me jos kako to ide kad zivis solo i imas 8h sati radno, dobro moj posao nije bas toliko striktan, tj. mogu da ga radim i kuci za lap-topom... da li moze nekako da se uskladi i pas???

pozdrav!
 
Ja imam retrivera u stanu, i svestan nisi koje su to obaveze. Pogotovu ako nemas podrsku roditelja nego ides na varijantu "ha..ma sve ja to mogu sam". Ne mozes sam nikako. Znaci napolju je provala oblaka, ti se oblacis i 2-3 puta dnevno setas sa njim po tom vremenu, sto moze da sastavi i nedelju dana takvo vreme. Napolju -17 krv se ledi a ti picis po mecavi samo gruva. Nemoj da mislis da te odgovaram, ti verovatno znas sve lepe strane imati psa u stanu ali oras da vidis i onu drugu stranu.Slazem se sa koca chiemist u potpunosti, doberman ti nikako nije za to. Jenino neku malu..patuljastu rasu. Ja se prehladim ili radim nekad do kasno u noc, pa moram da trazim ko ce da ga izvede ujutru da obavi svoje. Neces uvek ti moci da ga vodis.

Prilagodi ljubimca svog uslovima kojim raspolazes. Znaci ili predji na neku manju rasu, sto ne znaci da su ti obaveze manje, ali recimo nece te vuci, laksi ti je za setnju i mnogo lakse ga okupas i prilagodis tvom zivotnom prostoru. Ali opet bez podrske ukucana ne savetujem ti da ides dalje. Ubedices ih najlakse ako im dokazes da zaista jako zelis tog psa, a to preuzimanje odgovornosti na sebe....ne drzi vodu. Puno uspeha ti zelim :)
 
ToPa 1202:
Mislim da te skroz razumem i mnogi su mi to rekli sto mi ti sad kazes, i verovatno ste upravu, ali imam jaku zelju za psa... (to je jace od mene :)) )
mislim da cu jos dobro razmisliti o svemu, bas sam ovakav odgovor i trazio, neko ko je vec imao iskustva... mozda je i bolje da zavrsim skolu, pa cu posle da vidim sta cu... ali posto inace bi trebalo da kad zavsim skolu pocnem da zivim sam i da radim, interesuje me jos kako to ide kad zivis solo i imas 8h sati radno, dobro moj posao nije bas toliko striktan, tj. mogu da ga radim i kuci za lap-topom... da li moze nekako da se uskladi i pas???

pozdrav!
Kliknite za proširenje...

Evo, ja sam živela sama 2 godine u stanu sa labradorom, samo nas dvoje. Sve je to lepo, ali... Prevelika obaveza. Pošto je to vreme dok sam na poslu, bio sam, onda kad dođem, sve moje vreme je posvećeno njemu.
Gde god sam mogla, vodila sam ga, a gde nisam-tamo nisam ni išla. Mnoga dešavanja sam propustila upravo zbog njega. Ne možeš nigde iznenada da otputuješ, ni na vikend, mora unapred sve da organizuješ.
Pa-šetnje, i ako se tebi ne šeta, u stanu isto traži pažnju, da se igraš sa njim stalno... (sve ovo ne shvati kao da on traži, da je on kriv ili dosadan, to je jednostavno pas, takav je, i nije on kriv, nego ti, odnosno ja, jer ne mogu da mu pružim odgovarajuće uslove)
Pre par meseci sam morala da se preselim, pa je pas sad kod ćaleta, ali planiram opet da se selim, kako bismo bili zajedno, jer mi nedostaje, ali ovog puta, tražim kuću sa dvorištem.
Da se razumemo-nikad ga ne bih dala, i kad sam bila zbog mnogih stvari opterećena i na ivici nerava, nikad mi nije palo na pamet da odustanem od Obija.
Ali isto tako, da sam na vreme dobro razmislila, ne bih nabavila psa.
I to prvenstveno zato što on najviše pati, a ne ja. :idea:

Strpi se, volontiraj u azilima/prihvatilištima/pansionima, ako ih voliš toliko, pa kad budeš imao prave uslove, onda nabavi sebi jednog, ili dva. :)

*edit-Lažem, nabavila bih, jer mi je Obi pružio mnoooogooo, iako ja njemu nisam. Ebi ga, sebičan ljudski stvor.
 
Poslednja izmena:
Pozdrav svima!!!
Da i ja zveknem svoje misljenje :)
Ne zelim ovde da ikoga vredjam, ali PAS NIJE ZA STAN!!!! Sem izuzeci tipa one nakaze civave ili sl kojima je i stan od 20m2 fudbalsko igraliste :)
Pas je ili za boks ili za seosko domacinstvo!!! Iskreno, malo sam i ljut na neke stvari vezane za gradjene sto se tice drzanja pasa... Detinjstvo sam proveo na selu, da budem jasan u izlaganju :) Pas je bice koje hoce kao i svi ostali slobodu, a u stanu nema to nikako... I svaki pas ima svoju namenu i prema toj nameni se odlucujes za kojega ces... Doberman je cuvar, zastitnik nekog prostora, i nije za zatvoreno... Verujem da vas malo zna ovu informaciju koja sledi... Labradori su psi koji su se do ne tako davno koristili za lov kao psi sa jako dobrim njuhom i radom... Medjutim, poceli su da ih vodaju po gradovima zbog njihove lepote tako da sada gotovo i ne postoje da se kupe kao lovacki nego... Isto se sada radi i sa seterima koji si izvanredni lovacki psi, ali se bojim da ce se polako i njihov gen deformisati i da ce postati manekeni... Rotvajleri su kao i dobermani, a sve vise se gaje po stanovima i to bez veze... To su velike zivotinje za te uslove zivota... Jos kada vidim bernandince po stanovima ostanem bez reci... Najgore je to sto su zanimljivi dok su mali, ali kada narastu sve im se vise smesi prihvatiliste i dodatak pljeskavici :) salim se, ali je istina da nekima dojade kada odrastu... Postoji toliko zivotinjica koje bi vam bile isto tako drage i koje bi bile srecne na to malo prostora koje mu dodelite... Nisam za drzanje zivotinja (kojima treba prostor da bi bile srecne) po stanovima...
 
Znaci samo kad se setim mog psa, place mi se prosto...To je bilo bukvalno u tri vece da joj se ide u WC a mozzes misliti zgrada peti sprat bez lifta kako mi je bajo....I jeste mnoogo velika obaveza, stvarno sam se trudio ali nisam istrajao u tome tako da su moji onda odreagovali onako kako je najbolje...a bas bih voleo da idem da je posetim:heart:samo na10 sekundi ali mislim da ce da tuguje pa zato necu!

Nego sacekaj ti da se osamostalis malo pa kao sto neko rece pravac azil i skupi neku lepu kucu imas i tamo rasnih,izgubljenih napustenih.....Pozzz
 
Pas jeste obaveza ali meni je to jako lepa obaveza i ne pada mi tesko. Dok je stene imaces malo vise posal oko njega, bar setnje dok ne nauci. Moj pas ima 10 godina i u pocetku smo ga setali sestra brat i ja, sada samo brat i ja jer se sestra odselila... Kao prvo pravilo kada je dosao u kucu smo postavili to da nece on nama da odredjuje ritam setnje nego cemo ga nauciti kako njemu odgovara. Tako smo ustanovili setnje u 10h, 18h, i uvece oko 22-23h i naravno jos neke dodatne, kada smo isli na kalemegdan, usce, kod nekoga u goste.... E dobro nama to nije bilo teko jer nas je bilo troje i isli smo u razlicite smene. Ali jedino je bitno da vidis koje su tvoje obaveze i da prema njima prilagodis vreme setnje. Danas ga vodimo samo 2 puta dnevno po oko (pola sata) sat vremena i sasvim mu je dovoljno, on vec ima 10 godina p aje druga prica. On je mesanac, ima oko 25kg, tako da spada u pse srednje velicine i zivimo u stanu od 90kvm i to ga nikada nije sputavalo, stavise bas mislim da je srecan i iam svoje kutke gde ide..... Samo moras dobro da procenis odnos izmedju svojih zelja i mogucnosti i budi potpuno iskren prema sebi i drugima da li mozes da ispunis sve to ili ne
 
Hajde da se prikljucim i ja ovoj temi.Potpuno te razumem sto se zelje tice i ja sam imala ogromnu,u stanu sam imala gomilu macaka,ali psa ne.Takodje dobermane obozavam.Trenutno zivim privatno u stanu sa suprugom i imam patuljstog pinca koji je minijaturna kopija dobermana i koji ne moze zimu da provodi napolju,vec u stanu.Ako kazes da volis pse onda nije bitno ni da je rasan ili dzukac sve jedno ih volis i samo pod tim uslovima ti savetujem da ga uzmes ako oko toga ne pravis razliku.Ali budi spreman na slatku obavezu i veliku kolicinu ljubavi koja ce te docekati kad dodjes kuci bez obzira na velicinu psa.Moras mu dati celog sebe i on tebi za uzvrat daje isto to!Mnogo srece ti zelim.
 
evo ja imam psa u stanu i ne znam sta da ti kazem...kad se naviknes nije tesko, postane ti normalno da se odrices svega da bi vreme posvetio svom psu jer to i zasluzuje ali slazem se da je ipak mnogo bolja varijanta kad imas kucu i dvoriste, pa pas spava u kuci a boravi u dvoristu kad god pozeli, to je nakako prirodnije za psa. ja sad patim sto nemamo to dvoriste i zao mi je, ona bi sigurnonekad htela duze da se igra napolju a ja moram da je uvedem u kucu.... to je uzasno. dobro razmisli...pas ce biti srecan ako bu se mnogo posvetis i pruzis mu sve, ali i sam ces shvatiti koliko im zapravo uskracujemo mi koji ih drzimo u stanu, jer ipak je to nas izbor a ne njihov, pa ne mozemo mi njima prebaciti da nam uskracuju neke stvari jer nas nisu oni naterali na to...
nadam se da me razumes hehehe, ala sam konfuzno napisala ovo....
pozdrav!
 
Moj pas je veći deo života proveo u stanu, na drugom spratu, u zgradi bez lifta. To je za male pse stravičan udar i opterećenje za njihovo malo srce, svakog dana po 3-4 puta uz i niz stepenice. Sad je malo kod mame u stanu a malo kod mene u kući, sa dvorištem, ali uglavnom i ne pokazuje interesovanje da izađe, neće da piški i kaki u dvorištu tako da svakako moram da ga šetam po 3-4 puta dnevno. A to uopšte nije lako iako nemam nekih obaveza tipa odlaska na posao/u školu... Jednostvano, sama sam po ceo dan sa detetom od 2,5 godine i psom od 14 i njih dvoje se stvarno ne uklapaju. Ujutru moram da ustanem bar sat vremena ranije da bih njega prošetala dok mi dete još spava, oko podneva ga zajedno vodimo u parkić kod gradske skupštine da obavi šta ima, kasnije popodne šetamo po sat vremena a uveče, kad ćerku uspavam, moram da izađem još jednom sa psom. Pritom ne mogu da ga vodim sa sobom u kupovinu iako on poslušno sedi ispred prodavnice jer u kraju postoji čopor "lutalica" koji ga još uvek nije prihvatio... (Nedavno su se smuvali, totalno nevezano za poznanstvo samnom moja naj,najbolja drugarica i dečko kog sam samo površno znala iz grada. Kad ga je pitala za mene, da li me zna, on je odmah pitao da li je Gizmo i dalje živ. Anegdota koja može mnogo toga da vam pojasni.)

Sve sam ovo napisala da biste vi koji možda razmišljate o nabavci psa još jednom razmislili da li biste stvarno imali vremena i energije za školu, psa, učenje i sve ostalo-mislim na izlaske vikendom, druženje preko nedelje, eventualno neki sport, probe benda... Kad sam otišla na faks, niko mi nije nedostajao kao Gizmo. Sa mamom, tatom, dečkom sam se redovno čula i pričala telefonom ali kad jednom mesečno (ili ređe) dođem kući za vikend, pogodite ko je skakao i čekao me kod vrata čim se približim zgradi i ko je tugovao i bojkotovao nas sve kad vidi putne torbe nasred sobe i stvari naslagane na krevetu. I zamislite kako mi je bilo kad mu prinesu slušalicu da mu se obratim i onda mi kažu da je olizao (slušalicu)! :rida: Razmislite o svemu tome.
 
Poslednja izmena:
Sve je to mimi's mom rekl,lepo je rekla.

Isto to sam ja prosao i prolazim i dalje, pridodao bih samo i ovo sto sam gore neki post iznad. Na to sve pridodaj zimu -17 stepeni i katastrofu od mraza i vejavica, pa onda leto +45 u hladu gde imam utisak da pas pocinje da me mrzi kad ga izvedem oko 14h po najgorem vrelcu da siski. Nemoj da razumes da te odvracamo od ljubimca, vec da sagledas malo i drugu stranu imati "zver" u stanu.
 
+DLAKE! To ne zaboravite ni slučajno! I redovno češljanje posle kog ne "govori" samnom nekih pola sata, osim ako ga odmah nahranim ili izvedem u šetnju, smrad iz usta, upuvavanje kad jede ribu (kog su vlasnici čiji su psi u dvorištu pošteđeni) i ostali "miomirisi"-čak i kad je sveže okupan, on smrdi na "mokro kuče". :lol:
 
Treba psu koji se cuva u stanu vise da se posveti vreme.Kad je u kuci pstis ga u dvoriste.Ja drzim stanu psa i nemam problema,poslusan je a i naucio sam ga da ostaje sam.Bilo mi je tesko u pocetku da ga stalno izvodim,pogotovo ujutru pa jos ako sam mamuran ali sad sam se navikao.Cuvam ga vec 10meseci.Mora se voditi racuna o higijeni,digne mi prasinu kad se igra,dlake opadaju,hrana pa i on se oseca al se sve to sredi ciscenjem i kupanjem
 
I ja imam stan i za 2-3 nedelje uzimam psa, ne dobarmana, nego boksera. Za drzanje psa u stanu je porebna ogromna ljubav i strpljenje i nikako ne moze da spadne na jednu osobu da se brine o njemu, to moraju biti minimum dve osobe.Imala sam davno pekinezera i shvatam kada neko kaze da ne voli male pse, ovaj moj je bio prgav i nikad nisam znala kada ce da ujede nekog, u kuci je bio maza, ali veoma nepoverljiv prema drugim ljudima a posebno prema deci. Imam dve cerke 14 i 7 godina, koje se ne odvajaju od racunara i TV-a, veoma vole zivotinje i boksera kupujem iz razloga sto vole decu i da bi njih dve provodile vise vremena igrajuci se s njim i da bi imale neku obavezu. A naravno moj suprug i ja obozavamo boksere i mislim da cemo se jako lepo uklopiti kao porodica.:P:P

P.S. Ako nesto jako zelis znaci da ce i ljubav prema tome biti velika, poslusaj svoje srce.
 
O boze ljudi kao da decko hoce da uzme ne znam ni ja sta, pa ste ga napali kako je to nenormalna obaveza i da ne treba da ga uzima! Da je to tako strasno imati psa u stanu, niko ga ne bi ni imao!

Ja drzim zlatnog retrivera u stanu vec 4,5 godine. Ako kazes da zaista volis pse, i koliko vidim vec imas neke zivotinjice o kojima vodis racuna, znaci spreman si da preuzmes obavezu oko psa. Ja sam 11 godina kukala da mi nabave pse, i kad sam ga konacno uzela nista mi oko njega nije bilo tesko. Pa ni da ga setam na -17, ni po kisi ni po blatu. Cak ga i pustam da gaca po barama, da se valja po travi i prasini, boze moj sve se da srediti. Istina malo je komplikovanije uskladiti skolu i psa, ali sam ja svejedno uskladila fakultet i psa, pa smo eto svi preziveli bez posledica. Bice ti malo teze u pocetku dok kuca bude piskila i kakila po kuci, ali u pet centru (ne znam odakle si) na NBg imaju pelene za stenad (nisu prave pelene, tako se zovu, to je prostirka na kojoj kuca piski a lako se menja), i imaju kapi koji mirisu tako da privuku stenad da piski na tom mestu.
Bitno je da znas sta tvom psu treba i u kojem zivotnom dobu, i sve moze da se sredi. Pravo da ti kazem draze mi je kada vidim ljude koji drze psa u stanu i koji se stalno u drustvu, nego kada ga zaborave u dvoristu misleci kako ce "priroda" sve da sredi, a onda im pas postane totalno asocijalan, naravno ne slusa, prestanu da ga setaju jer "ih mrzi", a na kraju i ne mogu jer pas ne zna kako da se ponasa na ulici.
Bez obzira na sve pas prvo i osnovno voli drustvo! Njemu sloboda ne znaci nista, ako nema svoj copor.
Veruj mi psu vise znaci setnja sa tobom i igranje u parku sa drugim psima nego sva dvorista ovog sveta. Konkretno za zlatne retrivere (znam da hoces dobermana, ovo navodim kao primer) u svim knjigama pise da ne smeju da budu ostavljeni sami u dvoristu. I nazalost imala sam prilike da vidim sta je samoca u dvoristu ucinila mnogim retriverima. A na kraju retko ko obraca vise paznje na psa koji je u dvoristu od psa koji je u stanu.
Ako zaista zelis psa nista ti nece tesko pasti. A tvoji roditelji ce promeniti misljenje onog trenutka kada ugledaju maleno stene, i kada im bude mahnulo repicem par puta. Moja drugarica se sest meseci svadjala sa majkom zbog psa kojeg je uzela, njena majka nije htela psa ni pod razno, od tada je proslo godinu i po, sada majka krisom daje hranu ispod stola psu, greje joj peskire i vodu kada se vrati iz setnje da joj ne bude hladno kada pere sape, i sl.:)
Tako da - samo napred, sve se moze kad se hoce!:super:
 
slazem se sa Mackic...
sto se konkretno dobermana tice, oni jesu psi za stan a ne za dvoriste... savetujem ti da okrenes neku od odgajivacnica( tj obavezno vsie njih) i sigurna sam da ce te posavetovati i objasniti ti sve sto te interesuje...
 
Ma slažem se i ja sa vama dvema, ali treba sagledati situaciju iz svih uglova. Bolje je poekad sačekati još godinu-dve nego se posle kajati, ipak je to odluka koja ti određuje život u narednih deceniju ipo ako sve bude kako treba. Mi nismo razmišljali o nabavci psa, jednostavno se desilo i mogu vam reći da smo imali više sreće nego pameti! Ispostavilo se da nam je pred vrata došao jedan divan psić koji ume da ceni sve što smo ikad uradili za njega i to nam već godinama vraća bezuslovnom ljubavlju.
 
Pa to da li ima uslove za psa moze samo on najbolje da zna. Ja sam samo htela da kazem da ne treba biti iskljuciv i svoje odluke donositi na osnovu tudjih dobrih ili losih odluka. Mnogi ljudi uopste ne razmisljaju kad uzmu psa, pa posle kukaju, to ne znaci da niko ne treba da uzima psa samo zato sto su se oni precenili. Uostalom nista se do kraja ne moze predvideti.;)
Razmisli, izvagaj dobre i lose strane uzimanja psa, i na kraju odluci sta je najbolje. Mi mozemo da ti kazemo samo sta mozda moze da te saceka.
 
Stevan_:
Nedjelja, 24. ožujka
Napisao Jim Willis, 2001.

Ako imate psa – pročitajte ovu priču…
Ako ste imali psa - pročitajte ovu priču…
Ako želite imati psa - pročitajte ovu priču...



Kad sam bila štene, zabavljala sam te svojim trikovima i nasmijavale te. Nazivao si me svojim djetetom i unatoč beskrajnim parima ižvakanih cipela i nekoliko uništenih jastuka, postala sam tvoj najbolji prijatelj.

Kad god sam bila "zločesta", prijetio si mi prstom i pitao si me "Kako si mogla?" – ali onda si odustao od svoje strogosti i svalio me na leđa te češkao moj trbuh. Moje razaranje kuće trajalo je nešto duže nego što se očekivalo, jer si ti bio strašno zaposlen, ali na tome smo radili skupa. Sjećam se noći kad smo se mazili u krevetu kad sam slušao sve tvoje ispovijesti i tajne snove, a ja sam vjerovala da život ne može biti savršeniji nego što jest. Išli smo u dugačke šetnje i trčali po parku, vozili se autom, išli na sladoled (ja sam dobivala samo kornet jer je "sladoled štetan za pse", kako si ti to rekao), lješkarila beskrajno dugo na suncu, čekajući kraj dana i trenutak kad ćeš doći kući. Polako, počeo si sve više vremena posvećivati svome poslu i karijeri, a više vremena si provodio tražeći svog ljudskog partnera. Ja sam strpljivo čekala, tješila te svaki put kada ti je srce bilo slomljeno i kada si se razočarao, nikada nisam prigovarala tvojim lošim odlukama, skakala sam od radosti kad si dolazio kući ili kada si se zaljubio. Ona, sada tvoja žena, nije bila "ljubitelj pasa" - ipak sam je srdačno primila u naš dom, pokušala joj pokazati da je volim i slušala sam je. Bila sam sretna jer si i ti bio sretan. Onda su došle ljudske bebe i ja sam s tobom dijelila tvoje ushićenje. Bila sam očarana njihovom roza bojom, njihovim mirisom i željela sam se brinuti za njih poput majke. Jedino ste se ti i ona bojali da ću ih povrijediti, tako da sam većinu vremena provodila protjerana u drugoj sobi ili u kućici za pse.

Oh, kako sam ih željela voljeti, postala sam "zatočenik ljubavi".

Kako su odrastali, ja sam postajala njihov prijatelj. Držali su se za moje krzno i podizali se na klimavim nogama, gurali svoje prste u moje oko, istraživali moje uši i ljubili me u nos. Voljela sam sve na njima kao i njihov dodir - jer je tvoj dodir postao tako rijedak - i bila bih dala svoj život da ih obranim, ako treba.

Ušuljala bih se u njihove krevete i slušala njihove brige i tajne snove, a zajedno bismo iščekivali zvuk tvog auta kako se parkira u dvorištu. Nekada, kada bi te ljudi pitali imaš li psa, vadio bi moju sliku iz novčanika i pričao priče o meni. Ovih zadnjih par godina, tvoj odgovor bi bio potvrdan, nakon čega bi nastojao promijenili temu. Od "tvog psa" postala sam "samo pas", a ti si mi zamjerao sav novac koji se trošio na mene. Sada imaš priliku za novi posao u drugome gradu i ti i oni ćete se preseliti u stan u kojemu nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Donio si pravu odluku za sebe i svoju "obitelj", ali nekada sam i ja bila ta tvoja obitelj. Bila sam uzbuđena kad smo krenuli autom, ali uzbuđenje je splasnulo kad smo došli do azila za životinje. Zaudaralo je na pse i mačke, na strah i beznađe. Ispunio si sve obrasce i rekao "znam da ćete joj pronaći krasan dom". Napravili su grimasu i uputili ti bolan pogled. Oni razumiju kakve su šanse za sredovječnog psa, čak i onoga s papirima. Morao si otrgnuti ogrlicu iz ruku svog sina, dok je on viknuo "Nemoj tata! Molim te nemoj im dati da odvedu mog psa!" A ja sam bila zabrinuta za njega, mislila sam kakvu je pouku od tebe izvukao o prijateljstvu i vjernosti, o ljubavi i odgovornosti i o poštovanju prema svemu što je živo. Potapšao si me po glavi za rastanak, izbjegavajući mi pogledati u oči, te pristojno odbio ponijeti sa sobom ogrlicu i povodac. Imao si rok koji si morao ispoštovati na poslu, a sada sam ja dobila rok. Nakon što si otišao, dvije ljubazne gospođe rekle su da si vjerojatno mjesecima znao da ćeš se preseliti, ali nisi učinio ništa da mi pronađeš drugi dom. Kimale su glavom u nevjerici i pitale se "Kako je mogao?" U azilu nam pružaju onoliko nježnosti i pažnje koliko im dopuštaju njihove obveze. Naravno, hrane nas redovito, ali ja sam već odavno izgubila apetit. Isprva, kad god je neko prošao pored mog kaveza, ja sam potrčala naprijed, u nadi da si to ti - da si se predomislio - da je ovo sve samo ružan san... ili sam se nadala da će netko doći, netko komu je stalo, netko tko će me spasili. Kada sam shvatila da se ne mogu natjecati sa živahnošću štenaca koji su, nesvjesni svoje sudbine, plijenili svačiju pažnju, povukla sam se u dno kaveza i čekala. Čula sam njezine korake dok je dolazila po mene na kraju dana i kaskala sam duž hodnika za njom do izdvojene sobe. Zadivljujuće tihe sobe.

Stavila me na stol, počeškala po ušima i rekla da se ne brinem. Srce mi je snažno tuklo u iščekivanju onoga što će doći, ali obuzeo me i osjećaj olakšanja. Zatočeniku ljubavi istekli su dani. Kako je to u mojoj prirodi, više sam se brinula za nju. Teret koji nosi pretežak je za nju, to sam znala jednako kao što sam znala svaku tvoju promjenu raspoloženja. Nježno je stavila podvez oko moje prednje noge dok joj je suza klizila niz obraz. Polizala sam joj ruku onako kako sam tebe običavala tješiti prije nekoliko godina. Stručno je stavila iglu u moju venu. Kad sam osjetila ubod i hladnu tekućinu koja je kolala kroz moje tijelo, pospano sam legla, pogledala u njezine nježne oči i prošaptala "Kako možeš?" Možda zato što razumije moj pseći govor, rekla mi je "Oprosti". Zagrlila me i žustro objasnila da je njezin posao pobrinuti se da odem na bolje mjesto, gdje me nitko neće ignorirati, zlostavljati ili napustiti i gdje neću biti prepuštena samoj sebi - mjesto ljubavi i svjetla, toliko različito od ovog zemaljskog. I sa posljednjom snagom, pokušala sam joj objasniti da moje "Kako možeš?" nije bilo upućeno njoj. Mislila sam na tebe, svog Voljenog Gazdu. Na tebe ću misliti i čekati te zauvijek. Želim da ti i drugi u tvom životu nastave pokazivati ovoliko odanosti.

http://www.noina-arka.hr/kakosimogao.htm

Poruka autora:

Ukoliko je "Kako si mogao" izazvala suze u vašim očima, kao što ih je i meni izazvala dok sam je pisao, to je zbog toga jer ona sadržava priče milijuna nečijih ljubimaca koji svake godine umiru u azilima za životinje. Slobodno proslijedite ovaj esej u nekomercijalne svrhe, pod uvjetom da je naveden autor ovog teksta sa pravima na umnožavanje.

Molim vas da tekst iskoristite u svrhu edukacije, na svojim Internet stranicama, biltenima ili na oglasnoj ploči veterinara ili azila za životinje. Recite javnosti da je usvajanje ljubimaca važna odluka i to odluka za čitav život, da životinje zaslužuju našu ljubav i brigu, da je pronalaženje drugog prikladnog doma za vašu životinju vaša odgovornost te da bilo koje društvo ili pokret za dobrobit životinja može pružiti dobar savjet i da je svaki život dragocjen. Molim vas da i vi sudjelujete u zaustavljanju ubijanja, te da podržite sve kampanje sterilizacije kako bi se spriječio nastanak neželjenih životinja.

inace ovu temu sam pronasao na netu
Kliknite za proširenje...

Čika iz ove priče nije dobro razmislio. :rida:
 
Ja ću te podržati da uzmeš psa ... jeste obaveza, ali se vremenom navikneš ... naprosto se srode vaši životi i na kraju ne možeš da zamisliš dan bez njega.

Stoje i šetnje i dlake i odricanja .... ali sve je to nekako premalo u odnosu na onu ljubav koju pas može da ti pruži i osećaj koji imaš kad ga vidiš kako ti se raduje i kako si ti ceo njegov svet.

MOja mama nije htela da čuje za psa u kući .... sestra i ja smo se zainatile da istrajemo u ideji .... i sad je sve ok .... mama je zavolela kao treće dete.

Sve se može ..... samo ako se ima volje.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

C
Ubio psa
Odgovora
13
Pregleda
442
Cro_čvarak
C
Nina
Bobiju posthumno oduzeta titula najstarijeg psa na svetu
Odgovora
1
Pregleda
177
Nina
Nina
Н
Вук у Србији
Odgovora
4
Pregleda
299
vučji čopor
vučji čopor

Back
Top