Da li sva eksperimentalna psihologija uopste vredi 5 para?
Prikazujem rezultate 1 do 4 od 4

Tema: Da li sva eksperimentalna psihologija uopste vredi 5 para?

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    26.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    11
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Da li sva eksperimentalna psihologija uopste vredi 5 para?

    Kakva sve "pouzdana" saznanja je ona sposobna da donese? Kakva bitna? Kakva opste-korisna? Kakve "zakonitosti" da utvrdi? I dokle ce se "odstupanja od tih pravilnosti" (recimo, fenomen fotografskog pamcenja govori o tome koliko su svi nalazi o "kognitivnim ogranicenjima operativne memorije na 'magicni broj 7 + - 2'" pouzdani i "vazeci"... ) smatrati "nebitnim"... dokle ce se akcenat stavljati samo na "vecinu" bez opravdanog naucnog razloga?

    I kada cemo ako budemo stvarno poverovali u tezu o tome da mi u jednom momentu mozemo operisati sa maksimalno 7 + - 2 "smisaona elementa" moci da kazemo da smo naucni, kad znamo da postoje (kod nekih ljudi) cak i dugogodisnja odstupanja (ogormnog intenziteta) od tog broja...

    Zasto se "manjina" uvek smatra poremecenom, a vecina normalnom? Da li je to naucno?

    Zbog svega ovoga, mislim da svaki ozbiljan i zreo covek ne bi trebao da se interesuje za nalaze "cisto eksperimentalne" psihologije, tzv. kognitivnih nauka, bihejviorista itd. dok svakako klinickim slucajevima (opisima istih) i kombinacijama klinickog i eksperimentalnog metoda na manjim grupama treba posvetiti paznju, korisno je procitati dobre radove...



  2. #2
    Tuzni_patak nije na forumu
    Trazi forum gde moze procitati svoje postove i posle 2 nedelje
    Elita Tuzni_patak (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Real Beograd,Virtuelno u preseljenju,bice naknadno objavljeno
    Poruke
    18.171
    Tekstova u blogu
    20
    Reputaciona moć
    259

    Podrazumevano Re: Da li sva eksperimentalna psihologija uopste vredi 5 para?

    Moje iskustvo je nesto sto moze biti subjektivno tumaceno , ali i objektivno sagledano preko psiholoskih eksperimenata....
    Tumacenja su ona koja su zamesana sa zeljama i odbranama...

    Za bilo kakav jaci filozofski napor treba ti mnogo vise od 7 pojmova ili 25 pojmova , odnosa u glavi...cak je i 49 odnosa malo...(moras da pamtis tezinske koeficijente za svaki odnos, odnos kod vecine, odnos kod grupa, odnos kod izuzetaka, zasto su izuzeci i sve to uvezati , a kao graf to je ogromna sema....)

    Zasto uopste verujemo psihologiji...
    Pa zato sto su dobri kod poremecaja...
    Kazu nesto, iako ne znaju konkretan slucaj, meni ne izgleda bas fer, vec vise kao skidanje s k.....
    Ali na kraju ispadne da su uboli sustinu....iskustvo daje rezultate...

    Manjina i poremecaj manjine se javio kad se javilo trziste , znaci pre 500 godina...ili vise, od onda kad je veca prozivodnja znacila veci uspeh...

    Manjina se moze sankcionisati i kao neprihvatanje plemenskog zakona...te drustvene zajednice...
    Ali sa trzisnim pristupom, manjina je hendikep....drugacije potrebe, drugacije ponude i zahtevi, i onda se svaki moguci kvalitet vrlo lako moze pretvoriti demagoski u manu...

    Postavljanje pitanja pozitivne selekcije kod psihologije i kod ljudi je izjednaceno sa uspehom....ako je proslo kroz trentune zidove i blokade drustva , onda se vredi to posmatrati....i tu je kraj....Ferke, naucnog u takvom posmatranju nema i ne verujem da ce biti dok se ne razbije hijararhija i uspesna tendencija kao osnovni motiv angazovanja psihologije.....(ustvari to je manipulacija i zloupotreba psihologije....slicno kao sto USA sve prvo koriste kao vojnu upotrebu).

    Kad svi lude , dobro je NE-NORMALAN biti

  3. #3
    Ističe se louiskrstic (avatar)
    Učlanjen
    13.07.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    --
    Poruke
    2.347
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Da li sva eksperimentalna psihologija uopste vredi 5 para?

    StrumfovE, psihologija ima u zadatak da čoveka vrati u prosečnu funkcionalnost društva u kojem živi zato što je psihologija nauka koja se bavi proučavanjem čoveka posmatrajući ga spolja.
    Medjutim, čovek je pre svega ono što je unutra i ono što je najvažnije i gotovo jedino važno. Otuda, ne treba očekivati da nauka ide ispred i predvodi u pravcu u kojem se inače kreće čovekov razvitak. To je nemoguće. Ali ono što je moguće je da pojedinac sam istražuje i sam širi svoja shvatanja i razumevanja života. To je obaveza svakog pojedinca prema samom sebi.

    Svako ide svojom brzinom i svako se razvija onako kako njemu prija. Ako se manje žestimo na nauku i druge ljude što ne povuku u nama željenom pravcu onda izuzetno mnogo gubimo.

    Saznanje o istini života nije sakriveno ali moramo ga sami otkriti. Ko je kadar kome verovati i ko kome treba da veruje.

    Da eksperimentalna psihologija ima svoje mesto i ulogu u životu
    Poslednji put ažurirao/la louiskrstic : 27.03.2009. u 19:49

  4. #4
    Obećava
    Učlanjen
    27.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    51
    Reputaciona moć
    32

    Podrazumevano Re: Da li sva eksperimentalna psihologija uopste vredi 5 para?

    Cinjenica je da eksperimentalna psihologija, baš zbog svoje neke 'suštine', tj. zbog svog opisa, jeste "naučni" pravac koji polazi ne od hipoteze nego od predrasude (zato sam i stavio znake navoda, pa ne može nauka kretati od predrasuda) da čovekov duševni život nije jedna nerazdvojiva celina medjuzavisnih komponenti.

    Eksperimentalna psihologija je (stoga) skup vernika u to da se pojedinačni fenomeni (recimo, kapacitet trenutne memorije za smisaone jedinice) i njihove "zakonitosti i medjuzavisnosti sa drugim pojedinačnim fenomenima" mogu saznati i bez primene nekog od izumljenih i još-ne-izumljenih individualno-kliničkih pristupa, putem čistog sakupljanja "navodno dovoljnog" broja ispitanika i (neke statističke) analize na njima snimljenih rezultata koje su dali u eksperimentu.

    Šire gledano, takav "naučni" način je posledica toga što je to skup vernika u to da ne postoji sloboda volje, dakle, determinista, koji pri tom i ne vide da su to samo njihova verovanja, nezasnovana na naučnim dokazima - mešanje vere i logike, apsurdno do bola.

    Fiziologija se sigurno može (donekle!) proučavati na takav način, a možda može i morfologija (nauka o obliku organa, organizma), histologija (nauka o tkivima) apsolutno (mada i nema potrebe) ali ... to da se u tim naukama može "ići tako" je dokazano, što ih i čini naukama... Za eksperimentalnu psihologiju to nije dokazano, te stoga ona i ne može da se zove naukom, bez ako neko želi da laže ili ako veruje u to da ako se na TV to kaže onda to i jeste tako.

    Svaki poznavalac te "ekeperimentalne metodologije" zna da nema pouzdane tvrdnje da je putem ma kog pojedinačnog eksperimenta tu mereno tačno ono što ekeperimentator i misli da jeste. Tu imamo skopiju (snimanje nalaza)... ali nemamo pouzdano znanje "čega" je to skopija. Međutim, veruje se da (iako je pojedinačni ekeperiment donosilac "nerelevantnih nalaza") veći broj i kombinacija ekeperimenata može do kraja neutralisati te tzv. "neprepoznate uticaje koji su takođe snimljeni ali ih ne prepoznajemo kao nešto različito od onoga što smo u stvari hteli da snimimo", i dati nekakvu čistu skopiju nečega.

    Međutim, ako želimo da "promenimo" nešto u ponašanju ili funkcionisanju ličnosti, i to tako da ta promena bude na bolje i da ne izazove supstituciju, tj. premeštanje gluposti na drugo mesto - jednom rečju, ako želimo pouzdanu, sigurnu i nadasve naučnu psihoterapiju, onda nam "nalazi" eksperimentalnih psihologa znače možda i manje nego nalazi ljudi koji su proizvodili droge i sedative, ali sigurno ne više, jer nam nalazi ekeperimentalnih psihologa u stvari i ne znače ništa u psihoterapiji - jer je ona (za razliku od eksperimentalne) uvek usmerena na pojedinca, pa makar to bila i grupna psihoterapija.

    Eksperimentalna psihologija, stoga, može biti od koristi samo tako što bi dala skup nekih "najverovatnije dobrih" pravila u ophođenju osoblja javnih ustanova sa "posetiocima", ili u dizajniranju ekrana automobila ili aviona na kojima se očituju podaci koje treba brzo ili "istovremeno uz posmatranje nečega drugog" saznati, a to su zaista nimalo "goruće" teme...

    Ipak, danas ti ljudi koji se zalažu za to pokušavaju opravdati to svoje zalaganje "verom u moguće budućim izumevanje neke farmakologije za dušu, ako se mozak dobro prouči, a veruje se da je tu duša, onda će neki lekovi lečiti neuroze, a možda i psihoze". To je jedno krajnje nenaučno opravdavanje, jer se naučna oslanjaju na argumente a ne puku veru.

    A kad se naučne nade i oslone baš i upravo na veru, onda je to vera u smisao, slobodu i razvoj, promene, napredniji i puniji život, a ne (kao u slučaju Eksperimentalne psihologije) vera u to da je čovek mašina koja nije ni kriva ni zaslužna, niti sposobna za bilo kakav "polet", ili čak imanje ličnosti i morala.
    Naučne nade određuju "naučni put", tj. smer "traganja"... recimo, altruista ide u smeru istraživanja "mogućnosti promene" čovekovih osobina... pa oće da nađe psihoterapiju, ali ne da bi neku mašinu malo unapredio, već da bi čoveku pomogao da on sam postane kreativniji i da stane na stranu nekih vrednosti... takav će koristiti studiju slučaja kao naučni metod, a ne eksperiment. (za koji sam pokazao da i nije dokazano to da li je on "naučan" i onda kada se primeni na skopiju duše, pa ma šta ona bila) Dakle, pored toga što Eksperimentalni psiholozi i nemaju naučne nade (to je moj termin koji sam i definisao i to prvi put sada u ovom tekstu, ko je čitao sve shvatiće šta pod tim mislim), već neke druge, ekonomske, vojne i konformističke nade (i delom one altruistične, što se tiče javnih ustanova) - ali nemaju ni metode čija je "naučnost ako se primene na polje psihe dokazana" - jer nema dokaza da je eksperiment (za neke druge nauke dokazan i argumentovan kao naučan, recimo, za nauku fiziku) naučan metod kada se primenjuje u nauci psihologiji.

    Dakle, on vredi tačno 5 para.

Slične teme

  1. Psihologija jednog doba i psihologija "normalnog"
    Autor Tuzni_patak u forumu Psihologija
    Odgovora: 60
    Poslednja poruka: 27.08.2009., 13:48
  2. psihologija-TOI
    Autor Missy89 u forumu Arhiva
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 15.09.2007., 17:49
  3. Psihologija NS!!!!!!
    Autor Akasha u forumu Arhiva
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 19.06.2007., 00:43
  4. psihologija
    Autor ns u forumu Školovanje u inostranstvu
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 30.07.2004., 18:45

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •