Maje

Dominantna slika o Majama kao "naprednoj" civilizaciji, koja, ipak, ne izlazi iz neolitskih okvira, treba biti suštinski izmenjena. Nauka im priznaje domete u matematici, astronomiji ili pismu koje još, većim delom, nije uspela dešifrovati. Ali ih, zbog nepoznavanja točka, metalurgije ili paganskih obreda žrtvovanja, ne smatra ozbiljnim partnerom danačnjem "visoko-tehnološkom" svetu.
Dve i po hiljade godina unazad, na poluostrvu Yukatan (Mayab) i džunglama Guatemale, nije bilo konja da vuku prikolice niti volova da se upregne plug. Za obrede vađenja srca iz još živih tela, kojima je svedočio Cortez u tadašnjem Aztec-kom carstvu, smatra se da vuku poreklo iz kraljevstva Maja. Objašnjenje treba tražiti još malo ranije. Prvi, klasični period Maja (do 830. g.n.e.) nije poznavao ovakav vid žrtvovanja. Umesto srca božanstvima su se darovale emocije; srce, kao njihov simbol, počelo se bukvalno prinositi na odar u postklasičnom periodu Maja. Sa duhovnog i naučnog stanovišta ovaj period se smatra inferiornim.
 
Lethona:
Dominantna slika o Majama kao "naprednoj" civilizaciji, koja, ipak, ne izlazi iz neolitskih okvira, treba biti suštinski izmenjena. Nauka im priznaje domete u matematici, astronomiji ili pismu koje još, većim delom, nije uspela dešifrovati. Ali ih, zbog nepoznavanja točka, metalurgije ili paganskih obreda žrtvovanja, ne smatra ozbiljnim partnerom danačnjem "visoko-tehnološkom" svetu.
Dve i po hiljade godina unazad, na poluostrvu Yukatan (Mayab) i džunglama Guatemale, nije bilo konja da vuku prikolice niti volova da se upregne plug. Za obrede vađenja srca iz još živih tela, kojima je svedočio Cortez u tadašnjem Aztec-kom carstvu, smatra se da vuku poreklo iz kraljevstva Maja. Objašnjenje treba tražiti još malo ranije. Prvi, klasični period Maja (do 830. g.n.e.) nije poznavao ovakav vid žrtvovanja. Umesto srca božanstvima su se darovale emocije; srce, kao njihov simbol, počelo se bukvalno prinositi na odar u postklasičnom periodu Maja. Sa duhovnog i naučnog stanovišta ovaj period se smatra inferiornim.
Kliknite za proširenje...

Prestroga si prema Majama, a Kortez kao izvor je sve manje puzdan. Oni su poznavali tocak, ali ga nisu koristili. Zbog loseg znanja iz poljoprivrede su se cesto selili. Oni itekako mogu da pariraju visoko razvijenim tehnoloskim civilizacijama tog perioda, jer su imali kvalitetna znanja koja si pomenula, kao i igradjen administrativno - upravni sistem. Podaci o zrtvovanju nisu pouzdani, jer su ih prenosili Spanci, koji su trazili razlog da ih istrebe, jer nisu hteli da postanu rimokatolici. Cista pakost.
 
iohvf9.png


Маје или народи Маја су група америчких домородачких народа јужног Мексика и северне Централне Америке. Израз Маје се користи да опише све народе ове регије који деле сличан језик и културу, иако сваки од њих има и сопствене особености.

Маје имају историју и културу која је стара око 3000 година, а врхунац је достигла у класичном периоду од 300. до 900. године нове ере. За разлику од популарног веровања, култура Маја није нестала после шпанског освајања, већ и данас живи међу народом.

Процењује се да данас на простору јужног Мексика и Средње Америке живи 6 милиона Маја, и то у мексичким државама Јукатан, Кампече, Кинтана Ро, Табаско и Чиапас, као и у средњеамеричким државама Белизе, Гватемала и западним деловима Хондураса и Салвадора.

Највећи број Маја настањује полуострво Јукатан. Они се не деле међу собом на племена, за разлику од Маја на висоравнима Гватемале. Најтрадиционалније племе Маја су Лакандонске Маје, које су вековима живеле изолован живот у џунглама.

Постоје 44 различита језика Маја, од којих су данас највише у употреби мајатан на Јукатану и језик киче у Гватемали.


Историја
Класични период 300-900. Током Класичног периода Маје су били на своме врхунцу, њихови градови били су повезани мрежом цеста од којих су неке још у употреби. У земљи Маја живело је тада око 2,000,000 људи. Највећи град Тикал имао је између 75,000-100,000 становника. Како је расло становништво, тако је растао и број независних градова-држава. Племство ових независних држава међусобно се женило али и ратовало.

Пост-класични период 1000 - 1500. Пост-класични период почетак је краја опстанка цивилизације која се одржала тек на Јукатану. У овом времену јављају се Нахуа-Толтеци и њихови градови долазе под толтечки-утицај. Постоје основане сумње да су мајанска породица или племе Тутул-Xиу, као и значајно мајанско племе Итзá по крви Нахуе или Толтеци. Долази до ратова унутар мајанских породица Тутул-Xиу, Цоцóм и Ицá. Одржала су се три значајна града: Маyапан (породица Цоцом), Чичен Ица (Индијанци Итзаес) и Уџмал (породица Xиу). Уџмал се налази 78 километара јужно од Мéриде. Већина објеката саграђена је између 700. и 1100. Хронике Маја нам говоре да га је око 500. подигао Хун Уицил Чац Тутул Xиу. Град је доминирао све док су били у савезу с Ицáма. Негде око 1200. или после, раскидом савеза с Чичен-Ицом доминација прелази у Маyапан. Уџмал почиње пустити а породица Xиу одлази у нови град Мани. Шпанским освајањем Јукатана Тутул-Xиу постају савезници Шпанаца. Негде до 1550. у Уџмалу је још било нешто живота а онда је потпуно напуштен. Град Маyапан, 40 километара југоисточно од Мериде и 100 километара западно од Чичен Ице постаје политичко и верско средиште јукатанских Маја породице Цоцом. Град се одржао до 1441. када су их напали Тутул-Xиу и Ице и побили Цоцоме, преживио је само један Хуанац Цеел-ов син који је био на путовању. Чичен-Ица доминира од 800 до 1200. Кад су Шпанци дошли на YЈукатана-а, град је већ био напуштен. Негде између 1196. и 1441. град почиње пропадати, Индијанци Ица полако се повлаче на подручје Гватемале код језера Петен, овђе живе и данас. Он је средиште политичке, верске и војне снаге. Чичен-Ица је позната по Ел Кастиљу, Храму ратника, Опсерваторију, Игралишту за лопту (Јуего де Пелота) и 'светом бунару'.

Пост-Колумбово доба . Доласком Шпанаца на Јукатан (1520.) завршава слободан живот овог народа који већ живи по џунглама. Они пружају отпор Шпанцима, те борбе су се настављале и у 19. вијеку. 1851. Маје подижу устанак на Yуцатану чије је сједиште село Чан-Санта-Круз, ове Индијанце данас познајемо као Санта Круз или Крузоб Индијанце. Вођено је више неуспешних експедиција против овог народа све до 1910. године. 1854. битку је изгубио Ваљадолид, више од 2,000 белаца је масакрирано. 1860. пуковник Ацерето с 3,000 људи напао је Чан-Санта-Круз, изгубио је 1,500 људи, рањене које је оставио измасакрирани су. Невоља је било и с Ицаицхе Индијанцима који су 1860. ратовали против Мексиканаца, Крузоба, и извршили инвазију на Британски Хондурас. Добро познати Маркос Цанул повео их је 1870. и заузео Коразал Тоњн и напао 1872. Оранге Њалк. Цанул је послије био свргнут а нови Ицаице вођа обећао је пријатељство Британцима.

http://sr.wikipedia.org/sr/Маје
 
Prelepo je upoznavati stare civilizacije i znati sve o njima, boraviti na drevnim lokalitetima, gledati gradjavine od kojih zastaje dah, ali sve to kosta...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top