U ime ljudskih prava, Vašington iscrtava novu kartu sveta već 20 godina, a aktuelni ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner odigrao je u tome značajnu ulogu, izjavio je francuski pisac i novinar Pjer Pean, autor knjige koja ruši mit o ovom "humanitarcu bez granica".

"Bernar Kušner je čovek koji ispod belog mantila lekara nosi mantil vojnika", rekao je Pean na sinoćnoj promociji svoje knjige "Svet po K." koja je održana na beogradskom Pravnom fakultetu.
"Vi na ovom prostoru niste imali šansu, jer su Vašington i njegovi saveznici hteli da preurede region", ukazao je on i ocenio da Kušner u tome ima deo zasluga, jer je aktivno učestvovao u demonizaciji Srba.
Pean se u knjizi "Svet po K." prevashodno bavi Kušnerovom ulogom u ratu u Ruandi, i njegovim misijama savetnika u Africi, ali je dva poglavlja posvetio i njegovom delovanju na prostoru bivše Jugoslavije.
On je ispričao da je istražujući genocid u Ruandi, otkrio da Kušner aktivno podržavao zvaničnu, lažnu verziju događaja po kojoj je Hutu pleme odgovorno za masakr 800.000 Tutsa.
Pean je u knjizi, zbog koje je imao mnogo problema i još vodi spor, otkrio da su za atentat u kome su ubijeni predsednici Ruande i Burundija i više desetina ljudi (poginuli u avionu u kome je podmetnuta bomba) odgovorni Tutsi i da ga je naručio sadašnji predsednik Ruande.

"Otkrio sam da se radilo o organizovanom atentatu kako bi se postavili novi šefovi države pod američkom čizmom i da je tome prethodio veliki proces dezinformacija", objasnio je on.
"Kušner je u tom procesu demonizovao Hute poredeći ih s nacistima i govorio da su genocidan narod, a izjašnjavao se kao veliki prijatelj Ruande i njenog novog predsednika, koji je jedan od najvećih diktatora i nastavlja da pravi spletke u Kongu", rekao je Pean.
"Kada je došao na vlast, Kušner je odmah izjavio da želi i da pomiri Francusku s tim diktatorom, koga naše pravosuđe smatra kriminalcem i izdalo je za njim devet međunarodnih poternica", naveo je on.
Pean je istakao da je onda odlučio da istraži njegov rad i ustanovio da Kušner koristi uvek isti intelektualni obrazac dezinformacija od 1970. godine - bilo da je reč o Bijafri ili Kosovu - i da je uvek ratni huškač i na liniji američkih interesa, pa je odlučio da o tome napiše knjigu.
Prema rečima Peana, uvek u službi "humanitarnog intervencionizma", Kušner se 1990. godine zalaže za rat u Iraku, 1991/92, kada je kao državni sekretar radio u Ministarstvu zdravlja i vodio "Lekare sveta", učestvuje u demonizaciji Srba, a nekoliko godina kasnije zalaže se za bombardovanje Srbije.

"A kada je 2003. ušao u Ministarstvo spoljnih poslova Francuske, da nije bilo drugih, i Darfur bi bio bombardovan", istakao je Pean.
Prema njegovim rečima, strategiji demonizacije Srba Kušner je dao poseban doprinos "iznošenjem lažnih podataka o 11.000 Kosovara pronađenih u masovnim gorbnicama".
Pean je podsetio da je Kušner bio šef UNMIK-a u vreme kada mu je bivša tužiteljka Haškog tribunala zatražila pomoć u istrazi o trgovini organima otetih Srba, ali nikada nije dobila odgovor.
On je naveo da će istraživanje o Kušnerovoj ulozi u ratovima na Balkanu, pa i eventualnom prikrivanju ovog zločina nastaviti, ukoliko se pokaže da za to ima razloga, ali je naglasio da želi da ide "i dalje od Kušnera i uradi jednu studiju francuske spoljne politike".
U promociji knjige "Svet po K." učestvovali su i francuski pukovnici Patrik Bario koji je bio u misiji Unprofora u Hrvatskoj i Žak Ogar koji je vodio kontingent svoje zemlje na Kosovu.
Suočeni sa istim metodom dezinformacije i demonizacije kojima se krši međunarodno pravo, gazi pravda i prijateljstvo, napustili su vojnu službu.
Pukovnik Ogar, bivši padobranac Legije stranaca i oficir Kfora, čija je jedinica štitila srpske crkve i manastire na Kosovu i Metohiji, odlikovan je pre odlaska "Ordenom Svetog Save".

Ipak, kaže da "nije ponosan što je učestvovao u toj misiji" i da je zato odlučio da s prijateljima krene da se svom snagom bori protiv dezinformacija koje moćni koriste kao oružje.
Na tribini koja je bila posvećena srpsko-francuskom prijateljstvu, oni su istakli da je ono mnogo dublje i veće nego što se danas čini.
Ugledni pisac Pean, autor tridesetak knjiga, istakao je da su došli u Srbiju na dan kada je pre deset godina NATO izvršio agresiju, da bi "svojim prisustvom svedočili da nisu svi Francuzi, kao Kušner, želeli da avioni bacaju bombe na Beograd".
"Obišli smo spomenik Zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu i želeo bih da mogu da vam kažem da se u Francuskoj gradi spomenik na kome će pisati: 'Volimo Srbiju, kao što je ona volela nas', ali, na žalost, još nije došao taj trenutak", zaključio je Pean.


http://www.blic.rs/politika.php?id=85303