Boško Jugović

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Na ovom forumu su se ranije pokazale najveće glave kada je u pitanju ovaj period (od vujadina pa nadalje), tako da vas molim da iznesete sve što znate o ličnosti poznatoj kao "Boško Jugović".

Он је био најмлађи од девет Југовића, зато га је Лазар и узео за свог барјактара. Него ме интересује да ли знаш и другима имена?
 
Он је био најмлађи од девет Југовића, зато га је Лазар и узео за свог барјактара. Него ме интересује да ли знаш и другима имена?

O bože, pa naravno da znam.

Nego, pitam za istorijsku potvrđenost. Jug Bogdan je - Vratko Dimitrije. Ali Boško Jugović izgleda ustvari nije niko? :think:

I pogotovo, šta je ono što je otkriveno početkom prošlog stoleća i ona crkvica što je podignuto, i što se smatrata grobom "Boška Jugovića"? Ko stvarno tamo leži?
 
O bože, pa naravno da znam.

Nego, pitam za istorijsku potvrđenost. Jug Bogdan je - Vratko Dimitrije. Ali Boško Jugović izgleda ustvari nije niko? :think:

I pogotovo, šta je ono što je otkriveno početkom prošlog stoleća i ona crkvica što je podignuto, i što se smatrata grobom "Boška Jugovića"? Ko stvarno tamo leži?


Од куда знаш њихова имена? Можеш ли их поставити?.
 
Neutemeljena u istorijskim izvorima.

Поставио сам тему Историја и историчар или Историје и историчари. Па ако желиш објасни ми тамо шта подразумеваш под историјсим изворима?

Иначе за мене су они и те како постојали и погинулу на Косову за крст часни и слободу златну. Како можеш замислити да је Милица слагала Лазару да има девет браће. И како можеш прихватити да је Бој на Косову измишљена легенда, и да није било српских великана у том боју? А ко је онда био у Србији у то време? После свих пљачки и рушења ти тражиш да ти неко докаже историјске чињенице, које зауспут буди речено, говоре саме за себе. На то што знамо путем народног предања и песништва о нашој прошлости, требамо додавати све што нађемо, а не одузимати оно што већ знамо.
 
Поставио сам тему Историја и историчар или Историје и историчари. Па ако желиш објасни ми тамо шта подразумеваш под историјсим изворима?

Иначе за мене су они и те како постојали и погинулу на Косову за крст часни и слободу златну. Како можеш замислити да је Милица слагала Лазару да има девет браће. И како можеш прихватити да је Бој на Косову измишљена легенда, и да није било српских великана у том боју? А ко је онда био у Србији у то време? После свих пљачки и рушења ти тражиш да ти неко докаже историјске чињенице, које зауспут буди речено, говоре саме за себе. На то што знамо путем народног предања и песништва о нашој прошлости, требамо додавати све што нађемо, а не одузимати оно што већ знамо.

Pa gledaj, Jug Bogdan je postojao - jer ima materijalnih dokaza pored. Ali pogledaj sve to - Jug Bogdan se nije zvao tako, već Vratko Dimitrije. Nije u pitanju nikakva laž, već konstrukcija...

Problematičnim smatram usmeno predanje koje se prenosi od usta do usta. Njega ne smatram istorijskim izvorom. Prosto je nemoguće (a i znamo za činjenicu da i nije, analizom svih izvora koji su stolećima preuzimali od narodnog predanja, kao npr. Mavra Orbinija) da su svi prenosili pričice za spavanje u potpuno identičnom obliku. Da li je to logično?
 
Pa gledaj, Jug Bogdan je postojao - jer ima materijalnih dokaza pored. Ali pogledaj sve to - Jug Bogdan se nije zvao tako, već Vratko Dimitrije. Nije u pitanju nikakva laž, već konstrukcija...

Problematičnim smatram usmeno predanje koje se prenosi od usta do usta. Njega ne smatram istorijskim izvorom. Prosto je nemoguće (a i znamo za činjenicu da i nije, analizom svih izvora koji su stolećima preuzimali od narodnog predanja, kao npr. Mavra Orbinija) da su svi prenosili pričice za spavanje u potpuno identičnom obliku. Da li je to logično?

Кад кажеш да је Југ Богдан постојао, зашто онда сматраш да он није имао девет синова, кад логика доказује да су у оно време постојале већином великородне фамилије, и сама Милица је имала деветоро деце. Народно предање је још увек најбољи извор, и најверодостојнији. Потребно је само одвојити песника од монаха или црнорисца.
 
Кад кажеш да је Југ Богдан постојао, зашто онда сматраш да он није имао девет синова, кад логика доказује да су у оно време постојале већином великородне фамилије, и сама Милица је имала деветоро деце. Народно предање је још увек најбољи извор, и најверодостојнији. Потребно је само одвојити песника од монаха или црнорисца.

Kako najbolji izvor, kada se stalno mijenja? :dontunderstand:

Što se tiče toga, pa vidiš da mu je i ime evoluiralo u nešto što ne liči više ni na šta stvarno.
 
Kako najbolji izvor, kada se stalno mijenja? :dontunderstand:

Što se tiče toga, pa vidiš da mu je i ime evoluiralo u nešto što ne liči više ni na šta stvarno.

Ништа се не мења, то раде песници, и љубимци тих личности, да би исказали своје осећаје. Богдан је врло лепо име са још лепшим значењем. Зашто га је он заслужио, ако му то није било крштено име? не можеш га због тога сматрати као да није ни постојао. То су код нас и данас обичаји, много више него код других. Југослав је такође старинско име. Па ако је њему било име или надимак Југослав, за песника је лепше Југовић него Југослављевић. Ако није било Југовића, Обилића, Орловића, Топлице, Облачића и свих оних које нам је песник и предање оставило, ко је онда био? Ако мислиш да је већина била плаћена војска и страни витезови онда је нормално да тако резонујеш. Само се то не слаже са описима Србије после Боја где се на више начина описује то стање и погибја толиког мушког нараштаја, и толики број удовица. И на крају, зашто је то толико важно како се ко звао? Некако се морао звати, да ли од миља или жалости за њим он је постојао самим тим што га је неко споменуо. Наравно, било би много лепше и практичније да им свима знамо, не само имена него и датуме рођења и целу биографију. Верујем да и то има негде по црквама и манастирима, али због невоља кроз које смо пролазили, Божје је чудо да смо све то и преживели.
 
Народно предање је још увек најбољи извор, и најверодостојнији. Потребно је само одвојити песника од монаха или црнорисца.
Одлично (5)! :D

Кад кажеш да је Југ Богдан постојао, зашто онда сматраш да он није имао девет синова, кад логика доказује да су у оно време постојале већином великородне фамилије, и сама Милица је имала деветоро деце.
E, sad, razluči nam – ko su im očevi?

Na osnovu narodnog predanja, naravno:

"Car-Lazare, Srpska kruno zlatna!
"Kad me pitaš, pravo ću ti kazat':
"Svašta dosta u dvoru našemu,
"Nego ima godinica dana
"Kako je se zmaje navadio,
"Navadio zmaje od Jastrepca,
"Te dolazi na bijelu kulu,
"Te me ljubi na bijeloj kuli."

Dakle, bila je poštena supruga i sve lepo priznala. Ne znam da li je to isto rekla i na ispovesti duhovniku, pre nego što je obukla rizu...

Samo, nemoj da mi odgovoriš kao ovde:

Jer, to sam ti već objasnio:
Tvoje provokacije su neverovatne, a onda postavljaš ovakva pitanja.

Jedina mi je namera da sebe odbranim od tvojih bezuspešnih pokušaja tumačenja mojih postova i stavova u njima.

Dakle, pripisao si mi cinizam – objasnio sam ti nastanak i značenje te reči. Ako si sebe prepoznao u tome ("podrugljivo neverovanje u dobrotu ljudskih motiva te pomalo prezrivo osećanje vlastite superiornosti"), onda si ti sam u problemu, bez mene.

Ne mora stručnjak za jezik da tumači moj post koji je prethodio ovom u kojem si moje duhovite zaključke proglasio za cinizam. Prihvatam da moja duhovitost može da bude po tvom mišljenju neprimerena, jer se radi i o jednoj istorijskoj ličnosti koja je proglašena za svetiteljku, ali ja sam govorio o njoj dok je još bila kneginja i dok joj je muž bio živ.
Kanonizovana svetost ne oslobadja od greha u ranijem životu, već se stiče podvigom u monaštvu.
Pa, Vule, hajdemo... domaćinski, u skladu sa tvojim zvanjem na Krstarici. :lol:
 
Одлично (5)! :D


E, sad, razluči nam – ko su im očevi?

Na osnovu narodnog predanja, naravno:

"Car-Lazare, Srpska kruno zlatna!
"Kad me pitaš, pravo ću ti kazat':
"Svašta dosta u dvoru našemu,
"Nego ima godinica dana
"Kako je se zmaje navadio,
"Navadio zmaje od Jastrepca,
"Te dolazi na bijelu kulu,
"Te me ljubi na bijeloj kuli."

Dakle, bila je poštena supruga i sve lepo priznala. Ne znam da li je to isto rekla i na ispovesti duhovniku, pre nego što je obukla rizu...

Samo, nemoj da mi odgovoriš kao ovde:


Jer, to sam ti već objasnio:

Pa, Vule, hajdemo... domaćinski, u skladu sa tvojim zvanjem na Krstarici. :lol:

Оно звање на Крстарици нисам ја поставио. Ако можеш постави целу песму и ако знаш из кога циклуса потиче и ко је сакупио? По саставу ми не изгледа из народног предања, ни од народног песника. Нисам у могућности да сазнам ко им је био отац. А по познавању онога времена могао бих закључити да је био Лазар.
 
Slavene, izvini zbog off topica... ali otac Boškov je u pitanju, a i živo me zanima šta ima ovaj da kaže.

Ако можеш постави целу песму и ако знаш из кога циклуса потиче и ко је сакупио? По саставу ми не изгледа из народног предања, ни од народног песника. Нисам у могућности да сазнам ко им је био отац. А по познавању онога времена могао бих закључити да је био Лазар.
Vule! Evo ti cela!

Carica Milica i zmaj od Jastrepca

Vala Bogu, vala jedinome!
Car Lazare sjede za večeru,
Pokraj njega carica Milica;
Milica je sjeta nevesela,
U obrazu bl'jeda i potmula;
A pita je slavan car Lazare.
"O Milice, o moja carice!
"Što te pitam, pravo da mi kažeš:
"Što si tako sjetna nevesela,
"U obrazu bl'jeda i potmula?
"Šta t' je malo u dvoru našemu?"
Veli njemu carica Milica:
"Car-Lazare, Srpska kruno zlatna!
"Kad me pitaš, pravo ću ti kazat':
"Svašta dosta u dvoru našemu,
"Nego ima godinica dana
"Kako je se zmaje navadio,
"Navadio zmaje od Jastrepca,
"Te dolazi na bijelu kulu,
"Te me ljubi na bijeloj kuli."
Kad to čuo slavan car Lazare,
On govori carici Milici.
"Ču li mene, carice Milice!
"Kada bude veče po večeri,
"Te otideš na bijelu kulu,
"A dođe ti zmaje od Jastrepca,
"Upitajde zmaja od Jastrepca,
"Boji li se još koga do Boga,
"I na zemlji kakoga junaka."
Malo vreme za tim postojalo,
Ode care na tanke čardake,
A carica na visoku kulu.
Malo bilo, za Dugo ne bilo,
Zasija se Jastrebac planina
A poleće zmaje od Jastrepca
Od Zmajevca od vode studene,
Te se primi uz Kruševo ravno
A doleće na bijele kule,
Te on pade na meke dušeke,
Zbaci zmaje ruho ognjevito,
Pa s caricom leže na jastuke.
Onda veli carica Milica:
"O Boga ti, zmaje od Jastrepca!
"Kad dolaziš na bijelu kulu,
"Te ti sa mnom ležiš u dušeku,
"Bojiš li se još koga do Boga,
"Ja na zemlji kakoga junaka?"
Ali veli zmaje od Jastrepca:
"Muč' Milice, mukom zamuknula!
"Tome te je Lazo naučio."
Milica se zmaju kunijaše:
"Nije, zmaje, života mi moga!
"Već te vidim da si dobar junak."
A kad čuo zmaje od Jastrepca,
Prevari se, ujede ga guja,
Pa carici ode govoriti:
"O Milice, o moja carice!
"Kad me pitaš, da ti pravo kažem
"Što je zemlje na četiri strane,
"Ne bojim se nikoga do Boga
"Ni na zemlji kakoga junaka,
"Do što kažu Srijem zemlju ravnu
"I u njemu selo Kupinovo,
"A u selu Zmaj-Despota Vuka,
"Njega s' bojim na zemlji junaka,
"Jer ja Vuka odavno poznajem:
"Kad smo bili đeca u ludosti,
"U Jastrepcu visokoj planini,
"Te kad bi se igre poigrali,
"Svagda bi me nadigrao Vuče;
"Njega s' bojim na zemlji junaka."
To ti zmaje u riječi bješe,
A iziđe danica zvijezda,
Te se krenu zmaje od Jastrepca
I odleće Jastrepcu planini,
A carica caru na čardake,
Te kazuje, šta j' od zmaja čula
A kad care sasluša Milicu,
On otide sitnu knjigu pisat',
Te je šalje Srijem-zemlji ravnoj
Na koljeno Zmaj-Despotu Vuku:
"Čuješ mene, Zmaj-Despote Vuče!
"Dođi mene ka Kruševcu gradu,
"Te pogubi zmaja od Jastrepca,
"Da mi zmaje caricu ne ljubi,
"A daću ti tri tovara blaga,
"I daću ti Sremsku banovinu
"U državu za života tvoga."
Ode knjiga Srijem-zemlji ravnoj,
A kad dođe Zmaj-Despotu Vuku,
Te je Vuče knjigu proučio,
Žao mu je zmaja pogubiti,
Pa se Vuče vrlo zamislio:
Al' će ići, ali ići ne će;
Sve mislio, na jedno smislio,
Te s' opremi na tanku čardaku,
A side se u podrume vrancu,
Vilovita vranca posjednuo,
Noćom ode ka Kruševcu gradu,
Pa ne šćede Lazarevoj kuli,
Veće pade u polje Kruševo
U pšenicu slavnoga Lazara.
Tuna Vuče vranca pripinjaše,
A prebijel šator raspinjaše.
U tom svanu i ogranu sunce,
Uranio slavan car Lazare,
Te se šeta po tananoj kuli,
Metnu oči niz polje Kruševo,
Te ugleda šator u pšenici
I pod njime Zmaj-Despota Vuka,
Pa kazuje carici Milici:
"O Milice, o moja carice!
"Čudan junak u polju našemu
"U pšenici šator razapeo,
"I on sjedi, pije rujno vino."
A kad čula carica Milica,
Metnu oči polju u pšenicu,
Te poznade Zmaj-Despota Vuka,
Pa je tiho caru govorila,
"Ono jeste Zmaj-Despote Vuče:
"Onaki je zmaje od Jastrepca."
Kad začuo slavan car Lazare,
Opravi mu gospodsku užinu
I spremi mu vina rujevnoga,
A zove ga sebe na večeru;
Ali Vuče na večeru neće,
Veće osta u polju Kruševu,
I caru je 'vako poručio:
"Neka kaže carici Milici,
"Nek na kuli ne zatvori vrata,
"I nek čeka zmaja na dušeku,
"A neka mu za me ne kazuje,
"A ja znadem, kad ću udariti
"I kako ću zmaja pogubiti."
Sluga kaza caru čestitome,
A car gospi carici Milici.
Tako bilo, za dugo ne bilo:
Danak prođe, tavna noćca dođe,
Te car ode na tanke čardake,
A carica na bijelu kulu,
Pa na kuli ne zatvori vrata,
Nego čeka zmaja od Jastrepca.
Malo bilo vreme postajalo,
Zasija se Jastrebac planina
I poleće zmaje od Jastrepca,
Pravo pade na bijelu kulu,
Te carici sjede u dušeke,
Al' povika Zmaj-Despote Vuče:
"Ko se ljubi na bijeloj kuli,
"Nek izlazi iz bijele kule
"Zar ne vidi, đe je poginuo?"
Kad to čuo zmaje od Jastrepca,
A on reče carici Milici:
"Hej Milice, da te Bog ubije!
"Ti si mene izdala Lazaru."
To izreče, iz kule uteče,
Pa ne bježi Jastrepcu planini,
Već pobježe nebu pod oblake,
A ćera ga Zmaj-Despote Vuče,
Na visoko njega sustigao,
Udari ga teškom topuzinom,
Te mu prebi u ramenu krila,
Zmaje pade u zelenu travu,
Pa zapišta, kao zmija ljuta:
"'Vako bilo svakome junaku,
"Koji svašta ljubi svojoj kaže!"
A doleće Zmaj-Despote Vuče,
Te on Zmaju odsiječe glavu,
Odnese je caru na čardake,
Baci mu je na svil'nu sedžadu.
A kad Lazo sagledao glavu,
Od stra' njega uvati groznica,
Pa on spremi Zmaj-Despotu Vuku,
Spremi njemu tri tovara blaga,
I spremi mu sićana vermana
A za onu Sremsku banovinu
U državu Zmaj-Despotu Vuku
Dokle teče sunca i mjeseca
I njegova đela i koljena;
Pa je Lazo govorio Vuku:
"Eto sine, Zmaj-Despote Vuče,
"Eto tebe nekoliko blaga;
"Ako tebe ponestane blaga,
"A ti dođi poočimu tvome,
"Biće blaga koliko ti drago."
I po tom su vreme živovali
I svoj svome bio na nevolji,
Te s' pominje junak po junaštvu,
Kao dobar danak u godini.

Zanimaj se. Npr. protumači stih "U obrazu bl'jeda i potmula?".

Ili ove: "Eto tebe nekoliko blaga; / Ako tebe ponestane blaga, / A ti dođi poočimu tvome, / Biće blaga koliko ti drago."

Što daje toliko blago zarad jedne kurvе? Što ne krete on na Zmaja od Jastrepca, ko što je na Murata?

Zašto se služi prevarama "slavan car Lazare" kad "govori carici Milici. / Ču li mene, carice Milice! / Kada bude veče po večeri, / Te otideš na bijelu kulu, / A dođe ti zmaje od Jastrepca, / Upitajde zmaja od Jastrepca, / Boji li se još koga do Boga"...

A iz kojeg je ciklusa i ko ju je "sakupio"? – pitaš Vule.
Pa, potraži malo sam.
Ja bih ti drage volje i to saopštio, ali sabrana dela onoga sa štulom su mi u ostavi...
 
Нема се шта тражити. Није из јуначког циклуса, значи анонимна или из освете склепана. Другим речима Бранковићи против Лазаревића. То само потврђује да се преко предања може доста тога научити. Ипак треба бити непристрасан у доношењу закључака. Шта је песник хтео да рече, није тешко одгонетнути. Али треба водити рачуна да песник није био на истом нивоу песника јуначких песама. То се види по грешкама у клепању. Овде би било интересантно тражити шта је кварило односе између Лазара и Вука још пре Боја на Косову? Да ли је Лазар присилио Вука да се ожени са Маром? И из ког разлога? Нисам ја никакав стручњак, нити се то правим. Али кад читам јуначке песме речи чисто клизе једна за другом, а у овој песми на више места запињу, као да им ту није место. Из садржаја се види злоба, а ко други би то имао према Лазару него Бранковићи. Само песма није толико стара, и новијег је кова, вероватно од поборника да Вук није издајица. И овде су Вук и Лазар главни актери, али са друкчијим завршетком.
 
Ништа се не мења, то раде песници, и љубимци тих личности, да би исказали своје осећаје. Богдан је врло лепо име са још лепшим значењем. Зашто га је он заслужио, ако му то није било крштено име? не можеш га због тога сматрати као да није ни постојао. То су код нас и данас обичаји, много више него код других. Југослав је такође старинско име. Па ако је њему било име или надимак Југослав, за песника је лепше Југовић него Југослављевић. Ако није било Југовића, Обилића, Орловића, Топлице, Облачића и свих оних које нам је песник и предање оставило, ко је онда био? Ако мислиш да је већина била плаћена војска и страни витезови онда је нормално да тако резонујеш. Само се то не слаже са описима Србије после Боја где се на више начина описује то стање и погибја толиког мушког нараштаја, и толики број удовица. И на крају, зашто је то толико важно како се ко звао? Некако се морао звати, да ли од миља или жалости за њим он је постојао самим тим што га је неко споменуо. Наравно, било би много лепше и практичније да им свима знамо, не само имена него и датуме рођења и целу биографију. Верујем да и то има негде по црквама и манастирима, али због невоља кроз које смо пролазили, Божје је чудо да смо све то и преживели.

"Ništa se ne mijenja"

Svašta se mijenja. Ubacuju se mitovi preuzeti od ranije, imena postaju nešto što nema veze sa pravima, griješi se kada su u pitanju žene koje idu u turski harem, a nekada se i u potpunosti izmišlja (doduše vrlo rijetko).

Bogdan je vrlo lijepo ime, valjda je zato i lupio neki seljak koji prije četiri vijeka znao da je tu bio neko iz Zete ko se borio, ali nije mogao imena mu se sjetiti. Da, mogu. Postoje kredibilni izvori i oni koji to nisu.

Nekako se morao zvati? Pa i je. Dimitrije Vratko.
 
Ne razumijem ja, je li to vujadin nas zeza ili šta? :dontunderstand:

Па прочитај целу песму, више пута, па ћеш видети да јој нешто недостаје у поређењу са осталим јуначким песмама. Онда се питање само намеће, зашто? Даље, зашто је песник узео баш Лазара и Вука, могао је то лакше приписати Стевану и Ђурђу. Како се није појавила у другом облику, него у клеветничком? Значи одговор на клевету да је Вук био издајица. И најглавније, Љуба је тумачи буквално, и ако је пуна митских бића и радњи. И ти на основу свега тога постављаш такво питање. И поред свега тога ја желим да чујем сва мишљења у нади да ћу нешто научити.
 
Па прочитај целу песму, више пута, па ћеш видети да јој нешто недостаје у поређењу са осталим јуначким песмама. Онда се питање само намеће, зашто? Даље, зашто је песник узео баш Лазара и Вука, могао је то лакше приписати Стевану и Ђурђу. Како се није појавила у другом облику, него у клеветничком? Значи одговор на клевету да је Вук био издајица. И најглавније, Љуба је тумачи буквално, и ако је пуна митских бића и радњи. И ти на основу свега тога постављаш такво питање. И поред свега тога ја желим да чујем сва мишљења у нади да ћу нешто научити.

I ko je spjevao tu pjesmu?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top