Tebi...

Uzmi me kad poželiš, snovima krašću želje ti skrivene

Ljubav moja u meni za tebe, glasna i čudesna,
ljubav potrebna i željena, spremna i odrešita,

Ti

Danas sam čuo tvoj glas u vjetru
I okrenuh se kako bih ti vidio lice;
Toplina vjetra pomilovala me
Dok sam stajao šutke na mjestu.

Danas sam osjetio tvoj dodir u zrakama sunca
Kako su toplinom ispunjavali nebo;
Zatvorih oči i posegnuh rukama kako bih te zagrlio
A moja duša odletjela je visoko u plavetnilo neba

Vidio sam tvoje oči u staklu prozora
Dok sam gledao kako kiša pada;
Činilo se kao da kad svaka kap kiše dotakne tlo
Tiho šapne tvoje ime

Danas sam te držao blizu,u mom srcu
Osjećao sam se potpun;
Možda si umrla....ali nisi otišla
Uvijek ćeš biti dio mene.

Dokle god sunce će sjati....
Vjetar puhati.......
Kiša padati.......
Živjet ćeš u meni vječno
Jer to je jedino što moje srce zna

Noćas, s' osmehom, pomislih, eto!
Neko je vredan srce da mu daš!
Al' srce moje izgore s' tugom,
I ništa od njega ne ostade, baš!

Ako miriše moja čežnja
na lipe,tek procvale,
mogla bih sunce
zakriliti šumom;
i ako se nemir moj
ogleda u reči
bila bih velika
kao Dunav od Švarcvalda...
Mogla bih biti zaljubljena
kao kakva pastirica mlada
ili orkan koji kidiše i ruši
i nove oblike od kamena stvara...
jer svakog dana mi se čini
kako priroda mi u duši
nekih novih lepota vrata otvara...
I.Uskokovic

To je glupost
kaze pamet
To je sto jeste
Kaze ljubav

To je nesreca
Kaze proracunatost
To je samo bol
Kaze srah
To je bezbriznost
Kaze razboritost
To je sto jeste
Kaze ljubav

To je smesno
Kaze ponos
To je lakomislenost
Kaze opreznost
To je nemoguce
Kaze iskustvo
To je sto jeste
Kaze ljubav

ERIH FRID - STA JE TO

Umorno sunce zalazi za oblake
i boji nebo u najlepse boje
Posmatram prizor i gledam neke oci,
A tako bih voleo da su tvoje.
I ona je sada tu,
cuva me i voli
i na mojim usnama ostavlja svoj trag,
ali ne zna da svaki njen zagrljaj
duboko u dusi stvara mi boli
i ne zna da jos uvek si mi samo ti draga.
Oh,kako bih voleo da sam ptica
da dohvatim sunce,pa neka me sprzi,
kad me samo tvoja ljubav u zivotu drzi,
a kad tebe nema
nestajem i ja...

Mnoštvo ptica i zamasi krila
Odjekuju šumom nehaja
U ranom jutru na stijenama
Iznad plavog jezera
Gdje sive sjene polagano plove.

U tvojim plavim očima, ti bezbrižno dijete,
Danas sam vidio puno malih divljih želja,
Nestrpljivih poput velikog jutra.

Carl Sandburg

Dozvoli mi,
da ukradem malo slasti sa tvojih usana.
Dozvoli mi,
da izrekenem zelju, koja mi razdire srce.
Dozvoli mi,
da priznam ljubav, koju cuvam za tebe.

Odakle meni u dzepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamencica
Koje si bacala iza sebe
Govoreci da ces tako lakse naci
U povratku put do kuce
A vrapci ih nece pojesti

Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledas
Kako opada lisce
Kada si volela da gazis po njemu

Odakle meni u kutiji od sibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna

Odakle meni snovi puni tvojih reci
I gomile recenica
Koje ti pricas samo meni

Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolazis ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kazem
Ja te volim
Samo zbog toga sto znam da znas
A meni je tesko da te reci izgovorim

Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaze mi samo jedno cao
Koje znaci i volim te
I drago mi je sto si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je sto si bas ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali ciji je svaki pokret
Cija je svaka rec pesma
Odakle meni ti?

Matija Bećković

- Reci kako me volis.
- Hocu.
- Reci.
- Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u sesiru.I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavas .I kad radis povijena. Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis.

I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama.U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste.

- A leti kako me volis?
- Kao srz leta , zna se.

- A da li me volis u jesenje dane.
- Cak i onda kad gubis kisobrane.

- A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.

Lirski razgovor - Konstantin Galcinjski

Kad bi čovjek mogao reći ono što voli,
kad bi čovjek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koje se ne zove slava, sreća ili ambicija,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi."....L.Kernuda

....Da li ćemo prepoznati ko je kiša?
Kiša ljubavnih noći koja na časak zaglušuje strah
Možda je naš život jedna ljubavna noć s nebom
Bestelesna žudnja koja iskoračuje van dodira
Preobražavajući nas u dve beskonačne osamljenosti."

NE MOGU, JA VIŠE NE MOGU NI SUZU PUSTITI, ŠTO MI TO RADIŠ???
BOŽEEEE SNAGE MI DAJ ... BAR DA TE MOGU MRZETI ...

.."ljubav potrebna i željena, spremna i odrešita,
besmrtna ljubav zagledana u tvoje zvezdano biće,
ljubav jednom ili nikada, ljubav nastanjena u tebi,
ljubav što obuhvata duboke misli u nama
i koja nas čednim prostranstvima duše rađa,..."

http://2.***************/--t3hFJl2VCM/Tvy1n6Z8FuI/AAAAAAAAHiY/Pb2sptHWWVw/s1600/romantic-couple.jpg

"Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...

Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...

I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...

I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...

I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...

"Zauvek?", pitala je uplašeno...

O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...

Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?

Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?

I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...

I zaplakaćeš, istog časa...
D.B.