Mitternachtsträumer
Veoma poznat
- Poruka
- 12.064
Preporuka Ministarstva ekonomije neće zaživeti
Vrhovni sud protiv zamrzavanja radnih sporova
Autor: V. Z. Cvijić - D. Nišavić | Foto:s. trifunović | 23.03.2009. - 08:00
Vrhovni sud protiv zamrzavanja radnih sporova
BEOGRAD - Vrhovni sud Srbije i okružni sudovi neće postupiti po preporuci Ministarstva ekonomije da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa, saznaje „Blic” u pravosuđu.
Sporovi koje su povele hiljade radnika nezadovoljnih privatizacijom svojih firmi, biće, dakle, nastavljeni, a o naplati će sudovi odlučivati u redovnoj proceduri uprkos inicijativi Ministarstva ekonomije.
- Taj dopis Ministarstva ekonomije zaista je stigao u Vrhovni sud i o tome su samo obavešteni predsednici okružnih sudova, ali nikako ne da bi postupili po njemu. Uskoro će biti prosleđen zajednički stav predsednika okružnih sudova i predsednice Vrhovnog suda da je takav dopis pritisak na sud i da niko nema pravo da daje sudovima uputstvo kako da postupaju u bilo kojoj pravnoj materiji. Poruka sudstva biće jasna - da to ne sme više nikad da se ponovi - kaže izvor „Blica” blizak vrhu pravosuđa.
Ministarstvo ekonomije je u svom dopisu preporučilo da radnici koji su dobili sporove zbog neisplaćenih zarada i drugih dugovanja u preduzećima neće moći da računaju da će im u ovoj godini biti isplaćen novac. Dopis Ministarstva ekonomije, datiran na 16. mart, a koji je potpisao Nebojša Ćirić, državni sekretar, odnosi se na preduzeća koja su privatizovana, odnosno koja tek treba da se prodaju. Drugim rečima, ne odnose se na prava radnika iz državnih firmi.
Pred sudovima u Srbiji vode se brojni postupci utvrđivanja obaveza poslodavaca a na ime zaostalih plata, kao i za razlike u ceni rada. Međutim, preciznog podatka koliki je taj broj nema.
U preduzećima koja su do sada privatizovana radi 90.000 radnika, a u toku je privatizacija firmi sa još 16.000 zaposlenih.
- Iznosi su veliki jer su potraživanja iz devedesetih godina, a osim glavnice, obuhvataju i kamatu. Jedan od najdrastičnijih primera je Fabrika vagona Kraljevo koja upošljava 2.000 radnika, a oko 200 bivših zaposlenih traži da im se isplate zaostale plate iz devedesetih. Sada imamo situaciju da jednom uspešnom preduzeću koje ostvaruje izvoz od 500.000 dolara od prodaje vagona preti zatvaranje jer bivši radnici hoće da zaplene i prodaju mašine - objašnjava za „Blic” Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, motivaciju za pokretanje ove inicijative, dodajući da Fabrika vagona Kraljevo nije usamljen slučaj, već da je slična situacija i u IHP Prahovo, kao i u brojnim firmama širom Srbije.
Kada je Ministarstvo ekonomije uočilo problem, sastavilo je dopis koje je upućen Ministarstvu pravde, a ono ga je potom uputilo Vrhovnom sudu Srbije.
- Procedura je poštovana. Dopis je donet u skladu sa zakonima i to sa Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o privatizaciji. On nije obavezujući, već je samo preporuka sudovima da razmotre mogućnost da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima zamrznu određene predmete. Ovaj dopis ne tera sudove da rade protiv zakona, ali se mora imati u vidu da trenutno postoji viša sila, a to je ekonomska kriza, kao i da je ova inicijativa privremena. Cilj nam je da sačuvamo radna mesta - naglašava Nebojša Ćirić.
Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, objašnjava za „Blic” da je ovo Ministarstvo poštovalo obaveze iz Ustava i zakona i prosledilo dopis Vrhovnom sudu.
- Ministarstvo pravde je originalan dopis prosledilo Vrhovnom sud, ne dodajući ništa, jer na to nema pravo. Praktično, Ministarstvo pravde u ovakvim stvarima ima ulogu pošte. Vrhovni sud će odlučiti o ovom i svim drugim dopisima. Niti jedan dopis ne sme, niti može da utiče na odluke suda, a sudovi znaju da su nezavisni u svom postupanju. Ministarstvo pravde nastaviće da ispunjava svoju na Ustavu i zakonu zasnovanu obavezu da obavlja koordinaciju između državnih organa i obaveštava ih o svim problemima - kaže Homen.
On je istakao da je Ustav garantuje nezavisnost sudstva i da je dužnost Ministarstva pravde da to štiti.
- Nezavisnost sudstva je detaljno garantovana u setu pravosudnih zakona koje je uradilo Ministarstvo pravde i koji su usvojeni u decembru. Ti zakoni su urađeni po preporukama Evropske unije i Saveta Evrope. Ustavom i zakonima je propisana saradnja između državnih organa. Ministarstvo ekonomije je prosledilo obaveštenje Ministarstvu pravde koje ga je, kao i slučaju više stotina dopisa, prosledilo nadležnom organu, Vrhovnom sudu na razmatranje - zaključuje Homen.
Blic
------------------------------------
Juče nas je Tihi sve pomalo potresao (još jednom) kataklizmičnom temom, ovaj put o neslobodnom sudstvu.
Željno iščekujem komentar hvale nezavisnosti našeg sudstva
Vrhovni sud protiv zamrzavanja radnih sporova
Autor: V. Z. Cvijić - D. Nišavić | Foto:s. trifunović | 23.03.2009. - 08:00
Vrhovni sud protiv zamrzavanja radnih sporova
BEOGRAD - Vrhovni sud Srbije i okružni sudovi neće postupiti po preporuci Ministarstva ekonomije da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa, saznaje „Blic” u pravosuđu.
Sporovi koje su povele hiljade radnika nezadovoljnih privatizacijom svojih firmi, biće, dakle, nastavljeni, a o naplati će sudovi odlučivati u redovnoj proceduri uprkos inicijativi Ministarstva ekonomije.
- Taj dopis Ministarstva ekonomije zaista je stigao u Vrhovni sud i o tome su samo obavešteni predsednici okružnih sudova, ali nikako ne da bi postupili po njemu. Uskoro će biti prosleđen zajednički stav predsednika okružnih sudova i predsednice Vrhovnog suda da je takav dopis pritisak na sud i da niko nema pravo da daje sudovima uputstvo kako da postupaju u bilo kojoj pravnoj materiji. Poruka sudstva biće jasna - da to ne sme više nikad da se ponovi - kaže izvor „Blica” blizak vrhu pravosuđa.
Ministarstvo ekonomije je u svom dopisu preporučilo da radnici koji su dobili sporove zbog neisplaćenih zarada i drugih dugovanja u preduzećima neće moći da računaju da će im u ovoj godini biti isplaćen novac. Dopis Ministarstva ekonomije, datiran na 16. mart, a koji je potpisao Nebojša Ćirić, državni sekretar, odnosi se na preduzeća koja su privatizovana, odnosno koja tek treba da se prodaju. Drugim rečima, ne odnose se na prava radnika iz državnih firmi.
Pred sudovima u Srbiji vode se brojni postupci utvrđivanja obaveza poslodavaca a na ime zaostalih plata, kao i za razlike u ceni rada. Međutim, preciznog podatka koliki je taj broj nema.
U preduzećima koja su do sada privatizovana radi 90.000 radnika, a u toku je privatizacija firmi sa još 16.000 zaposlenih.
- Iznosi su veliki jer su potraživanja iz devedesetih godina, a osim glavnice, obuhvataju i kamatu. Jedan od najdrastičnijih primera je Fabrika vagona Kraljevo koja upošljava 2.000 radnika, a oko 200 bivših zaposlenih traži da im se isplate zaostale plate iz devedesetih. Sada imamo situaciju da jednom uspešnom preduzeću koje ostvaruje izvoz od 500.000 dolara od prodaje vagona preti zatvaranje jer bivši radnici hoće da zaplene i prodaju mašine - objašnjava za „Blic” Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, motivaciju za pokretanje ove inicijative, dodajući da Fabrika vagona Kraljevo nije usamljen slučaj, već da je slična situacija i u IHP Prahovo, kao i u brojnim firmama širom Srbije.
Kada je Ministarstvo ekonomije uočilo problem, sastavilo je dopis koje je upućen Ministarstvu pravde, a ono ga je potom uputilo Vrhovnom sudu Srbije.
- Procedura je poštovana. Dopis je donet u skladu sa zakonima i to sa Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o privatizaciji. On nije obavezujući, već je samo preporuka sudovima da razmotre mogućnost da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima zamrznu određene predmete. Ovaj dopis ne tera sudove da rade protiv zakona, ali se mora imati u vidu da trenutno postoji viša sila, a to je ekonomska kriza, kao i da je ova inicijativa privremena. Cilj nam je da sačuvamo radna mesta - naglašava Nebojša Ćirić.
Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, objašnjava za „Blic” da je ovo Ministarstvo poštovalo obaveze iz Ustava i zakona i prosledilo dopis Vrhovnom sudu.
- Ministarstvo pravde je originalan dopis prosledilo Vrhovnom sud, ne dodajući ništa, jer na to nema pravo. Praktično, Ministarstvo pravde u ovakvim stvarima ima ulogu pošte. Vrhovni sud će odlučiti o ovom i svim drugim dopisima. Niti jedan dopis ne sme, niti može da utiče na odluke suda, a sudovi znaju da su nezavisni u svom postupanju. Ministarstvo pravde nastaviće da ispunjava svoju na Ustavu i zakonu zasnovanu obavezu da obavlja koordinaciju između državnih organa i obaveštava ih o svim problemima - kaže Homen.
On je istakao da je Ustav garantuje nezavisnost sudstva i da je dužnost Ministarstva pravde da to štiti.
- Nezavisnost sudstva je detaljno garantovana u setu pravosudnih zakona koje je uradilo Ministarstvo pravde i koji su usvojeni u decembru. Ti zakoni su urađeni po preporukama Evropske unije i Saveta Evrope. Ustavom i zakonima je propisana saradnja između državnih organa. Ministarstvo ekonomije je prosledilo obaveštenje Ministarstvu pravde koje ga je, kao i slučaju više stotina dopisa, prosledilo nadležnom organu, Vrhovnom sudu na razmatranje - zaključuje Homen.
Blic
------------------------------------
Juče nas je Tihi sve pomalo potresao (još jednom) kataklizmičnom temom, ovaj put o neslobodnom sudstvu.
Željno iščekujem komentar hvale nezavisnosti našeg sudstva
