LJUBAV;primeri i tekstovi

Despot Stefan Lazarević
Slovo ljubve

Stefan despot,
najslađemu i najljubaznijemu,
i od srca moga nerazdvojnome,
i mnogo, dvostruko željenome,
i u premudrosti obilnome,
carstva mojega iskrenome,
(ime rekavši),
u Gospodu ljubazan celiv,
ujedno i milosti naše,
neoskudno darovanje.

Leto i proleće Gospod sazda,
kao što i psalmopevac reče,
i u njima krasote mnoge:
pticama brzo, veselja brzo preletanje,
i gorama vrhove,
i lugovima prostranstva,
i poljima širine;
i vazduha tananog
divnim nekim talasima brujanje:
i zemaljske daronose
od mirisnih cvetova, i travnosne;
ali i same čovekove prirode
obnavljanje i veselost
dostojno ko da iskaže?

Ovo sve, ipak,
i druga čudna dela Božja,
koja ni oštrovidni um
sagledati ne može,
ljubav prevazilazi.
I nije čudo,
jer Bog je ljubav,
kao što reče Jovan sin gromov.

Varanje nikakvo u ljubavi mesta nema.
Jer Kain, ljubavi tuđ, Avelju reče:
"Iziđimo u polje".

Oštro nekako i bistrotečno
ljubavi je delo,
vrlinu svaku prevazilazi.

Ljubav David lepo ukrašava,
rekavši: "Kao miro na glavu,
što silazi na bradu Aronovu,
i kao rosa aermonska,
što na gore silazi Sionske".

Uzljubite ljubav,
mladići i devojke,
za ljubav prikladni;
ali pravo i nezazorno,
da mladićstvo i devstvo ne povredite,
kojim se priroda naša
Božanskoj prisajedinjuje,
da Božanstvo ne uznegoduje.
Jer apostol reče:
"Duha Svetoga Božjega ne rastužujte,
Kojim se zapečatiste
javno u krštenju".

Bejasmo zajedno i jedan drugom blizu,
bilo telom ili duhom,
no da li gore, da li reke
razdvojiše nas,
David da reče: "Gore Gelvujske,
da ne siđe na vas ni dažd, ni rosa,
jer ne sačuvaste Saula,
ni Jonatana"!
O bezloblja Davidova,
čujte, carevi, čujte!
Saula li oplakuješ, nađeni?
Jer nađoh, reče Bog,
čoveka po srcu mome.

Vetrovi da se s rekama sukobe,
i da isuše,
kao za Mojsija more,
kao za Isusa sudije,
ćivota radi Jordan.

Eda bi se opet sastavili,
i videli se opet,
ljubavlju se opet sjedinili
u samom Hristu Bogu našem,
Kome slava sa Ocem
i sa Svetim Duhom
u beskrajne vekove,
AMIN.

+

SESTRA VEZE


Jarko sunce, povrati mi ovce
dok navezem zlato uz rukave,
sjutra će mi bratac u vojnike;
pitaće ga svi redom jarani:
„Oj, boga ti, Kosoriću Pavle,
ala si se skoro oženio,
ali imaš seku za udaju
te ti veze zlato uz rukave?“
„Oj, boga mi, svi redom junaci,
ja se nisam skoro oženio,
već ja imam seku za udaju,
te mi veze zlato uz rukave.“

Monahinja Jefimija
Pohvala knezu Lazaru


U krasotama ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje
o novi mučeniče kneže Lazare,
i krepka ruka Gospodnja među svom zemaljskom gospodom
krepkog i slavnog pokaza te.
Gospodstvovao si zemljom otačastva ti
i u svim dobrotama uzveselio si uručene ti hrišćane
i mužastvenim srcem i željom pobožnosti
izašao si na zmiju
i neprijatelja božanstvenih crkava,
rasudivši da je neistrpljivo za srce tvoje
da gleda hrišćane otačastva ti
ovladane Izmailćanima,
ne bi li kako ovo postigao:
da ostaviš propadljivu visotu zemaljskog gospodstva
i da se obagriš krvlju svojom
i sjediniš sa vojnicima nebeskoga cara.
I tako dve želje postigao jesi:
i ZMIJU ubio jesi
i mučenja venac primio jesi od Boga.
Sada ne predaj zaboravu voljena ti čeda
koja si sirota ostavio prelaskom TVOJIM,
jer otkako si ti u nebeskom veselju večnom,
mnoge skrbi i bolezni obuzeše voljena ti čeda
i u mnogim skrbima život provode,
pošto su ovladani Izmailćanima.
I svima nam je potrebna pomoć tvoja,
te se molimo moli se zajedničkom Vladiki
za voljena ti čeda
i za sve koji im s ljubavlju i verom služe.
Tugom su mnogom združena voljena ti čeda,
jer oni što jedoše hleb njihov podigoše na njih bunu veliku
i tvoja dobra u zaborav staviše,
o mučeniče.
No ako siNo ako si i prešao iz života ovoga,
skrbi i bolezni čeda svojih znaš
i kao mučenik slobodu imaš pred Gospodom,
prekloni kolena pred Vladikom koji te venčao,
moli da mnogoletni u dobru život
voljena ti čeda provode bogougodno,
moli da pravoslavna vera hrišćanska
neoskudno stoji u otačastvu ti,
moli pobeditelja Boga
da pobedu podari voljenim ti čedima,
knezu Stefanu i Vuku,
za nevidljive i vidljive neprijatelje,
jer ako pomoć primimo s Bogom,
tebi ćemo pohvalu i blagodarenje dati.
Saberi zbor svojih sabesednika, svetih mučenika,
i sa svima se pomoli proslavitelju ti Bogu,
izvesti Georgija,
pokreni Dimitrija,
ubedi Teodore,
uzmi Merkurija i Prokopija
i četrdeset sevastijskih mučenika ne ostavi,
u čijem mučeništvu vojuju čeda tvoja voljena,
knez Stefan i Vuk,
moli da im se poda od Boga pomoć,
dođi, dakle, U pomoć našu, ma gde da si.
Na moja mala prinošenja pogledaj
i u mnoga ih uračunaj,
jer tebi ne prinesoh pohvalu kako priliči,
već koliko je moguće malome mi razumu,
pa zato i male nagrade čekam.
No nisi tako ti, o mili moj gospodine i sveti mučeniče,
bio malodaran u propadljivom i malovečnom,
koliko više u neprolaznom i velikom,
što primio jesi od Boga,
jer telesno stranu mene u tuđini
ishranjivao jesi izobilno,
te sada te molim oboje:
da me ishraniš
i da utišaš buru ljutu duše i tela mojega.
Jefimija usrdno prinosi ovo tebi sveti.

NAJLJEPŠI MIRIS


O djevojko dušo moja!
Čim mirišu njedra tvoja;
Ili dunjom il nerančom,
Ili smiljem il bosiljem?

Oj Boga mi, mlad junače,
Moja njedra ne mirišu,
Niti dunjom nit nerančom,
Niti smiljem nit bosiljem;
Nego dušom djevojačkom.

PAUN PASE


Paun pase, trava raste,
gora zeleni,
i gora se s listom sasta,
a ja nemam s kim;
imam dragog na daleko,
u tuđoj zemlji,
pa mu jadna poručujem:
„Dođi, dragane!
U bašti mi zumbul cvati,
ja ga ne berem,
na zumbulu bulbul peva,
ja ga ne čujem!“

„Ne mogu ti, draga, doći
još za godinu.
Pusti puti zatvoreni
od Rumelije;
Skender-beg ih zatvorio,
hoće da robi!
Tuga mori, paša robi,
tuga golema!“


bulbul – slavuj
Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska

KAD SVATOVI DOĐU


L`jepo ti je niz polje gladati
žutu dunju među listovima
kano Maru među djeverima;
Mari djever riječ govoraše:
„O snašice, pitoma ružice!
Al si rasla na bor gledajući,
al mojega brata čekajući?“
Mara njemu riječ govoraše:
„O djevere, zlaćani prstene!
Nisam rasla bora gledajući,
ni tvojega brata čekajući,
no sam ćerca jedina u majke,
pak me majka l`jepo njegovala
šerbet jela, šerbet-vodu pila,
šećerli se vodom umivala,
tvome bratu ugojila lice.“

šerbet – medovina
šećerli – zaslađena

VELIKA TUGA

Čarna goro puna ti si lada,
Serdce moje puno ti si jada;
Gledajući prema sebi draga,
Gledajući, al' ga ne ljubeći.

Hans Kristijan Andersen

Devojcica sa sibicama


Bilo je strahovito hladno.Padao je sneg,spustalo se vece.Bilo je to
poslednje vece u godini,vece uoci Nove Godine.Po toj hladnoci u
mraku,isla je siromasna devojcica gologlava i bosonoga.Ona je doduse imala papuce,kada je posla od kuce,ali sta bi joj pomoglo!Papuce su joj bile vrlo velike,ranije ih je nosila njena majka.Mala ih je izgubila kada je pozurila preko ulice da izbegne kolima koja su besno jurila.Jednu papucu nije mogla da nadje,a drugu zgrabi neki decak,koji rece da ce je uotrebiti kao kolevku kad bude imao dece.
Tako ide devojcica bosih nozica,crvenih i modrih od zime.U nekoj staroj kecelji nosila je puno sumpornih zizica, a jedan svezanj drzala je u ruci.Niko ih celog dana nije kupio od nje,niko joj nije dao ni grosa.Gladna i prozebla isla je potistena,jadnica mala.Pahuljice su padale na njenu dugu plavu kosu, koja joj se tako lepo kovrdzala na potiljku.
Svi prozori bili su osvetljeni I cela ulica mirisala je na guscije pecenje.Ta bilo je vece uoci Nove Godine.
Tamo, u uglu izmedju dve kuce, jedna se izbocila malo vise prema ulici od druge devojcica sede I skupi se.Nozice je podvukla poda se,ali joj je bilo jos hladnije,a kuci nije mogla da ide jer nije prodala ni jedan jedini sveznjic zizica,nije dobila ni grosa pa bi je otac tukao.A I kod kuce je bilo hladno,jedva su imali krov nad glavom,vetar je duvao sa svih strana,mada su one najvece pukotine zacepili slamom I krpama.Rucice su joj bile gotovo ucocene od zime.Ah,jedna zizica bi joj dobro cinila.Kad bi smela samo da izvuce jednu,da je kresne o zid I da zagreje prste.Izvuce jednu,vrc!.Kako je buknula,kako jeplamsala.Bio je to topao,jasan plamen kao sveca.Bila je to cudesna sveca:devojcici se ucini da sedi pored velike gvozdene peci,sa sjajnim mesinganim kuglama I mesenganim postoljem.Vatra je gorela tako lepo I prijatno grejala.Ali sta to bi?Kada je vec bila ispruzila noge da I njih ogreje ,plamen se ugasi ,pec nestade,sedela je sa izgorelim drvencetom zizice u ruci.
Kresnu drugu,ona sine jos svetlije,I svetlost obasja zid.Ovaj postade proziran kao veo.Videla je sobu:sto postavljen,prekriven velikim belim stolnjakom,a na njemu skupoceni porcelan;pecena guska punjena jabukama I sljivama divno se pusila.I sto je bilo lepse guska skoci s cinije I stane gegati po podu sa viljuskom I nozem u ledjima,isla je pravo prema sirotoj devojcici.Tada se ugasi zizica I ostade samo hladni debeli zid.
Ona zapali jos jednu zizicu,I sad se nadje pod prekrasnom jelkom jos vecom I bogatijom od one koju je videla nedavno kroz staklena vrata kod bogatog trgovca.Hiljade sveca gorelo je na zelenim granaama I sarene slike kao one kojima ukrsavaju izloge gledale su u njuMala pruzi obe rukei zizica se ugasi.Svecice na jelki stadose se penjati sve vise I vise,I one vide da su to jasne zvezde.Jedna od njih pade I ostavi dug svetao trag na nebu.
-Sad neko umire!-rece mala,jer joj je tako kazala baka,baka koja ju je jedina volela,ali sad je I ona bila mrtva.
Devojcica opet kresnu jednu zizicu o zidko nje sinu,a u tom sjaju stajala je baka,sjajna I blistava,blaga I dobra.
Bako viknu mala.Povedime sa sobom!Znam d aces nestati kad zizica izgori,kao sto su nestali I topla pec I pecena guska,I divna jelka!
I devojcica brzo zapali ceo svezanj zizica;htela je sto duze da zadrzi baku.Zizice su plamsale takvim sjajem,da je bilo svetlije nego usred bela dana.Baka nikad ranije nije bila tako lepa,tako velika ona dize devojcicu u narucje I polete u sjaj I radost visoko,visoko!Vise nije bilo ni hladnoce,ni gladi ,ni straha.
Ali u hladnu zoru,u uglu kraj kuce ,sedela je devojcica rumenih obraza sa osmehom na usnama.Bila je mrtva.Smrzla se od poslednje noci stare godine.Novogodisnja zora javi se nad malim telom devojcice,koja je cvrsto drzala svezanj izgorelih zizica.Htela je da se ogreje,govorili su.Niko ne zna sta je sve lepo videla I u kakav je sjaj usla sa svojom bakom da se raduje Novoj Godini.

pa nije zalost dobra

znas da se kaze da se izbegava odlazak na sahrane sem za najblize

nema koristi od zaljenja

mislim mogli bi da zalimo stalno,al smo korisniji kad se okrenemo lepim stvarima

Devojcica sa sibicama

Necu vise, obecavam!

PEGAZ kakva je to ljubav prema idolima

mislim na one ikone ne vidim u tome ljubav

em Bogu su odvratni idoli ...

Ikone prikazuju istorijske dogadjaje., bas kao sto fotografije prikazuju Carlsa Rasela kako proucava Sveto Pismo Ta fotografija (koja je vestacka ikona nastala putem bombardovanja srebra fotonima) predstavlja svedocanstvo o istorijskoj utemeljenosti licnosti. Kao i slika umrlog roditelja u novcaniku - ne volis sliku, nego se slikom podsecas. Tada nisu imali foto-aparate, pa su pravili crtez

ONO STO JE SVETO PISMO ZA USI, TO JE IKONA ZA OCI!

Zadovoljna?

PRESVETOJ BOGORODICI


RODJENJE TVOJE PRESVETA DJEVO
DONESE NAMA SPAS,
RODILA TI SI BOZIJEG SINA,
HRISTA, SPASA SVIJU NAS.
BLAGOSLOVENA TI SI BOGORODICE DIVNA,
RADOST SI NASA, UTEHA SILNA,
SUNCE SI SJAJNO, LEPOTA UMILNA.
PRESVETLA, SLAVNA VLADICICE
SVETLI NA NAS TVOJE LICE,
LJUBAV TVOJA I BLAGOST
PRELIVA NASE SRCE.
BUDI UVEK NASA ZASTITA I RADOST.
********************************

LESTIJANSKOJ BOGORODICI
(ikona Bogorodice u manastiru Lesje, Srbija)


LESTIJANSKA, SLAVNA
BOGORODICE,
DOK GLEDAM TEBE,
SVETLI MI LICE,

SVETLI MI LICE
SVETLOSCU TVOJOM,
TEBI SE MOLIM
SVOM DUSOM SVOJOM:

POKROVOM TVOJIM
POKRIJ NAS,
DUSAMA RANJENIM
PODARI SPAS,

PODARI SPAS,
ISCELI BOLI
SVAKOME KO SE
TEBI POMOLI!
*******************************
POVODOM 30 GODINA SRPSKE CRKVE U JOHANNESBURG-U


Na dalekom kontinentu
na dan Svetog Tome
Pravoslavna Crkva
postojanje svoje slavi.
SLAVA TI HRISTE,
LJUBAVI
I SUNCE NEZALAZNO!


Sluzba se sluzi
u slavu Oca, Sina i Svetoga Duha,
u slavu i molitvu Bogorodici
i svim Svetima.
SLAVA TI HRISTE,
RADOSTI APOSTOLA,
POHVALO MONAHA!


Pravoslavljem i miloscu
krste se deca i ljudi,
Krsna Slava u domu
smisao zivota budi.
SLAVA TI HRISTE,
PUTOKAZU
I ZIVOTE VECNI!


SLAVA TI HRISTE,
PESMO NAJLEPSA,
ISTINO JEDINA!


SLAVA TI HRISTE!
****************************

OTAC AMVROSIJE



NA PLANINI GOLIJI
-MANASTIR KOVILJE,
A U NJEMU BUDE
OTAC AMVROSIJE.
SAV MOLITVI DIVNOJ,
BOGU I CRKVI PREDAN,
TAKO MU TECE U RADU
SVAKI GOSPODNJI DAN.
A LJUBAV SVESILNA
U NJEMU OBITAVA,
TA LJUBAV UMILNA
DA SVE STO DISE –SPAJA.
TAKO U MANASTIRU IMA
GAVRANA, PAPAGAJA,
VUKOVA I GOLUBOVA
ORLA I SOKOLA.
DIVNO JE OTICI TAMO
U IVANJICKI KRAJ
TAMO SE SVAKOM OTKRIJE
NEBESKI I ZEMALJSKI RAJ!
I ZATO PODJIMO K‘ OCU
MONAHU AMVROSIJU
NJEGOVE RECI I MOLITVE
U NAMA VERU DA POSIJU!

**********************************

SVETIM VRACIMA KOZMI I DAMJANU


MNOGIM STE LJUDIMA LEKA PRUZILI,
SRCEM I DUSOM HRISTA LJUBILI,
HRISTA LJUBILI, BOGA SLAVILI,
I PRESVETOJ MAJCI SVAGDA SE MOLILI!
MNOGI VERNICI SLAVE VAS;
VERA JAKA NAMA JE SPAS;
VERA, STO VI JE IMASTE SVAGDA;
UZ VERU IDU LJUBAV I NADA.
ZATO VAS MOLIM, LEKARI DIVNI,
NEK MI SE SMILUJE GOSPOD SVESILNI,
NEK MI SE SMILUJE, NEK MI VAS POSALJE,
KROZ VAS DA VRATIM SVOJE ZDRAVLJE!
VERUJEM U BOGA, VERUJEM U VAS!
U MOLITVI USRDNOJ -ZNAM- NACI CU SPAS!
I SLAVICU VASE IME DOKLE GOD POSTOJIM!
SVETI VRACI, BUDITE, VI LEKARI MOJI!

**************************************


ZEDJ


DUSA MOJA
ZEDNA JE TEBE,
GOSPODE BLAGI
-NEPRESUSNI
IZVORU
MOJE VERE!
-DAJ MI,
DA VECNO
OSTANE TAKO!

SRCE MOJE
ZEDNO JE TEBE,
GOSPODE BLAGI
-NEPRESUSNI
IZVORU
MOJE LJUBAVI!
-DAJ MI,
DA VECNO
OSTANE TAKO!

UM MOJ
ZEDAN JE TEBE,
GOSPODE BLAGI
-NEPRESUSNI
IZVORU
MOJE NADE!
-DAJ MI,
DA VECNO
OSTANE TAKO!
--------------------------------------
PLAC



KORACAM ULICOM PRAZNOM
DOK SRCE MI OBRUC STEZE
STIZEM DO SRUSENE CRKVE,
SUZE MI NIZ LICE BEZE.
TO BESE CRKVA USPENJA,
PRELEPA,
SAD JE SAMO RUSEVINA.
PLACU NAD NJOM NEBO, ZEMLJA.
NA RAZVALJENIM VRATIMA
IKONA TUZNO SVEDOCI
STRADANJE CRKVE HRISTOVE
STO VERU I RADOST TOCI.
UNUTAR ZIDINA CUJEM
FRESAKA UZDAHE I PLAC,
NA KROVU OSTECENOM –KRST,
NAMA RADOST, NEKOME -MAC.
CELIVAM IKONU SPASA,
POGLED UPREH U VISINE.
DUGO CE SRCE DA PAMTI:
–PLAC NA PRAGU RUSEVINE.
--------------------------------------

@sale@:

OTAC AMVROSIJE



NA PLANINI GOLIJI
-MANASTIR KOVILJE,
A U NJEMU BUDE
OTAC AMVROSIJE.
SAV MOLITVI DIVNOJ,
BOGU I CRKVI PREDAN,
TAKO MU TECE U RADU
SVAKI GOSPODNJI DAN.
A LJUBAV SVESILNA
U NJEMU OBITAVA,
TA LJUBAV UMILNA
DA SVE STO DISE –SPAJA.
TAKO U MANASTIRU IMA
GAVRANA, PAPAGAJA,
VUKOVA I GOLUBOVA
ORLA I SOKOLA.
DIVNO JE OTICI TAMO
U IVANJICKI KRAJ
TAMO SE SVAKOM OTKRIJE
NEBESKI I ZEMALJSKI RAJ!
I ZATO PODJIMO K‘ OCU
MONAHU AMVROSIJU
NJEGOVE RECI I MOLITVE
U NAMA VERU DA POSIJU!

Kliknite za proširenje...

Otac Amvrosije, moj duhovni brat i otac, JEDAN JE OD NAJVECIH (MLADIH) DUHOVNIKA SPC

Pa, evo, da metemo i ovde himnu ljubavi:

1. Ako jezike čovječije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda kao zvono koje ječi, ili komval koji zveči.
2. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nema, ništa sam.
3. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
4. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se.
5. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,
6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
7. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.
8. Ljubav nikada ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
9. Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo;
10. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.
11. Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah; a kada sam postao čovjek, odbacio sam što je djetinjsko.
12. Jer sad vidimo, kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice, sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.
13. A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje, ali od njih najveća je ljubav.

Apostol Pavle, 1. Korinćanima 13.

onisifor:

Pa, evo, da metemo i ovde himnu ljubavi:

1. Ako jezike čovječije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda kao zvono koje ječi, ili komval koji zveči.
2. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nema, ništa sam.
3. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
4. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se.
5. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,
6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
7. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.
8. Ljubav nikada ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
9. Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo;
10. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.
11. Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah; a kada sam postao čovjek, odbacio sam što je djetinjsko.
12. Jer sad vidimo, kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice, sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.
13. A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje, ali od njih najveća je ljubav.

Apostol Pavle, 1. Korinćanima 13.

Kliknite za proširenje...

Evo je na prvoj strani ove teme

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=9254191&postcount=9

ali ne smeta i da bude na SVAKOJ strani

P E G A Z:

Evo je na prvoj strani ove teme

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=9254191&postcount=9

ali ne smeta i da bude na SVAKOJ strani

Kliknite za proširenje...

Ups, nisam video, izvinjavam se.

Ovu pesmicu sam postavio na "religiji i umetnosti", ali mi se toliko sviđa, pa ću i ovde:

"O, Ljubavi, koja me nećeš napustiti,
svoju umornu dušu u Tebi odmaram.
Život koji imam Tebi ću vratiti.
Obiljem Tvojim hoću da se napajam,
na moru Tvome uvek da nastavam".

George Matheson

"Ne volim te zbog onoga što jesi, već zbog onoga što sam ja kad sam pored tebe." Gabrijel Markes