EU PRETI DA ĆE SE POVUĆI SA KONTRAVERZNE KONFERENCIJE O RASIZMU

imaju li Palestinci pravo na svoju državu

  • Da,imaju

    glasova: 12 85,7%

  • Ne,nemaju

    glasova: 2 14,3%
  • Ukupno glasova
    14
  • Anketa je zatvorena .
čedina_zebra

čedina_zebra

Legenda
Poruka
53.468
EU bi mogla da odbije da učestvuje u konferenciji UN o rasizmu u Ženevi idućeg meseca ako se ne promeni kontorverzni nacrt završnog dokumenta sa tog skupa.

"Ako dokumenti konferencije budu korigovani prema predlozima EU ostaćemo, ako ne postoje snažni pozivi za povlačenje," rekao je šef češke diplomatije Karel Švarcenberg. [Getty Images]

Evropska Unija upozorila je u ponedeljak (16. marta) da će se povući sa konferencije UN o rasizmu idućeg meseca, ukoliko se bitno ne izmeni finalna deklaracija tog skupa, koja je trenutno u fazi izrade.

EU je izrazila skepsu u pogledu dokumenata konferencije, rekao šef češke diplomatije Karel Švarcenberg

Konferencija UN trebalo bi da se održi od 20. do 25. aprila u Ženevi.

Završni dokument pripremljen pred konferenciju, koju neki nazivaju Durban II pošto je taj južnoafrički grad bio domaćin jedne druge kontroverzne konferencije UN 2001, sadrži najmanje pet pasusa o palestinskim teritorijama čije brisanje EU zahteva. U ponedeljak, agencija AFP prenela je sadržaj jednog od tih pasusa: "Da bi se konsolidovala izraelska okupacija, Palestinci su žrtve nezakonitog kolektivnog kažnjavanja i mučenja".

Kako se može saznati, Kuba, Iran i Libija vode glavnu reč u pripremama za ženevsku konferenciju. Postoji zabrinutost da bi neki mogli da je iskoriste da bi izneli svoje antiizraelske i antizapadne stavove.

Zapadne zemlje protive se i svakom pomenu klevetanja religije, jer strahuju da bi to moglo da ugrozi slobodu govora.

Nevladina organizacija iz Ženeve UN Watch javila je prošle nedelje da su islamske zemlje diplomatama u Ženevi podelile nacrt rezoluciju UN, koji je izradio Pakistan, u kome se dovođenje u pitanje islamske dogme naziva kršenjem ljudskih prava i koji se zalaže za nasilno nametanje šerijatskog prava.

Početkom meseca, Italija se povukla iz pripremnih razgovora o predstojećoj konferenciji. Šef diplomatije Franko Fratini opravdao je taj potez "agresivnim i antisemitskim izjavama" u nacrtu deklaracije.

Izrael i Kanada već su odlučili da bojkotuju skup, dok istu mogućnost razmatraju Sjedinjene Države i Australija. Jedan zvaničnik Stejt Dipartmenta izjavio je za Vašington Post prošlog meseca da je završni dokument "nemoguće održati".
Slični tekstovi
Grčka ministarka inostranih poslova pozvala na veću angažovanost EU u bliskoistočnom mirovnom procesu.


Izraelski i američki predstavnici napustili su konferenciju u Durbanu 2001. godine zbog toga što su arapske zemlje pokušale da proguraju deklaraciju kojom se cionizam izjednačava sa rasizmom.

U Nemačkoj je sve više poziva da se bojktouje Durban II.

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer rekao je u ponedeljak da se zalaže za otkazivanje učešća "ako se narednih sati i dana dokumenti konferencije bitno ne izmene".

EU podržava proces iz Durbana, rekao je takođe u ponedeljak švedski šef diplomatije Karl Bilt. Međutim, EU ima veoma određene crvene linije i ako se te linije prekorače, nećemo moći da učestvujem

www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2009/03/17/feature-01

Evo, čitam ja ovo i ne verujem vlastitim očima,ima li iko živ na ovoj zemaljskoj kugli ko sme da dirne u izraelske nacionalne interese pa makar oni bili i rasistički?!
 
Poslednja izmena:
čedina_zebra:
EU bi mogla da odbije da učestvuje u konferenciji UN o rasizmu u Ženevi idućeg meseca ako se ne promeni kontorverzni nacrt završnog dokumenta sa tog skupa.

"Ako dokumenti konferencije budu korigovani prema predlozima EU ostaćemo, ako ne postoje snažni pozivi za povlačenje," rekao je šef češke diplomatije Karel Švarcenberg. [Getty Images]

Evropska Unija upozorila je u ponedeljak (16. marta) da će se povući sa konferencije UN o rasizmu idućeg meseca, ukoliko se bitno ne izmeni finalna deklaracija tog skupa, koja je trenutno u fazi izrade.

EU je izrazila skepsu u pogledu dokumenata konferencije, rekao šef češke diplomatije Karel Švarcenberg

Konferencija UN trebalo bi da se održi od 20. do 25. aprila u Ženevi.

Završni dokument pripremljen pred konferenciju, koju neki nazivaju Durban II pošto je taj južnoafrički grad bio domaćin jedne druge kontroverzne konferencije UN 2001, sadrži najmanje pet pasusa o palestinskim teritorijama čije brisanje EU zahteva. U ponedeljak, agencija AFP prenela je sadržaj jednog od tih pasusa: "Da bi se konsolidovala izraelska okupacija, Palestinci su žrtve nezakonitog kolektivnog kažnjavanja i mučenja".

Kako se može saznati, Kuba, Iran i Libija vode glavnu reč u pripremama za ženevsku konferenciju. Postoji zabrinutost da bi neki mogli da je iskoriste da bi izneli svoje antiizraelske i antizapadne stavove.

Zapadne zemlje protive se i svakom pomenu klevetanja religije, jer strahuju da bi to moglo da ugrozi slobodu govora.

Nevladina organizacija iz Ženeve UN Watch javila je prošle nedelje da su islamske zemlje diplomatama u Ženevi podelile nacrt rezoluciju UN, koji je izradio Pakistan, u kome se dovođenje u pitanje islamske dogme naziva kršenjem ljudskih prava i koji se zalaže za nasilno nametanje šerijatskog prava.

Početkom meseca, Italija se povukla iz pripremnih razgovora o predstojećoj konferenciji. Šef diplomatije Franko Fratini opravdao je taj potez "agresivnim i antisemitskim izjavama" u nacrtu deklaracije.

Izrael i Kanada već su odlučili da bojkotuju skup, dok istu mogućnost razmatraju Sjedinjene Države i Australija. Jedan zvaničnik Stejt Dipartmenta izjavio je za Vašington Post prošlog meseca da je završni dokument "nemoguće održati".
Slični tekstovi
Grčka ministarka inostranih poslova pozvala na veću angažovanost EU u bliskoistočnom mirovnom procesu.


Izraelski i američki predstavnici napustili su konferenciju u Durbanu 2001. godine zbog toga što su arapske zemlje pokušale da proguraju deklaraciju kojom se cionizam izjednačava sa rasizmom.

U Nemačkoj je sve više poziva da se bojktouje Durban II.

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer rekao je u ponedeljak da se zalaže za otkazivanje učešća "ako se narednih sati i dana dokumenti konferencije bitno ne izmene".

EU podržava proces iz Durbana, rekao je takođe u ponedeljak švedski šef diplomatije Karl Bilt. Međutim, EU ima veoma određene crvene linije i ako se te linije prekorače, nećemo moći da učestvujem

www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2009/03/17/feature-01

Evo, čitam ja ovo i ne verujem vlastitim očima,ima li iko živ na ovoj zemaljskoj kugli ko sme da dirne u izraelske nacionalne interese pa makar oni bili i rasistički?!
Kliknite za proširenje...

Нико Палестинцима не спори право на државу, ни Израел.
Проблем је што Палестини желе ЦЕО ИЗРАЕЛ.
 
**bole me za Palestince...jako dobro se sećam kako su bili glavni frajeri u BG-u pre 20 i kusur godina dok su studirali sa parama koje im je donirala Saudiarabija,Katar i slične arapske države.Studirali su po 10 godina i kupovali ribe za male pare.Evo sad naša ambasada treba da spasava iz Gaze te što su se poudavale za palestince.Klinci su im prave male mudže...ko oni na Kosovu.
 
Glavni članak Istorija Izraela

Jevreji su dugo smatrali Izrael svojim spiritualnim domom — Svetom zemljom i Obećanom zemljom. Izraelska zemlja ima posebno mesto u verskom životu Jevreja, uključujući ostatke drugog Jevrejskog hrama. Ovo je takođe mesto gde je rođeno hrišćanstvo a sadrži i mnoge druge lokacije od velikog duhovnog značaja za judaizam, hrišćanstvo, i islam. U ovom regionu je u periodu od preko jednog milenijuma, sa prekidima, postojala čitava serija jevrejskih kraljevina i država, sve do propasti Velikog jevrejskog ustanka protiv Rimskog carstva sa čijim je gušenjem došlo do velikog isterivanja Jevreja iz njihove otadžbine i voljene prestonice, Jerusalima. (oko 25% jevrejske populacije, vidi Razaranje Jerusalima). Posle sloma Ustanka Bar Kohbe (Bar Kokhba's revolt) 135. godine, imperator Hadrian je preimenovao Provinciju Judeju u Provinciju Siriju Palestinu, grčko ime izvedeno od Philistine (hebrejski פלשת Pəléšeṯ). [1] Vidi takođe Imena Levanta.

Muslimanski kalifat je osvojio ovu teritoriju od Istočnog Rimskog carstva (Vizantije) u sedmom veku, i privukao arapske doseljenike. Lokalni jezik, aramejski (jezik kojim je govorio Isus Hrist), je postepeno nestao. Tokom vekova je količina jevrejskog stanovništva u zemlji fluktuirala. Pre rođenja modernog cionizma, do ranog 19. veka, više od 10000 Jevreja je živelo na teritoriji današnjeg Izraela. (Dan Bahat, Dvadeset vekova jevrejskog života u svetoj zemlji, 1976.)

Nakon vekova života u dijaspori, devetnaesti vek je doneo uzlet cionizma, Jevrejskog nacionalističkog pokreta, želje da se formira jevrejska država u Palestini i značajnu imigraciju. Cionizam je ostao manjinski pokret sve do uspona nacizma 1933. godine i pokušaja istrebljenja Jevreja u Holokaustu. U kasnom 19. veku veliki broj Jevreja se doselio u ovaj region koji su prvo kontrolisali Turci, a zatim Britanci. 1917. Britanci su garantovali Jevrejima domovinu u Palestini, usvajanjem Balfurove deklaracije. Jevrejsko stanovništvo je povećalo svoj udeo u regionu sa početnih 11% 1922. godine na 30% 1940. godine. [2].

1937, posle Velikog arapskog ustanka, plan za podelu koji je predložila Pilova komisija, je odbacilo i palestinsko arapsko rukovodstvo i dvadeseti cionistički kongres. Kao rezultat, 1939, Britanci su podlegli arapskom pritisku, zbog podrške koja im je bila potrebna u Drugom svetskom ratu, i napustili ideju o jevrejskoj nacionalnoj domovini, i podelu i pregovore u korist jednostrano nametnutog Belog dokumenta iz 1939. U ovom dokumentu je stajalo da treba uspostaviti sistem u kome će Jevreji i Arapi imati zajedničku vladu. Ovaj dokument je bio viđen kao značajan poraz jevrejske strane, jer je doneo oštre restrikcije za jevrejsku imigraciju, dok za arapsku imigraciju nije bilo nikakvih zabrana. Kako je arapsko stanovništvo brojčano prevazišlo jevrejsko u godinama nekontrolisanih migracija, očekivalo se da će ovoj zajedničkoj vladi dominirati Arapi. Zbog nadolazećeg Drugog svetskog rata, plan nije u potpunosti sproveden.

1947. godine, nakon porasta nasilja, terorizma i neuspešnih napora da se pomiri jevrejsko i arapsko stanovništvo, britanska vlada se povukla iz Palestine. Ispunjavanje UN plana za podelu iz 1947. bi dovelo do podele sporne teritorije na dve države, jevrejsku i arapsku, dajući oko polovine teritorije svakoj državi. Po ovom planu, Jerusalim je trebalo da bude međunarodna regija, da bi se izbegli sukobi oko njegovog statusa. Odmah nakon što je Generalna skupština UN usvojila plan za podelu, palestinsko arapsko rukovodstvo je odbacilo plan da se formira još neimenovana jevrejska država, i započelo gerilski rat.

Država Izrael je proglašena 14. maja, 1948. U nadi da će uništiti novu jevrejsku državu, armije pet arapskih nacija su se umešale u rat između jevrejskuh i arapskih snaga u bivšoj Palestini (vidi: Deklaracija o proglašenju Države Izrael, Arapsko-izraelski rat, 1948.). Izrael je osvojio dodatnih 26% teritorije Palestine zapadno od reke Jordan i pridružio je novoj državi. Jordan je osvojio Zapadnu obalu (uključujući Istočni Jerusalim), i anektirao je . godine, ali su ovu aneksiju priznali samo Ujedinjeno Kraljevstvo i Pakistan. Pojas Gaze i sinajsku pustinju je osvojio Egipat.

Posle rata, samo 14-25% (zavisno od procena) arapskog stanovništva je ostalo u Izraelu, dok su izbegli pre i za vreme rata. Kad je Izrael odbio povratak većine, i kada su potonje ponude o delimičnoj repatrijaciji odbijene, oni su postali izbeglice; vidi palestinske izbeglice i palestinski egzodus za raspravu o okolnostima. U narednoj deceniji, 600000 Sefardskih Jevreja koji su izbačeni iz okolnih arapskih zemalja, su došli u Izrael, udvostručivši broj stanovnika ove zemlje samo godinu dana od sticanja nezavisnosti. Kasnije su Jevreji počeli da pristižu i iz Irana i Evrope. Jevrejska populacija u Izraelu je nastavila da raste vrlo visokom stopom još nekoliko godina, usled talasa jevrejske imigracije iz celog sveta, od kojih je najznačajniji skorašnji, po raspadu SSSR-a.

23. maja, 1967, Egipat je zatvorio Tiranski moreuz (glavnu izraelsku pomorsku rutu ka Aziji i ostalim trgovinskim destinacijama) za izraelske brodove, a takođe je blokirao i luku Eilat. Egipat je naredio mirovnim snagama UN-a da napuste Sinaj, a umesto njih, su na granici sa Izraelom koncentrisani egipatski tenkovi i trupe. U skladu sa međunarodnim pravom, Izrael je smatrao blokadu svojih luka aktom rata, i izvršio napad na Egipat, a posebno egipatsku avijaciju. U neprijateljstba je uključen i Jordan (pošto je uz ustezanje odlučio da odbaci izraelske apele za neutralnost, i započeo granatiranje Tel Aviva u skladu sa odbrambenim savezom koji je imao sklopljen sa Egiptom), Sirija, i iračka avijacija. Ovo je bio Šestodnevni rat (5. jun - 10. jun, 1967.), za vreme koga je Izrael zauzeo Istočni Jerusalim, Zapadnu obalu, Pojas Gaze, Golansku visoravan, i Poluostrvo Sinaj. Izrael je 1978. vratio Sinaj Eigptu u skladu sa sporazumu iz Kemp Dejvida, a 1981, Izrael je anektirao Istočni Jerusalim. Status Zapadne obale i Pojasa Gaze, koji su naseljeni mahom Palestincima uz nešto izraelskog stanovništva, je još neodređen, i bio je tema više neuspešnih mirovnih konferencija (vidi Geografiju ispod za više detalja).

Status Golanske visoravni je trenutno subjekt teritorijalnog spora između Izraela i Sirije, koji su tehnički još uvek u ratu. Visoravan, koja je prvo bila u sastavu britanske Palestine, a potom ustupljena francuskoj Siriji u ranim dvadesetim godinama XX veka, Izrael je zvanično anektirao 1981, mada je Savet Bezbednosti UN-a rezolucijom 497 proglasio ovaj akt Izraela "ništavnim i ispraznim i bez međunarodnog pravnog efekta."

U godinama nakon 1948, Izrael i UN su često imali suprotstavljene odnose. Rezolucija 194 (donesena u decembru 1948.) (Rezolucije Generalne Skupštine nisu pravno obavezujuće), koja dozvoljava uslovno "pravo na povratak" palestinskim izbeglicama; rezolucija 242 (novembar 1967.), poziva na "povlačenje izraelskih oružanih snaga sa teritorija okupiranih u nedavnom sukobu" (Šestodnevni rat); i rezolucija 446 (mart 1979.), koja proglašava Izraelska naselja na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze "ilegalnim". Mada je većina od 65 rezolucija Saveta bezbednosti i Generalne Skupštine UN koje osuđuju izraelske akcije, i 41 rezolucija Saveta bezbednosti na koju su SAD stavile veto, imale gotovo univerzalnu podršku u UN-u (često su glasovi SAD i Izraela bili gotovo usamljeni), pristalice Izraela tvrde da ove rezolucije često pogrešno tumače međunarodno pravo, da ih njihove pristalice selektivno primenjuju, i da su same sednice pristrasne.

Izrael nije član ni jedne od pet geografskih grupacija koje bi ga kvalifikovale za članstvo u Savetu Bezbednosti po prihvaćenoj praksi. Ima vremenski neodređeno privremeno članstvo u grupi "Zapadna Evropa i Drugi" ali se složio da ne traži članstvo u UNSB po toj osnovi. Više od polovine hitnih sednica UN-a su bile odgovor na regionalne krize


Evo malo istorijskih potataka po Vikipediji
 
Дакле све је почело тако што су Арапске земље напале 1948 Израел....
И после пораза да надоместе губитал - Арапске државе су анектирале Палестинске територије где је требало да се формира Палестинска држава....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Straks92
Edi Rama grubo odgurnuo novinarku i otišao sa konferencije, ne želi da se izvini
2
Odgovora
39
Pregleda
683
Sensei
Sensei
I
Da li ce EU doneti zakon da drzava odlucuje kada ce licni automobili biti recikliran?
Odgovora
13
Pregleda
244
mario80
mario80
Тихи
Tramp će povući SAD iz NATO-a! Bivši Donaldov savetnik poslao zastrašujuće upozorenje!
2
Odgovora
36
Pregleda
589
bas kao
B

Back
Top