Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
Из сваке совјетске енциклопедије можемо да сазнамо да је Ото Кусинен (1881-1964) био предводник финских бољшевика, секретар Коминтерне, председник Совјетске Социјалистичке Карелофинске Републике (која је створена како би јој била припојена Финска) и, као круна његове каријере, да је од 1957. био секретар ЦК Комунистичке партије Совјетског Савеза. Ипак, о њему као човеку, о мотивима који су га покретали и о његовом карактеру, много више дознајемо из мемоара његове супруге.
Ајно Кусинен је такође била револуционарка, али са мање среће од мужа. Била је дете револуције коју је она 1937. године прогутала. После пуштања из логора, посветила се раду на књизи Бог руши своје анђеле (објављеној постхумно на Западу). Тако је настало мемоарско дело које, по обухватности, аналитичности и психолошкој истанчаности, спада међу прворазредна сведочанства о бурној совјетској историји од почетка двадесетих до средине шездесетих година прошлог века.
ИСКОМПЛЕКСИРАНИ ПРОЖДИРАЧ СВОГ НАРОДА
За нашу причу битно је сведочанство Ајно Кусинен о односу њеног супруга према сопственом народу – Финцима. Пошто комунистички устанак који је он 1918. предводио није наишао на ширу подршку, чак ни финских радника, Ото је буквално замрзео сопствени народ! Непрекидно је подстицао совјетско руководство да предузме непријатељске мере против његове отаџбине, па чак и да је нападне. То је ишло до таквих размера да му је Лењин дао надимак „прождирач Финске“. Уз то, није се кивни Ото ограничавао само на сферу политике – колико год је могао радио је на потискивању финског језика у Карелији, није пропуштао прилику да потцени финску културу, да каже нешто злобно на рачун „националног карактера“ својих сународника … Све у свему, бар у погледу мржње према сународницима, Ото је био фински пандан Соње Бисерко, Наташе Кандић, и сличних.
Ото, човек огромног „ега“, никада није опростио Финцима што нису разумели његову „генијалну“ визију. И што беспоговорно нису кренули за њим. Тако су „демони“ мржње и освете, из дубине подсвесног, постали главни покретачи Кусинена. Он је до смрти – према речима супруге – имао само један велики циљ: „да под заставом Црвене армије умаршира у своју домовину и да употреби своју моћ како би јој показао ко је коначни победник“.