Torrente Bgd
Buduća legenda
- Poruka
- 34.549
U Priboju živi 28.600 ljudi, svaki četvrti je nezaposlen, a na kazanu je svega 250 ljudi, iako oko 1.500 usta svaki dan moli za bar jedan obrok
PRIBOJ - Više od 250 Pribojaca svakog jutra od devet do 12 sati dođe u prizemlje solitera zvanog Kifla, u ulaz sklonjen od glavne ulice i pogleda naroda, na kazan Crvenog krsta po 250 grama hleba i pola kilograma makarona, pirinča ili kuvanog pasulja. Za većinu njih to je jedini dnevni obrok i da im nije kazana, creva bi im se od gladi zavezala.
- Podelimo 250 obroka svakog dana, a da imamo više hrane, brašna, pasulja, makarona, ulja, mogli bismo podeliti i 1.500 obroka. Ponekad mi se čini, a takva je situacija u gradu, da bi pola Priboja ovde bilo samo da je više hrane. Nema dana da barem po troje-četvoro ljudi ne traže bar veknu hleba - priča Verica Radović, predsednica Crvenog krsta u Priboju.
Ljudi na kazan dolaze tiho, često naprave po krug-dva oko solitera da bi se uverili da ih neko poznat neće videti, a onda brzo uzmu ono što im sleduje i isto tako brzo nestanu.
- Pešače ljudi sa praznom šerpicom u kesi po dva-tri kilometra. Bivši radnici, nekad domaćini, sad dovedeni do ivice opstanka... - kaže predsednica pribojskog Crvenog krsta.
Grad na Limu stisla kriza. Čini se da nikad nije bilo gore. Ni pre deceniju i po, kad je rat besneo na nekoliko kilometara od grada, i kad su od Uvca, magistralom, stizale kolone izbeglica...
- Deca u školu donesu list kupusa ili krišku suva hleba za doručak, onda se na velikom odmoru sakriju u toalet da to pojedu, stide se od drugara zbog svog siromaštva - pričaju Pribojci u starom delu grada, opisujući jad i bedu sa kojom se ovo mesto suočava.
Surova statistika, ma koliko suva bila, do srži potvrđuje svaku njihovu reč. A ona pokazuje da je u opštini od 28.600 stanovnika svaki četvrti, odnosno 6.700 ljudi, nezaposlen, dok na 6.000 zaposlenih dolazi 7.000 penzionera.
U narodnoj kuhinji u Priboju hranu dobijaju preko Crvenog krsta Srbije, dok je drugih donatora sve manje. Sa 45.000 dinara mesečno, za platu kuvarice i druge režijske troškove pomaže i opština...
Zamenik predsednika opštine Priboj Dragomir - Jole Minić ističe da je opštinska kasa tanka, ali da pomognu kad kome mogu sa 500, 600, 1.000 dinara.
I on i predsednik opštine Lazar Rvović (SNS) za stanje u Priboju optužuju Vladu Srbije.
- Na osnovu Dinkićeve uredbe, koju Vlada nije ni usvojila, Priboj nije više u krugu nerazvijenih opština. Pa što niko od njih ne priviri u Priboj da vide ovu sirotinju, da vide koliko smo razvijeni, da vide narodni kazan... Samo po osnovu te uredbe izgubili smo ove godine 70 do 80 miliona dinara, koje smo mogli uložiti u gradnju puteva, zaposliti ljude - kaže Rvović.
PRIBOJ - Više od 250 Pribojaca svakog jutra od devet do 12 sati dođe u prizemlje solitera zvanog Kifla, u ulaz sklonjen od glavne ulice i pogleda naroda, na kazan Crvenog krsta po 250 grama hleba i pola kilograma makarona, pirinča ili kuvanog pasulja. Za većinu njih to je jedini dnevni obrok i da im nije kazana, creva bi im se od gladi zavezala.
- Podelimo 250 obroka svakog dana, a da imamo više hrane, brašna, pasulja, makarona, ulja, mogli bismo podeliti i 1.500 obroka. Ponekad mi se čini, a takva je situacija u gradu, da bi pola Priboja ovde bilo samo da je više hrane. Nema dana da barem po troje-četvoro ljudi ne traže bar veknu hleba - priča Verica Radović, predsednica Crvenog krsta u Priboju.
Ljudi na kazan dolaze tiho, često naprave po krug-dva oko solitera da bi se uverili da ih neko poznat neće videti, a onda brzo uzmu ono što im sleduje i isto tako brzo nestanu.
- Pešače ljudi sa praznom šerpicom u kesi po dva-tri kilometra. Bivši radnici, nekad domaćini, sad dovedeni do ivice opstanka... - kaže predsednica pribojskog Crvenog krsta.
Grad na Limu stisla kriza. Čini se da nikad nije bilo gore. Ni pre deceniju i po, kad je rat besneo na nekoliko kilometara od grada, i kad su od Uvca, magistralom, stizale kolone izbeglica...
- Deca u školu donesu list kupusa ili krišku suva hleba za doručak, onda se na velikom odmoru sakriju u toalet da to pojedu, stide se od drugara zbog svog siromaštva - pričaju Pribojci u starom delu grada, opisujući jad i bedu sa kojom se ovo mesto suočava.
Surova statistika, ma koliko suva bila, do srži potvrđuje svaku njihovu reč. A ona pokazuje da je u opštini od 28.600 stanovnika svaki četvrti, odnosno 6.700 ljudi, nezaposlen, dok na 6.000 zaposlenih dolazi 7.000 penzionera.
U narodnoj kuhinji u Priboju hranu dobijaju preko Crvenog krsta Srbije, dok je drugih donatora sve manje. Sa 45.000 dinara mesečno, za platu kuvarice i druge režijske troškove pomaže i opština...
Zamenik predsednika opštine Priboj Dragomir - Jole Minić ističe da je opštinska kasa tanka, ali da pomognu kad kome mogu sa 500, 600, 1.000 dinara.
I on i predsednik opštine Lazar Rvović (SNS) za stanje u Priboju optužuju Vladu Srbije.
- Na osnovu Dinkićeve uredbe, koju Vlada nije ni usvojila, Priboj nije više u krugu nerazvijenih opština. Pa što niko od njih ne priviri u Priboj da vide ovu sirotinju, da vide koliko smo razvijeni, da vide narodni kazan... Samo po osnovu te uredbe izgubili smo ove godine 70 do 80 miliona dinara, koje smo mogli uložiti u gradnju puteva, zaposliti ljude - kaže Rvović.
