Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Posle ekskluzivnih dokumenata iz „Večernjeg lista“, koji dokazuju da je američka obaveštajna služba čuvala Anta Pavelića i s njim pravila planove za Jugoslaviju posle Tita, postaje jasno da sporazum Pavelić-Stojadinović iz 1954. nikako nije bio dogovor dvojice izlapelih emigrantskih lidera, već temelj o kojem će se razgovarati u Karađorđevu 35 godina kasnije
Prvi put u javnosti... Šokantna fotografija „Večernjeg lista" s potpisivanja sporazuma Stojadinović - Pavelić o razgraničenju Srbije i Hrvatske
Izveštaji američkih specijalnih agenata, pronađeni u Nacionalnom arhivu u SAD, koje hrvatski „Večernji list" već nekoliko dana ekskluzivno objavljuje na naslovnim stranama svog lista, potvrđuje da su vođu ustaša Antu Pavelića u Argentinu sklonili i tamo čuvali agenti američke obaveštajne službe.
„Večernji list" objavljuje i seriju ekskluzivnih fotografija do sada nepoznatog „starog Pavelića" koje, kako nam je rečeno u uredništvu lista, izazivaju nezapamćeno interesovanje u Hrvatskoj. Ono što bi našu javnost danas moglo da zanima više od izveštaja američkih agenata Vilijama Govena i Luisa Kaniglija sa sve „preporukom da se Pavelić nikako ne isporučuje Titovoj Jugoslaviji", jeste šokantan dokument da je „Pavelić s Amerikancima pregovarao o preuređenju Jugoslavije posle Tita". Naročito ako se na pisanje zagrebačkog dnevnika nadovežu ekskluzivna dokumenta iz Dosije Udbe predratnog predsednika Vlade Milana Stojadinovića, koja su u posedu Pressmagazina. Onda postaje jasno da sporazum Pavelić-Stojadinović iz 1954. više nikako ne može biti dogovor dvojice izlapelih emigrantskih lidera, već temelj o kojem će se razgovarati u Karađorđevu 35 godina kasnije.
Pripreme za beg
Pavelićev beg iz Zagreba bio je pripreman puno pre sloma NDH. Dokumentacija kojom se koristio za beg, „ausvajs", izdata je u Gracu, u Konzulatu NDH, u avgustu 1944. (verovatno je bila antidatirana), a glasila je na Antona Serdara. Za razliku od poznatih snimaka na kojima se kamuflirao brkovima i bradom, na novim slikama prvi put se vidi Pavelić samo s brkovima i alpskim šeširom.
Dokument koji objavljuje „Večernji list" pokazuje da se Pavelić u vreme skrivanja u Austriji ozbiljno pripremao za razgovor s američkim obaveštajcima. Memorandum je Pavelić diktirao na brzinu. Na prvoj stranici dokumenta stoji rukom dopisano: „Samo kao vodič pred američkim okupacionim trupama".
Prema postojećoj dokumentaciji, Pavelić se skrivao po austrijskim manastirima. Jugoslovenski obaveštajci 1946. pripremili su sve za hapšenje „državnog neprijatelja broj 1". Međutim, Pavelić je misteriozno nestao iz Austrije. To nije mogao da učini bez pomoći Amerikanaca, jer je sedište američke obaveštajne službe bilo upravo na severu Austrije, u gradiću Zel Am Si. Deo klera privrženog ustaškom pokretu skrivao je mnogobrojne ustaške lidere, ali Pavelića ne bi mogao da sakrije da nije bilo ključne pomoći obaveštajnih službi zapadnih sila. Prema dokumentima koje objavljuje „Večernji list", Pavelića su od 1945. do 6. novembra 1948, kada italijanskim parobrodom „S/S Sestriere" plovi u Argentinu, u stopu pratili saveznički obaveštajci.
Milana Stojadinovića niko nije bolje opisao od agenata Udbe dajući mu - na početku njihove saradnje 1952. godine - konspirativno ime „Mercedes". Jer, tri puta ministar finansija, dva puta predsednik vlade i ministar spoljnih poslova, jedan od najbogatijih Srba u istoriji, nesumnjivo najveća politička i ekonomska ličnost predratne Jugoslavije, a posle rata osnivač čuvenog „Ekonomista", savetnik Perona i jedini neamerikanac član svetskog borda Rotari kluba. Bio je zaista - srpski Mercedes.
To je čovek koji je uspeo da prevari Nemce. Gestapo će tek 1942. tužno zaključiti da je Stojadinović sve vreme „engleski čovek".
To je čovek koji je dve godine u Buenos Ajresu sarađivao s najpoznatijim komunističkim obaveštajcem Boškom Vidakovićem, direktorom SID-a. Trebalo je da mu pomogne u hvatanju Ante Pavelića, ali je u poslednjem trenutku otkačio i Boška i komuniste, kako bi s Pavelićem u svojoj kući potpisao dogovor o razgraničenju Srba i Hrvata; toliko sličan famoznoj salveti po kojoj su crtali Tuđman i Milošević, rušeći Titovu Jugoslaviju u Karađorđevu.
(наставак на: http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=60682§ionId=63)
Prvi put u javnosti... Šokantna fotografija „Večernjeg lista" s potpisivanja sporazuma Stojadinović - Pavelić o razgraničenju Srbije i Hrvatske
Izveštaji američkih specijalnih agenata, pronađeni u Nacionalnom arhivu u SAD, koje hrvatski „Večernji list" već nekoliko dana ekskluzivno objavljuje na naslovnim stranama svog lista, potvrđuje da su vođu ustaša Antu Pavelića u Argentinu sklonili i tamo čuvali agenti američke obaveštajne službe.
„Večernji list" objavljuje i seriju ekskluzivnih fotografija do sada nepoznatog „starog Pavelića" koje, kako nam je rečeno u uredništvu lista, izazivaju nezapamćeno interesovanje u Hrvatskoj. Ono što bi našu javnost danas moglo da zanima više od izveštaja američkih agenata Vilijama Govena i Luisa Kaniglija sa sve „preporukom da se Pavelić nikako ne isporučuje Titovoj Jugoslaviji", jeste šokantan dokument da je „Pavelić s Amerikancima pregovarao o preuređenju Jugoslavije posle Tita". Naročito ako se na pisanje zagrebačkog dnevnika nadovežu ekskluzivna dokumenta iz Dosije Udbe predratnog predsednika Vlade Milana Stojadinovića, koja su u posedu Pressmagazina. Onda postaje jasno da sporazum Pavelić-Stojadinović iz 1954. više nikako ne može biti dogovor dvojice izlapelih emigrantskih lidera, već temelj o kojem će se razgovarati u Karađorđevu 35 godina kasnije.
Pripreme za beg
Pavelićev beg iz Zagreba bio je pripreman puno pre sloma NDH. Dokumentacija kojom se koristio za beg, „ausvajs", izdata je u Gracu, u Konzulatu NDH, u avgustu 1944. (verovatno je bila antidatirana), a glasila je na Antona Serdara. Za razliku od poznatih snimaka na kojima se kamuflirao brkovima i bradom, na novim slikama prvi put se vidi Pavelić samo s brkovima i alpskim šeširom.
Dokument koji objavljuje „Večernji list" pokazuje da se Pavelić u vreme skrivanja u Austriji ozbiljno pripremao za razgovor s američkim obaveštajcima. Memorandum je Pavelić diktirao na brzinu. Na prvoj stranici dokumenta stoji rukom dopisano: „Samo kao vodič pred američkim okupacionim trupama".
Prema postojećoj dokumentaciji, Pavelić se skrivao po austrijskim manastirima. Jugoslovenski obaveštajci 1946. pripremili su sve za hapšenje „državnog neprijatelja broj 1". Međutim, Pavelić je misteriozno nestao iz Austrije. To nije mogao da učini bez pomoći Amerikanaca, jer je sedište američke obaveštajne službe bilo upravo na severu Austrije, u gradiću Zel Am Si. Deo klera privrženog ustaškom pokretu skrivao je mnogobrojne ustaške lidere, ali Pavelića ne bi mogao da sakrije da nije bilo ključne pomoći obaveštajnih službi zapadnih sila. Prema dokumentima koje objavljuje „Večernji list", Pavelića su od 1945. do 6. novembra 1948, kada italijanskim parobrodom „S/S Sestriere" plovi u Argentinu, u stopu pratili saveznički obaveštajci.
Milana Stojadinovića niko nije bolje opisao od agenata Udbe dajući mu - na početku njihove saradnje 1952. godine - konspirativno ime „Mercedes". Jer, tri puta ministar finansija, dva puta predsednik vlade i ministar spoljnih poslova, jedan od najbogatijih Srba u istoriji, nesumnjivo najveća politička i ekonomska ličnost predratne Jugoslavije, a posle rata osnivač čuvenog „Ekonomista", savetnik Perona i jedini neamerikanac član svetskog borda Rotari kluba. Bio je zaista - srpski Mercedes.
To je čovek koji je uspeo da prevari Nemce. Gestapo će tek 1942. tužno zaključiti da je Stojadinović sve vreme „engleski čovek".
To je čovek koji je dve godine u Buenos Ajresu sarađivao s najpoznatijim komunističkim obaveštajcem Boškom Vidakovićem, direktorom SID-a. Trebalo je da mu pomogne u hvatanju Ante Pavelića, ali je u poslednjem trenutku otkačio i Boška i komuniste, kako bi s Pavelićem u svojoj kući potpisao dogovor o razgraničenju Srba i Hrvata; toliko sličan famoznoj salveti po kojoj su crtali Tuđman i Milošević, rušeći Titovu Jugoslaviju u Karađorđevu.
(наставак на: http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=60682§ionId=63)
Poslednja izmena:
