ГРИГОРИЈ СТЕПАНОВИЧ ШЧЕРБИНА (1868-1903)
Prikazujem rezultate 1 do 3 od 3

Tema: ГРИГОРИЈ СТЕПАНОВИЧ ШЧЕРБИНА (1868-1903)

  1. #1
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano ГРИГОРИЈ СТЕПАНОВИЧ ШЧЕРБИНА (1868-1903)



    ГРИГОРИЈ СТЕПАНОВИЧ ШЧЕРБИНА (1868-1903), РУСКИ КОНЗУЛ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

    Жертва благородног чувства
    У дипломатску службу царске Русије ступио је са навршених тек 23 године и био један од њених најперспективнијих људи. Изврсно је говорио турски, арапски, албански, јерменски, бугарски и српски језик. Са цариградским, скопским, цетињским и скадарским дипломатским искуством, именован је 1902. за конзула у Митровици. Циљ и његов и новоустановљеног конзулата: да спречи погроме и спасе српско становништво пред арбанаским зулумима. Дочекан је као спасилац, што је он, показало се, и био. Оно због чега је дошао радио је „сувише добро”. Преминуо је од рана задобијених у арбанаском мучком атентату, с леђа, и та „кап руске у мору српске крви на Косову” је, видимо, још жива.


    http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br5/Prijatelji%20-%20Grigorij%20Stepanovic%20Scerbina.html

    --------------------------------------------
    Убиство конзула Шчербине

    Због словенског порекла и православне вере, Србима је било најтеже од свих околних народа у времену откако су изгубили своју стару државу. Ипак, најтеже им је било на Косову, јер Шиптари су од Турака добили повлашћени статус у односу према Србима због сталних покушаја Срба да се ослободе. Стање на размеђу деветнаестог и двадесетог века постаје неподношљиво. Дипломатија српске државе покушава да бар донекле ублажи невоље својих сународника, али то остаје без ефекта. Представници Русије могли су на том плану да учине више, јер иза њих стоји ауторитет моћне државе.

    У последње време и бечка влада се нашла у улози заштитника шиптарских силника. Страх од утицаја српске државе на њихове поданике чини да се аустријски и турски интереси донекле подударају. Ипак, толика умешаност Аустрије на Косову не оставља Турке равнодушним. Мешетарења Беча по Косову позната су и султану, који „није одрицао да у томе прст има и једна страна сила која преко својих тајних агената то ради“.

    http://pravoslavlje.spc.rs/broj/933/tekst/ubistvo-konzula-scerbine/
    “Mors tua, vita mea”



  2. #2
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: ГРИГОРИЈ СТЕПАНОВИЧ ШЧЕРБИНА (1868-1903)

    Споменик у Косовској Митровици

    “Mors tua, vita mea”

  3. #3
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: ГРИГОРИЈ СТЕПАНОВИЧ ШЧЕРБИНА (1868-1903)

    Опомена
    „А бит ће, можда, још крвавих ратова ради тога знаменитог педља земље. Јер, тко буде имао Косово, онај ће бити господар Балканскога полуотока.”
    (Вјекослав Клаић, „ Слике из славенске повијести“, 1903)

    Тужна срећа
    Још пре доласка на место руског конзула у Митровици, Шчербина је јавно говорио о зулуму над „српском рајом”, обећавајући да ће свим расположивим средствима настојати да заштити српско становништво. Даровити дипломата, правдољубивом одважношћу је од првог тренутка је игнорисао упозорења на опасност од албанске одмазде. Једном приликом је Браниславу Нушићу, српском конзулу и славном писцу, рекаo:
    „Нисте ви Срби те среће да ја страдам. Моја би смрт вама донела слободу.”

    Кап
    Један други конзул, хроничар косметске драме, Владимир Ћоровић, поводом атентата и трагичног исхода за Шчербину, записао је: „Кап братске руске крви канула је у потоке српске крви, који столећима Косовом теку.” Отржући од заборава сећање на великог пријатеља, захвални Срби су на споменик Шчербини, откривен на Митровдан Љета Господњег 2007, уклесали управо те речи.
    “Mors tua, vita mea”

Slične teme

  1. Српска четничка акција 1903 - 12
    Autor Савременик u forumu Istorija
    Odgovora: 82
    Poslednja poruka: 18.09.2012., 23:11
  2. Kolekcija novčića (1868-1965)
    Autor Skinnyman u forumu Numizmatika i filatelija
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 09.03.2008., 23:38
  3. Majski prevrat 1903. godine
    Autor giovaniI u forumu Istorija
    Odgovora: 95
    Poslednja poruka: 23.07.2007., 10:37
  4. RASPRODAJA - SRBIJA 1868
    Autor Zlocesti u forumu Numizmatika i filatelija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 22.03.2004., 23:32

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •