Zamena teza paradoksa i isplivavanja istine

Ljudi se , zaneseni svojom idejom cesto toliko unesu u to , pa onda isplivavanje sustine proglase paradoksom....

Arhimed je kao stradao paradoksom ....
Ko veruje u pravo cesto susrece paradokse uspeha nepravde....
Ljudima su slatke te sopstvene zablude, i uzdizu ih do filozofskih nacela, cak i vrhunskih nacela, bazicnih nacela...pa onda realnost postaje skup paradoksa , a ne istina....

uveren sam da bi naši pretci majmuni danas bili ponosni na nas zbog toga, jer majmunisanjem pokazujemo da smo sačuvali vezu sa duhovima predaka.

Ja to vidim ovako:
Ako sam ubedjen u neku ideju pa mi neko postavi pitanje koje
u mom sistemu predstavlja paradoks, ja cu na povrsini biti ljut,
uplasen, nesiguran kao da gubim tlo pod nogama...
ali u dubini cu biti zahvalan postavljacu pitanja jer u dubini znam
da to ne znaci unistenje mog sistema vec naprotiv, prosirenje...

Kada su Pitagorejci dokazali da ne postoji zajednicka mera
dijagonale i stranice kvadrata, medju njima je zavladao
DUBINSKI STRAH. Medjusobno su se dogovorili (zakleli) da o tome
cute. Jedan je ipak progovorio i sta mislis sta se s njim desilo?
Udavili su ga u plicaku Sredozemnog mora!

Neizdrzivo je ziveti sa paradoksom a pritom tvrdoglavo ostati na
u starom sistemu. Paradoks Pitagorejaca trajao je cak 2400 godina
dok ga nije razresio Dedekind

Ovo na sta ti ciljas je plod modernog i postmodernog duha vremena.
Danas ces naici na puno licnosti koje smatraju KONTRAVERZNIM, ali to
nema negativnu konotaciju, vec se to vrednuje kao deo stila i sharrna tih licnosti.
Problem je mnogo dublji i zlokobniji od obicnog snobizma...