Sveti Oci,podvig,cudesno zivljenje, pouke,reci

1.На овој теми биће описан је врлински подвиг и чудесно живљење , а исто тако и речи
светих и блажених Отаца , ради користи и поуке и на угледање онима који желе да
стекну небеско грађанство и да ходе путем који води у Царство небеско .
2. Треба , дакле , да знамо да су се свети Оци , који су постали ревнитељи и учитељи
блаженог живота монаха , пошто су једном ожарени божанском и небеском
љубављу и сматрајући ништавним све што је добро и драгоцено за људе , старали
да не чине ништа како би се показали ; следили су у тајности пут Божији и из
превеликог смиреноумља настојали да прикрију већину својих подвига .

О АВИ АНТОНИЈУ

1. Док је свети ава Антоније обитавао у пустињи , опхрвају га немар и врло мрачне
помисли . И говораше он Богу :
- Господе , желим да се спасем , али ме рђаве помисли не напуштају . Шта да чиним
у своме јаду ? Како да се спасем ?
И нагнувши се мало напоље , угледа Антоније некога ко беше исти као он , како
седи и ради , а затим како се диже са свога посла и моли се , и како опет седа и плете
коноп , а потом се изнова диже на молитву . Био је то анђео Господњи који беше
послат ради помоћи и подршке Антонију . И он зачује анђела како говори :
- Тако чини и бићеш спасен .
А овај , чувши то , осети велику радост и одважност ; и тако чинећи спасао се .
2. Исти ава Антоније , упирући свој поглед ка дубинама судова Божијих , упита :
- Господе , како неки умиру мало поживевши , а неки у дубокој старости ? И зашто
су једни сиромашни , а други богати ? И како то да једни , иако су неправедни , бивају
богати , а други , иако су праведни , бивају сиромашни ? И дође му глас који
говораше :
- Антоније , пази на себе ; јер то су судови Божији и није ти од користи да их
разумеш .
3. Упитао је неко аву Антонија :
- Чега треба да се држим како бих угодио Богу ?
Одговарајући , старац му рече :
- Држи се овога што ћу ти рећи : куд год да пођеш , увек имај Бога пред својим
очима ; шта год да чиниш , имај увек за то потврду у Светоме Писму ; а у коме месту
пребиваш , немој се брзо селити . Држи се ових трију упутстава и спашћеш се .
4. Говорио је ава Антоније ави Пимену :
- Велико дело свакога човека је у томе да прими свој грех пред Богом и да очекује
искушење све до последњега даха .
5. Говорио је исти :
- Нико неће моћи да уђе у Царство небеско ко је без искушења . Јер , вели , уклонио
је искушења и нико се неће спасти .
6. Упитао је ава Памво аву Антонија :
- Шта да чиним ?
Одговори му старац :
- Немој имати поверења у своју праведност , немој се кајати због онога што је
прошло и обуздај свој језик и стомак .
7. Рекао је ава Антоније :
- Видео сам све замке ненависника разастрте по земљи и уздишући рекох : ко ли их ,
дакле , може заобићи ? И чух глас који ми каже : смиреноумље .
8. Рекао је још :
- Има неких који су своја тела подвигом сатрли , па ипак , будући да нису имали
расуђивања , обрели су се далеко од Бога .
9. Рекао је још :
- Од ближњега нам зависе живот и смрт . Јер , ако смо стекли брата , стекли смо Бога ;
а ако смо саблазнили брата , Христу смо згрешили .
10. Рекао је још :
- Као што рибе , када су дуго изван воде , умиру , тако и монаси када се дуго
задржавају изван келије или много времена проводе са световњацима , ослабљују
меру тиховања . Треба , дакле , као што риба хита ка мору , и ми да хитамо у своју
келију , како не бисмо , задржавајући се дуго напољу , заборавили на унутарње
затворништво .
11. Рекао јејош :
- Онај ко седи у пустињи и тихује ослобођен је од три борбе : слуха , говора и вида ;
тај само против једнога треба да се бори , против блуда .
12. Неки од браће посете једном аву Антонија како биму испричали виђења која су
имали и како би сазнали од њега јесу ли она истинита или су од демона . А имали су
једнога магарца који беше угинуо на путу . И тек што су ушли к старцу , а он ,
примајући их , упита :
Како је магаре липсало на путу ?
Они му веле :
- Одакле то знаш , аво ?
Он им пак одговори :
- Показали су ми то демони .
А они му кажу :
- Зато смо ми и дошли до тебе да те питамо , јер смо виђали приказања која су се
много пута показивала истинитим , како не бисмо којим случајем били у заблуди .
А старац им на примеру магарета показа како она потичу од демона .
13. Бејаше некакав човек који је у пустињи ловио дивље звери , па угледа аву
Антонија како се шали са браћом и саблазни се . Хотећи да му покаже како ту и
тамо треба бити снисходљив према браћи , старац му каже :
- Стави стрелу у свој лук и затегни га . Овај учини тако . Вели му затим :
- Затегни га још .
Овај га затегне .
А старац му опет вели :
- Још га затегни .
Одговори му ловац :
- Ако га затегнем преко мере , лук ће се сломити .
Старац му вели :
- Тако је и са делом Божијим ; ако преко мере затегнемо у својим захтевима од
браће , они ће брзо бити скрхани . Потребно је , дакле , да ту и тамо будемо
снисходљиви према браћи . Чувши то , ловац се одушеви тим речима и оде стекавши
велику корист од старца . А браћа , пошто се укрепише , пођу ка својим
пребивалиштима .
14. Беше чуо ава Антоније о некаквом млађаном монаху који је на путу учинио
следеће чудо : видевши неке старце како преморени корачају путем , он заповеди да
дођу магарци и да понесу старце све док не стигну до Антонија . Старци , дакле ,
испричају ово Антонију . А он им вели :
- Личи ми тај монах на лађу препуну блага , за коју , ипак , не знам да ли ће приспети
у луку .
А после неког времена поче ава Антоније изненада да плаче , да чупа косу и да
нариче . Упитају га његови ученици :
- Зашто плачеш , аво ?
А старац одговори :
- Велики стуб Цркве се управо сада срушио .
Имао је , наиме , на уму млађаног монаха .
- Пођите , рече им , код њега и видећете о чему је реч .
Пођу , дакле , ученици и нађу монаха како седи на простирци и оплакује грех који је
починио . Угледавши пак старчеве ученике , он им вели :
- Реците старцу да се помоли Богу да ми подари само десет дана и надам се да ћу се
оправдати .
И кроз пет дана он сконча .
15. Стану монаси хвалити једнога брата пред авом Антонијем . А ава му оде у
посету и стане га задиркивати да види подноси ли овај понижавање . Па нашавши
да не подноси , рече му :
- Личиш на село које је са предње стране украшено , а са задње га разбојници
пљачкају .
16. Рече монах ави Антонију :
- Помоли се за мене .
Старац му вели :
- Нити ћу се ја смиловати на тебе нити Бог ако се ти сам томе не предаш и не
затражиш то од Бога .

17. Посете једном приликом старци аву Антонија , а заједно са њима беше и ава
Јосиф . А старац , желећи да их искуша , изговори једну изреку из Светога Писма , те
стане да их испитује , почевши од најмлађега , шта значи та изрека . И сваки је
одговарао по својим моћима . А старац је свакоме говорио :
- Ниси погодио .
После свих рече ави Јосифу :
- Шта ти мислиш да значи ова изрека ?
Овај одговори :
- Не знам .
Вели им , дакле , ава Антоније :
- Заиста , ава Јосиф је пронашао пут , јер рече : "Не знам ".
18. Пођу монаси из Скита ави Антонију у посету , па укрцавши се на брод , нађу
тамо једнога старца који иђаше у истом правцу . Монаси га пак нису познавали . И
док су седели на броду , разговарали су о речима светих Отаца и Писма , као и о
својим рукодељима . А старац ћуташе . Када су стигли у пристаниште , нађе се да и
старац иде ави Антонију . А када дођоше ави , он им вели :
- Нашли сте добру пратњу у овоме старцу .
А старцу вели :
- Добру си браћу нашао за пратњу , аво .
Старац рече :
- Добри су , заиста , али двориште њихово нема врата и ко год хоће може ући у стају
и одрешити магарца .
А то говораше јер су разговарали о свему што им је долазило на ум .
19. Посете монаси аву Антонија па му кажу :
- Реци нам како да се спасемо . Старац им вели :
- Слушали сте Свето Писмо ? Довољно је за вас .
А они рекоше :
- Хоћемо да чујемо и од тебе , оче .
Старац им на то рече :
- У Јеванђељу се каже : "Ако те неко удари по једном образу , окрени му и други ".
Они му рекоше :
- Не можемо тако учинити .Старац им вели :
- Ако не можете да окренете и други , макар један истрпите .
Рекоше му :
- Ни то не можемо .
Старац вели :
- Ако ни то не можете , немојте узвраћати што сте примили .
Они рекоше :
- Ни то не можемо .
Рече на то старац своме ученику :
- Припреми им мало каше јер су болесни .
А њима вели :
- Ако ово не можете , а оно не желите , шта да вам чиним ? Треба се молити .
20. Један брат , који беше напустио свет и све раздао сиромасима , оставивши нешто
и за себе , посети аву Антонија . А старац , сазнавши за то , рече му :
- Ако желиш да постанеш монах , пођи у ово село и купи меса , па га стави око свог
голог тела и онда дођи овамо .
А када брат учини тако , пси и птице кидисаше на његово тело . Па када срете
старца , овај га упита да ли се збило онако како га је саветовао . А када му брат
показа своје искидано тело , ава Антоније му рече :
- Они који напусте свет , а желе да имају добара ,тако бивају растрзани од стране
демона .
21. Догоди се једном приликом да некакав сабрат из општежића аве Илије падне у
искушење . Па пошто га истерају оданде , дође он на гору ави Антонију . И пошто
проборави неко време крај њега , пошаље га старац у општежиће из кога беше
дошао . А они , како гаугледају , поново га отерају ; и врати се он ави Антонију
говорећи :
- Нису хтели да ме приме , оче .
Пошаље га старац назад рекавши :
- Лађа је доживела бродолом на отвореном мору и изгубила свој товар и на једвите
јаде се дочепала обале ; и тога који се спасао на обали ви хоћете да потопите .
А они , чувши да га је послао ава Антоније , сместа га примише .
22. Рекао је ава Антоније :
- Мислим да тело има природне нагоне који су усађени у њега ; али они не делују , а
да душа не жели , већ се само појављују у телу као бестрасни нагони . Постоји и
други нагон , који произилази из храњења и грејања тела јелима и пићима ; од њих
топлота крви побуђује тело на делање . Због тога је Апостол говорио : "Не опијајте
се вином , у чему је разврат ". И опет , Господ је рекао у Јеванђељу , поручујући
Својим ученицима : "Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и
пијанством ". А има код подвижника и други нагон , који настаје од насртаја и
зависти демонске ; према томе , треба да знамо да су три телесна нагона : један је
природни , други од обиља јела , а трећи од демона .
23. Још је рекао :
- Бог не допушта да искушења делују у овом нараштају као у старима ; јер зна да су
људи сада слаби и да неће издржати .
24. Открило се ави Антонију у пустињи :
- Има у граду један човек , лекар по занимању , који је теби налик : он све што му
претиче даје онима који имају потребу и свакодневно , заједно са анђелима , поје
трисвету песму .
25. Рекао је ава Антоније :
- Доћи ће време када ће људи бити безумни и сваки пут када виде неког разумног ,
устаће противњега говорећи : "Ти си безуман ", јер није као они .
26. Посете монаси аву Антонија и кажу му изреку из Левитске књиге . И старац
изађе у пустињу , а ава Амон пође крадом за њим , знајући какве су његове навике .
И пошто се доста удаљи , старац стане на молитву и повиче из свег гласа :
- Боже , пошаљи Мојсија да ми протумачи ове речи !
И дође ка њему глас који разговараше са њим . А ава Амон каже :
- Чуо сам глас који разговараше са њим , али силину поуке не разумедох .
27. Тројица отаца беху имали обичај да сваке године одлазе ка блаженом Антонију .
И док су га двојица испитивали о помислима и о спасењу душе , трећи увек ћуташе
ништа не питајући . А после неког времена вели му ава Антоније :
- Зар имаш толико много времена да долазиш
овамо и ништа ме не питаш ? А он одговори :
- Довољно ми је да те гледам , оче .
28. Причали су како је неко од стараца тражио од Бога да види Оце . И виде их без
аве Антонија . Те он упита једнога од оних што се појавише :
- Где је ава Антоније ?
А овај му рече :
- Он је тамо где је Бог .
29. Набеде једнога монаха у општежићу да је починио блуд , те се он упути и стиже
до аве Антонија . И дођу монаси из општежића да га излече и да га поведу назад . Па
стадоше да га коре :
-Учинио си то .
А он се правдаше :
- Нисам учинио нешто такво .
Задеси се тамо ава Пафнутије и исприча ову причу :
- Видео сам на обали реке човека који беше загазио у блато до колена , а неколико
других људи који дођоше да му пруже руку заглибише се до грла .
А ава Антоније им рече за аву Пафнутија :
- Ево истинског човека , способног да лечи и да
спасава душе .
А они , дирнути беседама двојице стараца , начинише метанију пред братом . Па
пошто их оци замолише , поведоше брата у општежиће .
30. Говорили су за аву Антонија како је постао духоносац и како није хтео да
говори о људима ; јер објављиваше шта се збива у свету и шта ће у будућности
доћи .
31. Добије једном приликом ава Антоније писмо од цара Константина којим га овај
позиваше да дође у Константинопољ . И он размишљаше шта да чини . Па рече ави
Павлу , свом ученику :
- Треба ли да идем ?
А овај му одговори :
- Ако одеш , зваћеш се Антоније ; а ако не одеш , зваћеш се ава Антоније .
32. Рекао је ава Антоније :
- Ја се више не плашим Бога него Га љубим . "Јер љубав изгони страх ".
33. Он исти је говорио :
- Имај увек пред својим очима страх Божији . Сећај се "Онога Који узима живот и
оживљује ".Мрзите свет и све што је у њему . Мрзите свако телесно уживање .
Одбаците овај живот да бисте живели са Богом . Сећајте се шта сте Богу обећали ;
јер то ће вам тражити у дан суда . Гладујте , будите жедни , необучени , бдите ,
тугујте , плачите , уздишите у својим срцима ; испитајте јесте ли достојни Бога ;
презрите тело , да бисте спасли своје душе .
34. Посети једном ава Антоније аву Амуна на Нитријској гори , па пошто се
сусретоше , велу му ава Амун :
- Твојим молитвама братство се умножило , те неки од браће желе да подигну
келије далеко одавде да би тиховали . Колико заповедаш да саграђене келије буду
далеко одавде ?
А он рече :
- Обедоваћемо у девети час , па ћемо изићи и об -ићи пустињу и испитати цео крај .
Па пошто су обилазили пустињу све до заласка сунца , рече му ава Антоније :
- Помолимо се и поставимо овде крст да они који хоће овде саграде своје келије ,
тако да , када их посећују они са оне стране , поједу свој хлеб у девети час , а да ови
одавде , када посећују оне тамо , учине исто тако , како би остали на своме при
узајамним посетама .
А беше раздаљина дванаест миља .
35. Рекао је ава Антоније :
- Онај који кује врело гвожђе , најпре промисли у себи шта ће начинити : срп , нож
или секиру . Тако и ми треба да размишљамо какву врлину хоћемо да стекнемо да
се не бисмо узалуд трудили .
36. Још је рекао :
- Послушност са уздржањем у стању је да потчини звери .
37. Још је рекао :
- Познајем монахе који су и после великога труда пали и доспели у стање
избезумљености , јер су надања полагали у своја дела и презрели заповест Онога
Који је рекао : "Питај оца својега и он ће ти јавити ".
38. Још је рекао :
- Ако је могуће , сваки корак који монах начини или сваку кап коју попије у својој
келији , дужан је исповедити старцима , да не би како грешио утоме .

О АВИ АРСЕНИЈУ
1. Још док је био на служби у царској палати , ава Арсеније се молио Богу ,
говорећи :
- Господе , поучи ме како да се спасем .
И дође му глас који је говорио :
- Арсеније , бежи од људи и бићеш спасен .
2. Исти он , пошто беше приступио монашком животу , помоли се опет , говорећи
исте речи . И зачује глас који му је говорио :
- Арсеније , одлази , ћути , тихуј ; јер то су корени безгрешности .
3. Појаве се , једном , демони у келији аве Арсенија и стану га мучити . А
послушници његови , који му беху дошли у посету и застали изван његове келије ,
зачују га како узвикује ка Господу говорећи :
- Боже , немој ме остављати ; не учиних пред Тобом никаквога добра , али ми ипак
подари да Твојом добротом учиним почетак .
4. Говорили су о њему да нико у палати није носио лепшу одећу од њега , а тако ни
у Цркви нико није носио беднију одећу од њега .
5. Рече неко блаженом Арсенију :
- Како да ми од толиког образовања и мудрости немамо ништа , а ти прости
Египћани стекоше толике врлине ?
Одговори му ава Арсеније :
- Ми ништа не стичемо образујући се у световним вештинама , а ови прости
Египћани својим подвигом стекли су врлине .
6. Упита , једном приликом , ава Арсеније неког старца Египћанина о својим
помислима , а један други старац који је то видео , рече му :
- Аво Арсеније , како ти , који поседујеш такво јелинско и ромејско образовање ,
питаш тога простога старца о својим помислима ?
А овај му вели :
- Јелинско и ромејско образовање поседујем , али азбуку овога простога старца још
нисам научио .
7. Посети једном блажени Теофило , архиепископ , аву Арсенија заједно са некаквим
велможом , те стаде запиткивати старца како би чуо од њега какву беседу . Мало
поћутавши , старац му одговори :
- Ако вам кажем , хоћете ли се држати тога ?
И они се сложе да ће се држати . А старац им каже :
- Где год чујете Арсенија , не приступајте .
8. Једном приликом , опет , пожели архиепископ да га посети , па пошаље некога да
најпре види хоће ли му старац отворити . А овај му поручи :
- Ако дођеш , отворићу ти ; ако ли отворим теби , отвараћу свима ; а онда нећу више
овде пребивати . Чувши то , архиепископ рече :
- Ако ћу га својим доласком отерати , нећу уопште ићи к њему .
9. Некакав брат замоли аву Арсенија да чује од њега поуку . А старац му вели :
- Свом снагом својом бори се да твоје унутарње деловање буде по Богу и
савладаћеш спољашње страсти .
10. Рекао је још :
- Ако затражимо Бога , Он ће нам се јавити , а ако Га задржимо , остаће уз нас .
11. Рекао је неко ави Арсенију :
- Муче ме властите помисли које ми веле : кад већ не можеш да постиш нити да
радиш , ти макар посећуј болеснике , јер и то је љубав .
А старац , препознајући у томе демонско семе , вели му :
- Пођи , једи , пиј , спавај и немој радити ; само се неудаљавај од келије .
Јер је знао да истрајност останка у келији доводи монаха у ред .
12. Говорио је ава Арсеније :
- Монах који путује по страној земљи не треба да тргује и тако ће бити спокојан .
13. Упитао је ава Марко аву Арсенија :
- Зашто бежиш од нас ?
Одговори му старац :
- Бог зна да вас волим ; али не могу бити и са Богом и са људима . Небеске хиљаде и
миријаде имају једну жељу , а људи имају мноштво жеља . Не могу , дакле , оставити
Бога и поћи са људима .
14. Причао је ава Данило о томе како је ава Арсеније целе ноћи проводио у бдењу ,
а када се дешавало да јутром , по природној потреби , усни , говорио је сну :
- Ходи , зли слуго .
Онда би се , мало седећи , дохватио сна и сместа устајао .
15. Говорио је ава Арсеније :
- Довољно је монаху , ако је подвижник , да спава један сат .
16. Причали су старци о томе како једном приликом у Скит беше донесено мало
сувих смокава , те пошто ништа нису ваљале нису их послали ави Арсенију да га не
би како тиме увредили . Чувши за то , старац не дође на сабрање , говорећи :
- Унизили сте ме тиме што ми нисте дали благослов који је Бог послао браћи , јер
нисам достојан да га примим .
И чују сви за ово и стекну духовну корист од старчевог смирења . Тада презвитер
пође и понесе му суве смокве и са радошћу га доведе на сабрање .
17. Причао је ава Данило да су ави Арсенију , за све године колико је био са њима ,
спремали само једну корпу жита годишње . А када су му долазили у посету од њега
су и они јели .
18. Причао је још о истоме ави Арсенију како није мењао воду палмама више него
једном годишње већ је само додавао нову ; јер је плео конопце и шио до шестога
часа . И замоле га старци , говорећи :
- Зашто не промениш воду код палмових гранчица јер се осећа ?
А он им одговори :
- Уместо аромата и миомириса којих сам се нау -живао у свету , треба да уживам и у
овоме мирису .
19. Причао је још о томе како је , чим би чуо да је сазрела свака врста плодова , сам
говорио : ''Донесите ми ". И окушао би само једном од свакога плода помало ,
благодарећи Богу .
20. Онемоћа једном у Скиту ава Арсеније и остане без потребних ствари све до
последње нити . И немајући одакле да их купи , он прими милостињу од некога , па
рече :
- Благодарим Ти , Господе , што си ме удостојио да примим милостињу за име Твоје .

21. Говорили су за њега како је имао келију удаљену тридесет две миље . Није ,
међутим , често из ње излазио , јер су други вршили његова послушања . А када је
Скит опустео , он изађе плачући и говорећи :
- Свет је изгубио Рим , а монаси Скит .
22. Упитао је ава Марко аву Арсенија , говорећи :
- Је ли добро немати у своме скиту ништа угодно ? Јер , видео сам некаквог брата
који је имао мало зеља и чупао га .
И рече ава Арсеније :
- Свакако да је добро , али у зависности од стања човековог ; јер ако нема снаге за
такав начин живота , опет ће посадити друго зеље .
23. Приповедао је ава Данило , ученик аве Арсенија :
Обрео сам се једном у близини аве Александра ; и спопадну га болови и он се
пружи по земљи гледајући због болова увис . А догоди се да наиђе блажени
Арсеније да разговара са њим , и угледа га како лежи . Па пошто поразговара са
њим , он му рече :
- А ко је био световњак кога сам видео овде ? Вели му ава Александар :
- Где си га видео ?
Овај рече :
- Док сам силазио са горе , упутио сам поглед овамо ка пећини и видео некога
пруженога по земљи како гледа увис .
Он начини поклон пред њим говорећи :
- Опрости ми , ја сам то био , јер су ме били обузели болови .
А старац му рече :
- Дакле , ти си то био ? Ја сам помислио да је то био неки световњак , те сам зато
питао .
24. Једном приликом ава Арсеније рече ави Александру :
- Када завршиш са сечом грања , дођи да обедујеш заједно са мном ; али ако ти
наиђу гости , једи са њима .
Радио је , дакле , ава Александар колико увек и полако . А када је дошао час , имао је
још увек грања , па желећи да одржи старчеву реч , сачека да заврши са грањем .
Видевши , међутим , да је овај окаснио , ава Арсеније обедује , мислећи како овај има
госте . А ава Александар , када је увече завршио , пође код њега . А старац га упита :
- Имао си госте ?
Овај одговори :
- Не . А он га упита :
- Па како онда ниси дошао ?
- Јер си ми рекао : ''Када завршиш са сечом грања , дођи ". А ја , држећи се твојих
речи , нисам дошао , јер сам тек сада завршио .
Старац се задиви због његове доследности и рече му :
- Раније разрешуј свој пост , како би своју службу савршавао и воде узимао . Иначе
ће твоје тело брзо ослабити .
25. Посети једном ава Арсеније некакво место , а тамо беше доста трске која се
повијала на ветру . И старац запита браћу :
- Какво је то витлање ?
А они кажу :
- То је трска .
Каже им старац :
- Заиста , ако неко седи у тиховању и слуша глас врапца , његово срце нема онога
истога спокоја ; а камоли ви који имате крај себе вијорење ове трске .
26. Причао је ава Данило о томе како су неки од браће , када је требало да пођу у
Тиваиду да купе пређу , говорили : ''Прилика је да видимо и аву Арсенија ". И дође
ава Александар и каже старцу :
- Браћа , која су дошла из Александрије , желе да те виде .
Старац одговори :
- Сазнај од њих којим поводом су дошли .
А овај оде и сазна да су они дошли у Тиваиду како би купили пређе , те то исприча
старцу . А он каже :
- Онда заиста неће видети лице Арсенијево јер нису дошли због мене већ по своме
послу . Угости их и отпусти у миру и реци им да старац не може да их прими .
27. Један монах дође до келије аве Арсенија у Скиту и погледавши кроз вратницу
угледа старца који беше цео као пламен . А беше тај монах достојан таквога виђења .
И чим је покуцао на врата , изађе старац и угледа монаха заслепљеног . Па му вели :
- Куцаш ли дуго на врата ? Јеси ли ишта видео овде ?
Он договори :
- Не .
Овај га , поразговаравши са њим , отпусти .
28. Док се ава Арсеније некада налазио у Канопу , дође из Рима некаква врло богата
и богобојажљива девица да га види . Прими је архиепископ Теофило , а она га
замоли да убеди старца да је прими . И архиепископ дође код њега молећи га :
- Једна девица је дошла из Рима и жели да те види .
Али старац не хтеде да је сусретне . Када су јој , дакле , то јавили , она нареди да се
стока испрегне и намири , говорећи :
- Верујем Богу да ћу видети старца . Нисам ни дошла да видим човека (јер у нашем
граду је много људи ) већ да видим пророка .
И баш када беше стигла у близину старчеве келије , задеси се старац , по промислу
Божијем , изван келије ; она , како га угледа , падне му пред ноге . А он је љутито
подигне и осмотри је говорећи :
- Ако желиш да видиш моје лице , ево , погледај га .
Она , пак , од стида није гледала у његово лице . А старац јој вели :
- Зар ниси чула за моја дела ? То треба гледати . Како си се само усудила да
начиниш толики пут ? Зар не знаш да си жена и да никада не треба никуда да
излазиш ? Или је то због тога да би се вратила у Рим и рекла осталим женама :
''Видела сам Арсенија ", па да се од мора начини пут жена које долазе ка мени ? А
она каже :
- Ако Господ хоће , нећу пустити никога да дође овамо ; али моли се за мене и
помињи ме увек .
А он , одговарајући , рече јој :
- Молим се Богу да сећање на тебе избрише из мога срца .
Када је то чула , она изађе врло узнемирена . И тек што је стигла у град , од жалости
је спопадне врућица , те она поручи блаженом Теофилу , архиепископу , да је
болесна . Он дође до ње молећи је да му исприча шта се догодило . А она му рече :
- Камо среће да нисам ни долазила овамо . Јер , рекла сам старцу : ''Помињи ме ", а он
ми рече : ''Молим се Богу да сећање на тебе избрише из мога срца ". И ево , ја умирем
од жалости .
А архиепископ јој каже :
- Зар не знаш да си жена , а непријатељ се кроз жене бори против светитеља ? Због
тога је старац онако рекао ; а за душу твоју он се непрекидно моли .
И тако се њене помисли исцелише и она се са радошћу врати у своју отаџбину .
29. Причао је ава Данило о томе како је једном приликом дошао ави Арсенију
некакав магистријан , доносећи му завет неког његовог племенитог рођака , који му
беше оставио врло велико наследство . Но овај , узевши завет , хтеде да га поцепа . А
службеник паде пред његове ноге говорећи :
- Молим те , немој то цепати , јер ће ми отићи глава .
А ава Арсеније му каже :
- Ја сам умро пре њега , а он је умро недавно .И пошаље завет назад , не примајући
ништа .
30. Говорили су , опет , за њега да је суботом увече на недељу , остављао сунце иза
себе и у молитви пружао своје руке ка небу , док му сунце не би опет засијало у
лице . И тада би сео .
31. Причало се да су ава Арсеније и ава Теодор из Ферме више од других мрзели
човечанску славу . Ава Арсеније , наиме , никоме није лако излазио у сусрет , док је
ава Теодор излазио у сусрет , али је био као сабља .
32. Једном приликом ава Арсеније беше настањен у доњим крајевима ; па како је
тамо био узнемираван од света , он одлучи да напусти келију . И не узевши ништа из
ње , пође он тако ка својим ученицима , Фаранитима Александру и Зоилу . Рече он ,
дакле , Александру :
-Устани , отплови горе .
И овај тако учини . А Зоилу рече :
- Пођи са мном до реке и потражи ми лађу која плови наниже ка Александрији , а
затим отплови и ти ка своме брату .
А Зоил , потресен тим речима , не рече ништа . И тако се они раздвоје . Спусти се
старац , дакле , до крајева Александрије и разболи се великом болешћу . А његови
послушници рекоше један другоме : "Да није , можда , неки од нас ожалостио старца ,
те се он због тога одвојио од нас ?" И не могаху код себе пронаћи никакве кривице ,
нити да су му икада били непослушни . А старац , када је оздравио , рече :
- Отићи ћу ка својим оцима .

И тако , пловећи узводно , дође до Петре , где беху његови послушници . А пошто је
био у близини реке ; дође некаква етиопска девојка и дотакне се његовог огртача . И
старац осети жељу за њом . Девојка му , пак , рече :
- Ако си монах , пођи у гору .
А старац , задивљен њеним речима , рече у себи : "Арсеније , ако си монах , пођи у
гору ". У том часу сусретну га Александар и Зоил . И пошто му они падоше пред
ноге , падне и старац , те сви заплакаше . Рече им старац :
- Зар нисте чули да сам био болестан ?
Одговоре му они :
- Да .
Упита их старац :
- Па зашто нисте дошли да ме видите ?
Одговори ава Александар :
- У твој одлазак од нас нико није поверовао , а многи су имали духовне штете ,
говорећи : "Да они нису били непослушни старцу , не би се он одвојио од њих ".
Он им вели :
- Људи ће опет рећи да голубица није нашла одмора својим ногама , па се вратила
Ноју у барку .
И тако нађу спокоја . А старац остане са њима до своје кончине .
33. Рекао је ава Данило :
Причао нам је ава Арсеније тобоже о неком другом (а вероватно је то био он сам )
како је томе старцу , док је седео у келији , дошао глас који је рекао :
- Дођи да ти покажем дела људска .
Овај устане и изађе ; а глас га одведе до неког места где му покаже једног
Етиопљанина како сече дрва и како је начинио велики товар . Он покуша да га
подигне и не могаше ; и уместо да одвади од њега , он насече још дрва и дода на
товар . И дуго је тако чинио .
И идући мало даље , показа му неког човека како стоји крај једне баре и како црпи
воду из ње , преносећи је у један пробушен базен , одакле се та иста вода изливала у
бару . И опет му каже :
- Дођи , показаћу ти још .
И он угледа једног свештеника и двојицу људи како седе на коњима носећи
попреко по једно дрво ; и хтели су да уђу кроз врата , али нису могли јер је дрво
било попреко . А ниједан од њих није хтео да понизи себе и да иде иза другога
носећи дрво право пред собом . И због тога остадоше изван врата .
- То су , вели , људи који гордо носе некакву вагу праведности , а нису хтели да се
понизе и да исправе себе , како би пошли понизним путем Христовим ; због тога и
остају изван Царства Божијег . А онај што сече дрва јесте човек који има мноштво
греха и уместо да се покаје , додаје нова безакоња на своје грехе . А онај што црпи
воду јесте човек који , додуше , чини добра дела , али , будући да има у себи и нешто
зло , изгубио је због тога и своја добра дела . Треба , дакле , сваки човек да буде
трезвен у својим делима , како се не би узалуд трудио .
34. Он исти причао је о томе како су једном приликом дошли из Александрије неки
од отаца да виде аву Арсенија . Један од њих беше ујак старога Тимотеја ,
архиепископа Александрије , званога Сиромах , а имао је са собом и свога нећака .
Старац , пак , тада беше болестан и не хтеде да их сусретне , да не би дошли и други
за њима и узнемиравали га . А био је тада у Петри у Троји . Оци се врате
ожалошћени . И догоди се тада да дође до најезде варвара , те се он добровољно
настани у доњим крајевима . А оци , када то чују , пођу опет да га виде . И он их
прими са радошћу . Упита га , пак , један од браће који беше са њима :
- Зар не знаш , аво , да смо долазили да те посетимо у Троји , а ти нас ниси примио ?
Старац му одговори :
- Ви сте окусили од хлеба и воде , а ја , чедо моје , наравно , нисам окусио ни хлеба ни
воде , нити сам сео , кажњавајући себе , док се нисам уверио да сте стигли у своје
место , јер сте се због мене и ви напатили ; али опростите ми , браћо .
Они оду веома утешени .
35. Он исти причао је и ово :
Позвао ме је једнога дана ава Арсеније и рекао :
- Успокоји свога оца , да би се он , када пође ка Господу , помолио за тебе и да ти
добро буде .
36. Причали су како је ави Арсенију , када се једном разболео у Скиту , дошао
свештеник , повео га у цркву , сместио га на поњаву и подметнуо му мало узглавље
под главу . А када један од стараца дође да га посети и види га на поњави са
узглављем под њим , саблазни се , говорећи :
- То ли је ава Арсеније ? На томе ли он значи , лежи ?
Узевши га на страну , свештеник му каже :
Какав си посао имао у своме селу ?
Овај одговори :
- Био сам пастир .
- А како си , вели , проводио свој живот ?
Овај одговори :
- Проводио сам га уз много муке .
Опет га упита :
А сада , како живиш у келији ?
Овај одговори :
- Више се одмарам .
А он му рече :
- Видиш ли аву Арсенија ? Био је отац царевима у свету , а хиљаде слугу , који су сви
носили злато и свилу , били су му на располагању ; а под њим су биле скупоцене
простирке . Ти , који си био пастир , ниси се у свету одмарао колико овде ; а он , оно
изобиље које је у свету имао , овде нема . Видиш ли , дакле , да се ти овде одмараш , а
он се пати ?
Овај , пак , чувши све то , удиви се врло и начини метанију говорећи :
- Опрости ми , аво , згрешио сам ; заиста је то истински пут , јер он је дошао до
понижења , а ја до починка .
И старац оде стекавши велику духовну корист .
.

37. Дође неки од отаца ави Арсенију и тек што покуца на врата , старац отвори ,
мислећи да је то његов послушник . Али чим виде да је то неко други , он паде
ничице пред њим . А овај му вели :
- Устани , аво , да те целивам .
А старац му одговори :
- Нећу устати све док не одеш . Те , иако га је овај дуго молио , старац не уста све
докле овај не оде .
38. Причали су како је некакав монах дошао у Скит давиди аву Арсенија . И уђе он
у цркву и замоли свештенике да му помогну да види аву Арсенија . А они му кажу :
- Одмори се мало , брате , и видећеш га .
А он рече :
- Нећу јести ништа докле га не сусретнем .
И тако , пошаљу они једнога брата да му помогне , јер старчева келија беше далеко .
И покуцавши на врата , они уђу , целивају старца и ћутке седну . Тада брат који беше
из цркве , рече :
- Ја одох , молите се за мене .
А страни брат , не налазећи одважности пред старцем , рече брату :
- Долазим и ја са тобом .
И они заједно изађу . А овај га замоли , говорећи :
- Поведи ме и ави Мојсију који некада беше разбојник .
А када они дођу до аве Мојсија , овај их са радошћу прими и пошто их лепо угости ,
отпусти их . И рече му брат који га беше водио :
- Ево , одвео сам те једном странцу и једном Египћанин . Који од њих двојице ти се
допао ?
А овај одговори :
- Мени се , свакако , допао Египћанин .
Када је то чуо један од отаца , помоли се Богу говорећи :
- Господе , објасни ми ту ствар , односно како то бива да један избегава људе ради
имена Твога , а други да их срдачно прима , опет ради именаТвога .
И гле , указаше му се две велике лађе у реци , и угледа аву Арсенија и Духа Божијег
како у миру плове у једној лађи , аву Мојсија и анђеле Божије у другој , и како га
они хране .
39. Причао нам је ава Данило :
- Када је ава Арсеније био близу своје кончине ,поручио нам је :
- Немојте се трудити да чините милостињу мене ради ; јер ако сам ја чинио
милостињу према себи , њу ћу пронаћи .
40. Када је ава Арсеније био на самрти , његови ученици се веома узнемирише . А он
им каже :
- Још није дошао час ; а када дође тај час , ја ћу вам то рећи . Али ћу се судити са
вама пред страшним судиштем ако моје мошти дате некоме .
А они му кажу :
- Не умемо да сахрањујемо . Шта , дакле , да радимо ?
Старац им каже :
- Зар не умете да ставите конопац око моје ноге и да ме подигнете на гору ?
А старац је и овако говорио :
- Арсеније зашто си напустио свет ? Много пута
сам се покајао зато што сам говорио . али ника -да зато што сам ћутао .
А када му се приближила кончина , виде га браћа како плаче , па га питају :
- Заиста , оче , зар се и ти плашиш ?
А он им одговори :
- Заиста , страх који је са мном у овоме часу , са мном је откада сам постао монах .
И тако се упокоји .
41. Причали су , пак , да је све време свога живота , док је седео код свога рукодеља ,
имао некакву крпу у крилу , због суза које су му капале из очију . А када је ава
Пимен чуо да се упокојио , заплакао је и рекао :
- Блажен си , аво Арсеније , јер си оплакао себе у овоме свету . Јер , онај који не
оплакује себе овде , тамо ће вечно плакати . Било да је то овде добровољно , било
тамо од мука , немогуће је не плакати .
42. Приповедао је ава Данило о њему :
- Никада није хтео да говори о питањима из Светога Писма иако је могао да је хтео .
Али ни писмо није лако писао . А када је повремено долазио у цркву , стајао је иза
стуба , тако да нико не види његово лице нити да он посматра друге . А његов лик
беше анђеоски , као у Јакова . Био је потпуно бео , краснога тела ; и био је сув . Имао
је дугу браду која је досезала до појаса ; трепавице му , пак , беху отпале од плача .
Био је висок , али повијен од старости .
Доживео је деведесет година . Служио је на двору блаженог Теодосија Великог
четрдесет година као духовник Аркадија и Хонорија . И у Скиту је проживео
четрдесет година , и десет у Троји изнад Вавилона , наспрам Мемфиса , и три године
у Канопу у Александрији , док је остале две године провео поново у Троји , где се и
упокојио , пошто је у миру и страху Божијем прошао свој животни пут ; јер био је
благ човек , препун Духа Светога и вере . А мени је оставио свој кожни огртач , белу
кошуљу од кострети и сандале од палмова дрвета . А ја , недостојан , носио сам их да
бих њима био благословен .
43. Приповедао је , опет , ава Данило о ави Арсенију следеће :
- Позвао је ава једном приликом моје оце , аву Александра и аву Зоила , и
понижавајући себе рекао им :
- Пошто ме демони нападају и не знам да ли ме се докопају у сну , придружите ми
се ове ноћи и чувајте ме ако задремам на бдењу .
И од вечери седну они ћутке крај њега , један са десне стране , а други са леве . И
причају моји оци : Ми заспимо и пробудимо се и не приметимо да је он задремао . А
ујутру (Бог зна да ли је то учинио намерно , да бисмо ми мислили да је задремао ,
или му је збиља наишао сан ), он три пута дуну и одмах устаде , говорећи :
- Задремао сам , је ли тако ?
А ми одговорисмо :
- Не знамо .
44. Дођу једном старци ави Арсенију и стану га много молити да их прими . И он им
отвори . И замоле га да им каже коју реч о тиховатељима који никога не примају .
Старац им вели :
- Када је девица у дому свога оца , многи хоће да се са њом заруче ; а када узме
мужа , не свиђа се више свима : једни је омаловажавају , а други је хвале , и нема
више онога поштовања према њој као раније када је била скривена . Тако је и са
стварима душе : од онда када се оне објаве , не могу више никога задовољити

О АВИ АГАТОНУ
1. Причао је ава Петар , ученик аве Лота :
Био сам једном у келији аве Агатона када дође к њему један монах и рече :
- Желим да живим са браћом ; реци ми како да се односим према њима .
Старац му вели :
-Чувај своје гостинство у све дане свога живота као и првога дана када се уселиш
код њих , те немој бити слободног понашања према њима .
Упита га ава Макарије :
- Шта је то лоше у слободном понашању ? Старац му одговори :
- Слободно понашање личи на велики пожар , те када настане , сви беже испред
њега , а он уништава плодове на дрвећу .
Упита га ава Макарије :
- Зар је толико страшно слободно понашање ?
А старац рече :
- Нема горе страсти од слободног понашања ; јер она рађа све остале страсти . Не би
требало трудбеник да се слободно понаша , чак ни онда када је сам у својој келији .
Јер , знам да је један брат ,који је дуго пребивао у келији у којој беше један
креветић , причао како је отишао из те келије и не би ни приметио тај креветић да
му други нису то рекли . Такав је он трудбеник и подвижник .
2. Рекао је ава Агатон :
- Монах не сме да допушта својој савести да га оптужује за било какву ствар .
3. Рекао је још :
- Без држања божанских заповести не може човек напредовати ни у једној врлини .
4. Рекао је још :
- Никада нисам заспао имајући нешто против некога нити сам оставио некога да
заспи имајући нешто против мене , ако је то било у мојој моћи .
5. Причало се како су неки дошли ави Агатону чувши да он има велику моћ , па
желећи да искушају да ли се он љути , кажу му :
- Ти си Агатон ? Чули смо о теби да си блудник и гордељивац .
А он рече :
- Да , тако је .
И кажу му :
- Ти си Агатон , брбљивац и оговарач ?
А он рече :
- Ја сам .
Опет му кажу :
- Ти си Агатон , јеретик ?
А он одговори :
- Нисам јеретик .
Они га стадоше преклињати и говорити :
- Реци нам зашто си прихватио све што смо ти рекли , а ову реч ниси претрпео .
Рече им :
- Оно прво приписујем себи , јер то је на корист мојој души ; али бити јеретик значи
бити одвојен од Бога , а ја не желим да се одвојим од Бога .
А они , чувши то , задиве се његовом расуђивању и оду учвршћени у вери .
6. Причало се како је ава Агатон провео доста времена градећи келију заједно са
својим ученицима ; а када су завршили са келијом , уђу , коначно , и настане се у њој .
Прве недеље он , међутим , угледа нешто што му се не допаде , па рече својим
ученицима :
-Устаните , идемо одавде . А они се врло узнемире , те кажу :
- Ако си имао на уму да идемо , зашто смо подносили толики труд градећи келију ?
И опет ће се људи саблазнити о нас и рећи ће : "Гле , они немирни опет одоше ".
Видећи , пак , њихову малодушност , старац им вели :
- Нека се неки и саблазне , али са друге стране , некима ће то бити на корист , јер ће
рећи : "Благо њима , јер су се Бога ради преселили и презрели све друго ". У сваком
случају , ко хоће да пође , нека пође , ја сада одлазим .
Они се баце пред њим на тло , молећи га да им допусти да пођу са њим .
7. Причало се о њему да је много пута одлазио имајући у својој кошари само нож .
8. Питали су аву Агатона :
- Шта је веће : телесни труд или уздржаност онога што је унутар човека ?
А старац одговори :
- Човек је сличан дрвету . Наиме , телесни труд је лишће , а уздржаност онога што је
унутра јесте плод . Јер , према ономе што је писано да "свако дрво које не рађа добра
рода сече се и у огањ баца ", јасно је да се треба старати за плод , односно за
уздржање ума . А потребан је и покривач и украс од лишћа , а то је телесни труд .
9. Питала су га опет браћа :
- Која врлина , оче , између свих подвига захтева
највише труда ?
Он им одговори :
- Опростите ми , мислим да нема већега труда од молитве Богу . Кад год човек жели
да се моли , желе и непријатељи да га прекину у томе ; јер знају да их ништа не може
спречити осим молитве Богу . И било какав живот да води човек , бивајући у њему
истрајан , стиче спокојство ; а молитва захтева борбу до последњега даха .
10. Био је ава Агатон мудар у расуђивању , неуморан телом , задовољан свачим , како
у рукодељу тако и ухрани и облачењу .
11. Исти тај ава путовао је са својим ученицима . И један од њих , нашавши на путу
малено зрно зеленог грашка , упита старца :
- Оче , допушташ ли да га узмем ?
Старац га , чудећи се , погледа и рече :
- Јеси ли га ти тамо ставио ?
Брат одговори :
-Не .
А старац му рече :
-Како , дакле , хоћеш да узмеш оно што ниси оставио ?
12. Један брат дође ави Агатону , па му рече :
Допусти ми да станујем са тобом .Долазећи , он на путу нађе један мали сапун и
понесе га . А старац вели :
- Где си нашао сапун ?
Одговори брат :
- Нашао сам га корачајући путем и узео сам га .
Старац му вели :
- Ако си дошао да се настаниш код мене , како си узео оно што ниси оставио ?
И пошаље га да понесе сапун тамо одакле га је узео .
13. Упита неки брат старца :
- Добио сам заповест , а где је заповест тамо је и борба са искушењем . Желим ,
дакле , да пођем зањом , а бојим се искушења .
А старац му каже :
- Кад би то био Агатон , он би извршио заповест и победио би искушење .
14. Када једном приликом због некаквог случаја беше сазван сабор у Скиту и
донета одлука , дође исти тај Агатон и каже им :
- Нисте донели добру одлуку .
А они му кажу :
- Ко си уопште ти који говориш ?
А он рече :
- Син човечији . Јер , писано је : "Говорите ли заиста истину , силни ? Судите ли
право , синови човечији ?"
15. Причали су како је ава Агатон три године провео држећи каменчић у устима
док није успео да ћути .
16. Причали су још за њега и за аву Амуна да су , продајући посуде , говорили цену
само једанпут и да су , спокојно ћутећи , примали оно што им се даје ; и опет , када су
желели нешто да купе , ћутке су пружали колико је тражено и узимали суд , не
говорећи ништа .
17. Исти ава Агатон је причао :
- Никада нисам дао милостињу , али моје давање и примање било је милостиња јер
сам схватао да је добит мога брата дело плодоносно .

18. Он исти , када би нешто видео , а његова помисао хтела да то осуди , говорио је
себи :
- Агатоне , немој то чинити .
И тако би му се помисао умирила .
19. Он исти је говорио :
- Осорног човека , чак и ако мртве васкрсава , Бог не прихвата .
20. Имао је некада ава Агатон двојицу ученика који су , као отшелници , живели
одвојено . Једнога дана , дакле , упита он једнога од њих :
- Како проводиш време у својој келији ?
А он одговори :
- Не једем до вечери , а онда поједем две корице хлеба .
Вели му старац :
- Добар јеловник , за њега не треба много труда .
А другога упита :
- А како ти ?
А он одговори :
-Не једем два дана , а онда поједем две корице
хлеба .
Вели му старац :
- Велики је твој труд . Ти водиш двоструку борбу : јер ако неко једе свакога дана и
не може се наситити , мучи се . Има и други који хоће да не једе два дана и да се
насити ; а ти , постећи двоструко , не можеш се наситити .
21. Неки брат упита аву Агатона о блуду . А овај му каже :
- Пођи , положи своју немоћ пред Бога и наћи ћеш спокоја .
22. Разболе се једном приликом ава Агатон и један други старац . И док су лежали у
келији , један брат читаше из Књиге Постања , те стигне до поглавља где Јаков вели :
"Јосифа нема , Симеона нема , па хоћете и Венијамина да узмете ; свалили бисте ме
стара с тугом у гроб ". А старац рече на то :
- Нису ли ти довољни осталих десет , аво Јакове ? Ава Агатон му вели :
- Ћути , старче . Ако Бог то оправдава , ко је онај ко ће о томе да расуђује ?
23. Рекао је ава Агатон :
- Ако постоји неко кога веома љубим , а схватим
да ме он води у прегрешење , одсечем га од себе .
24. Рекао је још :
- Свакога часа човекова пажња треба да је управљена ка суду Божијем .
25. Једном приликом , док су браћа говорила о љубави , рече ава Јосиф : "Знамо ли
ми шта је љубав ? " И исприча како је ава Агатон имао један ножић , и дође
му један од браће и стаде да га хвали , а старац га не
пусти да оде пре но што узме тај ножић .
26. Говорио је ава Агатон :
- Кад би ми било могуће да пронађем некога губавца и да му дам своје тело , а да
узмем његово ,
био бих срећан . Јер , то би била савршена љубав .
27. Причали су и о томе како је ава Агатон , када је једном приликом дошао у град
да прода судове , наишао на тргу на некога странца који беше пао болестан и о коме
се нико није старао . И старац , изнајмивши келију , остане са њим и од свога
рукодеља плати закуп , а оно што му је преостало потроши за потребе болесникове ;
и остане он са њим четири месеца , докле болесник не оздрави . И тако старац са
миром пође ка својој келији .
28. Причао је ава Данило : Пре него што је ава Арсеније дошао ка мојим старцима ,
они су били са авом Агатоном . А ава Агатон је волео аву Александра , јер је овај
био подвижник и веома благочестив . И догоди се да су сви његови ученици прали
калемове у реци ; а ава Александар је прао мање од њих . И остала браћа кажу
старцу :
- Брат Александар не ради ништа .
А он , желећи да га поправи , рече му :
- Брате Александре , пери их добро , јер су од струкова .
А овај , чим је то чуо , ожалости се . Али га старац затим утеши говорећи :
- Зар ја не знам да ти добро радиш ? Али сам ти то
рекао пред њима да бих твојим послушањем излечио њихове помисли , брате .
29. Причали су како се ава Агатон старао о томе да испуни сваку заповест . Када би
путовао барком , први се прихватао весла . Када би га , пак , посећивала браћа , он би
одмах по молитви својим рукама простирао трпезу , јер је био испуњен љубављу
Божијом . А када је требало да умре , остао је три дана отворених , али непомичних
очију . А браћа су га дотицала , питајући :
- Аво Агатоне , где си ?
Одговори им :
- Пред судиштем Божијим стојим .
Питају га :
- А плашиш ли се ?
Одговори им :
- Увек сам се , колико сам могао , трудио да се држим свих заповести Божијих . Али
човек сам и
одакле да знам је ли моје дело угодно Богу ?
Упитају га браћа :
- Зар ниси сигуран да је твоје дело по вољи Божијој ?
Старац одговори :
- Нисам сигуран , све док не сусретнем Бога . Јер , једно је суд Божији , а друго
човечији .
И док су хтели да га упитају за још једну поуку , он им вели :
-Учините ми по вољи , немојте сада говорити , јер сам заузет .
И он са радошћу сконча . Видели су га да одлази онако као када неко поздравља
своје пријатеље и вољене . А имао је у свему велико уздржање и говорио :
- Без уздржања , човек не може напредовати ни у једној врлини .
30. Изађе једном ава Агатон у град како би продао нешто судова и нађе крај пута
неког богаља . Рече му богаљ :
- Куда идеш ?
Одговори му ава Агатон :
- У град да продам судове .
Рече му овај :
- Буди љубазан према мени и пренеси ме тамо
Старац га упрти и понесе у град . Овај му вели :
- Положи ме тамо где продајеш судове .
Он тако и учини . А када је продао један суд , упита га богаљ :
- За колико си га продао ?
Он одговори :
-За толико .
Овај му рече :
- Купи ми погачу .
Старац му купи . А затим опет прода суд . А овај га пита :
- А ово за колико ?
Он одговори :
-За толико . Овај му рече :
-Купи ми ово .
И старац купи . А када је продао све судове и хтео да пође , вели му богаљ :
- Одлазиш ?
Он одговори :
-Да .
Овај му рече :
- Буди љубазан према мени и пренеси ме тамо где си ме нашао .
Старац га упрти и понесе до његовог места . А овај му вели :
- Благословен си , Агатоне , од Господа и на небу и на земљи .
А он , подигавши очи , не виде никога , јер оно беше анђео Господњи који који беше
дошао да би га искушао .

ИЗРЕКЕ СВЕТИХ ОТАЦА


ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

1. Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.
2. Свако ко воли чистоту и целомудреност постаје храм Божији.
3. Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања (Сир. 4, 35).
4. Ко другога оговара, сам себе осуђује. У ономе ко оговара пребива клевета, и мржња, и сплеткарење. Он се праведно сматра братоубицом.
5. Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље.
6. Немој давати своме срцу да буде жалосно, него се теши у Господу.
7. Славољубље је душевна болест, лукава страст.
8. Немој се превазносити ако си здрав телом, већ се бој.

ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК

1. Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив.
2. Као што вода може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе.
3. Многоговорљивост произилази понекад од угађања стомаку, а понекад од таштине.
4. Злоба проистиче из уображености и гнева.
5. Лицемерство проистиче од самозадовољства и својеглавости.
6. Има болести које се добијају ради очишћења од грехова, а има и таквих које треба да сломију наш понос.
7. Преједање је мајка блуда, а морење трбуха - виновник чистоте.
8. Немој рећи да скупљаш благо ради сиромаха. Царство се Небеско могло купити и за само две лепте.
9. Онај ко плаче за собом, не зна за униније.
10. Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата.
11. Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.
12. Не скидај душевног ока са гордости: међу свим лоповима духовним нема опаснијег од ове страсти.

СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ

1. Не уздај се у своју праведност, истински се кај због ранијих грехова, обуздавај језик, срце и стомак.
2. Куд год идеш, увек имај Бога пред очима; машта да радиш имај потврду у Светом Писму; и не напуштај брзо место на коме живиш. Сачувај ове три заповести и спашћеш се.
3. Као што су гордост и узношење ума са висине небеске ђавола сурвали у бездан, тако смирење и кротост човека узвисују од земље на небо.
4. Ако неко узме подвиг ћутања, нека не мисли да врши врлину, већ нека у срцу сматра да ћути стога што није достојан да говори.

ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ АВА ИСАИЈА

1. Онај ко се труди да нађе са чиме би упоредио Бога, хули на Бога. Онај, међутим, ко тражи како да га успоштује, воли чистоту у страху Божијем.
2. Онај ко, видећи рећи Божије, себе утврђује на тумачењима сопственог разума, не познаје славу Божију и Његово богаство, а онај ко говори: „Човек сам и не знам“, те узноси славу Богу, стиче богаство Божије по сили својој и по помисли својој.
3. Љубав према људској слави рађа лаж, а понижавање себе у смирењу у срце твоје доводи страх Божији.

АВА ЕВАГРИЈЕ

1. Пази да, разгневивши се, не прогнаш неког брата. За тако нешто читавог живота нећеш побећи од демона туге који ће ти свагда за време молитве износити твој преступ.
2. Целомудрености, тј. чистоти тела много помаже оскудност у води. Нека те у то убеде триста Израиљчана који су са Гедеоном победили Мадијам.
3. Признак безстрашћа је кад ум угледа своју сопствену светлост, када постане спокојан у вези са маштањима у сну и лако и правилно схвата ствари.
4. Безстрашће поседује душа која и при сећању на ствари остаје спокојна, а не она коју ствари не плене.
5. Истински пријатељ је онај који жури да пренесе радосне догађаје.
6. Високо мишљење о себи никако се не слаже са чињењем ниских дела.
7. Код свакога самоуверење омета самопознање.
8. Најгоре имање је недоличан живот.
9. Сујетна нарав је болест душе.
10. Добро је чинити добро свима, а особито онима који не могу да врате.
11. Светлост душе јесте истинско сагледавање.
12. Љубећи оно што не треба, нећеш љубити оно што треба.
13. Почетак љубави је добро узајамно мишљење.
14. Горда помисао растура врлине.
15. Пут се равња милостињом.
16. Срамно је робовати телесним страстима.
17. И Бог се брине о ономе који се добро брине о себи.
18. Целомудрено срце је пристаниште сагледавања.
19. Горда душа је разбојничка пећина. Она не трпи глас познања.
20. По сузама познај да ли се бојиш Бога.
21. Смирење душе је непобедиво оружје.
22. Прећуткивати истину значи закопавати злато у земљу.
23. Боље је бити усред хиљада са љубављу, него сам у пећини са мржњом. (Поука братији у опстезицу)
24. У обиталишту смирених почива Господ, а у дому гордих умножава се проклество.
25. Немој обилно насићавати тело своје, па ће скверне помисли понестати у теби.
26. Празник Господњи је заборав зла. Оног. пак, ко памти зло, обузеће плач.
27. Боље је спавати, него време проводити у празнословљу.
28. Љубави претходи бестрашће, а знању претходи љубав.
29. На мру узимај хлеб и воду и дух блуда ће побећи од тебе.
30. Речи јеретика су весници смрти. Ко их прима погубиће своју душу.
31. И сад ме послушај, сине мој: Не прилази вратима неверних људи и немој ићи преко њихових мрежи, да се не би заплео.
32. Видео сам оче њиховог мудровања (јеретичког), и не угледах светлост истине у њиховим речима.
33. Кад не би било искушења, нико се не би спасао.
34. Почетак спасења је самоукоревање.

ПРЕПОДОБНИ ИСИХИЈЕ, ПРЕЗВИТЕР ЈЕРУСАЛИМСКИ

1. Од дрскости (тј. од непажљиве претеране смелости у општењу са другима), треба бежати као од змијског отрова, и од појединачних разговора - као од змија и порода отровница. Јер, они врло брзо могу довести до потпуног заборава на унутрашњу борбу и душу свести доле са радосне висине која се стиче чистотом срца. Проклетства достојан, заборав се, као вода огњу, противи пажњи.
2. Ми нисмо јачи од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни разумнији од блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра. Стога, не треба да се уздамо у себе. Јер, Свето Писмо да ће онај који се узда у себе пасти страсним падом.
3. Као што једним истим каналом не могу да пролазе заједно ватра и вода, тако ни грех не може да уђе у срце, док претходно не покуца на врата срца маштаријом лукавог прилога (сина).
4. Као што је за оне који су изгубили апетит и који осећају одвратност према храни користан горки пелен, тако корисно да се злопате.
5. Онај ко не зна истину, не може истински ни веровати, будући да знање по природи претходи вери. Оно што је речено у Писму, речено је не само да бисмо ми знали, него да бисмо и творили.
6. Безстрашће и смирење воде познању. Без њих нико неће видети Господа.
7. Многе се страсти крију у нашим душама. Оне се, међутим, појављују тек када се пред очима покаже њихов узрок.
8. Неочекивана искушења нас по промислу уче да будемо трудољубиви.

О искушењу



Св. Кирил Јерусалимски:

"И не уведи нас у искушење", Господе. Да ли нас Господ овим учи да се молимо да уопште не будемо кушани? Не, јер речено је: "Сваку радост имајте, браћо моја када бивате кушани" (Јаковљ. 1, 2). Пасти у искушење може да значи и утопити се у искушењу. Јер је искушење слично некој реци, преко које је тешко прећи. Зато неки, не утопивши се у реци искушења, препливају исту као искусни пливачи, не предајући јој се. А други нису такви, већ улазе у реку искушења и утопе се.

Као, на пример, Јуда, који је упао у искушење среброљубља, и није препливао пучину (тог искушења), већ се удавио и телесно и духовно. Петар је, пак, упао у искушење одрицања од Христа, али упавши у њега није се удавио у њему, већ је храбро препливао пучину и избавио се од искушења. Ево како други човек (псалмопевац Давид) који је дошао до савршенства Светих благодари за избављење од искушења: "Ти си вас окушао Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа. Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша. Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео у одмор" (Пс. 66, 1012). Видиш ли са каквом смелошћу говоре они који су победили искушења и који нису посустали. Речено је: "Извео си нас у одмор". Ући у душевни мир (одмор) значи избавити се од искушења.

Св. Григоре Ниски:

"Не уведи нас у искушење". Колика је, браћо, сила у тим речима? Господ различито и са више имена именује лукавога (непријатеља нашег), као што су: Ђаво (Мт. 13, 39), Велзевул (Мт. 10, 25), Мамон (Мт. 6,24), кнез света (Јн. 14, 30), човекоубица (Јн. 8, 44), лукави, отац лажи (Јн. 8, 44), и другим сличним именима. Можда је једно од најјаснијих његових имена искушење. Ову нашу претпоставку потврђује само устројство Молитве Господње, јер Господ после речи: "не уведи нас у искушење", додаје мољење за избављење од лукавога, чиме означава једну исту ствар. Онај ко не улази у искушење (напаст), тај је самим тим ван власти лукавога; а ко је у искушењу (напасти), тај је у власти лукавога; следи, дакле, да су искушење (напаст) и лукави једно исто. Чему нас учи ово мољење Молитве Господње? Учи нас да будемо слободни од онога што видимо да је овај свет, а о коме је речено: " Свет сав у злу лежи (1. Јован. 5, 19). Ко хоће да буде изван домашаја лукавога, који нас подстиче на искушења, тај мора у потпуности да се искључи из световног живота. Јер, искушење се не може дотаћи душе ако непријатељ (лукави), поставивши на злобну удицу своју световне прелести као мамац, не стави те прелести пред наше очи да би у нама побудио жељу за искушењем. Ова мисао ће нам бити много јаснија ако је поткрепимо примерима.
Море често бива страшно када се узбурка, али не за оне који живе далеко од њега. Огањ је погубан, али само за материју која гори. Рат је ужасан, али само за оне који ступе у рат. Ко жели да избегне невоље рата, тај се моли да не дође до потребе да и он ратује. Ко се боји ватре, моли се да не буде у њој. Ко се плаши мора, тај се моли да му не устреба да плови морима. Тако и онај ко се боји заразе лукавога нека се моли да не буде на мети лукавоме (тј. да не постане роб световне сујете и страсти). Пошто "свет лежи у злу" у световним делима су скривени поводи за искушења; дакле, онај који се моли да не падне у искушење, не треба ништа друго да моли до да не буде заведен свјетовним прелестима. Јер ко то избегне, тај ће избећи вражји мамац; његову прикривену удицу неће загристи, неће је прогутати и тако неће пасти у власт лукавога.

Св. Јован Златоуст:

" И не уведи нас у искушење". Овде Спаситељ очигледно указује на нашу ништавност и осуђује гордост, и учи нас да не одустајемо од подвига и да својевољно никуда не журимо: јер ће тиме за нас и победа бити блиставија и за ђавола пораз тежи. Али, ако смо већ увучени у борбу, дужни смо да се држимо смело; а ако за борбу нема повода, дужни смо да будемо спокојни и да очекујемо време подвига да бисмо показали одсуство славољубивости у себи и своју храброст.
Исти овај Светитељ:
"Не уведи нас у искушење". Нечастиви нам причињава многе невоље, као и људи, или очигледним наношењем зла или зломислијем. Понекад и тело погубно делује на душу; а понекад, због различитих болести, наноси нам невољу и страдања. Пошто разне и многобројне невоље насрћу на нас са свих страна ми треба да се да молимо Богу да нам да избављење од њих. Јер кад Бог заповеди престаје свака мука, бура се стишава и постиђени лукави се удаљује; као што је, некада, оставивши људе, он прешао у свиње, не осмеливши се, чак, ни то да уради без наредбе (Мт. 8, 31). Ако нема власти, чак, ни над свињама, како онда може овладати људима које Бог чува?

Св. Касијан:

Овде се поставља значајно питање! Ако се молимо, да не паднемо у искушење, како онда можемо доказати добродетељ своје постојаности и одлучности која се тражи у Св. Писму? " Блажен је човек који претрпи искушење" (Јаковљ. 1, 12). Дакле, речи Молитве: "не уведи нас у искушење", значе: не допусти нам да будемо побеђени у искушењу. Јов је кушан, али не уведен у искушење, јер: "не рече безумља за Бога " (Јов. 1, 22), и не упрља уста богохуљењем, што је од њега захтевао кушач. Искушавани су били Авраам и Јосиф, али ни један од њих не био уведен у искушење, јер недан не испунио захтјеве кушача (ђавола).

Св. Максим Исповедник:

Везујући ово мољење са претходним, учимо да онај ко из душе не опрости дужницима и чије срце није чисто пред Богом од сваког незадовољства према брату своме и које не сија светлошћу помирења са ближњима, тај се лишава Божије благодати и предаје се искушењима лукавога, а да би очистио своје грехе мора научити да буде благонаклон према другима. Искушење је закон греха који је био припремљен (од лукавог) првом човјеку, а лукави је ђаво који је увео првог човјека у грехопад, тако што га је саблазнио и увукао у грех, кушајући га оним што му је Бог забранио, и човјек је тако нарушио Божију заповест. Плод свега тога је био губљење бесмртности.

Искушењем се назива и увлачење душине воље у страсти телесне; а лукавим се назива стварни узрок који побуђује ту људску тежњу к страстима телесним. Од тога, пак, праведни Судија не избавља никога осим онога који опрашта дужницима својим, а ко не опрашта залуду се моли за опроштај грехова својих. Бог оставља таквога немилосрдног и непомирљивог човека и он бива побеђен од лукавога...

Човек треба да зна потребе своје природе тј. да постоји закон природе људске на једној и тирјанство страсти на другој страни. Тирјанство страсти доводи до самовољног удаљавања од људске природе. Овај први (закон природе) задовољава природне људске потребе, а други (закон тирјанства страсти) изопачује људску природу, која је првобитно створена као чиста и непорочна. Закон природе људске је такав да дејством ума људског чува наше биће... и када узносимо Молитву Господњу, она бива услишена и Бог нам уместо једне дарује две благодати: опроштај грехова прошлих и избављење од грехова будућих, не допуштајући нам да паднемо у искушење, нити лукавоме да нас пороби, јер опраштамо дугове ближњима нашим.

Дакле ако желимо да се избавимо од лукавога и да не паднемо у искушење, уздајмо се у Бога и опраштајмо дугове дужницима нашим јер: "Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваших" (Мт. 6,15); (чинимо тако) да би нам не само били опроштени грехови наши, већ и да бисмо победили закон греха, не падајући у искушење и побеђујући родитеља греха лукавога, молећи се за избављење под руководством Христа Господа, Који је победио свет, и Који нас је наоружао заповестима Својим, научивши нас да одбацимо страсти и да незасито стремимо Њему као Хљебу Живота, Премудрости и Правде кроз испуњавање воље Оца Небескога Који нас је учинио саслужитељима анђелским, који су нам објавили небеско устројство живота, благоугодно Богу. И зато (због сличности Анђелима) ми усходимо к Богу, к Оцу свјетова Који нас је учинио да будемо заједничари Божанског природе кроз причешће благодаћу Духа Светога, чиме постајемо чеда Божија и синови Божији, и облачимо се у Самог Створитеља те благодати, Сина Очевог... из Којега, кроз Којега и у Којем имамо и имаћемо живот вечни.

Нека молитва наша буде усмерена на ово тајанствено обожење да бисмо објавили каквим нас је учинило оваплоћење Једнородног Сина, и где нас је узнела моћна Десница Човекољупчева, нас који смо нижи од најнижег, нас који смо притиснути теретом грехова наших. Узљубимо још више Онога Који нам је тако премудро припремио спасење, показавши делом, да је наша молитва услишена, показавши нам да уистину имамо Бога за Оца, а не лукавога, који посредством страсти увек покушава да тирјански влада нама и који нас уместо у живот води у смрт. Јер сваки од ова два властодршца (и Бог и непријатељ Његов ђаво) онима који им се предају дају сваки своје: Бог им даје живот вјечни, а ђаво даје смрт онима који му предају под дејством искушења.

Према Светом Писму постоје две врсте искушења: једна искушења, која условљава оно што нам је пријатно и друга, која проузрокују непријатности и болест. Прва су вољна, а друга принудна. Из њих (и једних и других) рађа се грех и нама је заповеђено да се молимо по заповести Господњој која нас учи да говоримо: "и не уведи нас у искушење", и савјетује нам: " Бдите и молите се да не паднете у напаст" (Мт. 26, 41)... За оне који су чврсто пригвождени клинцима греха спасоносне су речи великога ап. Јакова који позива: " Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различита искушења, знајући да кушање ваше вјере гради трпљење; а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени (Јаковљ. 1, 2. 3). И једну и другу врсту искушења лукави зломислено осматра, и у првим (вољним) искушењима лови човјека преко привлачности и узбуђивања телесним сластима, саблажњавајући душу да одустане од богољубиве настројености; а друга (принудна) искушења користи, изазивајући помисли побуне и хуле на Творца у души човјека притиснутог невољом и бедом.

Познајући лукавство нечастивога, ми треба да се молимо (када се ради о вољном искушењу) да не отпаднемо од богољубиве настројености; а када Бог допусти да паднемо у невољно искушење треба да трпимо храбро и да (будући у невољи) призивамо Саздатеља. Нека се нико од нас не саблазни прелесним сластима лукавога; нека се у будућем животу избавимо вечних мука и да будемо причесници неизрецивих добара, која сада само делимице видимо у Христу Господу нашем, Који се слави са Оцем и Пресветим Духом.

О АВИ АМОНУ
1. Замоли један брат аву Амона :
- Реци ми неку поуку . А старац вели :
- Пођи , имај на уму оно што имају злоделци који су у тамници . Јер , они стално
питају људе где је господар и када долази ; и плачу од ишчекивања . Тако и монах
треба увек да пази и да испитује своју душу , говорећи : "Авај мени ! Како ћу се моћи
појавити пред престолом Христовим ? И како ћу се оправдати пред Њим ?" Ако увек
тако будеш чинио , можеш се спасти .
2. Причало се за аву Амона како је убио једну гују . Наиме , када једном пође у
пустињу да захвати воде из баре и угледа змију , он је погледа у лице и рече
- Господе , неко мора умрети - или она или ја .
И змија одмах крепа , силом Божијом .
3. Говорио је ава Амон :
- Четрнаест година сам провео у Скиту , молећи се Богу дању и ноћу да ми подари
снагу да победим јарост .
4. Причао нам је неки од отаца како беше некакав трудољубиви старац у Келијама
који је носио рогозни огртач ; и пође он једном приликом да посети авуАмона .
Угледа га старац Амон где носи рогозни огртач , па му вели :
- То ти ничему не користи .
А старац му каже :
- Узнемиравају ме три помисли : или да се вратим у пустиње , или да пођем у стране
крајеве где ме нико не познаје , или да се затворим у келију и да никога не срећем ,
једући свака два дана .
Одговори му старац Амон :
- Ниједно од то троје није ти на корист већ је најбоље да седиш у својој келији , да
помало једеш сваки дан , да увек имаш у своме срцу речи цариникове - и спашћеш
се .
5. Догоди се да браћа осете чамотињу у своме месту , па , желећи да га напусте , пођу
ави Амону . Кад гле , старац силажаше лађом и , угледавши их како корачају обалом
реке , рече морнарима :
- Искрцајте ме на обалу .
И позвавши браћу , старац им рече :
- Ја сам Амон коме хоћете да пођете .
И пошто утеши њихова срца , убеди их да се врате онамо одакле су пошли . Јер , оно
што је њима сметало није изазвало духовну штету већ људску чамотињу .
6. Дође једном приликом ава Амон да пређе реку . Видевши да барку још
припремају , он седне покрај ње . Кад гле , дође једна друга лађа на то исто место и
укрца људе који беху тамо . Па веле старцу :
- Хајде и ти , аво , укрцај се са нама .
Он одговори :
- Ја се не пењем , осим у јавну барку .
А имао је са собом сноп палмових нити , те је седео и плео уже , а затим га поново
расплитао , све док барка не беше спремна . И тако се укрца на њу . А браћа направе
пред њим поклон , говорећи :
- Зашто си то учинио ?
А старац им вели :
- Да не бих увек са помишљу ступао у дело . Али и то је пример да спокојно
корачамо путем Божијим .
7. Пође једном ава Амон да посети аву Антонија , па залута на путу и седне да мало
одспава ; а када устане од сна , он се помоли Богу говорећи :
- Молим Те , Господе Боже мој , немој погубити
своје створење .
И укаже му се као некаква рука која је висила са неба и показиваше му пут све док
није дошао и стао пред пећину аве Антонија .
8. О томе ави Амону пророковао је ава Антоније , говорећи :
- Напредоваћеш у страху Божијем .
И изведе га изван келије , покаже му један камен и каже :
- Грди овај камен и удари га .
И овај учини тако . А ава Антоније га упита :
- Је ли камен ишта прозборио ?
Овај одговори :
-Не .
А ава Антоније му рече :
- И ти ћеш доспети до те мере .
Што се и збило . Јер , ава Амон беше толико напредовао да од мноштва доброте није
ни знао за злобу . И тако , када је постао епископ , доведу му девојку која беше
затруднела и кажу му :
-Тај и тај је то учинио ; подај им епитимију . А он , међутим , пошто осени крсним
знаком њен стомак , заповеди да јој дају шест пари плахти , рекавши :
- Да не би случајно , када пође да роди , умрла или она или дете , па нема у чему да
се погребе .
А они , који су дошли да је оптуже , кажу му :
- Зашто си то учинио ? Подај им епитимију .
Он им , пак , каже :
- Видите ли , браћо , близу је смрти . И шта ја могу да учиним ?
И он је отпусти . И не усуди се старац никога да осуди .
10. Дође једном приликом ава Амон на једно место да једе , а тамо се налазио
некакав брат који беше на лошем гласу . И догоди се да наиђе једна жена и уђе у
келију брата који беше на лошем гласу . А када то сазнају житељи тога места ,
узнемире се и сакупе како би га изагнали из келије . И знајући да је епископ Амон у
томе месту , они дођу да га замоле да пође са њима . Онај брат , пак , сазнавши за то ,
узме жену и сакрије је у једну велику бачву . А када гомила дође , ава Амон ,
видевши шта се збило , Бога ради прикрије целу ствар . Наиме , ушавши унутра , он
седне на бачву и заповеди да се претражи келија . Пошто су је , дакле , претражили и
нису нашли жену , ава Амон рече :
- Чему све то ? Нека вам Бог опрости .
И помоливши се , заповеди да сви изађу . И држећи братовљеву руку , он му рече :
- Пази на себе , брате .
И рекавши то , отиде .
11. Питали су аву Амона која су то "уска врата и тесан пут ", а он одговори :
-Узак и тескобан пут је овај : борити се против својих помисли и одсецати своје
жеље ради Бога . А то значи : "Ето , ми смо оставили све и за Тобом пошли ".

Лепе поуке,надам се да их људи читају.

Samson2009:

Лепе поуке,надам се да их људи читају.

Kliknite za proširenje...

I ja se nadam brate?

imas li jos ovakvih pouka?

jeremijabg:

imas li jos ovakvih pouka?

Kliknite za proširenje...

Naravno, sada cu da ih izlozim

PREPODOBNI NIL SINAJSKI
1. Koristi suze kao orudje za zadobijanje svakog oprostaja. Jer, Vladika se mnogo raduje kad se ti molis sa suzama.
2. Ukoliko si trpeljiv, svagda ces se moliti sa radoscu.
3. Pazi da, misleci da izlecis drugog, sam ne ostanes ne isceljen, omevsi sopstvenu molitvu.
4. Oni koji u sebi sabiraju zalosti i zlopamcenje, te se mole, lice na one koji zahvataju vodu i sipaju je u izbusen sasud.
5. U svojoj molitvi isti samo pravdu i Carstvo, tj. vrlinu i poznanje, a ostalo ce ti se sve dodati (Mt. 6, 33).
6. Psalmopojanje uspavljuje strasti i ukrocuje prizive na telesnu neuzdrzljivost, a molitva nastrojava um na umno delanje koje mu prilici.
7. Onaj ko podnosi tugu bice udostojen i radosti, i onaj ko troi neprijatno nece biti lisen udela ni u prijatnom.
8. Podvrgavajuci se demonskim napadima , pazi da im ne padnes u ropstvo.
9. Pohota prema jelu je porodila neposlusnost, a slatko jelo je dovelo do isterivanja iz raja.
10. Puna mera (necega sto se stavlja u sasud) puni posudu, a stomak nece reci : "Dosta", pa makar se raspao.
11. Stub se opire na svoju osnovu, a bludna strast se pokoji na prejedanju.
12. Pogled na zenu kod neuzdrzljivog izaziva necistu strast, dok celomudrenog podstice na proslavljanje Boga.
13. Krotost covekova ce se pomenuti kod Boga (Ps. 131, 1), i negnevljiva dusa postaje hram Svetoga Duha.
14. Ko radi mira trpi srditog, zaista jeste sin mira.
15. Ko je zlopamtljiv prema demonima, nece biti zlopamtljiv prema ljudima. Medjutim, onaj ko je ylopamtljiv prema bratu, sa demonima je sklopio mir.
16. Nista ne odgovaraj onima koji ti prete, kako bi cutanjem zatvorio usta koja disu plamenom.
17. Uze na nogama ometaju brzi hod, atuga je smetnja sagledavanju.
18. Onaj ko prezire svetska zadovoljstva nece biti smucen pomislima tuge.
19. Tuga postaje bolest duse i tela. Dusu ona porobljava, a telo isusuje.
20. Ako hoces da savladas tugu sa mracnim raspolozenjem duha, zagrli blagodusnu ljubav i obuci se u nezlobivu radost.
21. Severni vetar hrani rastinje, a iskusenja krepe trpeljivost duse.
22. Bela ruka sakrivena u nedrima i delo koje se sakriva - sijaju jasnije od svetlosti.
23. Onaj ko iste pocasti vrsi na samom sebi i ne moze podneti ponizenje.
24. Ukoliko budes samog sebe merio malom merom, neces se porediti sa drugima.
25. Gordoscu boluje onaj ko je odstupio od Boga. On dobra dela pripisuje svojim sopstvenim snagama.
26. Satruleo plod je nekorisan za zemljoradnika. I vrlina gordoga Bogu nije potrebna.
27. Zasto se covece, prevasnosis i podizes iznad oblaka, kad si zemlja i prah ?
28. Imaj strah Boziji i ljubav prema Bogu i sa svima postupaj sa cistim svedocanstvom savesti.
29. Bezi od pohvala, ali se stidi i prekora.
30. Sto vise uspevas u delima zakona, to se smatraj udaljenijim od savrsenstva.
31. Kraj svakog dela ispituj pre njegovog pocetka.
32. Nemoj se vezivati za onoga koga se, kako vidis, gnusaju dobri.
33. Bilo sta da radis. ili govoris, ili razmisljas, staraj se da nikome ne budes od stete.
34. Pazimo na sebe, pa necemo osudjivati druge. Jer, i u nama samima je mnogo toga zbog cega osudjujemo druge.
35. Svagda se secaj Boga, pa ce tvoj um postati nebo.
36. Sakrivaj vrline, ali se potrudi da imas mnoge svedoke svog zivota.
37. Ako imas bogastvo - deli ga, a ako nemas - nemoj ga ni sticati.
38. Tesi siromasne jer oni cine da je Sudija milostiv prema nama.
39. U bolestima se, pre lekara i lekarstva, koristi molitvom.
40. Postuj sve svestenike, a pritrci ka dobrim.
41. Molitvom osenjuj svako svoje delo, a narocito ono u vezi sa kojom tvoja pomisao susrece sumnju.
42. Ako si uvredjen, pribegni trpljenju, pa ce steta preci na uvredioca.
43. Kada se onaj ko cini zlo ne stidi, rana postaje duboka i pad stremi ka ocajanju.
44. Govoreci sa svetima, raspituj se o duhovnom. A kada ne govoris sa svetima, ne govori o tome.
45. Onoga ko zivi nemarno nemoj uzimati za savetnika. Jer, voleci rdjavo, on ne moze savetovati dobro koje ne voli.
46. Pocetak spasenja je osudjivanje samomoga sebe.
47. Bolje je baciti kamen na coveka, negoli rec.
48. Pravdu pre projavljuj delima, negoli recju.
49. Blagocestiv nije onaj koji je mnogima ukazao milost, nego onaj koji nikoga nije uvredio.
50. Nemoj smatrati da je prekrasno delo posedovanje vrline, vec - njeno posedovanje na pravi nacin.
51. Zeleci da ugodis gomili postaces kao gomila.
52. Ukoliko zelis istinski zivot, uvek ocekuj ljudsku smrt.
53. Budi spreman na nevolje i obresces veliku korist.
54. Blizu je kraj. Pripremi se, lenjivce, za bicevanje.
55. Stoj protiv iskusenja, pokazujuci potrebnu hrabrost.
56. Treba da odbijamo utehe, buduci da nas navode na dela zbog koji se, po otreznjenju, obicno stenje.
57. Strpljivo podnosi nevolje zato sto se u njima krije venac za borce.
58. Nemoj plakati nad umrlim, buduci da je to zajednicki put. I blazen je onaj ko taj kraj dostigne (bez prekora).
59. Palome prijatelju napominji o Sudiji, pa ces i svoju grehovnu ranu pomazati. Jer, takav savet jeste opste lekarstvo.
60. Tesko bogohulniku! Njemu ce se vezati jezik pred licem Sudije, te on nece moci nista da kaze u svoje opravdanje.
61. Tesko lenjivome! On ce traziti vreme koje je zlo protracio.
62. Tesko nadmenome! Kad legne u grob, saznace ko je.
63. Tesko bludniku koji je oskrnavio bracnu rizu! On ce sa stidom biti izbacen iz carske loznice.
64. Tesko bundziji i pijancu! On ce se ubrojati u ubice i biti kaznjen sa preljubocincima.
65. Blazen je onaj kod koga Zakon ne silazi sa jezika! Od njegovog boravista Bog nikada nece odstupiti.
66. Hrabrost vrlina je pohvalna i u vreme mira, ali je jos vise za pohvalu u vreme borbe.
67. Pazeci na savete otaca, nemoj biti sudija njihovih dela, vec shvataj i izucavaj njihove izreke.

О АВИ АХИЛУ

1. Дођу једном ави Ахилу у посету три старца , а један од њих беше на лошем гласу .
И рече му један од стараца :
- Аво , начини ми једну мрежу .
А он одговори :
- Нећу је начинити .
Други рече :
- Учини ми по вољи , да бисмо те помињали у манастиру .
А он одговори :
- Немам времена .
Рече му трећи , који је био на злу гласу :
- Начини мени једну мрежу , да имам нешто из
твојих руку , аво . А старац му одмах одговори :
- Начинићу ти је .
Двојица стараца га насамо упиташе :
- Како то , ми смо те молили и ниси хтео да нам начиниш , а њему си рекао :
"Начинићу ти је "?
Старац им одговори :
- Вама сам рекао : "Нећу вам начинити ", и нисте се ожалостили , јер нисам имао
времена ; али ако не учиним и њему , рећи ће себи :
"Старац није хтео да ми учини јер је чуо за мој грех ", и тако одмах сечемо уже .
Разгалио сам његову душу , како се тај човек не би утопио од жалости .
2. Причао је ава Витим : Док сам једном силазио у Скит , дају ми неки људи мало
јабука , да их дам старцима . И ја покуцам на врата аве Ахила да му их дам . А он ми
рече :
- Заиста , брате , нисам желео да ми сада покуцаш на врата , па све када би то била
мана ; не иди ни у друге келије .
Ја , дакле , пођем у своју келију и понесем јабуке у цркву .
3. Дође једном ава Ахил у келију аве Исаије у Скиту и затекне га како једе ; наиме ,
беше ставио у тањир мало соли и воде . А када старац виде како је овај то сакрио
иза ужади , рече му :
- Реци ми , шта си јео ?
А он одговори :
- Опрости ми , аво , јер сам кресао гране и усред припеке се попео горе и ставио у
уста хлеба и соли ; а од припеке ми се осушило ждрело те хлеб није силазио низ
грло . Због тога бејах приморан да ставим мало воде у со , да бих тако могао јести .
Али опрости ми . А старац вели :
- Дођите да видите Исаију како једе супу у Скиту . Ако хоћеш да једеш супу , пођи у
Египат .
4. Посети један од стараца аву Ахила и виде како он пљује крв из уста . И упита га :
- Шта је то , оче ?
А старац одговори :
- То је реч за једнога брата који ме је ожалостио , а ја сам се борио да му је не
изговорим и молио сам Бога да се она одузме од мене ; и реч постаде као крв у
мојим устима и ја сам је испљунуо , и успокојио се , и заборавио жалост .
5. Причао је ава Амоје : Посетимо ава Витим и ја аву Ахила и чујемо га како
изучава речи "Не бој се , Јакове , да сиђеш у Египат ". И много времена провео је
изучавајући их . И тек што смо покуцали , он нам отвори и упита :
- Одакле сте ?
И уплашивши се да кажемо : "Из Келија ", одговоримо :
- Са Нитријске горе .
Он рече :
- Шта ми је чинити , пошто долазите из далека ? И он нас уведе . И нађемо га како
ноћу прави много ужади и замолимо га да нам каже какву поуку . А он рече :
- Од вечери до сада исплео сам двадесет хвати а , наравно , није ми потребно толико .
Али учинио сам то да се не би како Бог расрдио и рекао : "Зашто , иако си могао да
радиш , ниси радио ?", и зато се трудим да учиним колико могу .
И ми одемо од њега задивљени .
6. Једном приликом , опет , посети један велики старац из Тиваиде аву Ахила и рече
му :
- Аво , мучим се због тебе .
А он му вели :
- Иди и ти , старче , зар се сада због мене мучиш ?
А старац из смирења рече :
- Да , аво .
А беше тамо и некакав слеп и хром старац , који сеђаше крај врата . И вели му тај
старац :
- Хтео сам да седим овде неколико дана , али због овога старца не могу да седим .
Чувши то , ава Ахил се задиви старчевом смирењу , и рече :
- То није блуд већ завист лукавих демона .
О АВИ АМОЈУ
1. Причало се за аву Амоја како , када је одлазио у цркву , није допуштао своме
ученику да корача покрај њега већ далеко од њега , а када је овај долазио да упита о
својим помислима , он би му само одговорио и одмах га одгонио , говорећи :
- Да не би неким случајем када говоримо о духовној користи искрсла каква туђа
реч , због тога ти не допуштам да си крај мене .
2. Говорио је ава Амоје ави Исаији у почетку :
- На шта ти сада личим ?
Овај му одговори :
- На анђела , оче .
А касније је говорио :
- На шта ти сада личим ?
А овај одговара :
- На Сатану ; а ако ми кажеш благу реч , биће ми као мач .
3. Причали су како је ава Амоје био болестан и дуго година лежао у постељи , и
никада није допуштао својој помисли да се бави унутрашњим стварима келије и да
види шта тамо има . Јер , због болести су му доносили многе дарове . И затварао је
очи када је његов ученик Јован улазио и излазио , да не би видео шта он чини . Јер је
знао да је он веран монах .
4. Причао је ава Пимен како је неки брат посетио аву Амоја , тражећи од њега
поуку . Иако је овај био са њим седам дана , старац му није одговорио ; отпуштајући
га , он му , пак , рече :
- Пођи , пази на себе ; моји греси сада постадоше мрачан зид између мене и Бога .
5. Причали су за аву Амоја како је произвео педесет мерица жита да би га некад
користио , и ставио га на сунце . И пре него што се оно добро осуши , старац угледа
на томе месту нешто што му не беше од духовне користи . Па рече својој духовној
деци :
- Пођимо одавде . Они се веома ожалосте . А старац , пошто их виде жалосне , рече
им :
- Жалите за хлебовима ? Заиста , ја сам видео неке који су одлазећи оставили за
собом украшене полице са књигама повезаним у кожу . Нису ни полице за собом
затворили , већ су одлазили остављајући их отворене .
О АВИ АМУНУ НИТРИЈСКОМ
1. Ава Амун Нитријски посети аву Антонија и каже му :
-Ја улажем више труда од тебе . Како се , дакле , твоје име више прославило пред
људима од мојега ? Вели му ава Антоније :
- Јер ја више љубим Бога него ти .
2. Причали су о томе како је ава Амун провео два месеца са једном мерицом јечма .
Посети он једном аву Пимена и каже му :
- Када пођем у келију свога ближњега или када он посети мене због неке своје
потребе , прибојавамо се разговора , да не би случајно искрсла каква непожељна реч .
Старац му вели :
- Добро чиниш јер младост захтева опрез . А ава Амун га упита :
- А како су старци чинили ?
Он му одговори :
-Напредујући у врлинама , старци нису имали у себи ништа друго , или непожељно у
устима , да би то говорили .
- Ако се , дакле , појави потреба , вели он , да говорим са ближњим , мислиш ли да
треба да говорим из Писма или из поука стараца ?
Старац му рече :
- Ако не можеш да ћутиш , добро је да радије говориш из поука стараца , а не из
Писма ; јер то је не мала опасност .
3. Дође један брат из Скита ави Амуну и каже му :
- Шаље ме мој отац по послушању , а ја се плашим блуда .

Старац му вели :
- У који час ти дође искушење , реци : "Боже сила ,
молитвама мога оца , избави ме ".
Једнога дана , дакле , затвори једна девица врата пред њим . А он рече снажним
гласом : "Боже мога оца , избави ме ". И одмах се обрете на путу ка Скиту .
О АВИ АНУВУ
1. Причао је ава Анув о томе како су ава Пимен и остала његова браћа , који су из
исте утробе потицали и који су се као монаси подвизавали у Скиту , када су дошли
Мазичани и опустошили га по први пут , отишли оданде и дошли у место звано
Теренутин , док одлуче где треба да остану . И остану тамо неколико дана у некој
старој палати . А ава Анув рече ави Пимену :
-Учини ми по вољи , ти и твоја браћа , па нека се свако засебно повуче у тиховање , и
да не сусрећемо један другога ове недеље .
А ава Пимен рече :
- Учинићемо како желиш .
И тако и учине . А тамо у олтару беше некакав камени кип . А ава Анув је рано
јутром устајао и бацао се камењем у лице кипа , а увече му је говорио :
- Опрости ми .
И он наврши недељу дана чинећи тако . А у суботу се сусретну међусобно и ава
Пимен рече ави Ануву :
- Видео сам те , аво , ове недеље како бацаш камење у лице кипа и како правиш
поклоне предњим ; зар верник чини такве ствари ?
А старац одговори :
- И ту ствар сам због вас чинио . Када сте видели како бацам камење у лице кипа , је
ли он говорио или се жестио ? Ава Пимен одговори :
- Не .
- И опет , када сам правио поклоне пред њим , је ли се узбудио и рекао : "Не
опраштам ".
Ава Пимен одговори :
-Не .
А старац рече :
- А нас је , дакле , седморица браће ; ако хоћете да живимо заједно , будимо као тај
кип који се било да је вређан било да је хваљен , не узбуђује . А ако не желите тако
да буде , ево , на олтару је четворо врата : сваки нека иде куда жели .
Они падну ничице говорећи ави Ануву :
- Како ти хоћеш , оче , чинићемо и слушати што нам кажеш .
Причао је , пак , ава Пимен :
Живели смо заједно све своје време , чинећи оно што каже старац , који једнога од
нас одреди за економа , те што нам је он давао то смо јели , и било је немогуће да
неко од нас каже : "Донеси нам нешто друго ", или да каже : "Нећемо то да једемо ".
И провели смо своје време у спокоју и миру .
2. Рекао је ава Анув :
- Откада је нада мном призвано име Христово , није изашла лаж из мојих уста .
О АВИ АВРАМУ
1. Причали за некога старца како је провео педесет година не једући хлеба и не
пијући лако вина . И говорио је :
- Усмртио сам блуд , и среброљубље , и таштину . А када је ава Аврам чуо да је овај
то рекао , дође код њега и вели му :
- Јеси ли ти рекао те речи ?
Овај одговори :
-Да .
И вели му ава Аврам :
- Ево , улазиш у своју келију и затичеш на својој асури жену ; можеш ли да
замислиш да није жена ? Овај одговори :
- Не ; али ћу се борити против помисли да је дотакнем .
Рече му , дакле , ава Аврам :
- Ето , ниси усмртио страст већ она живи ; али је само спутана . И опет , док ходаш , па
угледаш камење и шкољке , а између њих злато ; може ли твој ум да посматра злато
као камење и шкољке ?
Овај одговори :
- Не ; али ћу се борити против помисли да га
узмем .
А старац рече :
- Ето , живи , али је спутана .
Вели опет ава Аврам :
- Ево , чуо си о двојици браће , како те један љуби , а други те мрзи и говори против
тебе ; па ако дођу ка теби , хоћеш ли се према обојици односити на исти начин ?
Овај одговори :
- Не ; али ћу се борити против помисли , како бих чинио добро ономе који ме мрзи
исто као и ономе који ме воли .
Рече ава Аврам :
-Дакле , страсти живе , само што су спутане од стране светитеља .
2. Упита један брат аву Аврама :
- Ако се деси да једем много пута , шта је то ?
И одговарајући , старац рече :
- Шта говориш , брате ? Толико много једеш ? Или можда мислиш да си на орање
дошао ?
3. Причао је ава Аврам о некаквом старцу из Скита који је био писар и који није јео
хлеб . Дође му , дакле , један брат молећи га да му напише књигу . Старац , пак ,
имајући свој ум у созерцању , напише књигу изостављајући стихове и не стављајући
правописне знаке . А брат , када узме књигу и хтеде да је обележи знацима , нађе да
су у њој изостављене многе речи . И он каже старцу :
- Недостају стихови , аво .
Вели му старац :
- Пођи , примени најпре оно што је написано , а затим дођи да ти напишем и оно што
недостаје .

О АВИ АРИСУ
1. Посети ава Аврам аву Ариса . И док је седео , дође један брат ка старцу и каже му :
- Реци ми шта да чиним да се спасем ?
Овај му вели :
- Пођи , проведи ову годину једући увече хлеб и пијући воду , па опет дођи и рећи ћу
ти .
Он отиде и поступи тако . А када се наврши година , брат опет дође к ави Арису .
Догоди се тада да је тамо био и ава Аврам . И старац опет рече брату :
- Пођи , и ову годину једи свака два дана .А када брат оде , ава Аврам рече ави
Арису :
- Зашто свој браћи одређујеш тако лак јарам , а томе брату си наметнуо тешко
бреме ?
Одговори му старац :
- Браћа како долазе да траже тако и одлазе ; а овај долази да чује поуку Бога ради . А
пошто је трудољубив , шта год да му кажем , он ревносно учини . Због тога му ја и
говорим реч Божију .
О АВИ АЛОНИЈУ
1. Рекао је ава Алоније :
- Ако човек не каже у срцу своме : "У свету смо само ја и Бог ", неће имати спокоја .
2. Рекао је још :
- Да нисам уништио све , не бих могао себе изградити .
3. Рекао је још :
- Ако жели , човек од јутра до мрака може доспети до божанске мере .
4. Упитао је једном ава Агатон аву Алонија , говорећи :
- Како бих могао да уздржим свој језик да не говори лажи ?
Одговори му ава Алоније :
- Ако не лажеш , учинићеш многе грехе .
А овај упита :
- Како ?
Старац му рече :
- На пример , два човека изврше пред тобом убиство , а један од њих побегне у твоју
келију . И гле , управитељ га тражи и пита те : "Је ли се пред тобом збило убиство "?
Ако не слажеш , предаћеш човека у смрт . Радије га остави пред Богом без окова ; јер
Он све зна .
О АВИ АПФИСУ
1. Причали су како је епископ Оксиринха , по имену Апфис , када је био монах
проводио врло тежак живот . А када је постао епископ , хтео је да води исти тежак
живот и у свету , али му то није успевало . И он падне ничице пред Богом говорећи :
- Није ли можда , због тога што сам епископ , благодат одступила од мене ?
И открије му се :
- Не ; али тада си био у пустињи , и пошто не беше људи , Бог је помагао ; а сада си у
свету и помажу ти људи .
О АВИ АПОЛОСУ
1. Бејаше у Келијама некакав старац по имену Аполос ; и сваки пут када би неко
долазио код њега по било каквом послу , он би радосно полазио за њим говорећи :
- Данас ћу радити са Христом за своју душу ; јер то је њена плата .
2. Говорило се за неког аву Аполоса у Скиту да је био прост пастир . А када једном
приликом угледа трудну жену како ради у пољу , подстакнут од стране ђавола , он
рече : "Хоћу да видим како је смештено дете у утроби ". И распоривши је , виде дете
у њој . И сместа га нешто прободе у срцу и он ганут дође у Скит и исприча оцима
шта је учинио . И зачује их како поју : "Дани наших година су све у свему
седамдесет година , а када су моћи велике , осамдесет ; а више од тога је труд и
мука ". А он им рече :
- Имам четрдесет година , а до сада нисам начинио ни једну молитву ; а сада , ако
поживим још четрдесет година , нећу престати да се молим Богу да ми опрости моје
грехе .
И није више радио чак ни рукодеље већ се увек молио , говорећи :
- Сагрешио сам као човек , опрости ми као Бог .
И та његова молитва постане његов рад и дању и ноћу . А беше тамо некакав брат
који је живео са њим и који га је чуо како говори :
- Узнемирио сам те , Господе , пусти ме да мало починем .
И то му је било потврда да му је Бог опростио сва његова сагрешења , па чак и
према оној жени ; али за дете није имао потврде . И рече му један од стараца :
- И за грех према детету Бог ти је опростио , али те оставља у патњи , јер је то
корисно твојој души .
3. Исти он говорио је о сусрету са браћом :
- Треба да се клањамо пред браћом која долазе ; јер не клањамо се њима већ Богу .
Јер , вели , када си видео брата , видео си Господа Бога свога ; а то смо , наиме ,
примили од Аврама . А када примате госте , присилите их на одмор ; јер и то смо
научили од Лота који је анђеле присилио на одмор .
О АВИ АНДРЕЈУ
1. Говорио је ава Андреј :
- Монаху приличи ово троје : странствовање , сиромаштво и ћутање у смирењу .
О АВИ АЈОСУ
1. Говорили су о некаквом старцу у Тиваиди , о ави Антиану , да је у својој младости
учинио многа добра дела , а у старости постао немоћан и слеп . А браћа стану да му
указују велику пажњу у његовој болести и да му стављају храну у уста . Па упитају
о томе аву Ајоса :
- Шта бива од таквог великог старања ?
А он им вели :
- Кажем вам , ако његово срце пожели и он се радо сагласи , те поједе мало од
палмова плода , Бог то одузима од његовог труда ; а ако се , пак , не сагласи , већ
узима не желећи , Бог ће сачувати његов труд неокрњеним , јер је присиљен против
своје воље ; а и они ће имати своју плату .
О АВИ АМОНАТУ
1. Дође једном приликом некакав велможа у Пилусион и хтеде да , као од
световњака , затражи порез по глави и од монаха . И сабере се читаво братство код
аве Амоната због тога , те изаберу неколико отаца да пођу к цару . А ава Амонат им
каже :
- Није потребан тај труд већ се радије повуците у своје келије и постите две
недеље , а благодаћу Христовом ја ћу сам уредити ту ствар . И браћа пођу у своје
келије , а старац се повуче у своју келију . Када се , дакле , наврши четрнаест дана ,
браћа не буду задовољна старцем , јер га не видеше никако да се креће , па кажу :
- Упропастио је старац нашу ствар . А петнаестог дана сабере се братство по
договору , и старац дође пред њих носећи са собом запечаћену заповест од цара .
Видевши то , браћа се зачуде и упитају :
- Када си је донео , аво ? А старац им вели :
- Верујте ми , браћо , да сам ове ноћи ишао к царуи он је саставио ову заповест . И
дошавши у Александрију , добио сам потпис од власти . Те дођох ка вама .
А они , чувши то , веома се уплаше и начине поклон пред њим ; а њихова ствар би
сређена и више их власт није узнемиравала .
В
О СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ВЕЛИКОМ
Причао је неко од стараца како је свети Василије , посетивши заједницу , после
пригодне поуке , рекао игуману :
- Имаш ли овде брата који има послушања ?А овај му вели :
- Сви су они твоје слуге и старају се да спасу душу , владико .
Он га опет упита :
- Имаш ли некога ко заиста има послушања ?
А овај му доведе једнога брата и свети Василије га узме за служитеља при јелу . И
после јела брат му даде да се умије . А свети Василије му каже :
- Дођи , и ја ћу теби посути да се умијеш .
И овај пристаде да му Василије поспе воду . А он му вели :
- Када уђем у олтар , дођи да те рукоположим за ђакона .

И пошто се тако збуде , он га учини свештеником и поведе га са собом у епископију
због његовог полушања .
О АВИ ВИСАРИОНУ
1. Причао је ава Дула , ученик аве Висариона : Када смо једном ишли обалом ,
ожедним и кажем ави Висариону :
- Аво , врло сам жедан .
А старац , помоливши се Богу , рече :
- Пиј из мора .
И вода постаде слатка и ја се напих . Те ја напуних и свој крчаг , да не бих случајно
успут ожеднео . Када то виде , старац ми рече :
- Зашто си га напунио ? Рекох му :
- Опрости ми , учинио сам то да не бих успут
ожеднео . А старац рече :
- Бог је овде , и свугде је Бог .
2. Једном другом приликом , када је била потреба , он се помоли и пређе реку
Хрисороас ходајући по њој и оде на другу обалу . А ја задивљен , направим поклон
пред њим , говорећи :
- Шта су осећале твоје ноге док си ходао по води ? А старац рече :
- До чланака сам осећао воду ; а остало је било чврсто .
3. Другом приликом , опет , док смо ишли некоме старцу , дође сунце на запад . А
старац се помоли , рекавши :
- Молим те , Господе , нека се сунце заустави док стигнем до твога слуге .
И тако се и догоди .
4. Другом приликом , опет , дођу оци у његову келију и затекну га како стоји на
молитви са рукама пруженим ка небу ; и остане он у том положају четрнаест дана .
А после тога ме позове и каже :
- Следи ме .
И пошто изађосмо , упутимо се у пустињу . А ја ожедневши , рекох :
- Аво , жедан сам .
А старац , узевши мој крчаг , удаљи се на одстојање једног хица каменом , па
помоливши се Богу , донесе ми га пуног воде . И тако корачајући дођемо пред једну
пећину , и ушавши унутра нађемо некога брата како седи и плете ужад . Он не
погледа у нашем правцу , нити нас поздрави нити , пак , хтеде да уопште започне
разговор са нама . Старац ми рече :
- Пођимо одавде . Јасно је да старац неће разговарати са нама .
И ми се упутимо ка Ликосу , док не стигосмо до аве Јована . Па пошто изменимо са
њим целиве , помолимо се Богу . Затим они седну да поразговарају о виђењу које је
старац угледао . А ава Висарион рече како је одлучено да нестане
идолопоклоничких светилишта . Заиста , тако се и збуде , те она буду уништена . А
при повратку , прођемо поново покрај пећине у којој бесмо видели онога брата . А
старац ми рече :
- Уђимо код њега , можда га је Бог убедио да треба да разговара са нама .
И како уђемо , затекнемо га мртвог . А старац ми вели :
- Хајде , брате , да се постарамо за тело ; јер због
тога нас је Бог овамо послао .
А док смо га припремали за укоп , нађе се да је то била жена . Старац се задиви и
рече :
- Гле како се и жене боре против Сатане , а ми у градовима се владамо рђаво .
И прославивши Бога , заштитника оних који Га љубе , напустимо то место .
5. Дође једном у Скит некакав ђавоимани и одржи се за њега молитва у цркви , али
демон га није напуштао , јер беше веома снажан . А свештеници кажу :
- Шта да чинимо са овим демоном ? Нико није устању да га изагна осим аве
Висариона , али ако га замолимо , неће ни доћи у цркву . Овако ћемо ,дакле , учинити :
он рано јутром долази у цркву , пре свих ; ставићемо болесника да спава на његовом
месту , а кад овај уђе , стаћемо на молитву и рећи ћемо му : "Пробуди и тога брата ,
аво ."
Тако и учине ; а када старац ујутру дође , стану они на молитву и кажу му :
- Пробуди и тога брата .А старац му рече :
- Устани , излази !
И сместа демон изиђе из њега и од тога часа он оздрави .
6. Рекао је ава Висарион :
- Провео сам четрдесет дана и ноћи стојећи између стубова , а да нисам заспао .
7. Једнога брата , који беше пао у грех , свештеник изагна из цркве . А ава Висарион
устане и изађе заједноса њим , рекавши :
- И ја сам грешан .
8. Исти тај ава Висарион је рекао :
- Четрдесет година има како нисам легао ; спавао сам седећи или стојећи .
9. Он исти је рекао :
- Када се нађеш у пустињи и немаш искушења , онда се више понизи , да се не бисмо
од навале туђе радости дичили и предали искушењу . Јер , много пута Бог , због
наших слабости , не допушта да се предамо , како се не бисмо изгубили .
10. Један монах , који је живео са другом браћом , упита аву Висариона :
Шта да радим ? Старац му вели :
Ћути и немој да се одмераваш са другима .
11. Ава Висарион је , умирући , рекао :
- Монах је дужан да буде као херувими и серафими , сав као око .
12. Причали су ученици аве Висариона да је његов живот био као живот птица -
или пак морских или копнених животиња - и да је све време свога живота провео
спокојно и безбрижно . Јер , нити се старао о кући нити се чини да икаква жеља
беше овладала његовом душом - ни обест изобиља ни грађење станишта ни
кружење књига - већ је цео изгледао потпуно слободан од свих страсти тела ,
хранио је себе надањем на будуће ствари и , окружен штитом вере , као заточеник
бивао је овде и онде , проводећи време у хладноћи и голотињи и , бивајући пржен
сунчаним жаром , живео је под ведрим небом ; као луталица обилазио је пусте
стрмине и много пута је радо кружио широким ненастањеним пешчаним
пространствима као по некаквом мору . А ако би се понеки пут дешавало да дође у
питоме крајеве , где монаси умереног живота живе у општежићу , плакао је седећи
пред вратима и јецао као какав бродоломник . Затим , када би неки од браће изашао
и пронашао га како седи као један од просјака и световних сиромаха , те би га
дотакао и жалосно рекао : "Зашто плачеш , човече ? Ако ти је потребно ишта од
нужних ствари , добићеш колико је могуће ; само дођи унутра и седи за нашу трпезу
и наситићеш се ," он је одговарао како не може да буде под кровом "пре него што
пронађе место свога станишта ", говорећи како је изгубио много новца на разне
начине :
- Јер , налетео сам на разбојнике , а затим сам доживео и бродолом и отпао од свога
племства , постајући од славнога неславан .
А брат , ожалошћен његовим речима , пође унутра , донесе му хлеба и даде му
говорећи :
- Узми ово , оче , а остало ће ти Бог дати , све што
кажеш , и домовину , и породицу , и богатство које помињеш .
А овај , још тужнији , зајеца и гласније повиче :
-Не знам да кажем да ли ћу моћи да пронађем оно што сам изгубио и за чим трагам ;
него ћу се још више предати страдању , бивајући свакодневно у смртној опасности ,
не налазећи спокоја од мојих небројених невоља . Јер , морам окончати свој пут
стално лутајући .
О АВИ ВЕНИЈАМИНУ
1. Причао је ава Венијамин :
- Док смо после жетве силазили у Скит , донесу нам понуде из Александрије , по
један запечаћени суд уља . Чим је поново дошло време жетве , све што је претицало ,
браћа донесу у цркву . А ја не бејах отворио свој суд већ , пробушивши га иглом ,
узео сам мало од уља ; а на срцу ми је било као да сам учинио велику ствар . А када
су браћа донела своје судове запечаћене као што су и били , док мој беше
пробушен , од стида сам осећао као да сам починио блуд .
2. Испричао је ава Венијамин , свештеномонах из Келија : Посетили смо у Скиту
некаквог старца и хтели смо да му оставимо мало уља . А он нам каже :
- Ево га овде и онај мали суд који сте ми донели пре три године ; како сте га
оставили , тако је и остао . А ми , чувши то , задивимо се старчевом животу .
3. Он исти је причао : Посетисмо једног другог старца и он нас задржи да обедујемо
са њим ; и стави он мало ужеглог уља пред нас . Ми му кажемо :
Оче , стави пред нас мало доброга уља . А он , чувши то , прекрсти се говорећи :
Не знам има ли уопште другога уља осим овога .

4. Када је умирао , ава Венијамин је рекао свој деци :
- Да би сте се спасли , ово чините : "Радујте се свагда , молите се без престанка , на
свему захваљујте ."
5. Исти он је рекао :
- Царским путем да ходите , и своје речи да одмеравате , и да не будете лакоумни .
О АВИ ВИЈАРУ
1. Упитао је неко аву Вијара :
- Шта да чиним да се спасем ? А овај одговори :
- Пођи , учини свој трбух малим и своје рукодеље малим , и немој се узнемиравати у
својој келији ; и спашћеш се .
Г
О АВИ ГРИГОРИЈУ БОГОСЛОВУ
1. Рекао је ава Григорије :
- Ово троје Бог тражи од свакога човека који је примио крштење : од душе тражи
исправну веру , од уста истину , од тела целомудреност .
2. Рекао је још :
- За оне који живе у подвигу , цео човеков живот је један дан .
О АВИ ГЕЛАСИЈУ
1. Причали су како је ава Геласије имао књигу повезану у кожу , вредности
осамнаест дуката ; имао је , наиме , преписан цео Стари и Нови Завет . А налазила се
она у цркви , како би сваки од браће , ако је хтео , могао да је чита . Један страни брат
дође да посети старца , и како угледа књигу он је пожели за себе , те укравши је ,
утекне . А старац , иако је то приметио , не даде се за њим у потеру како би га
ухватио . Онај , дакле , пође у град и намери да књигу прода , па нашавши некога ко
хтеде да је купи , затражи цену од шеснаест дуката . А купац му вели :
- Дај ми , најпре , да је прегледам , па ћу ти онда дати паре .
Овај му да књигу , а купац , узевши је , понесе је ави Геласију да је прегледа ,
рекавши му цену коју је тражио њен продавац . А старац му рече :
- Купи је , јер је добра и вреди толико колико си рекао .
И вративши се , човек исприча продавцу другачије , а не онако како је старац рекао :
- Ево , показао сам је ави Геласију , а он ми рече даје то много и да књига не вреди
колико си тражио .
А овај , чувши то , упита :
- Старац ти ништа више није рекао ? Он одговори :
- Не . Тада овај рече :
- Не желим да је продам .
И ганут , он дође пред старца , чинећи поклоне и молећи га да узме књигу назад .
Али старац не хтеде да је прими . Тада му брат рече :
Ако је не узмеш , нећу имати спокоја . А старац му вели :
Ако не будеш имао спокоја , онда ћу је узети .
И брат остане тамо до своје кончине , имајући велике духовне користи од оваквог
старчевог поступка .
2. Исти тај ава Геласије наследио је једном од неког старца , који је такође био
монах и живео у Никопољу , келију и имање око ње . Али један сељак који је
припадао Вакату , тадашњем старешини Никопоља у Палестини , који беше рођак
старца који се беше упокојио , дође ка томе Вакату и затражи од њега да узме то
имање , јер је оно према закону требало , тобоже , њему припасти . Но Вакат , будући
да је био врло прек , покуша својеручно да приграби имање од аве Геласија .
Међутим , не желећи да монашку келију преда световном човеку , ава Геласије не
хтеде да му уступи имање .
Али Вакат , видевши како магарци аве Геласија преносе маслине са имања , отме их
силом , па пошто узме маслине својој кући , једва ослободи и магарце заједно са
њиховим гоничима . А блажени старац није потраживао назад отете плодове , али из
разлога који је навео није хтео ни да уступи власт над имањем . А Вакат , изван себе
од јарости , имајући и других својих потреба (јер био је осветољубив ), похита у
Константинопољ , путујући пешке . Када је стигао у Антиохију , где је тада као
светило светлео свети Симеон , пошто је чуо доста у вези са њим (јер је овај био
изнад људи ), он пожели да , као хришћанин , види старца . А када га Симеон угледа
са свога стуба како улази у манастир , он га упита :
Одакле си и куда идеш ? Он одговори :
Из Палестине сам и идем у Константинопољ . Овај га опет упита :
С којим циљем ? Одговори му Вакат :
- За многе потребе , и надам се да ћу се , молитвама твоје светости , вратити и
поклонити твојим стопама .
Рече му свети Симеон :
- Нећеш да кажеш , безнадни човече , да си устао
против човека Божијег . Али неће бити по твоме ,
нити ћеш више видети свога дома . Ако , пак ,
тражиш мој савет , врати се и похитај код њега са
покајањем , ако стигнеш жив до свога места .
Њега одмах обузме грозница и он пожури да стигне у своју земљу , како му је рекао
свети Симеон , а његови пратиоци га упрте на товар , како би стигао да изрази
покајање ави Геласију . Али када је стигао у Бејрут , он умре , не видевши своју управо како му је светитељ прорекао . То је многима и веродостојним људима ,
после смрти свога оца , испричао његов син , који се такође звао Вакат .
3. Многи његови ученици причали су и ово :
- Када им једном приликом беху донели рибу , кувар је испржи и преда трпезарцу .
А трпезарац , међутим , имајући неки хитан посао , изађе из трпезарије , остави рибу
доле у суду и запо веди маломе ученику блаженога Геласија да је начас припази ,
докле се он врати . Али дете се полакоми и стане жељно да једе рибу . А када се
трпезарац врати и затекне га како једе , разљути се на дете које је седело на земљи и
непажљиво га одгурну ногом , а оно се , некаквим (демонским ) дејством , удари у
незгодно место и , изгубивши свест , умре . Трпезарац , престрашивши се , положи га
на његову постељу и покрије , па пође и падне пред ноге ави Геласију и исприча му
шта се догодило . А он , саветујући му да никоме ништа не говори , заповеди му да
дете , када се увече сви повуку на починак , донесе у ђаконик , да га положи пред
жртвеник и да оде . Па старац , дошавши у ђаконик , стане на молитву ; а у време
ноћног псалмопојања , када се сакупише сва браћа , изађе старац из ђаконика у
пратњи дечака , и нико није знао шта се догодило осим њега и трпезарца , све до
његове кончине .
4. Говорили су о ави Геласију не само његови ученици већ и многи од његових
честих посетилаца . У време Васељенског сабора у Халкидону , Теодосије који је
први предводио у Палестини Диоскоров раскол , прихватајући епископе када је
требало да се врате својим Црквама (јер се и он налазио у Константинопољу ,
прогнан из своје домовине као непоправљив бунџија ), похита у манастир аве
Геласија , како би га окренуо против сабора , јер је сабор , тобоже , прихватио
Несторијево учење , мислећи да ће на тај начин приволети светитеља на сарадњу у
ковању завера и ка своме расколу . Овај , међутим , схватајући изопаченост његових
мисли , не прикључи се његовом отпадништву , као што беху учинили скоро сви
његови савременици , већ га разобличи и отпусти онако како је заслужио . И
поставивши међу њих дечака кога беше васкрсао из мртвих , рече скрушеним
гласом :
- Ако хоћеш да разговараш о вери , ево ти њега да
те саслуша и да расправља са тобом ; јер ја немам времена да те слушам .
Овај се збуни тиме што је чуо па похита у свети град и привуче сав монашки свет ,
изигравајући ревност Богу , а привуче и Августу која је тада тамо живела . Узевши је
за саучесника , он насилно заузме јерусалимски престо , приграбивши га убиствима
и чинећи и друга нечасна и антиканонска дела , која многи до данас помињу . Тада ,
мислећи да је овладао и да је постигао свој циљ , а пошто је хиротонисао мноштво
епископа , заузимајући престоле епископа који се никада нису вратили , позове и аву
Геласија и поведе га у олтар , оклевајући и страхујући истовремено . А када он уђе у
олтар , Теодосије рече :
- Анатемиши Јувеналија . Али овај , не уплашивши се уопште , рече :
- Ја другога епископа Јерусалима не знам , осим Јувеналија .
Уплашивши се да можда и други не подражавају његову благочестиву ревност ,
Теодосије заповеди да га на леп начин изведу из храма . А људи који су припадали
истоме расколу ухвате га и подметну око њега дрва , претећи му како ће га спалити .
Међутим , видевши да он ни тада не узмиче нити попушта , и плашећи се да се
народ не подигне јер је он био врло знаменит човек (све је потицало од промисли
свише ), пусте га неповређеног , иако , што се њега тиче , беше већ спаљен у Христу .

5. Причали су о њему како је у младости живео сиромашним и отшелничким
животом , а било је у то време много оних који су следили исти такав живот у тим
крајевима . Међу њима беше некакав врло прост и сиромашан старац , који је до
своје смрти живео у бедној келији , иако је у старости имао ученике . Он се трудио
да пази да не стекне два плашта нити да се , заједно са својим пратиоцима , стара за
сутра , све до смрти . Када се , дакле , догоди да , божанским садејством , ава Геласије
оснује заједницу , стану му поклањати и многа имања ; а стекао је и неопходне
животиње за живот заједнице . Јер Онај који је Пахомију подарио божански
благослов да оснује прву заједницу , помогао је и њему у свим манастирским
потребама . Онај старац , посматрајући га у свим тим занимањима , и чувајући чисту
љубав према њему , рече му :
- Плашим се , аво Геласије , да се твој ум не веже за њиве и остало имање .
А овај му одговори :
- Више се твој ум везао за разбој на коме радиш него Геласијев ум за имање .
6. Причали су како је ава Геласије , пошто га је често узнемиравала помисао да
треба да бежи у пустињу , једнога дана рекао своме ученику :
- Учини ми по вољи , брате , и шта год да чиним , издржи и немој разговарати са
мном ове недеље .
И , узевши штап од палмове гране , почне да корача по своме дворишту ; а када се
уморио , мало седне , па уставши поново почне да корача . А када падне вече , вели
он у себи :
- Онај који корача пустињом не једе хлеб већ траве ; поједи и ти , због своје
слабости , мало зеља .
И пошто тако учини , он опет вели у себи :
- Онај који је у пустињи не спава под кровом , већ
под ведрим небом ; учини и ти исто . И затворивши се , он заспи у дворишту . Пошто
је , дакле , провео три дана ходајући по манастиру , једу -ћи увече мало горкога зеља
и спавајући ноћу под ведрим небом , он се умори . И одагнавши помисао која га је
узнемиравала , он прекори себе , говорећи :
- Ако ниси у стању да чиниш пустињска дела , седи стрпљиво у својој келији ,
оплакујући своје грехе и немој лутати . Јер око Божије свугде види људска дела и
ништа му не промиче , и познаје оне који добро чине .
О АВИ ГЕРОНДИЈУ
1. Рекао је ава Герондије из Петре :
- Многи који имају искушења телесних уживања , не приближивши се телу , блудно
су грешили умом ; те иако тела чувају девственима , блудно греше у души . Према
томе , добро је , љубљени , да чинимо оно што је писано и да сваки од нас чува своје
срце у свакоме опрезу .
О АВИ ДАНИЛУ
1. Причали су о ави Данилу :
Када варвари у своме походу дођу све до Скита , сви оци се разбеже . А ава Данило
каже :
- Ако се Бог не стара о мени , зашто да живим ?
И прође он између варвара а они га не примете . Тада рече у себи :
- Видиш , Бог се постарао за тебе и ниси умро . Учини , дакле , и ти оно што је
људски па отиди као и оци .
2. Један брат упита аву Данила :
- Дај ми једну заповест , и ја ћу је испуњавати .А овај му рече :
- Никада немој ставити своју руку на трпезу заједно са женом и бежи од ње . На тај
начин ћеш унеколико избећи демона блуда .
3. Причао је ава Данило како је кћерка некога велможе у Вавилону била обузета
демоном ; а отац њезин имао је пријатеља неког монаха који му рече :
- Нико не може исцелити твоју кћер , осим отшелника које познајем ; али ако их
замолиш , они то из смирења неће прихватити . Али ми ћемо овако учинити : када
они дођу на тржницу , правићете се као да хоћете да купите суђе па када дођуда
узму своју плату , тражићемо од њих да се моле и верујем да ће се девојка исцелити .
И када су изашли на тржницу , наиђу на једног ученика стараца како седи и продаје
њихово суђе , па га узму заједно са кошарама , да би , тобож , узео њихову плату . А
када је монах стигао њиховој кући , изађе пред њега ђавоимана девојка и ошамари
га . Он јој , сагласно са заповешћу Господњом , окрете и други образ . А демон ,
намучивши се , повика :
- О каква сила ! Заповест Христова ме изгони . И жена се сместа очисти . А када
старци дођу , испричају им ови све шта се збило . Они прославише Бога и рекоше :
- Обична је ствар да ђавоља гордост пада пред смирењем ове Христове заповести .
4. Говорио је још ава Данило :
- Колико буја тело толико немоћа душа , а колико немоћа тело толико буја душа .
5. Ишли су једном ава Данило и ава Амоје . И рече ава Амоје :
- Када ћемо се и ми сместити у келију , оче ? Одговори му ава Данило :
- А ко нам сада одузима Бога ? Бог је у келији , али Бог је и изван келије .
6. Причао је ава Данило : Док је ава Арсеније био у Скиту , беше тамо и некакав
монах који је крао рукодеље од стараца . А ава Арсеније га поведе у своју келију
хотећи да га придобије и да избави старце . Па му вели :
- Све што желиш , ја ћу ти дати ; само немој да крадеш .
И даде му злата , новца и одеће и свега што му је
требало .
Али овај опет пође у крађу . А старци , видећи да не престаје са тим , отерају
говорећи :
Ако се нађе брат који има слабост некога порока , треба да га задржите ; али ако се
нађе да је крадљивац , отерајте га , јер он и души својој штети и узнемирава све који
са њим у истом месту живе .
7. Приповедао је ава Данило из Фарана :
Причао је отац наш ава Арсеније о некаквом брату из Скита који је био врло
озбиљан на делу , али врло наиван у вери , па је из незнања пао у прелест . И говорио
је :
-Хлеб којим се причешћујемо није истинско тело
Христово , већ символ .
И чују два старца да он тако говори па , знајући да је био врлинскога живота ,
помисле како он то говори у незлобивости и наивности , те дођу њему и кажу му :
- Аво , чули смо о једноме брату неку невероватну ствар ; он говори како хлеб којим
се причешћујемо није истинско тело Христово , већ символ . Старац рече :
- Ја сам тај који тако говори . А они га стану молити :
- Немој се држати тога мишљења , аво , већ поверуј онако како је предала
католичанска Црква . Јер ми верујемо да је тај хлеб тело Христово а та чаша крв
Христова , истински а не символички . Али као што је у почетку , узевши прах
земаљски , Бог створио човека по својој слици , и нико не може рећи да он није
слика Божија , иако је Бог несхватљив , тако и хлеб , за који је рекао даје тело
Његово , верујемо да је заиста тело Христово .
Старац рече :
- Ако се не уверим кроз ствари , не могу то спознати .
А они му рекоше :
- Помолимо се Богу ове седмице за ту тајну и верујемо да ће нам је Бог открити .
Старац то са радошћу прихвати и помоли се Богу говорећи :
- Господе , Ти знаш да нисам у неверици из злобе ; али да не бих био у прелести због
незнања , откриј ми тајну , Господе Исусе Христе .
А када старци оду у своје келије , помоле се и они Богу , говорећи :
- Господе Исусе Христе , откриј старцу ту тајну , да поверује и да му не пропадне
труд . И Бог услиши обе стране . А када се наврши седам дана , дођу они у недељу у
цркву па стану сами на једно постоље , а у средини беше старац . И отворе им се
очи ; па када хлеб буде положен на свету Трпезу , њима тројици је изгледао као дете .
А када свештеник пружи руку како би пресекао хлеб , гле , анђео Господњи сиђе са
неба држећи нож , па жртвује дете и крв његову излије у путир . И док је свештеник
секао хлеб на мале делове , и анђео је од детета секао мале комаде . Па када
приступе да се причесте , само старцу допаде крваво месо . А он , видевши то ,
престраши се и повика :
- Верујем , Господе , да је хлеб Твоје Тело , и да је у чаши Твоја Крв .
И месо које је било у његовој руци на тајанствен начин сместа постаде хлеб , и он се
одмах причести благодарећи Богу . А старци му кажу :
- Бог зна да човек не може да једе сирово месо и због тога је претворио тело у хлеб
а своју крв у вино за оне који ће то примати са вером .
И захвалише они за старца Богу који није допустио да његови подвизи пропадну , те
се сва тројица радосно повуку у своје келије .

- Da, to sam shvatio. Video sam jednu dusu, koja je prvo bila kao Andjeo, a
kasnije nisam mogao da je prepoznam kada se ofarbala. “Bog je sve stvorio
veoma dobro, rekoh joj, ali je sa tobom napravo veliku gresku!” “Zasto oce”? -
kaze mi. Nije ti dao crne oci! Tu je pogresio! Dok je druge ljude stvorio dobro, i
nacinio ih lepima, kod tebe je pogresio! Zar ne shvatas? To te poruznjuje! Kao
da uzmes jednu vizantijsku ikonu, pa je odavde i odande zamazes bojama, i tako
je pokvaris. Da odemo do ikone Bozije da stavimo boje? To je kao da jedan
ikonopisac naslika ikonu, a da posle dodje neki koji ne zna da ikonopise, pa
uzme boje i poruzni ikonu. Isto i ti radis. To je kao da kazes Bogu: “Nisi to
dobro uradio, Boze moj. Ja cu to da ispravim!”

Starac Pjasije Svetogorac