Parsifal
Aktivan član
- Poruka
- 1.008
Већ смо на пар тема дискутовали о проблему концентрације новца и моћи у Београду, и о последицама које из тога произилазе по државу, но нисмо дошли до неког јаснијег закључка који би изнедрио одговарајућу акцију. Зато ћу овде дати основне поставке теме, па они који мисле да их треба коментарисати нека учине то, а они којима све јасно, нека само гласају.
Као прво, Београд је изграђен - а и даље се гради, новцем читаве Србије, што многи београђани сматрају лажљу, већ им се чини да је Београд самодовољан, а да му "остатак Србије" представља непотребан терет и трошак. Ово се најјасније рефлектује у односу српске аристократије према Космету, Војводини, Санџаку и српском националном интересу у целини, (али и у односу према високом криминалу и распродаји српске привреде), при чему је очигледно да су склопили договор да неће правити проблеме, током њиховог отцепљења.
С обзиром да је српска аристократија основни проблем нашег друштва, као његово решење сама од себе се наметнула потреба да се ослаби и измести њихова моћ.Релна процена њиховог броја износи 480.000-500.000 припадника, од чега се њих 80% налази у Београду. Ово не значи да су у питању 80% београђана, већ само њих 400.000.
С обзиром на изнето, као неопходно решење постојећег проблема, наметнула се дислокација Београда широм Србије.
Из Београда у Србију треба изместити: привредне објекте, научне, културне и образовне инситутције (пре свега факултете), нека министарства и државне институције, спортске објекте, културне приредбе... али ово треба радити смишљено, како измештање не би ослабило њихово функционисање, и подразумева се да морају бити информатички умрежени на нивоу читаве земље. Чињеница је да овакв потез увек са собом носи додатне инвестиције: градњу станова, путева, тржних центара, вртића и сличних пратећих објеката.
Кадровска политика је посебна ставка и можда најважнији део дислокације, јер треба направити процену да ли тамо где се објекат/институција измешта постоји кадар довољно оспособљен за њихово квалитетно функцонисање, и ако то није случај, како решити тај проблем (ангажовањем пензионисаних кадрова ради обуке почетника, давањем станова потребним кадровима и сл.).
Као други део кадровске политике треба водити рачуна да се пре свега запошљавају српски интелектуалци, уместо српске аристократије, јер у супротном то неће дати никаквог ефекта. За оне који не знају разлику између ове две категорије даћу кратак опис:
Особине Српске Аристократије:
- привилегије
- лична корист
- сладак живот
- моћ
Особине Српске Интелигенције:
- власт је одговорност, па тек онда привилегија
- интерес народа, је увек изнад твог личног интереса
- национални интерес је важнији од било које идеологије
- увек постоји паметнији од тебе, нађи га, образуј у припреми да те замени
Да напоменем да у категорију "српске интелигенције" спадају и сви они који нису Срби, али Србију сматрају својом државом и мисле јој добро.
Чињеница је да ово о чему смо говорили у претходном делу теме није особина само српске аристократије, већ се дешава и код других народа, и неко основно психолошко објашњење ове појаве, могло би бити следеће:
Психијатрија се бави великим бројем поремећаја људске психе и добар део њих су толико уобичајени у друштву, да се више и не сматрају болешћу. Осећај "више расе" спада у ту групу, a можемо га сматрти психичким поремећајем зато јер нема своје упориште у стварности. Ако погледате људе који се на овоm форуму или нашем друштву, отворено или прикривено декларишу као "аристократе", видећете да су то особе просечне или испод просечне интелигенције и образовања (или су високо образовање стекли за 8-10 година студирања), које нису успеле да код себе развију људске и интелектуалне потенцијале, те стога читав свој систем вредност заснивају на припадности "вишој раси" - Београдској, Европској или некој трећој..
Зато јер не поседују основни сет моралних норми (или сматрају да су оне "безвезе"), најчешће успевају да се наметну друштву као владајућа елита, како би га пљачкали без милости. Зато је сада у државном апарату запошљен вишак од 22.000 аристократа, при чему сваки од њих прима плату од 750 евра! А Србија умире!
Стога је неопходно да се изврши дислокација Београда, те да се уместо полуписмених аристократа запошљавају интелектуалци, који ће знати да Србију подигну из блата, у којe ју је овај режим бацио.
Као прво, Београд је изграђен - а и даље се гради, новцем читаве Србије, што многи београђани сматрају лажљу, већ им се чини да је Београд самодовољан, а да му "остатак Србије" представља непотребан терет и трошак. Ово се најјасније рефлектује у односу српске аристократије према Космету, Војводини, Санџаку и српском националном интересу у целини, (али и у односу према високом криминалу и распродаји српске привреде), при чему је очигледно да су склопили договор да неће правити проблеме, током њиховог отцепљења.
С обзиром да је српска аристократија основни проблем нашег друштва, као његово решење сама од себе се наметнула потреба да се ослаби и измести њихова моћ.Релна процена њиховог броја износи 480.000-500.000 припадника, од чега се њих 80% налази у Београду. Ово не значи да су у питању 80% београђана, већ само њих 400.000.
С обзиром на изнето, као неопходно решење постојећег проблема, наметнула се дислокација Београда широм Србије.
Из Београда у Србију треба изместити: привредне објекте, научне, културне и образовне инситутције (пре свега факултете), нека министарства и државне институције, спортске објекте, културне приредбе... али ово треба радити смишљено, како измештање не би ослабило њихово функционисање, и подразумева се да морају бити информатички умрежени на нивоу читаве земље. Чињеница је да овакв потез увек са собом носи додатне инвестиције: градњу станова, путева, тржних центара, вртића и сличних пратећих објеката.
Кадровска политика је посебна ставка и можда најважнији део дислокације, јер треба направити процену да ли тамо где се објекат/институција измешта постоји кадар довољно оспособљен за њихово квалитетно функцонисање, и ако то није случај, како решити тај проблем (ангажовањем пензионисаних кадрова ради обуке почетника, давањем станова потребним кадровима и сл.).
Као други део кадровске политике треба водити рачуна да се пре свега запошљавају српски интелектуалци, уместо српске аристократије, јер у супротном то неће дати никаквог ефекта. За оне који не знају разлику између ове две категорије даћу кратак опис:
Особине Српске Аристократије:
- привилегије
- лична корист
- сладак живот
- моћ
Особине Српске Интелигенције:
- власт је одговорност, па тек онда привилегија
- интерес народа, је увек изнад твог личног интереса
- национални интерес је важнији од било које идеологије
- увек постоји паметнији од тебе, нађи га, образуј у припреми да те замени
Да напоменем да у категорију "српске интелигенције" спадају и сви они који нису Срби, али Србију сматрају својом државом и мисле јој добро.
Чињеница је да ово о чему смо говорили у претходном делу теме није особина само српске аристократије, већ се дешава и код других народа, и неко основно психолошко објашњење ове појаве, могло би бити следеће:
Психијатрија се бави великим бројем поремећаја људске психе и добар део њих су толико уобичајени у друштву, да се више и не сматрају болешћу. Осећај "више расе" спада у ту групу, a можемо га сматрти психичким поремећајем зато јер нема своје упориште у стварности. Ако погледате људе који се на овоm форуму или нашем друштву, отворено или прикривено декларишу као "аристократе", видећете да су то особе просечне или испод просечне интелигенције и образовања (или су високо образовање стекли за 8-10 година студирања), које нису успеле да код себе развију људске и интелектуалне потенцијале, те стога читав свој систем вредност заснивају на припадности "вишој раси" - Београдској, Европској или некој трећој..
Зато јер не поседују основни сет моралних норми (или сматрају да су оне "безвезе"), најчешће успевају да се наметну друштву као владајућа елита, како би га пљачкали без милости. Зато је сада у државном апарату запошљен вишак од 22.000 аристократа, при чему сваки од њих прима плату од 750 евра! А Србија умире!
Стога је неопходно да се изврши дислокација Београда, те да се уместо полуписмених аристократа запошљавају интелектуалци, који ће знати да Србију подигну из блата, у којe ју је овај режим бацио.
Poslednja izmena:
Rako je najjaci 
