Jedan skromni uvod u Hegelovu Filozofiju kroz Kantovog pojma Sublimnog

U “”Kritici moci sugjenja” Kant razmatra pojam “Sublimnog”( u kontrastu pojma Lepote). Kant kaze: “Sublimno mozemo opisati na sledeci nacin: to je object(prirode) cija pretstava(Vorstellung) navodi um da smatra (ovo) uzdizanje iznad prirode izvan naseg dohvata kao ravno sa pretstavljanjem(Darstellung) ideje(uma- moja interv.) Znaci,drugim recima, Sublimno kao sentiment(koji je povezan sa haoticnim, zastrasujucim bezgranicnim pojavama- uzburkano more, gramadne karpeste planine itd.itd.) izrazava neposredne harmonije izmegju Ideje(uma- moja interv) I culnog materijala .Znaci sa Kantom Sublimno oznacava relaciju nekog empiriskog culnog objekta sa Ding an sich, sa transcedentnom, trans-fenomenalnom, nedostiznom – STVAR –PO- SEBI. Paradoks Sublimnog je sledeci: u principu, procep koji razdvaja empiriske, fenomenalne objekte iskustva od Stvari-po-sebe je nepremostiv , sto znaci nikakav empiriski object, nikakva pretstava(Vorstellung) ne moze adekvatno “pretstaviti”( u smislu prezentirati, pokazati je(Darstellen) Stvar-po-sebi(natculnu ideju ); ali Sublimno je neki objekat u kom mozemo iskusiti upravo ovu nemogucnost, ovaj permanentni, stalni neuspeh pretstave da dohvati STVAR(po sebi). S time, preko ovog neuspeha mi mozemo dobiti predosecanje(presentiment) o istinitoj dimenziji STVARI. To je I razlog zasto neki objekti( pr. Uzburkano more, zalazak sunca, pogled sa vrha Mont Everesta) evociraju kod nas kaze Kant osecanje Sublimnog i daju nam simultano zadovoljstvo I nezadovoljstvo: daju nam nezadovoljstvo upravo zbog njihove neadekvatnosti sa STVAR-IDEJOM, ali upravo zbog te neadekvatnosti daju nam i zadovoljstvo jer indiciraju nesporedljivu velicinu STVARI(po-sebi), prevazilazeci svako fenomenalno, empirisko iskustvo.
Sublimno je prema tome paradoks nekog objekta, koji na polju pretstave, pruza pogled, na negativni nacin, dimenzije onoga so je nepretstavljivo. Ovo je unikatni momenat u Kantovom sistemu u kome procep izmegju pojave i Stvari-po-sebe se ukida na negativni nacin, zasto negativni, zato sto u samoj nemogucnosti,u samom neuspehu pojave da pretstavi STVAR(po-sebi) adekvatno, STVAR(po-sebi, natculna ideja, noumen) sebe inskribira, “zapisuje” “ostavlja trag” na samoj pojavi- ili kako Kant kaze “I pored toga sto Ideje razuma ne mogu na nikakav nacin biti adekvatno pretstavljene(u culnom-pojavnom svetu) oni mogu biti ozivljene posredstvom same neadekvatnosti koja moze biti presentirana na culni nacin”.



U cemu se sastoji Hegelova kritika Kantovog pojma Sublimnog? Za razliku od Kanta Hegel ne podrzava neku mogucnost “pomirenja”- posredovanja (preko sentimenta Sublimnog) izmegju Ideje i pojave, mogucnost premoscivanja procepa koji ih razdvaja, ukidanje radikalne negativne veze izmegju Ideje – Stvari (po-sebi) i pojave. Nego je Kant, kaze Hegel, ostao zarobljenik pretstave. Znaci onog momenta kad odredimo Stvar(po sebi) kao neki transcendentni visak pretstave, mi ga odregjujemo na osnovu pretstave , pocinjemo s njom, u njezinom horizontu, kao njezin negativni limit. U “Filozofija Religije” Hegel kaze da jevrejski pojam boga kao radikalnu Onostranost, kao nepretstavljiv , jos ostaje ekstremna tacka logike pretstave.

Ali ovaj Hegelov pristup nekog moze dovesti do zablude da za razliku od Kanta koji pokusava da opipa Ideju kroz samog “rusenja”, ‘kraha” pojave (preko sentimenta Sublimnog), da Hegelov dijalekticki spekulativni pristup ( a ne apstraktni) u stvari nudi resenje da “uhvatimo” Stvar –po- sebi direktno u cistoci njezine Onostranosti bez bilo kakve bar negativne reference ili veze sa poljem pretstave.To nije Hegelova pozicija: jer to bi znacilo regresiju u tradicionalnu metafiziku koja cilja ka NEPOSREDNOM PRISTUPU(ovde sam se malo nakasljao ) Stvari(po sebi). Nego je njegova pozicija u stvari “vise Kantovska od samog Kanta”- on ne dodaje nista Kantovom pojmu Sublimnog, nego ga on samo uzima doslovnije nego Kant.

Hegel naravno, zadrzava osnovni dijalekticki momenat Sublimnog, da se preko cistog negativnog pretstavljanja – da sama neadekvatnost pojave i Ideje je najprikladniji nacin da se zadnja ‘pretstavi’. Ali problem lezi na drugom mestu:Kant jos uvek pretpostavlja da Stvar-po-sebi egzistira kao nesto pozitivno dato “preko ili van” polja pretstave, van pojavnosti. To lomljenje pojavnosti (preko sentimenta Sublimnog), iskustvo pojave, je ustvari tkz. “spoljasna refleksija” (Hegelov pojam), samo nacin indiciranja, u domenu pojavnosti, ove transcendentalne dimenzije Stvari(po-sebi) koja i dalje ostaje van pojavnosti.

Hegelova pozicija je, u kontrastu, sledeca: da nema nista iza fenomenalnosti (pojavnosti), van ili preko pretstave.To iskustvo radikalne negativnosti, radikalne neadekvatnosti svih pojava prema Ideji, iskustvo radikalnog procepa, jaza, izmegju pojave i Stvari-po-sebi, upravo to i samo to iskustvo je vec Ideja(stvar-po-sebi, noumenon itd.) kao cista, radikalna negativnost. Znaci tamo gde Kant misli da ima posla sa negativnom pretstavom Stvari(po-sebi) mi smo vec usred samoj Stvari-po-sebi – zato sto je Stvar-po-sebi nista drugo nego ova radikalna negativnost. Dijalekticki spekulativno receno: negativno iskustvo Stvari(po-sebi) mora se promeniti u iskustvo Stvari-po-sebi kao radikalnu negativnost.
Znaci mi prevazilazimo pojavnost ne tako sto ce mo “preci” iza pojave, nego samim iskustvom da nema niceg “iza” nje– da Onostranost pojave(transcendentne dimezije Stvari-po-sebe) je upravo ovo NISTA apsolune negativnosti- neadekvatnost pojave sa njenim Pojmom. Suprasenzibilna(natculna) esencija, Ideja, Stvar-po-sebi, Noumenon je Pojava kao Pojava(appearance qua appearance)- ovo je kljucni pojam Hegelove Filozofije. Sta to znaci? To znaci da nije dovoljno reci da pojava nikad ne moze biti adekvatna svojoj esenciji, nego da sama ova esencija nije nista sem neadekvatnost pojave prema sebi samoj, njenog pojma(neadekvatnost koja nju sacinjava kao “samo neka pojava”)

Tako je sublimni object premesten “neprimetno”(imperceptibilno) ali ipak odlucno: Sublimnost nije vise neki(empiriski) object koji kroz svoje neadekvatnosti opipava, prodire, indicira dimenziju transcendentne Stvari-po-sebi(Ideju) nego objekt koji okupira mesto, zamenjuje, popunjuje prazno mesto Stvari(po-sebi) kao prazninu, kao cisto NISTA .(postoji jedan topic ovde Nista, tako da nek ovo bude ujedno i odgovor pitanju “Sta je Nista”?)

Cisto Nista apsolutne negativnosti- znaci da u sustini Sublimnost pretstavlja neki pozitivni objekt( object koji uzrokuje osecaj Sublimnosti dao sam primere gore o nekim) koji je ustvari otelotvorenje Nista.Ova logika- nekog objekta koji daje “telo” absolutne negativnosti Ideje je artikulisana kod Hegela u formi tkz. ‘beskrajnog suda’, suda u kome subjekt i predikat su radikalno nekompatibilne: “Duh(Apsolut) je kost” Drzava je kralj, Bog je Hrist itd.Kod Kanta osecaj Sublimnosti je uzrokovan od neogranicene, zastrasujuce, masivne i dive pojave(gornji primeri) dok kod Hegela imamo posla sa mizernim “malim komadom Realnog”(pojam iz Lakanovske psihoanalize), ‘Duh je inertna mrtvacka lobanja(skull)’,’ Drzava kao racionalna organizacija je idiotsko telo kralja’, ‘Bog koji je stvorio svet je ovaj siromah razapet na krst megju dvoje lopova…


Pronasao sam po meni najbolji primer za Sublimnost- ovaj islamski ‘nasheed’ najbolje(mada ne smem da dam ovakve primere) pokazuje ocemu se radi u citavom tekstu, necu da objasnavam, najbolje bi bilo da se paralelno sa citanjem povremeno pusti.

Vidis , filozofi nikad ne definisu domen, kriterijume i uslove za svoje teorije i tvrdjenja....
A to je osnovno , da bi ista bilo jasnije , a ne subjektivno....ko dva fanatika koja mogu biti istomisljenici i suparnici....

Po tome oni vise nalikuju sakupljanju dve komsinice koje obe razvijaju teoriju o tome sta ce biti u svetu sutra i na pijaci koje ce biti cene....za komsinice je to podjednako ideja odvojena od svesti, od pojma, od percepcije...i naravno drugih puteva da se do toga i dodje...

Oboriti takav njihov kafe simpozijum je nemoguce....bas kao i teorije filozofa koji imaju istu rutinu...

Nije usmereno protiv tvog posta ili Hegela....

Igra izmedju pod i nad senzualnog, culnog logickog (da ne ubacujem sub i supra) je ego igra....
Definisi tu domen pojma, a definisi i ideju podculnog i nadculnog i bice svasta...(ne znam da li je nekome podculno ideja ili pojam).

Moze covek da se igra, pa da kaze da je podsvesno namerno gubljenje celog kruga, pa imamo pojam a nemamo misao koja vodi do ideje, a nadsvesno imamo ideju , a nemamo znanja koja vode do pojma....

Nije cilj pravdati se.....A vise pravdanja vidim kod tumacenja Hegela , nego kod samih Hegelovih dela...
I na taj nacin pojasnjavanja postaju manje jasna od orginala....

U svoj ovoj pompeznoj retorici, kada skinemo caru odelo i pokusamo da vidimo na cemu se zasniva istinitost svih ovih sudova i zakljucaka docicemo do jedne reci "sentiment sublimnog" ili prevedeno na jezik koji ljudi mogu da razumeju "osecanje uzvisenog". Kada ga ovako nazovemo mozemo ga i potraziti u sebi i to su svi verovatno iskusili bar jednom u zivotu, kada su bili suoceni sa silom koja neuporedevo premasa njihovu sopstvenu , znaci uzburkano more, velike oluje , ogormna kolicina vode itd,itd.

Osecanje koje se tada javlja jeste svojevrsno i njega je obradio i Sopenhauer u svom glavnom delu Svet kao volja i predstava knjiga treca , glava 39.

Dakle ono sto se desava prilikom osecanja uzvisenog jeste to da dolazi do izvesnog "uzdizanja" iz stanja individulanog htenja u stanje tkz. "Cistog subjekta saznanja" sto je ustvari stapanje sa nasom najunutrasnjom sustinom ,prajednim, sa trasncendentnom voljom, voljom po sebi , stapanje sa sopstvom. Utoliko je taj osecaj nesto cime prevazilalazimo pojavu i "dodirujemo" Stvar po sebi.
Naravno da je sve to i dalje uprljano "velom Maje", formama opazaja naseg intelekta i da je to daleko od neke apsolutne spoznaje Hegelovog "Apsolutnog duha". Najbolji naziv ,po meni, je onaj Bergsonov : "Nerazgovetna maglovita resa".

Eto na tome se zasniva sva ova pompezna retorika.
To je ono sto nalazimo kada caru skinemo odelo u koje se obukao .

Ovaj citat dole moze svima ,koji se zanimaju za Filozofoiju dati smernicu koje Filzofe da citaju a koje da zaobilaze u sirokom luku. Najbolji nacin je prepoznati njihov stil.

"Kao sto je lep oblik tela najpovoljnije vidjen kada je telo sasvim lako odeveno ili uopste bez odela isto tako ce se svaka lepa i zaista bogata inteligencija uvek izrazavati na najprirodniji, najotvoreniji i najednostavniji nacin. I obrnuto , duhovno siromastvo , konfunznost, nastranost, odevace se u nategnute izraze i u najnejasniju retoriku, da bi tako zamotali u teske i pompezne fraze sitne, prazne , prozaicne ili svakidasnje misli.
Oni su u tome slicni coveku, koji u nedostatku lepote, pokusava da taj nedostatak nadoknadi odelom, pa bi da skrije rugobu svoje licnosti varvarskim gizdanjem, perjem , kolorima ogrtacima. I kao sto bi se takav covek nasao u velikoj nevolji kada bi morao da hoda go, tako bi i nas autor bio u neprlici kada bi ga prisilili da svoju pompeznu , nejasnu knjigu prevede na razumljiv jezik koji bi otkrio siromastvo njenog sadrzaja".

Sopenhauer : Svet kao volja i predstva 1, glava 47.

Kliknite za proširenje...

Manje je pompezna od tvoje...mada ko zna kako tumacis rec pompezno....

U filozofiji postoji red. Ako je zamislimo kao jedan veliki supermarket, tamo postoji red.Produkti su klasificirani, kategorizirani itd, iuvek naravno zauzimaju neki prostor.U supermarket dolaze stariji ljudi, mladi, i naravno to je neizbezno- deca.Ali vidi cuda, kako objekti(produkti) i sami imaju moc da determinisu kupce(subjekte).Hleb, meso, voce i povrce odregjuju ove starije, pivo, brzu hranu, kozmetika, itd ove mlagje, a cokolada naravno decu.Naravno da je ova stroga podela,da ne znaci da i stariji ne “jedu cokolade”(naprotiv ima mnogo takvih) ali posto se nalazimo u filozofskom supermarketu poenta je jasna. Znaci potrebna je izvesna zrelost da kad se ugje u supermarket prvo se ide kod “osnovnih” produkata.Hleb na prvom mestu.Da se uistinu radi o zrelosti znaci da onaj ko prvo pokupi osnovne produkte ima “unapred jasnu sliku” celine a to znaci da nije samo odregjen(determiniran) nego I onaj koji odregjuje(determinira).Nije “patoloski aficiran” sto bi rekao Kant, nije odregjen pojedinacnim,partikularnim, nego je Univerzalno(Ideja) sto bi rekao Hegel samo kretanje sublacije(Aufhebung) svih partikularnih odregjenja. Ali da ne davim, znaci poenta mi je da se mora imati jasna slika celine Filozofije a ne tumarati amo tamo kao deca u supermarketu ( od filozofa do filozofa )i “uzeti samo ona sto nam se svigja”)

Tuzni Patak, “neki filozofi” pretpostavljam to ne rade. Nikad ne definisu domen, kriterijume uslove za svoje tvrdnje. Da se ne zavaravamo.Svi to rade.Naravno pod “svi” podrazumevamo one koji imaju ipak neko mesto u filozofiji.Problem je naravno sto svi “to ne rade isto”.
Drugo, spominjes neku igru.Neku igra “Ega” sa pojmovima itd. E pa vidi sad… ono “pod” “senzualno” i “nad” “senzualno”…hm…Mislim da je meni to otprilike jasno…a?
Ne, vidi, bez bilo kakve arogancije, postoji ipak Istorija Filozofije, postoji istorijat tih pojmova, znam mnogo je tesko to pratiti,savladati,razumeti kad se ide nepovezano, Naravno kad sam prvi put procitao nesto od Hegela da je moja reakcija bila daleko gora od tvoje ali ne mogu odmah ici na Heisenberga i reci da prica gluposti/ili je u pravu u odnosu na “Einsteina itd,. a da nemam neka jasnu sliku Fizike,ne samo pojmova nego i cemu je rec u smislu sta je cilj , o cemu je borba, sta se hoce postici,itd.
i naravno, ono sto je najbitnije mora se biti svestan “sadasnjeg” stanja.Nije suludo,ali je jako smesno ne biti u toku sa Filozofijom danasnjice.Jer je filozofski diskurs danas jedan konglomerat,istorije filozofije,sociologije,politicke teorije,antropologije, psihoanalize, pa i prirodne nauke(Heisenbergov princip je dosta eksploatiran .).Drustvo, problemi drustva,su danas prioritet. Ovo nije naucno-filozofski forum, na kom bi se ja pretstavio kao “Ej zdravo ja sam hegelijanac, ili Niceanac itd, nego, da iskoristim dijalekticki twist, ovo je forum na kome bi se upravo tako pretstavio. Znaci uz kafu (i tulumbe) relaksirano ukazivati na “neke zablude,” “tautologije”, “dogmatizam najgoreg vida” pomoci ljudima koliko mozemo i koliko znamo. A na Filozofskom pravom “ringu” stvari drugacije stoje.Tamo vas uvek pitaju: Izvinite molim vas jel vi imate neku objavljenu tezu? -“nemam”. i onda vas “ljubazno zamole da napustite “forum”.

Da su ponekad(a to su cesto) pojasnjavanja manje jasna od originala tu si apsolutno u pravu. Veruj mi da se trudim da bude obrnuto, ali moraces se sloziti da bi odnos bio fer, potrebna su poznavanja i Originala. Ne znam sta ti znaci to pravdanje.Ne razumem.

Svidja mi se uveden primer supermarketa zato sto mogu da ti kroz to ukazem na jednu stvar koju filozofi gordo zanemare...a to je da ulaskom u supermarket kupuju ono sto je na visim policama, a da stalnim trosenjem tih proizvoda , oni proizvodi na nizim policama postaju "nekvalitetni".Iliti samo sazivljavanje sa celom filozofijom dovodi do teznji i rezultata koji umanjuju vrednost i shvatanje tacnosti vantokovnih ideja...
Ako je neko navikao na fishstick koji je po kvalitetu shit, obicna skusa mu je smrad riba i nekvalitet...i ima jake argumente za to smrad i niska cena....

Red ne treba da postoji onako kako postoji u filozofiji....jer nije ni nastajao po kriterijumima kvaliteta , nego po kriterijumima vremena ili kriterijumima prihvatljivosti....a tu je uticaj ljudskih motiva znacajan.
Filozofija ne sankcionise neistinu, vec koegzistira sa svim referatima.

Nebitno , ali hegel mi je u orginalu jasniji nego saglasavanje i kriticarenje filozofa....koja ima svrhu u ??? Zar nema svrhu samopotvrdjivanja....A tu je uvek mucak koji se zove potvrdjivanje svojih zabluda...

Voleo bih da postoji tema kako ici kroz filozofiju a ne skupljati samo ono sto razumes i sa cime se slazes.....Nek bude namenjena meni, a trebalo bi da bude namenjena svakome, jer moj osnovni postulat je da covek ispoljava svoju prakticnost i egocentricnost svuda, sto je prirodno , ali kad pocne da je prikriva postaje azdaja....lukava, pokrivena i puna otrova bez prividno zlih namera...ali demagoski navodi na laz , sitnu laz ili belu laz....

Moje shvatanje je inzinjersko , dakle uvek uzimati neodvojive greske i odstupanja, definisati domen, da se ne bi uletalo spontano i van domena, jer psiha to tezi, da ispuni i popuni sav svoj percepcioni prostor, bio on senzacijski percepcioni ili idejno percepcioni (ovde ne shvatam zasto se idejna percepcija ne shvata uopste kao vrlo vazna a ne kao diskriminatorna u filozofiji, kao posledica necitanja nekih dela).
Pa citanjem svi kao steknu idejnu percepciju tog koji je pisao delo....To mi je apsurd , bas kao sto veru ljudi mahom 99% shvataju da shvataju, pa onda 99% stvarno zasluzuje da se nazovu verski lihvari, koji svaki dobija ono sto mu treba, sigurnost, nadu u izlecenje, zastitu od sujeverja i slicno...a izuzetno mali broj religiju shvati kao bozije zakone koji donose lepotu zivota i na zemlji i van nje (?).

I ono najbitnije......
Da li je moguce imati tezu , a da ne prodjes supermarket, da ne pokupis navike iskusnog supermarketara.....kupca.....?
Po meni filozofija to ne omogucuje i na taj nacin postaje trzisno orjentisana , snobovska na tezak nacin.

Ovo i jeste i nije bitno za temu....Jer po meni podsvesno izuzetno zavisi od onoga sto mozemo i ne mozemo i kod mnogih se dosta stvari gura u podsvesno....ili se ne vadi iz sublimnog...
Fizika je taj problem resila....
Fizika ima tu hrabrost da svoje heroje naziva lazovima ....I njutna ako treba, a njega je najteze jer nam jabuka uvek padne na glavu...
Filozofija snishodi...u ovom smislu....zbog ljudskih motiva....
U Fizici imas klasicare i kvantovce, nitovce (niti) i n-dimenzicare, ali nikako Kantovce, borovce, arhimedance....i za svakog od njih imas domen gde vazi i ne vazi teorija....
Fizika ima i prednost sto se tako oslobodila ljudskih motiva u svakoj grani...i njihovih termina i njihovih shvatanja i njihovih limita percepcije....
Shvatam da je velika prednost izvrsiti prividnu podelu na mehaniku, statiku, fluide (koji mogu biti mehanika), elektrostatiku ili elektrodinamiku ili magnetiku (koje opet mogu biti elektromagnetika)....i imati prednost prakticnog kao vrhunskog sudije kad se dvoje nadmenih lordova posvadjaju (bas kao i filozofi).

Zato ja licno volim vise da citam orginale, jer pored jezika , i pojmovnog neadekvatnog transliranja (sto jeste i bitno i nije) postoji kod orginala zelja distanciranja , izdvajanja i trasiranja svih uglova, a kod kriticara filozofije postoji zelja za povezivanjem , mesanjem , buckurisom sa svim mogucim varijantama poznatih teorija (verovatno radi ljudskog motiva)....

Svako moze da ima svoju tezu, zar ne?
Problem nastaje ako je ta njegova teza shvacena kao prevazidjena od strane drugih filozofa , supermarketara....E tu ja vidim problem supermarketa...usmeravanja percepcije kao drvo, pa je jako u dnu , a siroka krosnja znaci malo drvo....

Pogledaj samo koliko postoji termina za podsvesno i varijanti termina u smislu pojmova koji koriste iste termine a razliciti su....To je sve proizvod ovog supermarketa.....ugadjanje razlicitim ukusima...
Da se razumemo , ako filozofiju tako shvatim, onda je super, riznica ideja i fenomena...
Ali onda ne moze da postoji domet filozofije, jer je domet filozofije ceo njen sadrzaj , sto svakog filozofa koji obara razmisljanje nekog drugog filozofa stavlja u nefilozofa...u zabludelog koji trazi istinu u filozofiji koja je ustvari atlas razmisljanja ljudi....

Ako se trazi domet ljudske istine u polju ideja, percepcije i znanja o uvezanim fenomenima, onda treba da postoji drugi nacin proucavanja i da tek to moze da se nazove nauka....
Ali onda ovakve rasprave sta je tacnije , ispravnije i dublje ne mogu da se vode u filozofiji...
A svim ljudima to treba , pa i filozofima, pa sami sebi skacu u usta....
Ako pogledam paralelu sa fizikom koja uvek ima svoje zakrzljale grane, namece se zakljucak da supermarket i opsta tolerancija opstanka teorija kao validnih i pojmova kao zivih i zvanicnih nije dobra praksa....osim kao elitisticka podsvesna zelja...

Ovo poslednje ima veze sa temom, osim ako je shvatimo kao kriticarsku, tj hajde sve sto moze da se nabaca iz filozofije na kljucnu rec sublimnog....pa search i vozi...
Da ne bude ono sto je sugerisano , a to je da je red i put isto....
Nebitan sam ja , da li ja razumem sve termine i sta je platonova, a sta marksova drzava kao pojam.
Tu mnogo gresite, sto mislite da je to ono sto je bitno, jer u nedostatku utvrdjenih termina, osoba pravi svoje....tu ne moze da se pobegne od toga....
Problem je sto i danas ostaju neutvrdjeni pojmovi....ili totalno pogresno utvrdjeni...
Uzmite predrasudu....koja u literaturi moze da ide bar u 4 nivoa...od pretpostavke, predubedjenja, predumisljaja , do predrasude koja je nepromenjljiva.....Toga nema u filozofiji....skoro kao i pred seoskom kafanom....sto nije dobro....
Ali zato ima ja , nadja , superja, pod ja, animal ja, anima i animus ja, pet ja percetivnih (ja, kolektivno ja, misaono ja, vokativno ja, predikciono ja).....

I poenta postade da se svi hvatamo za ja..ja....

U vezi teme....
Da li mislite da postoji neka ideja koja nije nastala kroz uvezano zelja + senzacija.....?
Bez logike....za pocetak....

////Ovo je kad zamenim istoriju filozofije i kritiku filozofije sa filozofijom kakvom je ja vidim...sad sam neistoricar filozofije ili nefilozof, a filozof po svom tumacenju filosofije..../////