Boljarin
Buduća legenda
- Poruka
- 28.390
-
- Popularno:
- Raslojavanje mišljenja i budućnost...
- Udata učiteljica uhvaćena gola u autu...
- Da li u Srbiji postoje ljudi koji su...
- Ало метеоролози, јесте ли нормални?
- Ружне жене на сексуалном тржишту.
- Uklanjanje orla sa srpskog grba
- Samo bog moze oprostiti grehe
- Obaranje sedišta u avionu
- Džeparac
- Osnovno pravo na abortus
ljubav
- Začetnik teme koto
- Datum pokretanja
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.477
mda.
najteze je reci: dosta.
i jos teze, od najtezeg: biti covek. cak i ako si zena. cak i ako si muskarac. cak i ako si povredjen.
tuga je opasna bolest, navodi nas na zlo.
i umesto da se radujemo zbog dozivljenog, boli nas sto je proslo.
i tudji nas bol boli, i sve sve nase, dovodimo u pitanje..
zar je to ono sto jesmo?
zar je to ono sto zivimo?
onda prodje dan.
pa jos jedan.
svane sunce.
izbehara bahar.
zamirise lipa.
zivot se probudi, sikne ko grozdanin kikot. i bol se sakrije, ko mish, u neku rupu.
i ne samo da se vise ne stidimo svog glasa, nego nas nesto neumoljivo i nezadrzivo vuce da pevamo..
jeste, tako je.
kunem se.
nikad, nikad nemoj da cutis dok govoris.
jer kad ti govoris, ima se sta slusati.
a srce tako veliko kao tvoje, ne vredi umotavati..
- Poruka
- 48.242
Ljubav ne pobedjuje,
nijedna od stotine,
to su samo drevne zablude
vise izmisljotine,
maslo ludih pesnika
prevejanih lisaca,
raznih muzikanata
glumatala i pisaca.
Znam, ljubav rusi zidine
ponosa i tastine,
ali bajke da pobedjuje
to su budalastine,
lako je izigraju, kao trsku slome je,
nikoga ne porazi sem onoga u kome je.
Romeo i Julija pravila su krsili,
sitnim slovom poceli
pa krupnom tackom tu pricu zavrsili,
na vernost se zakleli,
samo srca sledili,
da je tuzno - tuzno je
al' nisam ubedjen da su pobedili.
Ljubav je tek akrostih,
refren stare arije,
takvi nikad ne pobedjuju
ma to su kojestarije,
utvrda bez strazare, poharana, krunjena,
naivna i ranjiva,
zanesena i zbunjena.
Orfej se oglusio o pretnje i pridike,
davni hades prosao pa opet ostao bez Euridike,
nesretna Karenjina, crni zar na auri,
inicijal Puskina zorom ugraviran
na kobnoj cauri.
Eeej, okraj oka tinjaju
mali zlatni grumeni,
daj mi Boze stih da utesim
jedan nosic rumeni,
Pa da, ljubav nosi dolamu
od vilinskog prediva
i mozda ne pobedjuje
al' je zato...
..nepobediva!
Dj. B.
nijedna od stotine,
to su samo drevne zablude
vise izmisljotine,
maslo ludih pesnika
prevejanih lisaca,
raznih muzikanata
glumatala i pisaca.
Znam, ljubav rusi zidine
ponosa i tastine,
ali bajke da pobedjuje
to su budalastine,
lako je izigraju, kao trsku slome je,
nikoga ne porazi sem onoga u kome je.
Romeo i Julija pravila su krsili,
sitnim slovom poceli
pa krupnom tackom tu pricu zavrsili,
na vernost se zakleli,
samo srca sledili,
da je tuzno - tuzno je
al' nisam ubedjen da su pobedili.
Ljubav je tek akrostih,
refren stare arije,
takvi nikad ne pobedjuju
ma to su kojestarije,
utvrda bez strazare, poharana, krunjena,
naivna i ranjiva,
zanesena i zbunjena.
Orfej se oglusio o pretnje i pridike,
davni hades prosao pa opet ostao bez Euridike,
nesretna Karenjina, crni zar na auri,
inicijal Puskina zorom ugraviran
na kobnoj cauri.
Eeej, okraj oka tinjaju
mali zlatni grumeni,
daj mi Boze stih da utesim
jedan nosic rumeni,
Pa da, ljubav nosi dolamu
od vilinskog prediva
i mozda ne pobedjuje
al' je zato...
..nepobediva!
Dj. B.
Poslednja izmena:
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.736
Nakon jedne predivno provedene večeri, setih se ove teme.
Šta je ljubav, uopšteno, ne samo u smislu ljubavne veze?
KAko se to ljudi otuđe od svoje prave prirode i zaborave da vole?
Ljubav, to smo mi, tj.mi smo nervi, krvotoci, kanali, provodnici te ljubavi.
Samo mnogo se loših "tvari" nakupilo , dovelo do zakrčenja tih provodnika i mnogima treba čišćenje. Treba svima, ali nekima treba više.
Kako pomoći ljudima koji ne žele to čišćenje i, što je još tužnije, ne žele jer ne znaju (zaboravili su) koliki je ulog?
Šta je ljubav, uopšteno, ne samo u smislu ljubavne veze?
KAko se to ljudi otuđe od svoje prave prirode i zaborave da vole?
Ljubav, to smo mi, tj.mi smo nervi, krvotoci, kanali, provodnici te ljubavi.
Samo mnogo se loših "tvari" nakupilo , dovelo do zakrčenja tih provodnika i mnogima treba čišćenje. Treba svima, ali nekima treba više.
Kako pomoći ljudima koji ne žele to čišćenje i, što je još tužnije, ne žele jer ne znaju (zaboravili su) koliki je ulog?
KPCTAHK
Poznat
- Poruka
- 8.639
U nekoliko nastavaka pokušaću da nešto više napišem o ljubavi koja je trajala do groba, više od 50 godina, između prelepe Jevrejke i Hitlerovog rektora - Hannah Arendt i Martina Heideggera . Ovoj prilikom, onako iz razloga da bih vam izazvao znatiželju da i dalje poželite da čitate ono što ću da prevedem i napišem, vam objavljujem 1. pismo koje je Hannah uputila svom ljubljenom Marinu … Uživajte i za ljubav, ako ustreba, ceo život dajte !
1.
Heidelberg, 22. april 1928.
Da Te sada neće biti – mislim da razumem. No svejedno strepim. U svim tim danima svagda me je iznenada hvatala jedna gotovo zagonetno prodorna strepnja.
Ono što ti sada želim reći, nije ništa drugo do au fond (u biti) veoma trezan opis situacije. Volim Te kao prvog dana. Ti to znaš, i ja sam to neprestano znala, znala i pre tog ponovnog susreta. Put koji si mi pokazao duži je i teži nego što sam mislila. Zahteva čak dug život. Samotnost tog puta biram sama. On je jedina životna mogućnost koja mi pripada. No napuštenost, koju će ukinuti sudbina, ne bi mi uzela samo snagu za život u svetu, neću izolaciju, nego bi mi zatvorila i sam put, koji je dug, ide kroz svet, nije nikakav skok. Samo Ti imaš pravo to znati, jer si Ti to oduvek znao. Ali verujem da i tamo gde ću konačno zaćutati nikada neću biti neistinita. Vazda dajem samo onoliko koliko od mene zahtevaju. A sam put nije ništa drugo nego zadatak što mi ga zadaje naša ljubav. Izgubila bih svoje pravo na život da sam izgubila ljubav za Tebe. No, tu bi ljubav i njen realitet izgubila samo ako bih izbegla zadatak na koji me ona prisiljava.
”I ako Bog da, bolje ću Te ljubiti nakon smrti”.
H.
1.
Heidelberg, 22. april 1928.
Da Te sada neće biti – mislim da razumem. No svejedno strepim. U svim tim danima svagda me je iznenada hvatala jedna gotovo zagonetno prodorna strepnja.
Ono što ti sada želim reći, nije ništa drugo do au fond (u biti) veoma trezan opis situacije. Volim Te kao prvog dana. Ti to znaš, i ja sam to neprestano znala, znala i pre tog ponovnog susreta. Put koji si mi pokazao duži je i teži nego što sam mislila. Zahteva čak dug život. Samotnost tog puta biram sama. On je jedina životna mogućnost koja mi pripada. No napuštenost, koju će ukinuti sudbina, ne bi mi uzela samo snagu za život u svetu, neću izolaciju, nego bi mi zatvorila i sam put, koji je dug, ide kroz svet, nije nikakav skok. Samo Ti imaš pravo to znati, jer si Ti to oduvek znao. Ali verujem da i tamo gde ću konačno zaćutati nikada neću biti neistinita. Vazda dajem samo onoliko koliko od mene zahtevaju. A sam put nije ništa drugo nego zadatak što mi ga zadaje naša ljubav. Izgubila bih svoje pravo na život da sam izgubila ljubav za Tebe. No, tu bi ljubav i njen realitet izgubila samo ako bih izbegla zadatak na koji me ona prisiljava.
”I ako Bog da, bolje ću Te ljubiti nakon smrti”.
H.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 48.242
faraonn
Elita
- Poruka
- 18.925
kad prestanes da zudis, da patis, da drhtis, kad prestanes da strahujes ili da se nadas, kad se ospe sve ono uzmemiravajuce i nestalno, e onda, ako i dalje u grudima nekog nosish sa toplinom, to je onda valjda ljubav..
...kad znas da si mamlaz jer mislio si da ne mozes zakasniti,
nece ti se desiti da si ispusio
da sve imas na umu
ali,
da neces uci u njene najdublje vode
bez delti i poniranja...
Nemoguce je ali,- to je To....
poluozbiljan
Poznat
- Poruka
- 7.266
ĐavoljaNevesta
Ističe se
- Poruka
- 2.820
KPCTAHK
Poznat
- Poruka
- 8.639
koga moj friend uvažava.
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.736
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.736
- Poruka
- 869
Jennifer Jennin
Elita
- Poruka
- 19.736
KPCTAHK
Poznat
- Poruka
- 8.639
EROS, LJUBAVNA OUSIA, ENTELEHIA KOJA DUŠI PRIJA, ZALJUBLJENOM DAJE KRILA …
-----------------------------------------------------------------------
Neopisiva milina je kada se ljuba dogodi, u srcu se rodi i kroz život te stalno vodi . Sama kad te ljubav kroz život vodi, telo se napije te božanstvene energije i sasvim se preporodi, da svakom devojčetu blagougodi i kao najslađa mirođija godi, tek tada misao dobije smisao i tek posle te neopisiva lepote u mislima se nešto lepo zapati i nešto korisno se rodi. Pokušaću da to obrazložim i kroz prizmu filozofije i meni dame najmilije – Njenog veličanstva Filologije. Ovom prilikom pokušaću da vam razjasnim značenja i tumačenja reči iz naslova ove teme. Moram da napomenem da ću o rečima kao što su: OUSIA i ENTELEHIA jednom drugom prigodom kada mi tema bude NAJTEŽE i NAJZAMRŠENIJE REČI IZ ST. GRČKOG JEZIKA.
Što se tiče mene, biće da me zbog tog, uvek titrajućeg, mog osmeha vole devojke i žene, meni je Erôs nekako najmilija reč iz st. grčkog jezika, uvek mi prija i uvek mi misli predvodi ta, neopisivo-slatka, božanstvena energija.
Erôs ( st. grč. Ἔρως = ljubav, strast, požuda , životvorna snaga koja se je (iz)rodila iz prvobitnog Kaosa ((st. grč. Χάος, Kháos = u grčkoj mitologiji, poeziji, naročito orfeologiji, ali i u antičkoj filozofiji: primordijalno božanstvo, bezgraničen prostor iz kojega su nastali svetlost i dan, tama i noć, a zatim i Zemlja, podzemni svet i, naravno, ljubav; verni pratilac i asistent Afrodite, otelotvorenje ljubavne atrakcije, osigurač nastavak života na Zemlji ... ) Da, Ljubav je ousia života, božanstvena energija, entelehia biti čoveka !
Da bih to pokazao i dokazao moram vam misli usmeriti ka Dioniziju, paradigmi kojom se lako dokazuje da je ljubav naša dika, slika i prilika, ali i naša slatka čemerika.
Dionisosa (st. grč. Διόνυσος ili Διώνυσος sin Zevsa (st. grč. Ζεύς: Zeús - nebo, dan …) j i Semele ( st. grč. Σεμέλη: Seméle – boginja Zemlje; Zevsova ljubavnica, Dionizijeva majka. Kasneje je otišlala na Olimp i postala besmrtna sa imenom Tiona. ) ; bog vina, plodnosti, veselja i razuzdane objestnosti. Predstavlja potpunost duha , njegovo prepemanje događaja, kao neprestana indiferenca u koristd zadovoljstvu, hedonizmu i veselju. Neki ga oslovljavaju kao predstavu spremnosti nekoga ko ima svega dosta, zadovoljstva mu se prelivaju, ali neprestano taj način života nastavlja, jer to mu je ritam i cilj života. Ujedno mu je i to potpuna suprotnost praznom duhu, onom koji zna da trpi, ali ne zna zbog čega … To mu je ujedno, a to je očigledno, i nastavak indiferencije do smrti, kao čašćavanje smrti kroz zadovoljstvo i večiti indeferenciju do nje… Zato su Dionisosa i zazvali Eleutherios (st. grč. Ελευθέριος - Osloboditelj)
Eleutherios - da, ljubav i jeste delotvorna, koja duši naročito blagougodi i prija, slađa koja oslobađa rđavih misli subjekta….
Zašto je Ljubav, a ta misao mi se uvek po glavi mota, OUSIA (st. grč. (Ουσία) i smisao života ?
U ušima kao da mi ješ uvek zvoni onag gromoglasni smeh mog velikog učitelja, najvećeg poznavaoca istorije antičke filozofije, posle mene, podrazumeva se, napisao je svoje remek delo pod istim naslovom: Istorija antičke filozofije (petoknjižje, svaka knjiga ima oko 550 stranica), Giovanni Reale-a, kada sam naišavši kod Plotina na reč ousia izdeklamovao na našem jeziku:
»Pomozite, drugovi, `oću da je prevedem i da posle smireno umrem!«
Jako mu se dopao taj moj način razmišljanja naglasivši da filozofiju i filologiju veže nešto zajedničko – ljubav, a za ljubav čovek je uvek spreman dati sve, celoga sebe. Kao što sam rekao o toj reči ću nešto više i, naravno, stručnije, kada mi bude tema najteže prevodive reči iz st. grčkog jezika, a ovom prilikom ću da spomenem njena značenja i tumačenja kada su je spominjali: Aristotel, Platon, Plotin, Filin i mnogi drugi st. grčki filozofi. Njena značenja i tumačenja, gledajući je u širem kontekstu, jer drugačije se prevesti ne može, su ova:
bit, suština, glavnina, srž, srčika, božanska trovalentnost, zaljubljenost, atribut predikata, entelehia (st. grč. ἐντελέχια)- bit(nosti) …
Dakle, ako reč ousia gledamo kroz prizmo ove teme ona nakeko izgleda ovako. Nadam se da će te smisao napisanog shvatiti lako.
To je atribut, ali ne subjekta – on kada se zaljubi je tup i glup, k`o ćuskija, ona sladunjava entelehia, predikata od kojeg, slatko-mučećeg, blagodejstva, pre nego li subjekat zaspi, moraće da broji ovčice bata, naročito onaj koji je još učenik tog najlepšeg zanata...
Gledajući kroz prizmu tog sladunjavog konteksta sama reč OUSIA (st. grč. (Ουσία) se razobliči i izgleda ovako, svakako:
Bitnost bit, suština suštini, glavnina glavnini, srž srži, srčika srcu, božanska trovalentnost, nedeljivost Jednoga, zaljubljenost zaljubljenoga, atribut predikata, opisuje ono što čini i o čemu razmišlja bata i, naravski, entelehia (st. grč. ἐντελέχια)- bit(nosti) …
Često se događa, ali i to je logika koja se lako objašnjava, da mi studenti dođu vidljivo spremni i solidno pripremljeni na ispit. Lako mi je prepoznati da su uložili mnogo želje, volje, truda i da znaju, ali dešava se da u ključnom momentu, naročito kada treba da nešto pravilno izgovore, formulišu, definišu, najčešće kada su to stručni izrazi iz filozofije koji se iz st. grčkog jezika izvorno, doslovno i dosledno prenose, »zaribaju«, amnezija je čudo, ali i nju pobedi ono što je obrazovano i nije ludo, i kroz osmeh mi tada, bez straha da ću ih zbog toga da kaznim slabijom ocenom, jednostavno izgovore, umesto da mi na pitanje odgovore:
»Profesore, imam ga, na vrh mi jezika, evo ovde, ali um mi ga ne može da iz ista izgura … Biće da je to isto kao ona vaša čuvena OUSIA …«
Nasmejem se i ja, naravno – nisam cepidlaka i zlopamtilo, ali za njih jesam enciklopedija, tutnem im olovku i prazan list papira i naredim:
»Ako ne može preko jezika, može preko olovke …«
Zanimljivo je da u 90% slučajeva studenti, čim dodirnu taj papir i olovku, istog momenta se prisete pravog značenja i tumačenja te tražene reči …
Zanimljivo je značenje i tumačenje teško prevodive reči iz st. grčkog jezika, kao što sam napomenu o toj temi ću nešto kasnije, enetelehia (st. grč. ἐντελέχια)
Entelehia (st. grč, ἐντελέχια), ako za primer uzmemo tumačenje Aristotela, je: izvodljivost biti, od st grč. ἐντελής – zaključak i ἔχω – značim; bit bitnosti.
Krstan Đ. Kovjenić
-----------------------------------------------------------------------
Neopisiva milina je kada se ljuba dogodi, u srcu se rodi i kroz život te stalno vodi . Sama kad te ljubav kroz život vodi, telo se napije te božanstvene energije i sasvim se preporodi, da svakom devojčetu blagougodi i kao najslađa mirođija godi, tek tada misao dobije smisao i tek posle te neopisiva lepote u mislima se nešto lepo zapati i nešto korisno se rodi. Pokušaću da to obrazložim i kroz prizmu filozofije i meni dame najmilije – Njenog veličanstva Filologije. Ovom prilikom pokušaću da vam razjasnim značenja i tumačenja reči iz naslova ove teme. Moram da napomenem da ću o rečima kao što su: OUSIA i ENTELEHIA jednom drugom prigodom kada mi tema bude NAJTEŽE i NAJZAMRŠENIJE REČI IZ ST. GRČKOG JEZIKA.
Što se tiče mene, biće da me zbog tog, uvek titrajućeg, mog osmeha vole devojke i žene, meni je Erôs nekako najmilija reč iz st. grčkog jezika, uvek mi prija i uvek mi misli predvodi ta, neopisivo-slatka, božanstvena energija.
Erôs ( st. grč. Ἔρως = ljubav, strast, požuda , životvorna snaga koja se je (iz)rodila iz prvobitnog Kaosa ((st. grč. Χάος, Kháos = u grčkoj mitologiji, poeziji, naročito orfeologiji, ali i u antičkoj filozofiji: primordijalno božanstvo, bezgraničen prostor iz kojega su nastali svetlost i dan, tama i noć, a zatim i Zemlja, podzemni svet i, naravno, ljubav; verni pratilac i asistent Afrodite, otelotvorenje ljubavne atrakcije, osigurač nastavak života na Zemlji ... ) Da, Ljubav je ousia života, božanstvena energija, entelehia biti čoveka !
Da bih to pokazao i dokazao moram vam misli usmeriti ka Dioniziju, paradigmi kojom se lako dokazuje da je ljubav naša dika, slika i prilika, ali i naša slatka čemerika.
Dionisosa (st. grč. Διόνυσος ili Διώνυσος sin Zevsa (st. grč. Ζεύς: Zeús - nebo, dan …) j i Semele ( st. grč. Σεμέλη: Seméle – boginja Zemlje; Zevsova ljubavnica, Dionizijeva majka. Kasneje je otišlala na Olimp i postala besmrtna sa imenom Tiona. ) ; bog vina, plodnosti, veselja i razuzdane objestnosti. Predstavlja potpunost duha , njegovo prepemanje događaja, kao neprestana indiferenca u koristd zadovoljstvu, hedonizmu i veselju. Neki ga oslovljavaju kao predstavu spremnosti nekoga ko ima svega dosta, zadovoljstva mu se prelivaju, ali neprestano taj način života nastavlja, jer to mu je ritam i cilj života. Ujedno mu je i to potpuna suprotnost praznom duhu, onom koji zna da trpi, ali ne zna zbog čega … To mu je ujedno, a to je očigledno, i nastavak indiferencije do smrti, kao čašćavanje smrti kroz zadovoljstvo i večiti indeferenciju do nje… Zato su Dionisosa i zazvali Eleutherios (st. grč. Ελευθέριος - Osloboditelj)
Eleutherios - da, ljubav i jeste delotvorna, koja duši naročito blagougodi i prija, slađa koja oslobađa rđavih misli subjekta….
Zašto je Ljubav, a ta misao mi se uvek po glavi mota, OUSIA (st. grč. (Ουσία) i smisao života ?
U ušima kao da mi ješ uvek zvoni onag gromoglasni smeh mog velikog učitelja, najvećeg poznavaoca istorije antičke filozofije, posle mene, podrazumeva se, napisao je svoje remek delo pod istim naslovom: Istorija antičke filozofije (petoknjižje, svaka knjiga ima oko 550 stranica), Giovanni Reale-a, kada sam naišavši kod Plotina na reč ousia izdeklamovao na našem jeziku:
»Pomozite, drugovi, `oću da je prevedem i da posle smireno umrem!«
Jako mu se dopao taj moj način razmišljanja naglasivši da filozofiju i filologiju veže nešto zajedničko – ljubav, a za ljubav čovek je uvek spreman dati sve, celoga sebe. Kao što sam rekao o toj reči ću nešto više i, naravno, stručnije, kada mi bude tema najteže prevodive reči iz st. grčkog jezika, a ovom prilikom ću da spomenem njena značenja i tumačenja kada su je spominjali: Aristotel, Platon, Plotin, Filin i mnogi drugi st. grčki filozofi. Njena značenja i tumačenja, gledajući je u širem kontekstu, jer drugačije se prevesti ne može, su ova:
bit, suština, glavnina, srž, srčika, božanska trovalentnost, zaljubljenost, atribut predikata, entelehia (st. grč. ἐντελέχια)- bit(nosti) …
Dakle, ako reč ousia gledamo kroz prizmo ove teme ona nakeko izgleda ovako. Nadam se da će te smisao napisanog shvatiti lako.
To je atribut, ali ne subjekta – on kada se zaljubi je tup i glup, k`o ćuskija, ona sladunjava entelehia, predikata od kojeg, slatko-mučećeg, blagodejstva, pre nego li subjekat zaspi, moraće da broji ovčice bata, naročito onaj koji je još učenik tog najlepšeg zanata...
Gledajući kroz prizmu tog sladunjavog konteksta sama reč OUSIA (st. grč. (Ουσία) se razobliči i izgleda ovako, svakako:
Bitnost bit, suština suštini, glavnina glavnini, srž srži, srčika srcu, božanska trovalentnost, nedeljivost Jednoga, zaljubljenost zaljubljenoga, atribut predikata, opisuje ono što čini i o čemu razmišlja bata i, naravski, entelehia (st. grč. ἐντελέχια)- bit(nosti) …
Često se događa, ali i to je logika koja se lako objašnjava, da mi studenti dođu vidljivo spremni i solidno pripremljeni na ispit. Lako mi je prepoznati da su uložili mnogo želje, volje, truda i da znaju, ali dešava se da u ključnom momentu, naročito kada treba da nešto pravilno izgovore, formulišu, definišu, najčešće kada su to stručni izrazi iz filozofije koji se iz st. grčkog jezika izvorno, doslovno i dosledno prenose, »zaribaju«, amnezija je čudo, ali i nju pobedi ono što je obrazovano i nije ludo, i kroz osmeh mi tada, bez straha da ću ih zbog toga da kaznim slabijom ocenom, jednostavno izgovore, umesto da mi na pitanje odgovore:
»Profesore, imam ga, na vrh mi jezika, evo ovde, ali um mi ga ne može da iz ista izgura … Biće da je to isto kao ona vaša čuvena OUSIA …«
Nasmejem se i ja, naravno – nisam cepidlaka i zlopamtilo, ali za njih jesam enciklopedija, tutnem im olovku i prazan list papira i naredim:
»Ako ne može preko jezika, može preko olovke …«
Zanimljivo je da u 90% slučajeva studenti, čim dodirnu taj papir i olovku, istog momenta se prisete pravog značenja i tumačenja te tražene reči …
Zanimljivo je značenje i tumačenje teško prevodive reči iz st. grčkog jezika, kao što sam napomenu o toj temi ću nešto kasnije, enetelehia (st. grč. ἐντελέχια)
Entelehia (st. grč, ἐντελέχια), ako za primer uzmemo tumačenje Aristotela, je: izvodljivost biti, od st grč. ἐντελής – zaključak i ἔχω – značim; bit bitnosti.
Krstan Đ. Kovjenić
KPCTAHK
Poznat
- Poruka
- 8.639
Priznajte da vam kod mene smeta to što ništa od onoga što napišem ne razumete … To je i razlog što se na mene ljutite, a Vaša "konstatacija": "Tekst koji je sam sebi svrha ne moze biti forumska tema koja podrazumeva razgovor" to najbolje potvrđuje . Ima tu o čemu da se zapodene razgovor, naročito da se neko usudi i pokuša nešto od toga da ospori, ali Vi u tom razgovoru ne možete učestvovati, jer da bi se vodili filozofski razgovori potrebno je najmanje 20 godina učenja filozofije ...
