Nego, da ja vas priupitam...
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 28

Tema: Nego, da ja vas priupitam...

  1. #1
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Nego, da ja vas priupitam...

    Koje povjesničarsko/historiografsko djelo (djela) smatrate velikim, ili bar značajnim i vrijednim ? Ne mislim na popularne publicističke radove, niti na memoare, nego na pravu historiografiju.

    Od antike do "Kosova za patike". Strani i domaći (ex-Yu) autori. Ajde, da vas čujem.



  2. #2
    Zainteresovan član k2nigA (avatar)
    Učlanjen
    20.11.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    201
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    kule strazara i tarabici... a moze i zodijak

  3. #3
    Elita Konstantin Veliki (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.545
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    308

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Biblija.

    autora ima kolko hoces

    A niko nije domaci. Osim ako verujete deretica.
    Poslednji put ažurirao/la Konstantin Veliki : 06.03.2009. u 20:28

  4. #4
    Iskusan
    Učlanjen
    02.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Khatam al-Anbiya
    Poruke
    6.268
    Reputaciona moć
    143

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Књигу Фрица Фишера , у којој је доказао да немачки хитлер није никакво "страно тело" у немачкој историји него само наставог њиховог империјализма

    Заборавио сам како се зове , али је супер, Мислим да не спада у "публицистичке" радове
    Poslednji put ažurirao/la OrangeC : 07.03.2009. u 14:46 Razlog: лапсус калами
    Vsevolod Petrovski ( 1986- 2015) R.I.P.

  5. #5
    Primećen član
    Učlanjen
    24.07.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    503
    Reputaciona moć
    43

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Citat Original postavio OrangeC Pogledaj poruku
    Књигу Фрица Фишера , у којој је доказао да немачки хитлер није никакво "страно тело" у немачкој историји него само наставак наставог њиховог империјализма

    Заборавио сам како се зове , али је супер, Мислим да не спада у "публицистичке" радове
    hitler nije bio nemac on je bio austrijanac rodom iz mesta na granici nemacke koje se zove"BRAUBAU"

  6. #6
    Iskusan
    Učlanjen
    02.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Khatam al-Anbiya
    Poruke
    6.268
    Reputaciona moć
    143

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Citat Original postavio biziklista Pogledaj poruku
    hitler nije bio nemac on je bio austrijanac rodom iz mesta na granici nemacke koje se zove"BRAUBAU"
    То што је рођењем аустријанац није битно за суштину
    Poslednji put ažurirao/la Gost118 : 09.03.2009. u 13:07
    Vsevolod Petrovski ( 1986- 2015) R.I.P.

  7. #7
    Elita crni lepotan (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Дуле, давитељу, руке ти се позлатиле!
    Poruke
    20.620
    Reputaciona moć
    567

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    ako si mu rekao, ako
    cega ovde sve ima, ccc
    delo koje se meni svidelo, mozda nema neku fundamentalnu vrednost, ali obiluje podacima je "Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima"
    ko se penala lati, od penala i gine :D

  8. #8
    Elita crni lepotan (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Дуле, давитељу, руке ти се позлатиле!
    Poruke
    20.620
    Reputaciona moć
    567

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Citat Original postavio OrangeC Pogledaj poruku
    Није ваљда, нисам знаооооооо

    Забиђи ме тролчићу
    e ybg preduhitrio si me
    ko se penala lati, od penala i gine :D

  9. #9
    Iskusan
    Učlanjen
    02.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Khatam al-Anbiya
    Poruke
    6.268
    Reputaciona moć
    143

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Citat Original postavio crni lepotan Pogledaj poruku
    e ybg preduhitrio si me
    кад се "biziklista" поново сретне са својим мозгом можемо очекивати сличне будалаштине
    Poslednji put ažurirao/la OrangeC : 06.03.2009. u 20:49
    Vsevolod Petrovski ( 1986- 2015) R.I.P.

  10. #10
    Obećava Costii (avatar)
    Učlanjen
    24.11.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    53
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    mene su zapanjila dela "ljetopis popa dukljanina" tj barski rodoslov i velesova knjiga smatram da se ta dva dela trebaju dublje prouciti

  11. #11
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.982
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Istinizavolju, srpska istoriografija tek trěba da se rodi. Mnogi toga nisu svěsni.

    Dakle, nema sveobuhvatnog, velikog, značajnog i vrědnog děla.

  12. #12
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.982
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    515

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Citat Original postavio OrangeC Pogledaj poruku
    Књигу Фрица Фишера , у којој је доказао да немачки хитлер није никакво "страно тело" у немачкој историји него само наставак наставог њиховог империјализма

    Заборавио сам како се зове , али је супер, Мислим да не спада у "публицистичке" радове
    Početkom šezdesetih godina, Fric Fišer, jedan tada malo poznati profesor istorije u Hamburgu, objavio je svoje istraživanje němačkih arhiva o vodećim ratnim ciljevima Němačke prema Poljskoj u Prvom světskom ratu. Pokazao je da su to bili apsolutno osvajački ciljevi, ničim izazvani sa druge (ruske) strane. Na to su se protiv njegovih otkrića digli nacionalni istoričari, često sa boljim političkim pedigreom nego što ga je on imao. Kao odgovor, sad već slavni Fišer objavljuje kompletno istraživanje u obliku prěkretničke knjige ("Posezanje za světskom moći", 1961) koja je pokazala da je Nemačka htěla rat, da je izazvala rat i da je u ratu slědila svoje osvajačke ciljeve. Kada se zadrmala zemlja ispod njega - u napad je skočila čitava ekipa konzervativnih istoričara - Fišer je objavio "Rat iluzija", u kom argumentuje tezu da ni Hitler nije slučajan, da čini děo kontinuiteta němačke istorije... I tako je to pitanje skinuto sa dnevnog reda: pokazalo se da jedna država, jedno društvo - kao Němci u ovom slučaju - ne gubi prestiž priznavanjem istorijske istine o sebi.

    Fric Fišer napisao je još jednu briljantnu knjigu koja se zove "Savez elita". U toj knjizi on je pokazao da je bez obzira na sve ono što se dešavalo u němačkoj istoriji, od ujedinjenja 1871, pa do kraha nacizma 1945, dakle, bez obzira na sve sisteme, bez obzira na to da li se radilo o carstvu, Vajmarskoj republici, socijalističkoj revoluciji ili o nacizmu, da je postojao jedan savez elita, koji je određivao němačku spoljnu politiku i glavne nacionalne vrědnosti.

    Bibliografija

    Griff nach der Weltmacht. Die Kriegszielpolitik des kaiserlichen Deutschland 1914/18 (1961), Droste 2000 (Nachdruck der Sonderausgabe 1967), ISBN 3770009029

    Weltmacht oder Niedergang. Deutschland im Ersten Weltkrieg (1965), Europäische Verlagsanstalt, Frankfurt a.M. 1968.

    Krieg der Illusionen: Die deutsche Politik von 1911 bis 1914 (1969), Droste 1998, ISBN 3770009134

    Der Erste Weltkrieg und das deutsche Geschichtsbild (1977), C.H.Beck 1998, ISBN 3770004787

    Bündnis der Eliten: Zur Kontinuität der Machtstrukturen in Deutschland, 1871-1945 (1979), Droste 2000, ISBN 3770009118

    Hitler war kein Betriebsunfall: Aufsätze (1992), Droste 1998, ISBN 3406340512

    Juli 1914: Wir sind nicht hineingeschlittert (1983), Rowohlt TB-V., ISBN 349915126X

    Twenty-Five Years Later: Looking Back at the „Fischer Controversy“ and Its Consequences. In: Central European History 21/1988, S. 207-223

    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 06.03.2009. u 21:33

  13. #13
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Citat Original postavio OrangeC Pogledaj poruku
    Није ваљда, нисам знаооооооо

    Забиђи ме тролчићу

    То што је рођењем аустријанац није битно за суштину, малоумниче
    Može li bez vredjanja?

  14. #14
    Buduća legenda Sanovnik (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na vodi
    Poruke
    31.843
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    853

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Psunjski .
    Viktor Novak
    Malaparte .
    Ostrrogorski
    Iricek .
    I jos nekoliko domacih srpskih .
    Poslednji put ažurirao/la Sanovnik : 06.03.2009. u 21:45

  15. #15
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Dobro, red je da prvopostopisac i sam nešto napiše.

    Za početak. Bez dugačkih popisa.

    Od starih, najbolji su mi Tacitovi "Anali". Herodot mi je kao neka bajka, a Tukididov "Peloponeski rat" dobar u detaljima, no ponešto suhoparan.
    Ne znam kuda bi s onom skandaloznom kronikom o životima rimskih careva-zaboravio sam autora (Svetonije '). Trač partija, no je li to historiografija lege artis ? Slično s Prokopijevom "Tajnom historijom", u kojoj piše da je Justinijan ubio milijun ljudi.

    Dakle, od starih najveći mi je autor - Tacit. No "Historije" nisam dočitao, nekako sam stao.

  16. #16
    Iskusan
    Učlanjen
    02.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Khatam al-Anbiya
    Poruke
    6.268
    Reputaciona moć
    143

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Citat Original postavio Šakal Pogledaj poruku
    Može li bez vredjanja?
    Нормални коментари заслужују само уљудне одговоре, али на мој пост

    Књигу Фрица Фишера , у којој је доказао да немачки хитлер није никакво "страно тело" у немачкој историји него само наставак наставог њиховог империјализма

    Заборавио сам како се зове , али је супер, Мислим да не спада у "публицистичке" радове
    овакав одговор

    hitler nije bio nemac on je bio austrijanac rodom iz mesta na granici nemacke koje se zove"BRAUBAU"
    је чист идиотизам. Из тога произилази да не треба посматрати "изоловано" него у дијалектичком односу узрок-последица, Тим пре што сам се трудио да напишем нешто смислено, а и овај ПДФ није "политика" и није заслужио вређање интелигенције као што је то урадио залутали корисник "biziklista"
    Vsevolod Petrovski ( 1986- 2015) R.I.P.

  17. #17
    Iskusan
    Učlanjen
    02.03.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Khatam al-Anbiya
    Poruke
    6.268
    Reputaciona moć
    143

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    @ Mrkalj , хвала , цели опус Фрица Фишера би вредело прочитати, али сумњам да су све књиге преведене

    У сваком случају он је отелотворење оног идеалног што треба да буде историчар
    Vsevolod Petrovski ( 1986- 2015) R.I.P.

  18. #18
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Da ne idem kronološki- čini mi se da je historiografska literatura toliko raznorodna da ju je teško opisati tek tako, jer se žanrovi preklapaju, pa iako je historiografije, čini se kao da s eradi o različitim svjetovima.

    Npr. kronike kao Froissartova o 100godišnjem ratu. To je više književnost.

    Huizinga "Jesen srednjga vijeka" je genijlana stvar- no to je povijest doba, kulture, duha vremena, a ne baš politike ili ekonomije. Tu mi je negdje i Le Goffov "Srednjovjekovni imaginarij".

    Ekonomija i politika i proizvodnja su jaki kod Braudela- Mediteran u doba Filipa 2, pa ona trilogija o kapitalizmu, zaboravih ime.

    Pa biografije, od kojih su mi dobre Bullocka i Kershawa o Hitleru (i Staljinu). Kershaw je prava stručna historiografska biografija.

    Inače s eobično pod historiografijom misli na političku povijest (kod Hrvata Klaić, Šišić, Šidak, ...kod Srba Stanojević, Ćorović, Ćirković-on je moderniji i nije baš kao navedeni). No, širi su prikazi još rijetki, a posebice da su zanimljiv za čitanje. Meni su kod Hrvata moderni i zanimljivi Grossica, Raukar, Lovrenović Dubravko,.. dok kod Srbaljah Ekmečić, Mitrović, Ćirković (što stariji to bolji),..

    Ne radi se oslaganju ili neslaganju s tezama autora, nego da historiografija, prava-ne publicistika- treba biti moderna, eruditska, no čitka i zanimljiva. A ovi su stari-svaka im čast- pisali u detalje kako se koji knez oženio, što je kakva baba bila u rodu s s kom...Stari su generalno dosadni, i kad su u pravu.

  19. #19
    Veoma poznat
    Učlanjen
    13.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.193
    Reputaciona moć
    371

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Citat Original postavio Costii Pogledaj poruku
    mene su zapanjila dela "ljetopis popa dukljanina" tj barski rodoslov i velesova knjiga smatram da se ta dva dela trebaju dublje prouciti
    ''Velesova knjiga'' je fulš. To bi trebalo da znaš.

  20. #20
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    07.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    124
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Citat Original postavio OrangeC Pogledaj poruku
    Није ваљда, нисам знаооооооо

    Забиђи ме тролчићу

    То што је рођењем аустријанац није битно за суштину, малоумниче
    on je stvarno bio austrijanac

    i bio je moler kao i ja dobro nisam vise moler

    ali bio sam nekad i to moler u austriju

  21. #21
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.118
    Reputaciona moć
    404

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Citat Original postavio Costii Pogledaj poruku
    mene su zapanjila dela "ljetopis popa dukljanina" tj barski rodoslov i velesova knjiga smatram da se ta dva dela trebaju dublje prouciti
    Joj, pa ti nisi pročitao uvodni post.

  22. #22
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Klasična je povjesnica, IMO, iz ovijeh krajevah, podosta nezanimljiva. Nu, tu treba imati na umu sljedeće:

    * nije baš lako napisati zanimljivu knjigu o području i vremenu u kojem baš i nema nekih zanimljivih zbivanja, ili velikih dostignuća. Lako je pisati o civilizaciji Grčke u usponu, o napoleonskim ratovima, o Cortezu u Meksiku. Stoga držim da je tim veći podhvat napisati eruditsku a interesantnu studiju o ne baš bogatim područjima i dobima.

    Njeki su od mojih favorita:

    Mirjana Gross: Izvorno pravaštvo (o životu, djelu, ideologiji i okolini Ante Starčevića)

    Dubravko Lovrenović: Na klizištu povijesti ( i historiji bosanskoga kraljevstva)

    Sima Ćirković: Srbi (kao što naslov kaže- o Srbima)

    Andrej Mitrović: Vreme netrpeljivih (veće europske države između dva rata)

    Ima toga još ...

  23. #23
    Obećava Costii (avatar)
    Učlanjen
    24.11.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    53
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Azathoth nisam znao da je Velesova knjiga fals mada mi se dopao sadrzaj, odkud znas da je fals to me zanima?

  24. #24
    Veoma poznat
    Učlanjen
    13.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.193
    Reputaciona moć
    371

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Da i ja jednom kopiram zid texta.


    ВЕЛЕСОВА КЊИГА НАЈСТАРИЈИХ

    Ковачи лажног заноса
    Зашто је важно ко је најстарији, чије је писмо прво, где је крај суперлативу? То су питања без одговора за чије тумачење су многи спремни да кривотворе и сам живот




    Многи читаоци „Забавника” знају за такозвану Константинову даровницу (Донатио Цонстантини), чувени фалсификат настао у Риму у 8. веку којим је папска курија столећима махала као доказом да је Константин I Велики (324–337) тобоже признао папи Силвестру I (314–335) царско достојанство, пуну власт у верским и обредним пословима и препустио као суверене Рим, Италију и све западне земље. Италијански хуманиста и папски секретар Лоренцо Вала разобличио је овај фалсификат 1440. године. Међутим, постоји још кривотворених докумената који су настали у разна времена и из различитих побуда. Један од постојећих фалсификата који се може срести и у излозима појединих наших књижара, јесте „Велесова (или Влес) књига” и она има веома занимљиву повест.


    Два руска емигранта

    Прича која следи у себи има понешто од узбудљивости детективских романа и акционих филмова: она се дешава на три континента, Европи, Америци и Аустралији, њој не недостају ни преамбициозни научници спремни на све, ни фалсификовани прастари документи, ни носталгични емигранти који су остали негде на пола пута између завичаја – који су напустили и у који више не могу да се врате – и новог окружења на које се преспоро навикавају.
    Године 1919, у време „постоктобарског” расула у Русији, пуковник беле армије А. Ф. Изенбек нашао је у разореној велепоседничкој кући Задонских недалеко од Великог Бурлука, код Харкова, брезове дашчице на којима су била исписана загонетна слова. Схватио је да је реч о нечем веома драгоценом, пажљиво их је спаковао у торбу и више се од њих није одвајао. После напуштања отаџбине и необичног путешествија по неким европским земљама, настанио се у Бриселу, где је 1925. године упознао извесног Јурија П. Мирољубова, главног јунака ове приче. Ј. П. Мирољубов је по образовању био инжењер хемије – молим читаоце да не забораве ову подробност! – али, будући да је био „широка руска душа”, писао је и стихове и прозу. Међутим, опсесивна тема били су му вера Старих Словена и руско народно предање, о чему сведоче његова сабрана дела постхумно издата у Минхену.
    Инжењер Мирољубов поверио се пуковнику Изенбеку и изнео му замисао да жели да напише некакву поему историјске садржине, али му је недостајао изворни материјал. Царски официр му је руком показао на торбу која је лежала у углу и рекао да ће ту наћи оно што му је потребно. Тако се Мирољубов упознао с фамозним дашчицама и у току следећих петнаест година наводно их је марљиво преписивао и тумачио. Неповерљиви Изенбек није дозвољавао инжењеру хемије да дашчице износи већ је морао да их ишчитава у његовом присуству или закључан у атељеу. Официр Изенбек је умро 1941. године и даља судбина брезових дашчица остала је потпуно неизвесна. Према неким изворима, однео их је Гестапо који је упао у пуковников стан. Како било, од тада дашчице више нико није видео.

    Заплет

    После дванаест година, у новембру 1953, у часопису „Жар-птица” који су издавали руски емигранти у Сан Франциску, најављује се величанствена историјска сензација: читаоцима се предочава да ће ускоро моћи више да сазнају о некаквим древним и до тог тренутка непознатим дашчицама које сведоче о најстаријој руској историји. Најављују се и фотографски снимци дашчица које из Белгије треба да пошаље Ј. П. Мирољубов, као и превод загонетног текста на савремени књижевни руски језик. Аутор превода требало би да буде познати етимолог Александар А. Кур. Иза овог псеудонима скривао се руски генерал емигрант А. Куренко.
    У следећем броју часописа „Жар-птица” (јануар 1954) објављено је само писмо Ј. Мирољубова који наглашава да није могао да направи фотостате с дашчица већ само снимке који су му се загубили у архиви. Фотостати су, подсетимо се, фотографске копије неког рукописа или документа у природној величини. Обећао је да ће их послати уколико их нађе и додао да о аутентичности дашчица не може да просуђује. У следећих неколико година није се појавио целовит текст већ поједини одломци и у јануару 1955. само један фотоснимак – десет редова с дашчице број 16. Касније ће се испоставити да је тај снимак једини који сведочи о брезовим дашчицама с тајанственим писмом. Часопис „Жар-птица” престао је да излази 1959. године.
    У причу сада улази нови јунак – С. Лесној. То је, у ствари, само псеудоним доктора биолошких наука, стручњака за систематизацију двокрилаца, Сергеја Параманова. Поново молим читаоце да не губе из вида детаљ који се тиче основне животне вокације новоуведеног јунака ове приповести. Доктор Параманов побегао је из Кијева 1943. године и обрео се у далекој Аустралији. Тамо је под псеудонимом С. Лесној објавио неколико дилетантских књига о историји Русије и епу „Слово о полку Игорову”. Почетком шездесетих година он почиње да се бави загонетним дашчицама и по богу Велесу даје им име „Велесова књига”. Тако је о „Велесовој књизи” пријавио реферат за Пети међународни скуп слависта 1963. године, али се на скупу није појавио нити је касније доставио текст свог саопштења. Ипак, у Винипегу 1966. године објавио је текст и коментар „Велесове књиге” која обухвата раздобље живота словенских племена дуго 1500 година, од око 650. године пре наше ере до последње четвртине 9. века.
    После смрти С. Лесноја фамозне дашчице су извесно време биле заборављене, али је занимање за њих поново букнуло седамдесетих година прошлог столећа, када се појављују њихови преводи на руски, украјински и енглески језик. За питање овог извора од великог значаја су сабрана дела Ј. П. Мирољубова који је преминуо 1970. године. У Минхену су његова дела посмртно објављена у девет књига, у раздобљу од 1977. до 1984. године.
    Да ли је званична наука упућена у дешавања око „Велесове књиге”? Доктор биологије С. Лесној послао је 1960. године Совјетском словенском комитету фотографију с једне од дашчица. Академик В. В. Виноградов затражио је експертизу снимка од палеографа и лингвисте Лидије Петровне Жуковске. Упркос недовољном узорку, са фотографије се могло читати само десет редова текста, Жуковска је могла да донесе неке битне закључке. Најпре, фотографија није била направљена непосредно с дашчице него с цртежа; друго, ако се на основу палеографских података, који иначе изазивају сумњу, не може директно судити о фалсификату, језички подаци недвосмислено сведоче да предочени материјал није оригиналан. Незадовољан одговором, узрујани Лесној побијао је наводе стручњака рекавши да Жуковска „не зна тај језик”, а поједини такође незадовољни новинари усвојили су његово образложење. При том су олако пренебрегли основну оцену Жуковске да такав језик није могао да постоји ни у једном словенском народу јер садржи језичке чиниоце из различитих времена. Другим речима, био је некаква вештачка језичка мешавина.
    Нова лавина жучних расправа о „Велесовој књизи” избила је 1976. године кад су двојица аутора у часопису „Недеља” објавили текст о тајанственом летопису. В. Скурлатов и Н. Николајев настојали су да га због његовог тобоже неизмерног значаја на својеврстан начин рехабилитују. Писац В. Старостин уноси емоционалну ноту у читаву расправу и упозорава да је „Велесова књига” непроцењиви дар и да је стога недопустиво да се прећуткивањем склања од читалаца и писаца. Следеће, 1977, године у часопису „Вопроси истории” огласили су се најпозванији стручњаци: академик Б. А. Рибаков, В. И. Буганов и лингвиста Л. П. Жуковска и поново указали на неоснованост уверења да је посреди извор необичне важности. Исте године у часопису „Литературна Русија” глас диже и песник И. Кобзев – по трећи пут молим читаоце да не пренебрегну професију учесника у расправи – који кличе „како судбина овог древног руског летописа већ много година узбуркава умове и срца људи” и, упркос изнетим упозорењима стручњака, позива на његово брижљиво и темељно изучавање. На једној страни, дакле, имамо инжењера хемије, биолога (стручњака за систематизацију двокрилаца) и песника, а на другој страни истинске стручњаке за старословенску лингвистику.
    У часопису „Руска реч” 1980. године Ф. П. Филин, доктор филолошких наука и дописни члан Академије наука, и Л. П. Жуковска износе непоколебљив став о „Велесовој књизи”: „То је сасвим очигледан и груб фалсификат у коме нема ничег тајанственог нити ичег загонетног.” Међутим, изнова се јављају појединци који олако прелазе преко мишљења стручњака и пишу славопојке о брезовим дашчицама.

  25. #25
    Veoma poznat
    Učlanjen
    13.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.193
    Reputaciona moć
    371

    Podrazumevano Re: Nego, da ja vas priupitam...

    Расплет

    Не улазећи даље у подробности спора који се водио између стручњака и емотивно настројених аматера, спора који је сам по себи занимљиво сведочанство о интелектуалној клими у Русији у последњој четвртини 20. века, указујемо на њен расплет. Године 1990. угледни научник Олег В. Творогов у часопису „Радови Одељења староруске књижевности (Трудi Отдела древнерусскоy литературi)”, гласилу Института руске књижевности и једном од водећих светских славистичких часописа, објавио је величанствену студију о „Велесовој књизи” (О. В. Творогов, Влесова книга, Трудi Отдела древнерусскоy литературi 43 (1990) 170–254.). У тој студији руски научник потпуно је развејао било какве сумње и недоумице јер је на узоран начин показао да „Велесова књига” није ништа друго до један недовољно вешт фалсификат.
    О. В. Творогов најпре је изнео опширан историјат настанка „Велесове књиге”, а на основу опсежног и свеобухватног материјала који му је доставио Б. А. Ребиндер, руски инжењер у Француској, иначе непосредно укључен у збивања везана за спорни извор. Потом је крајње детаљно, реченицу по реченицу, реч по реч, слово по слово, анализирао текст „Велесове књиге” пажљиво упоређујући три изворника: прво, читање донето у часопису „Жар-птица”, затим Мирољубовљево читање, написано на писаћој машини, из његове заоставштине која се чува у Ахену, и, најзад, треће читање које је Мирољубов у партијама слао А. Куру у Сан Франциско. Додајмо да сва каснија издања и преводи почивају на овим изворницима. Укрштајући речене текстове после језичког истраживања, Творогов је дошао до непоколебљивог закључка да је у питању вештачки језик, „изум” лица које није упућено у историју словенских језика и стога није у стању да створи свој доследно промишљен језички систем. Свој закључак руски научник поткрепљује многобројним примерима: нетачним коришћењем полугласова, погрешном употребом слова „јат”, недозвољеним мешањем слова „ч” и „шћ”, употребом речи којих није могло бити крајем 9. века тамо где је настала „Велесова књига”, грубим грешкама у глаголским облицима, очигледним омашкама у падежима и тако даље. Читаоцима се скреће пажња да је ниво знања данашње славистике толико висок да се лако могу разоткрити и много вештији покушаји фалсификовања језика него што је овај Мирољубовљев.
    Потом се О. В. Творогов бавио историјским чињеницама које доноси „Велесова књига” и утврдио је да су те вести веома кратке, тешко разумљиве и противречне. Поставка овог извора упадљиво се разликује од хармоничних које се налазе у осталим словенским летописима и хроникама. Аутор „Велесове књиге” нема никакву историографску поставку, изразито је збркан, с много супротности у изнесеним чињеницама, чиме јасно показује своју псеудоисторичност. Потом Творогов доноси читав низ примера где се подаци „Велесове књиге” косе с поузданим историјским чињеницама.
    Пошто је непобитно утврдио да је реч о невештом фалсификату, Творогов се дао у потрагу да нађе аутора. Сви путеви и налази упућују на инжењера хемије Јурија Мирољубова. Бранитељи „Велесове књиге” питали су који би били мотиви могућег фалсификатора, ако нису слава, новац и друге погодности. О. В. Творогов прочитао је све томове сабраних дела изашлих из пера Ј. Мирољубова. Он нам наглашава да у својим теоријама Мирољубов сматра да су „Словеноруси најстарији људи на Земљи”, да се „њихова прадомовина налази између Сумера, Ирана и северне Индије”, одакле су пре око пет хиљада година кренули у сеобе, продрли у Иран, коњицом згромили деспотију у Месопотамији, покорили Сирију и Палестину, упали у Египат, а у Европу стигли у 8. веку пре наше ере.
    Друга, не мање значајна замисао која је опседала овог хемичара састојала се у томе да је вера Словена „ведизам, искварен временом, околностима, догађајима и променом места обитавања”. При том, Творогов показује да Мирољубов не разуме неке основне ствари око индијских веда и санскрита. Доказујући своје тезе, Мирољубов се често позива на приче неких старих жена које је слушао у детињству и чија имена доноси на страницама својих сабраних дела.

    Међутим, и сам Мирољубов био је свестан да његове теорије, ослоњене на бапске приче, помало висе у ваздуху. И ту се, упозорава Творогов, јавља клица из које ће се касније развити читава поставка. Мирољубову би добро дошао неки извор, управо такав каква је „Велесова књига”, који би подупро његове до тада танушне тезе и наоружао га за борбу против неистомишљеника. Онда он приступа подухвату фалсификовања једног извора, али се свесно и својски труди да у својим делима веома мало говори о „сензационалном” тексту, без обзира на то што га је, стицајем околности, управо он „открио”. Истина, мало су га поколебале неке реакције после објављивања одломака у „Жар-птици” средином педесетих година 20. века, а поготово одређено неповерење у једини фотоснимак, па је потом међу папирима напрасно „загубио” два таква снимка за које је већ наговестио да прелазе Атлантик и стижу на западну обалу САД, у Сан Франциско. Као неку врсту „врућег кромпира”, он текстове и тумачење пребацује на А. А. Кура, а све у нади да ће неко други научно „оживети” његово откриће које би му потом донело признање за све теорије које су до тада сматрали дилетантским. И, инжењер Јуриј Мирољубов „срочио” је текст такозване Велесове књиге. Као фалсификатор он није усамљен, штавише у Русији има и „претке”. Руски научници указују на извесног колекционара и сакупљача старина А. И. Сулакадзева који је деловао почетком 19. века и једним фалсификатом чак преварио додуше већ остарелог научника Г. Р. Державина, али не и неке друге руске истраживаче.
    Вратимо се на почетак наше приче и на брезове дашчице. О. В. Творогов допушта могућност да је А. Ф. Изенбек или неко други заиста показао Мирољубову некакве фалсификоване дашчице с текстом псеудопаганских пророчанстава и дао му идеју да крене тим путем. Уосталом, тако је својевремено радио и поменути А. И. Сулакадзев.
    Твороговљева расправа, која на најбољи начин доказује надмоћ науке над мрачном псеудонауком, а поготово њени неумољиви закључци, нису сасвим поколебали приврженике неизмерне старине Руса, односно Словена. У Москви је 1995. године Александар И. Асов у тиражу од чак 10.000 примерака поново објавио „Велесову књигу”. У настојањима да усахлим и убедљиво оспореним аргументима удахне нов живот и увери читаоце у оригиналност текста за који се залаже, он бележи: „Главна потврда о изворности не може се тачно исказати речима. Она долази из личног духовног искуства. О изворности говори сам дух Велесове књиге. Њена мистериозна тајна, велика магија речи.” Ове реченице, лишене било какве научности и умотане у опсенарство, звуче поразно шупље пред истинским научним чињеницама. Три године касније (1998), на Асовљево издање „Велесове књиге”, у часопису „Родина” осврнуо се Владимир Козлов, доктор историјских наука и члан Руске академије наука, и изнова указао да је реч о грубом фалсификату. Коментар је завршио речима: „Као муња Велесова књига оставила је траг на своду светске и домаће славистике. Не погодивши планирани циљ, она је тихо угасила свој лажни набој и умрла као очерупана жар-птица грубе измишљотине својих аутора. Покој њеном перју разбацаном по разним издањима.”

    Наведени радови руских стручњака убедљиво доказују да је „Велесова књига” фалсификат. Заједно с тим отпадају многобројни „револуционарни” и далекосежни закључци о словенској старини и писмености. Показало се да читав један виртуелни свет нестаје, још једна грана где уљуљкано седе необразовани али насртљиви и преамбициозни аматери је одрезана, још један мит оних који радије верују дилетантима него стручњацима пао је у воду.



    Радивој Радић
    Ali eto, barem su neki ovde nešto novo naučili.

Slične teme

  1. nego shta nego kolektivna odgovornost
    Autor vispak u forumu Politika
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 11.10.2005., 01:44
  2. pa dobro BRE sam' da priupitam...
    Autor wet look u forumu Televizija, radio i novine
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 20.05.2004., 07:12
  3. Ja bik da nesto priupitam. Ako moze???
    Autor Tamo neki u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 05.11.2003., 20:38

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •