Poucne price

Moze bilo kakve:saljive,iz stvarnih situacijama,one sa mudracima itd...Evo ja cu da pocnem:
Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost sjediti u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.

Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima.

Brzo su se upoznali i razgovarali po cijele dane. Pričali su o svojim obiteljima, svojim domovima, poslu, gdje su bili u vojsci, i gdje na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sjedio uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je vidio vani.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živjeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sjedio i pričao o događanjima i bojama vanjskoga svijeta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima.
Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su djeca spuštali svoje male čamce u vodu.
Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cvijeće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je uljepšavalo pokrajinu, a u daljini su se vidjela svjetla grada.
Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore.
Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i tjedni.

Jednoga jutra je jutranja sestra donijela vodu za umivanje i uz prozor pronašla tijelo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je tijelo odnijelo van.

Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namjestio te ga ostavila samog.
Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi puta ugledao vanjski svijet.
Konačno je imao priliku sam uživati u vanjskim ljepotama. Pogledao je kroz prozor i ugleda prazan zid.
Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lijepo opisivao stvari u vanjskom svijetu. Sestra mu je rekla da je bio slijep i da nije mogao vidjeti zid koji je stajao ispred prozora.
Reče: »A, možda je hteo usrećiti vas?«
Ovo je copy/paste,al sta ima veze...

Evo neceg sto je poucno a i svakako treba znati
Muke po pivu
Simptom: Pivo je neobicno blijedo i bezukusno.
Odgovor: Casa je prazna.
Akcija: Zamolite nekoga da vam kupi jos jedno pivo.

Simptom: Zid ispred vas prekriven je neonskim svjetiljkama.
Odgovor: Pali ste na ledja.
Akcija: Popnite se uz sank.

Simptom: Usta su vam puna pepela od cigareta.
Odgovor: Pali ste na trbuh.
Akcija: Pogledajte gore.

Simptom: Pivo je bezukusno, kosulja vam je mokra.
Odgovor: Niste otvorili usta ili ste prislonili casu na pogresan dio lica.
Akcija: Idite u WC i vjezbajte ispijanje pred ogledalom.

Simptom: Stopala su vam hladna i mokra.
Odgovor: Drzite casu pod pogresnim kutom.
Akcija: Zarotirajte casu tako da joj otvor gleda u strop.

Simptom: Stopala su vam topla i mokra.
Odgovor: Losa kontrola mjehura.
Akcija: Stanite pored najblizeg psa i pozalite se na njegovo ponasanje.

Simptom: Pod je zamucen.
Odgovor: Gledate kroz dno prazne case.
Akcija: Zamolite nekoga da vam kupi jos jedno pivo.

Simptom: Pod se pomice.
Odgovor: Iznose vas iz birca.
Akcija: Zamolite ih da vas odnesu u drugi birc.

Simptom: Soba je neobicno mracna.
Odgovor: Bar se zatvara.
Akcija: Pitajte barmena gdje zivite i krenite kuci.

Simptom: Unutrasnjost taksija odjednom poprima cudesne boje i teksture.
Odgovor: Konzumacija piva premasila je vase kapacitete.
Akcija: Prekrijte usta vrecicom.

Simptom: Probudili ste se ne znajuci kako ste dospjeli tu gde jeste.
Odgovor: Vjerojatno zakrivljavanje prostora i vremena.
Akcija: Popijte jos jedno pivo.

Tri praseta. Potražite u lokalnim knjižarama.

POUČNA I LEPA PRIČA ZA LEP DAN

Ime mu je bilo Fleming, bio je siromašan škotski seljak. Jednog dana, dok je crnčio za preživljavanje porodice, čuo je iz obližnje močvare povik u pomoć. Odbacio je alat i požurio u močvaru. Tamo je, zaglibljen do pojasa u crnom blatu, prestrašeni dečak vikao i borio se, da bi se izvukao iz močvare. Seljak Fleming spasao je dečaka sigurne smrti. Sledećeg dana u seljakovo se dvorište dovezla bogata kočija. Elegantno obučeni plemić izišao je iz kočije i predstavio se kao otac dečaka, kog je seljak spasao. "Želim da Vam platim" , rekao je plemić. 'Spasli ste život mome sinu!' "'Ne , ne mogu primiti novac za to što sam uradio", rekao je škotski seljak i odbio ponudu. Tada je naišao seljakov sin.!"'Da li je to Vaš sin?" - upitao je plemić. "Da!' - ponosno je odgovorio seljak. "'Napravimo dogovor" - predložio je plemić - Dozvolite mi, da mu osiguram obrazovanje, kakvo ima i moj sin. Ako je momak imalo sličan ocu, bez sumnje će stasati u čoveka na koga ćemo obojica biti ponosni".

Tako je i bilo. Sin seljaka Fleminga pohađao je najbolje škole i za čas je završio bolničku medicinsku školu sv. Marije u Londonu i postao je poznat u celom svetu kao Sir Alexander Fleming, pronalazač penicilina. Nakon više godina plemićev sin, koji je bio spasen iz močvare, razboleo se od upale pluća. I šta ga je tada spaslo ? - Penicilin ! A kako se zvao plemić? - Lord Randolph Churchill. A ime njegovog sina? - Sir Winston Churchill.

Bila je jedna grupa žabica koje su se želele takmičiti. Želele su izaći na veoma visoku kulu pa je došlo mnogo gledaoca da daju podršku žabicama.

Utakmica je počela...
Ali...
Niko od prisutnih gledaoca nije verovao da će neka žabica uspeti doći do vrha kule.
Klimali su glavama i govorili:
”Joj, to je veoma naporno, nikada neće uspeti!”
ili:
”Ma neće uspeti, kula je veoma visoka!”
Žabice su počele da zaostaju...
...osim jedne, koja je brzo puzila, sve više i više...

Gledaoci su vikali:
”To je veoma naporno! Nemoguće je tako visoko dospeti!”
Jedna po jedna, žabice su odustajale i okretale se natrag...
osim jedne koja je istrajno išla napred... i uopšte se nije htela predati!
Na kraju je svaka odustala, osim ove jedne žabice koja se sama i s velikim ambicijama popela na vrh kule!
Ostale žabice, kao i gledaoci, su želeli saznati kako je uspela baš ona uraditi ono što su ostali smatrali nemogućim.
Jedan gledaoc je pristupio žabici i zapitao je kako je uspela skupiti toliko snage I volje da izađe do samog vrha .
Tada se ispostavilo, da je... pobednička žabica gluva!!!
Naravoučenije?
Nikad nemoj slušati one ljude koji su negativni i pesimisti . . . jer ti uzimaju najbolje čežnje i snove koje imaš u svojoj duši!
Uvek misli na snagu reči jer sve što čuješ ili čitaš utiče na tvoja dela!
Dakle:
Budi UVEK OPTIMISTA!
i šta više…
jednostavno budi “gluv” kada ti neko kaže da ne znaš i ne možeš ostvariti svoje snove!

Mladi par se doselio u ulicu.
Sledećeg jutra, kada su doručkovali, žena je opazila svoju komšinicu kako širi veš.

"Kako joj je prljav taj veš..." – rekla je.
"Možda treba nov prašak za pranje, kako bi bolje oprala. Uopšte ne zna prati! "

Muž je ćutke posmatrao događaj, ali nije ništa rekao.

Svaki put kada bi komšinica širila veš, komentar bi bio isti…

Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu,
kada je jedno jutro videla kako je komšinicin veš čist.
Rekla je mužu:
"Pogledaj! Konačno je naučila dobro oprati veš. Ko li ju je naučio?"

Muž joj odgovori:

"Niko. Ja sam danas ustao ranije i oprao prozore. .."

U drevnoj Indiji, jedan čovek osuđen je na smrt. Kada je kazna izrečena, pao je pred noge svoga kralja i zatražio milost. »Gospodaru, ako mi poštedite život«, rekao je, »u roku od godinu dana naučiću vašeg konja da leti.«

»Privremeno si slobodan«, rekao je kralj. »Ali ako u roku od godinu dana konj ne poleti, presuda će biti izvršena.«

Kada su ga kasnije članovi porodice zabrinuto pitali kako misli da ostvari svoje obećanje, čovek je spokojno odgovorio: »Za godinu dana može da umre kralj, ili da umre konj, ili da umrem ja, a na kraju krajeva, možda taj konj stvarno i poleti!«

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨


Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«. Možda i zna,ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.

Poznati govornik otvorio je svoj svoj seminar drzeci u rukama novcanicu od 20 dolara. U sobi u kojoj je bilo 200 ljudi upitao je:
,,Ko bi zeleo ovu novcanicu?"
Ruke su se podizale u vazduh.
On rece:
,,Dacu je nekome od vas, ali pre toga dozvolite mi da ucinim ovo."
A nastavi guzvati novcanicu. Potom upita:
,,Ko jos uvek zeli ovu novcanicu od 20 dolara?"
Opet su ruke bile visoko podignute u vazduhu.
,,Dobro", ponovi on, "a sta ako ucinim sledece?"
Ispusti novcanicu na zemlju i stade je uvrtati svojom cipelom.
Potom je podize, sada poguzvanu i prljavu.
,,A sada, ko je jos uvijek zeli?"
Opet su se ruke podigle u vazduh.
,,Prijatelji, svi vi ste naucili veoma vrednu lekciju. Bez obzira na to sto sam ucinio sa novcanicom, jos uvek ste je zeleli, zbog toga sto se nije smanjila njena vrednost. Jos uvek je bila vredna 20 dolara.
Mnogo puta u nasim zivotima, mi smo baceni, zguzvani, prizemljeni zbog odluka koje donosimo i okolnosti koje nam se nadju na putu.
Osecamo da smo manje vredni, ali bez obzira na to sta se dogodilo ili sta ce se dogoditi, vi nikada necete izgubiti svoju vrednost, prljavi ili cisti, poguzvani ili konacno pognuti, jos uvek cete biti vredni onima koji vas vole.
Vrednost naseg zivota nije u tome sto mi radimo ili koga poznajemo, vec pored koga smo. Vi ste posebni i nemojte to nikada zaboraviti!”

Uprkos nadolazećoj poplavi sveštenik nije htjeo da se evakuiše već se pouzdavao u spas koji će doći božjim proviđenjem.

Jedan sveštenik sedeo je kraj prozora, spremajući se da napiše propoved o Proviđenju, kada je čuo buku kao od eksplozije i video ljude kako panično beže na sve strane. Ubrzo je čuo da je brana popustila, da reka nadolazi i da se ljudi evakuišu. Voda je uskoro počela da plavi ulicu ispod njega i, obuzdavajući paniku, rekao je u sebi: "Spremam propoved o Proviđenju i evo mi prilike da u praksi sprovedem ono što savetujem drugima. Neću pobeći, ostaću ovde i pouzdaću se u spas koji će doći božjim proviđenjem."

Kada je voda stigla do prozora, stigao je i čamac pun ljudi. "Uskačite, oče!" povikali su. "Ne, ne, deco moja", smireno je rekao sveštenik. "Uzdam se u božje proviđenje koje će me spasiti." Ipak, morao je da se popne na krov i, kada je voda stigla gore, prošao je još jedan čamac pun ljudi koji su ga zvali da se ukrca. Međutim, ponovo je odbio.

Na kraju, popeo se na vrh zvonika i, kada mu je voda stigla do kolena, poslali su patrolni čamac da ga spase. "Ne, hvala vam", rekao je, spokojno se osmehujući. "Ja verujem u Boga. On me neće ostaviti."

Kada se konačno udavio i stigao u raj, odmah je počeo sa žalopojkom upućenom Bogu: "Verovao sam u tebe! Zašto me nisi spasao?" "Ako ćemo pravo", rekao je Bog, "poslao sam ti čitava tri čamca!"

Nekima čitav život prođe u iščekivanju.

U vrtu jedne ludnice sretoh mladica bledog lika, lepog i cudjenjem obuzetog.
I sedoh kraj njega na klupu, te rekoh: "Zasto si ovde?"
On me pogleda zapanjeno, pa rece: "Pitanje ti je nedolicno, ali cu ti ipak odgovoriti. Moj otac je od mene hteo da nacini svoju sliku i priliku, a to je zeleo i moj stric. Moja majka htela je da budem bas kao njen uvazeni otac. Moja je sestra isticala svoga muza moreplovca kao savrsen primer na koji je trebalo da se ugledam. Moj brat misli da treba da budem, kao i on, dobar atleta.
Tako su i moji ucitelji, doktor filosofije, profesor muzike i logicar, odreda cvrsto resili i svaki bi od njih da budem odraz njegovog lika u ogledalu.
Zato sam dosao ovde. Tu mi deluje zdravije. Barem mogu da budem to sto jesam."
Uto se iznenada okrenu ka meni i rece: "Nego, reci mi, da li su i tebe ovamo takodje oterali obrazovanje i dobar svet?"
A ja odgovorih: "Ne, dosao sam u posjetu."
On rece: "Ti si, dakle, jedan od onih sto zive u ludnici s one strane zida."

Једног је дана сељаков магарац пао у бунар.
Животиња је сатима сажаљиво плакала док је сељак покушао смислити шта да уради.
Напокон је одлучио-будући да је животиња стара а бунар ионако треба прекрити, није вриједно труда спасавати магарца.
Позвао је све суседе да му дођу помоћи. Сви су зграбили лопате те почели набацивати ђубре у бунар. На почетку је магарац схватио шта се дешава те је почео очајницки плакати. Тада се на опште чуђење примирио. Након неког времена сељак је напокон погледао у бунар. Био је запањен оним шта је видео. Са сваком лопатом ђубрета које је погодило његова леђа магарац је радио нешто задивљујуће. Истресао би леђа и попео се једну степеницу више. Како су сељак и суседи наставили убацивати ђубре на животињу, он би је отресао и попео се. Ускоро, сви су задивљено посматрали магарца који је закорачио преко ивице и сретно искочио!

Живот ће на тебе истресати ђубре, разне врсте прљавштине. Трик како да изађеш из бунара састоји се у томе да то отресеш и попнеш се преко тога једну степеницу више.

Свака наша недаћа је степеница. Можемо изаћи из најдубљег бунара једноставно не посустајући. Никад не одустај! Отреси то и попни се једну степеницу више.

Запамти пет једноставних правила за срећу:

Ослободи срце мржње - Опрости.
Ослободи ум брига – Већина се никад не оствари.
Живи једноставно и цени оно шта имаш.
Дај више.
Очекуј мање.

Доста је било фолирања…

Магарац се касније вратио и угризао сељака који га је хтео закопати.
Посекотина од угриза се инфицирала и с временом је сељак умро у агонији од
тровања.
Закопали су га у бунару.

ПОУКА ЛЕКЦИЈЕ:

Кад урадиш нешто лоше, и покушаш се сачувати, то се увек врати и угризе те

Један младић затражи од оца да му купи аутомобил како би се возао са својим пријатељима.
Отац му је рекао:
- У реду, купићу ти аутомобил али под три услова:
1. Да се бациш на учење и стекнеш диплому Правног факултета коју су твоји другови већ одавно стекли;
2. Да скинеш минђушу, и
3. Да ошишаш косу
После шест месеци упорног учења младић је стекао диплому и пун самоуверења приђе свом оцу.
- Оче, дошао је час да ми купиш аутомобил! Диплому сам стекао, као што видиш а и минђушу сам скинуо!
Отац одговори:
- Да, заиста, изненадио си ме! Стекао си диплому у рекордном времену и скинуо си минђушу која ме је јако узнемиравала, али као што видим, још једино ниси ошишао косу!
Но млади адвокат је већ имао спремљен одговор.
- Да, оче, али као што веома добро знаш, јер си ревносан хришћанин, ти дане своје проводиш у Цркви, па и Исус, који је ишао са својим ученицима по Галилеји, Капернауму и Јерусалиму, имао је дугачку косу!!!
А отац ће на то:
- Право кажеш, само што су Он и његови ученици ишли пешице...

Жена вози путем...
Мушкарац вози истим путем, али у супротном смеру...
Када се сусретну, жена спусти прозор и викне:
-Коњ!
Мушкарац одмах спушта прозор и одговара:
-Вештице!
Наставе даље свако својим путем, а мушкарац, смејући се што је онако одговорио жени, уђе у прву кривину и:
Удари право у цркнутог коња који је лежао на друму...

Наравоуценије
Мушкарци често не разумеју шта им жене говоре!
А понеки од њих помисле, да су све жене помало вештице...

Mladi kralj Artur je bio iznenadjen i uhvacen od susednog Kralja, dok je kradom lovio u njegovim sumama. Kralj ga je mogao ubiti na licu mesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na monarhovom imanju, ali se on pokolebao pred Arturovom mladoscu i simpaticnoscu, i ponudio mu je slobodu u zamenu za odgovor na jedno tesko pitanje.

Sta ustvari zele zene?

Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reci i najstarije mudrace i mladom
Arturu se cinilo da je prosto nemoguce odgovoriti na njega.

Kako god bilo, bolje je i pitanje nego umreti obesen, tako da se vratio u svoje kraljevstvo i poceo ispitivati svoje podanike. Razgovarao je s princezama, kraljicom, prostitutkama, casnim sestrama, mudracima, pa cak i sa dvorskom ludom .jednom recju, sa svima. Ali, niko mu nije dao zadovoljavajuci odgovor. Medjutim, svi su mu savetovali da potrazi odgovor kod stare vestice, jer ga je ona jedina i znala.
Cena bi bila visoka, jer je stara vestica bila nadaleko poznata po svojim basnoslovno skupim uslugama.

Dosao je najzad i zadnji dan godine i Artur nije imao drugog resenja vec da razgovara sa vesticom. Ona je pristala dati odgovor, ali u zamenu za sledecu cenu: zelela je da se uda za Sir Gawain-a, najplemenitijeg viteza Okruglog stola i Arturovog najboljeg prijatelja.
Mladi Artur je prestravljeno gledao; bila je grbava i uzasno ruzna, imala je jedan jedini zub, sirila je oko sebe takav smrad koji ga je terao na povracanje i ispustala je neobicne krike i zvukove.
Nikad Artur nije u svom zivotu video odvratnijeg stvorenja. Pri samoj pomisli da zamoli svog prijatelja da ozeni ovo storenje, uplasio se i posustao.

Ali Sir Gawain je saznao sta se dogodilo i odlucno rekao da je zrtvovanje za zivot svog prijatelja i za ocuvanje Okruglog stola vredno toga
Najavljeno je vencanje, nakon cega je stara vestica u svojoj paklenoj mudrosti rekla:
"Svaka zena zeli da bude vlasnica svog zivota!"

Cim je to izgovorila, svi prisutni su odmah priznali da je izrekla veliku mudrost i da je potpuno u pravu. Isto tako, da je i mladi Artur spasen.
Tako je i bilo.

Cim je cuo odgovor, monarh susednog kraljevstva je vratio Arturu slobodu i pravo na zivot. Vencanje je obavljeno i to gala; prisustvovali su svi dvorjani i niko vise od Artura nije osecao i olaksanje i tezinu u isto vreme.

Sir Gawain je bio nasmesen sve vreme, ljubazan i pun postovanja, po svom starom obicaju.
Stara vestica je napravila pravi skandal svojim najgorijim nacinom ponasanja: zdrala je kao zvjer, bez koriscenja pribora za jelo-rukama i uz to proizvodila zastrasujuce urlike i zvuke, a da ne spominjemo nepodnosljivi smrad.

Konacno je doslo i vreme prve bracne noci i dok je cekao svoju novovencanu mladu da mu dodje u krevet...Gawain je ugledao kako mu prilazi najlepse zensko stvorenje koje je ikad u zivotu mogao zamisliti. Sav ocaran je upitao sta se dogodilo, na sta mu je mlada devojka odgovorila da je to ona, vestica, ali da ce pola vremena provesti s njim kao vestica, a pola kao mlada devojka i to sve zato sto je on bio dobar prema njoj sve vreme. Isto tako, upitala ga je koji njen aspekt zeli preko dana, a koji preko noci.

Koje okrutno pitanje!
Gawain je pozurio sa razmisljanjem. Da li da preko dana ima divnu devojku koju ce moci svima pokazivati bez straha i srama, a nocu u intimnosti svog kreveta imati monstruoznu vesticu???
Ili pokazivati prijateljima preko dana vesticu, a trenutke bracnog sladostrasca provoditi sa divnom devojkom???

Plemeniti Gawain joj je rekao da joj pusta na volju da sama odluci.

Cim je to cula, vestica je rekla da ce uvek biti u obliku mlade devojke, i danju i nocu, jer ju je on postovao i dozvolio joj da bude vlasnica svog zivota.

Bilo je to pre mnogo godina.
U jednoj zemlji ziveo je kralj koji je mudro upravljao svojim kraljevstvom. Oko sebe je ve imao poverljive ljude, ali mu je trebala jos jedna izuzetno poverljiva osoba. Kralj je zeleo da na dvoru ima jednog pametnog, ali iznad svega vernog i odanog mladica, koji je znao da cuva tajne. I zato je po celom kraljevstvu objavio da se trazi jedna takva licnost.

Nakon nekog vremena javio se veliki broj obrazovanih mladih ljudi i kralj se nasao u dilemi koga da izabere. Zato je odlucio da im postavi jedan zadatak, pa koji ga bude resio i jos obrazlozio svoje resenje, bice izabran.

Zadatak je bio jedna zagonetka: svaki mladic je dobio tri lutke. One su bile identicne, jednake velicine, jednako obucene sa istim frizurama.

Medjutim, one su se ipak u necemu razlikovale. A to nesto je trebalo zapaziti tj. pronaci. Zadatak je naoko bio lak, ali nakon podosta vremena mladici su vracali lutke sa obrazlozenjem da ne mogu primetiti razliku. Ali, kralj je ostao uporan.

„Valjda ce se naci bar jedan koji ce uociti vrednost jedne lutke i mane ostale dve. A ta vredna crta karaktera te lutke tako je vazna. Uoci li neko tu njenu osobinu, znaci da je i sam ima. A meni bas takav treba.”

Najzad se pojavio jedan mladic koji je skromno stao pred kralja, odvojio jednu lutku na jednu stranu a ostale dve na drugu. Pre nego sto je bilo sta rekao, uradio je sledece:

Prvoj lutki je uvukao jednu slamcicu u uho i ona je izasla kroz drugo uho. (kad pričaš takvoj osobi nešto, uđe na jedno uho, izađe na drugo)
Kod druge je uradio to isto, ali ovoga puta slamcica je izasla na usta. (kad njoj pričaš, odmah svima ispriča)
I na kraju, kod trece lutke slamcica nije uopste izasla, vec je ostala unutar same lutke. (kad takvoj osobi pričaš, ostaje sve "u njoj"..osoba od poverenja)

"Postovani kralju, ova poslednja lutka je najvrednija" - odgovorio je mirno mladic.

"Da, tako je" - zadovoljno se nasmejao kralj, jer je zagonetka bila resena.

Priča se da je nekada davno, davno, živeo jedan šah koji je imao sokola, tog sokola je mnogo voleo i kad god bi pošao u lov, nosio je sokola na ruci.

Loveći jednom, vidi - trči jelen. Šah obode konja mamuzama i pojuri za jelenom. Jureći tako, ode daleko.Pratnja je žurila za svojim šahom, ali nije mogla da ga sledi i izgubi ga iz vida.Šah, međutim, obori jelena i uto oseti da je jako ožedneo. Dugo je krestario okolo na svom konju tražeći kakav izvor i ne nađe ga. Konačno, stigavši u podnožje jedne velike stene, opazi da sa njenog vrha polako kaplje voda. Iz svoje torbe on izvadi čašu i podmetne je tako da voda kaplje u nju. Čaša se polako punila vodom i taman kad ju je prineo ustima, soko ga udari krilom po ruci i prospe svu vodu.

Šah se naljuti na sokola i opet podmetne čašu da u nju kaplje voda. I po drugi put se napuni. Šah je prinese ustima, ali ga soko opet udari po ruci i sva voda se prospe. Sad se šah jako naljuti; tresne sokola o zemlju, gde ostane ležati mrtav.

Uto stiže jedan od šahovih slugu i šah mu reče kao je žedan. Sluga uze čašu, natoči u nju vodu iz kozje mešine i pruži je svom gospodaru, ali mu šah reče :

- Pije mi se čista i hladna voda. Hoću od one što kaplje sa stene, ali neću da čekam da ona kaplje kap po kap. Popni se gore na stenu i zahvati mi vode s izvora.

Sluga se popne na stenu, nađe izvor i - šta vidi? Na samoj strmoj ivici stene leži zmija, a njena otrovna pljuvačka meša se izvorskom vodom i kap po kap kaplje sa stene.

Sluga se uplaši, brzo sjuri dole i reče šahu šta je video. zatim naspe čašu vode iz mešine i pruži je šahu. Šah je prinese ustima, ali ni gutljaja nije mogao popiti. On gorko zaplaka i, pokazujući svom sluzi mrtvog sokola, poče da kune svoju nepromišljenost.
Celi život sećao se on ovog slučaja

Pametni ljudi ne čine ništa dok dobro ne promisle

Taker:

Moze bilo kakve:saljive,iz stvarnih situacijama,one sa mudracima itd...Evo ja cu da pocnem:
Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost sjediti u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.

Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima.

Brzo su se upoznali i razgovarali po cijele dane. Pričali su o svojim obiteljima, svojim domovima, poslu, gdje su bili u vojsci, i gdje na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sjedio uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je vidio vani.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živjeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sjedio i pričao o događanjima i bojama vanjskoga svijeta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima.
Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su djeca spuštali svoje male čamce u vodu.
Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cvijeće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je uljepšavalo pokrajinu, a u daljini su se vidjela svjetla grada.
Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore.
Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i tjedni.

Jednoga jutra je jutranja sestra donijela vodu za umivanje i uz prozor pronašla tijelo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je tijelo odnijelo van.

Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namjestio te ga ostavila samog.
Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi puta ugledao vanjski svijet.
Konačno je imao priliku sam uživati u vanjskim ljepotama. Pogledao je kroz prozor i ugleda prazan zid.
Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lijepo opisivao stvari u vanjskom svijetu. Sestra mu je rekla da je bio slijep i da nije mogao vidjeti zid koji je stajao ispred prozora.
Reče: »A, možda je hteo usrećiti vas?«
Ovo je copy/paste,al sta ima veze...

Kliknite za proširenje...

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je trebala dugo cekati, odlucila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze proslo. Uz knjigu kupila je i paketic keksa.
Sjela je u VIP cekaonicu kako je nitko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je citao novine. Kad je ona pocela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala, ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti, do sada bih ga vec udarila... Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obazirajuci se ni na sta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i djevojka pomisli: bas me zanima sta ce sada napraviti!!!
Covjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje!
Ovo je zaista previse, pomisli djevojka, sokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz cekaonice. Kada se osjecala malo bolje, nakon sto ju je prosla ljutnja, sjela je na mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbjegla neke druge neugodne dogadjaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketic keksa jos uvijek netaknut.
Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sjedio pored nje, ali koji je, bez sokiranja, nervoze ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povrijedjeni ponos i osjecaji.

ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali?
Prije nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i prije nego sto se pocne misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

Resio mladi djavo da se zeni pa otiso kod oca djavola da ga pita gde da nadje devojku....
Cale mu kaze :

Znas, sine, ovde u paklu su sve same qurve,nego ti lepo idi na zemlju pa tamo ulovi neku postenu zenu...

- A kako da prepoznam takvu?

- Samo zvizni za njom , pa koja se okrene ta je qurva koja nastavi dalje, ta je postena.

Otiso mladji djavo na zemlju, zvizdao za devojkama i najzad nasao jednu koja se na to nije okrenula , odneo je u pakao i ozenio se njom.

POUKA: Kurvajte se devojke da vas ne odnese djavo!

Na jednoj lovačkoj večeri, posedali lovci oko vatre, i svako priča po neku "istinitu" priču. I tako počne jedan od njih. Juče sam baš išao u lov, da vidite kakvu sam sreću imao! Šunjam se ja kroz šumu, mrak, kad nešto šuška! Ja se sakrijem iza jednog žbuna, osluškujem, kad nailazi vepar, ma šta vepar, veprina, najmanje tonu težak, zver! Ja se priberem, nanišanim, opalim-on ništa! Ide ka meni! Ja još jednom, pa još jednom... i tako 10-ak puta dok nije pao! Uh, sav sam se naježio! Priđem, vidim brdo od životinje, ne znam sad kako da ga ponesem, teška zverina, ne mogu na leđa... Moram je vući! Uhvatim je ja za noge i...

.....U tom momentu mu zazvoni telefon, i čovek odlazi malo dalje da razgovara. Vraća se posle 10 minuta i pita gde sam ono stao?

- Pa ono, uhvatiš je za noge i... A... da... odgovara lovac, uhvatim je ja za noge, stavim na ramena, i tako smo se konobarica i ja seksali najmanje 3 sata !!!

Taker:

Moze bilo kakve:saljive,iz stvarnih situacijama,one sa mudracima itd...Evo ja cu da pocnem:
Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost sjediti u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.

Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima.

Brzo su se upoznali i razgovarali po cijele dane. Pričali su o svojim obiteljima, svojim domovima, poslu, gdje su bili u vojsci, i gdje na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sjedio uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je vidio vani.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živjeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sjedio i pričao o događanjima i bojama vanjskoga svijeta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima.
Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su djeca spuštali svoje male čamce u vodu.
Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cvijeće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je uljepšavalo pokrajinu, a u daljini su se vidjela svjetla grada.
Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore.
Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i tjedni.

Jednoga jutra je jutranja sestra donijela vodu za umivanje i uz prozor pronašla tijelo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je tijelo odnijelo van.

Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namjestio te ga ostavila samog.
Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi puta ugledao vanjski svijet.
Konačno je imao priliku sam uživati u vanjskim ljepotama. Pogledao je kroz prozor i ugleda prazan zid.
Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lijepo opisivao stvari u vanjskom svijetu. Sestra mu je rekla da je bio slijep i da nije mogao vidjeti zid koji je stajao ispred prozora.
Reče: »A, možda je hteo usrećiti vas?«
Ovo je copy/paste,al sta ima veze...

Kliknite za proširenje...

Плакао сам у 64 епизоди, кад је Љовисна прогледала.

боте

neozbiljko:

Tri praseta. Potražite u lokalnim knjižarama.

Kliknite za proširenje...

ош дат мени прочитам... да не бацам паре...
ам