Имате право да ћутите...

Poruka
22.423
KOMENTAR DANA - VELJKO LALIĆ

IMATE PRAVO DA ĆUTITE...

Da biste u ovoj državi imali prava, morate da ubijete premijera, prebijete nekog Amerikanca ili da budete gej. U tom slučaju ima da dignete državu na noge.


Ako ste još Hrvat, kao Darko Rundek, ili novi Crnogorac, poput Gagija Nikolića, primiće vas predsednik države. Ne daj bože da vas kao Mađara u Subotici ošamari neki Srbin. Javiće se i Brisel i Vašington.

Od četvrtka sve to regulisano je međunarodnim pravom - srpske batine najviše bole. Više i od nacističkih, pošto je zapovednik nemačke ratne flote Karl Denic, poznat po „ukidanju zarobljenika", na Nirnberškom procesu osuđen na 10 (deset) godina zatvora. Vođa operativnih snaga Alfred Jodl dobio je doživotnu, iako je ostalo zapisano da je glavni sudija, Francuz Anri de Vabr, žestoko protestovao, navodeći kako „ne bi bilo POŠTENO prema PROFESIONALNOM VOJNIKU da bude osuđen zbog sklonosti nacizmu".

Nije pošteno ni Kolina Pauela optuživati za rat u Iraku, iako ga je u dva navrata lično vodio. Kad ga pitaju za iračku decu, on kaže da je „kao vojnik samo izvršavao naređenja". Baš kao i generali Ojdanić, Pavković i Lazarević, koji su za istu stvar dobili 59 godina zatvora, ili da se ne igramo brojevima - tri doživotne robije. U isto vreme, njihov komandant, koji se zove Milan, oslobođen je optužbi za zločinački poduhvat Srbije protiv dela Srbije, iako je bio predsednik Srbije. Sud je zaključio da je bio fikus, baš kao Ribentrop, Reder, Ernst, Hes, Gering, Frih... Ali oni su dobili vešala, jer su kao i Milan pristali da budu fikusi, hteli su da budu fikusi, molili su da budu fikusi, za razliku od generala Lazarevića, koga je rat zatekao u Prištinskom korpusu. On nije tražio prekomandu. Njegova najveća krivica je što nije izgubio rat on, već Milan, što nije ni počeo rat on, već Milan.

Srpska vojska zato je u četvrtak izvedena pred streljački vod. Još jedan rat izgubila je u miru; gotovo nebeskom miru u kojem nijedan general nije podigao glas, podneo ostavku i napustio profesiju koju više nije nemoguće obavljati. Šta sutra može da uradi neki general ukoliko neko napadne Horgoš, Bosilegrad ili Preševo. Da pozove Hag, gej alijansu, Legiju ili Miladina Kovačevića da sazna kakva su mu prava. Ili da se zagleda u hašku togu i shvati: Gospodo generali, od sada imate pravo da ćutite, jer sve što budete rekli može biti upotrebljeno protiv vas na sudu.
 
Није Брате...код нас бар у РС збијамо редове....ми из десних покрета...Ми Љотићевци...па Дражини....Недићевци.....ови страначки Срби десничари....поделе смо оставили из нас...радимо заједно...једино то признам...овим евроталибанима да су крисно урадили...чак неки из СНСД-а и СДС -а су са нама.....све нас је више...
Само када би и Србија то сконтала...
 
Како беше, Срби су увек губили за преговарачким столом, а у рату увек побеђивали.

Ма...када се сетим и ове жуте комунисте ми доведошмо на власт..
На протестима потпораши само седели и ****ли, када је требало да се бије...онда су волели нас десничаре...е па нема више...сада када падну...има да оду у заборав!
 
ТХЕ БЕСТ ЕВЕР КОМЕНТАР

Vidiš, dosta je bilo sr@nja na balkanu i krajnje je vreme da se stoci stavi ular! Pozdravljam svaki zakon koji štiti normalan narod od ekstremnih, nervoznih, ludih i bezobraznih divljaka!

Skoro kao normalna forma: Nije učio školu, nema para, maltretira porodicu, maltretira okolinu... Treba da sedi u zatvoru.
 
Није Брате...код нас бар у РС збијамо редове....ми из десних покрета...Ми Љотићевци...па Дражини....Недићевци.....ови страначки Срби десничари....поделе смо оставили из нас...радимо заједно...једино то признам...овим евроталибанима да су крисно урадили...чак неки из СНСД-а и СДС -а су са нама.....све нас је више...
Само када би и Србија то сконтала...

Aaaa... Kanibali... :(
 
Није Брате...код нас бар у РС збијамо редове....ми из десних покрета...Ми Љотићевци...па Дражини....Недићевци.....ови страначки Срби десничари....поделе смо оставили из нас...радимо заједно...једино то признам...овим евроталибанима да су крисно урадили...чак неки из СНСД-а и СДС -а су са нама.....све нас је више...
Само када би и Србија то сконтала...

Zašto Ljotićevci,Zbor mi je malo više naci ,ovo drugo sve što si pisao kao da sam ja odmah potpisujem
 
Zašto Ljotićevci,Zbor mi je malo više naci ,ovo drugo sve što si pisao kao da sam ja odmah potpisujem

Љотићевци су имали одличну идеју и систем...ја изузетно ценим Димитрија Љотића..мада нисам љубитељ метода...али идеја је одлична...

Ми имамо проблем који је типа..по бабу по стричевима...Љотић се пре свега против тога борио...да неко ко није школован за неку струку, нема шта да тражи ту...Љотићева идеја да се трансформисати у модерно окружење..и верујем да би дала одличне резултате!
 
Љотићевци су имали одличну идеју и систем...ја изузетно ценим Димитрија Љотића..мада нисам љубитељ метода...али идеја је одлична...

Ми имамо проблем који је типа..по бабу по стричевима...Љотић се пре свега против тога борио...да неко ко није школован за неку струку, нема шта да тражи ту...Љотићева идеја да се трансформисати у модерно окружење..и верујем да би дала одличне резултате!

Naziv formacije potiče od Dimitrija Ljotića, osnivača i predsednika Jugoslovenskog narodnog pokreta "Zbor". Uoči rata, "Zbor" je bio u vezi sa nemačkim nacistima, a zastupao je i ideje italijanskih fašista (ukidanje stranaka i obrazovanje parlamenta od predstavnika pojedinih staleža). Na izborima 1935. i 1938. godine Zbor osvaja svega po jedan posto, odnosno po oko 30.000 glasova, u celoj zemlji, tj. računajući i Hrvatsku, gde je imao izvestan broj pristalica. To je bilo nedovoljno za ulazak u parlament.Po okupaciji aprila 1941. godine, Nemci zabranjuju rad svim političkim strankama i pokretima, osim Zboru i Komunističkoj partiji Jugoslavije (koju će progoniti posle 22. juna). Već od leta 1941. Dimitrije Ljotić od političkog marginalca postaje jedna od najuticajnijih političkih ličnosti na nemačkoj okupacionoj zoni u Srbiji.
U poverljivom izveštaju od 7. marta 1943. godine, komandant nemačkih trupa u Srbiji, general Paul Bader, pisao je o ljotićevcima sledeće:

"Pokret Zbor predstavlja jednu vrstu nacionalsocijalističke partije, koju je, kratko vreme po preuzimanju vlasti u Rajhu (od strane Hitlera - prim aut), formirao izvesni Ljotić i vodi je do sada. Njena načela su: borba protiv slobodnih zidara, protiv Jevreja, protiv komunista, protiv zapadnjačkog kapitalizma... Svrha SDK je u iskorišćavanju (od strane Nemaca - prim. aut) onih snaga srpskog naroda koje u ideološkom smislu stoje najbliže nacionalsocijalizmu... Dobrovoljci su jedine srpske snage koje se mogu istovremeno angažovati i protiv komunista i Draže Mihailovića".

I ljoticevci sebe smatraju srpskim patriotama? Ljoticevci i Drazini zajedno, a ljoticevci se borili na strani Nemaca protiv cetnika?


"Srpski dobrovoljački korpus" - to je bio zvaničan naziv ljotićevske paravojne formacije. Korpus je osnovan krajem 1941. godine. Leta 1943. imao je 3.200, a u jesen te godine 8.000 ljudi, što je bio maksimum. Ovo brojno stanje postignuto je nasilnim mobilizacijama, posle kojih su usledila masovna dezerterstva. Ljotiću je ostalo oko 4.000 ljudi, koji su, prema Hitlerovoj naredbi od 20. oktobra 1944. godine, poslati "za osiguranje granica Hrvatske u rejonu Istre".

Dakle, Srbi nisu hteli da budu deo kvislinske formacije, koja je poslata da stiti ustaske granice.

Evo kako su prosli sa cetnicima:

Što se tiče ratovanja, borbena vrednost ljotićevaca bila je mala, iz više razloga: za oficire su proglašavali istaknute partijce, retko su napuštali kasarne i nisu imali bazu u narodu. Sve velike borbe oni su izgubili. Najveća borba, u kojoj je učestvovalo oko 800 ljotićevaca, odigrala se 26. i 27. avgusta 1943. godine kod Stopanje s četnicima Rasinskog korpusa. Ljotićevci su imali najmanje 157, a četnici 12 poginulih. Druga po veličini bila je borba vođena 23. septembra 1943. kod Seče Reke: ljotićevci su imali 38, Nemci osam, a četnici Kosjerićke brigade četiri poginula vojnika. U borbama na drumu Arilje - Požega 11. i 12. avgusta 1943. poginulo je 27 ljotićevaca, uz simbolične gubitke četničke Dragačevske brigade. Ljotićevci su prertpeli težak poraz i u operaciji "Hajka" protiv Gorske kraljeve garde, jer je Kalabić naredio proboj obruča na njihovim, a ne nemačkim položajima. "Razbijeni su da ni dva nisu zajedno", izveštavao je o ljotićevcima iz okoline Topole Kalabić Dražu 2. marta 1944.

Eto ko su oni.
 
.Љотић се пре свега против тога борио...да неко ко није школован за неку струку, нема шта да тражи ту...Љотићева идеја да се трансформисати у модерно окружење..и верујем да би дала одличне резултате!

Aha, kako da ne...

za oficire su proglašavali istaknute partijce
 
I jos, ono najgore: bili su i cinkare:


Februara 1944. ljotićevci su predali Gestapou spisak od čak 7.630 najuglednijih Dražinih pristalica i saradnika, što je najveće poznato cinkarenje u istoriji Srba. Po ovoj prijavi, Nemci su izveli do tada najveće hapšenje u Beogradu i bližoj okolini. Među ostalima, s još desetoricom saradnika, streljan je i predratni novinar "Politike" Miodrag Inđić, jedan od najboljih Dražinih predratnih prijatelja.
 
KOMENTAR DANA - VELJKO LALIĆ

IMATE PRAVO DA ĆUTITE...

Da biste u ovoj državi imali prava, morate da ubijete premijera, prebijete nekog Amerikanca ili da budete gej. U tom slučaju ima da dignete državu na noge.


Ako ste još Hrvat, kao Darko Rundek, ili novi Crnogorac, poput Gagija Nikolića, primiće vas predsednik države. Ne daj bože da vas kao Mađara u Subotici ošamari neki Srbin. Javiće se i Brisel i Vašington.

Od četvrtka sve to regulisano je međunarodnim pravom - srpske batine najviše bole. Više i od nacističkih, pošto je zapovednik nemačke ratne flote Karl Denic, poznat po „ukidanju zarobljenika", na Nirnberškom procesu osuđen na 10 (deset) godina zatvora. Vođa operativnih snaga Alfred Jodl dobio je doživotnu, iako je ostalo zapisano da je glavni sudija, Francuz Anri de Vabr, žestoko protestovao, navodeći kako „ne bi bilo POŠTENO prema PROFESIONALNOM VOJNIKU da bude osuđen zbog sklonosti nacizmu".

Nije pošteno ni Kolina Pauela optuživati za rat u Iraku, iako ga je u dva navrata lično vodio. Kad ga pitaju za iračku decu, on kaže da je „kao vojnik samo izvršavao naređenja". Baš kao i generali Ojdanić, Pavković i Lazarević, koji su za istu stvar dobili 59 godina zatvora, ili da se ne igramo brojevima - tri doživotne robije. U isto vreme, njihov komandant, koji se zove Milan, oslobođen je optužbi za zločinački poduhvat Srbije protiv dela Srbije, iako je bio predsednik Srbije. Sud je zaključio da je bio fikus, baš kao Ribentrop, Reder, Ernst, Hes, Gering, Frih... Ali oni su dobili vešala, jer su kao i Milan pristali da budu fikusi, hteli su da budu fikusi, molili su da budu fikusi, za razliku od generala Lazarevića, koga je rat zatekao u Prištinskom korpusu. On nije tražio prekomandu. Njegova najveća krivica je što nije izgubio rat on, već Milan, što nije ni počeo rat on, već Milan.

Srpska vojska zato je u četvrtak izvedena pred streljački vod. Još jedan rat izgubila je u miru; gotovo nebeskom miru u kojem nijedan general nije podigao glas, podneo ostavku i napustio profesiju koju više nije nemoguće obavljati. Šta sutra može da uradi neki general ukoliko neko napadne Horgoš, Bosilegrad ili Preševo. Da pozove Hag, gej alijansu, Legiju ili Miladina Kovačevića da sazna kakva su mu prava. Ili da se zagleda u hašku togu i shvati: Gospodo generali, od sada imate pravo da ćutite, jer sve što budete rekli može biti upotrebljeno protiv vas na sudu.

Sažetak bi bio, kad mogu svi da ebu zašto bi ti ostao suva tukija?El tako?:manikir:
 
НИ ФАШИЗАМ НИ НАЦИОНАЛ СОЦИЈАЛИЗАМ ВЕЋ ЗБОР

Фашизам и хитлеризам су добро познати покрети, који су у поратним временима — у Италији и Немачкој рођени, а које су створили Мусолини и Хитлер. Ова двојица у својим земљама су успели да окупе око себе велике масе људи.

Наш покрет нема никакве везе са овим покретима. Привидна сличност долази од истовременог негативног става према либералној демократији и од позитивног става према замиисли сталешког уређења друштва, као и већег ослонца политичких форми на друштвене стварности.
Као и многи идеолошки покрети и ми смо увидели да је либерална демократија махом празна љуштура, да се је живот далеко из ње одвио и развио, а да она, иако треба по својој намени да њоме управља, није у стању ни да га достигне ни да га уочи.

Али такво гледиште немају само фашизам и хитлеризам, већ и бољшевизам и рузвелтизам и многи други покрети, који се иначе међу собом много разликују.И наше је гледиште да природна подела рада у друштву, која људе дели на разна занимања, мора да буде — у интересу заштите појединиих група као и у интересу обезбеђења општег интереса заједнице — предмет нарочите пажње од стране државе не само у друштвено-економском, већ и у политичком погледу. Али то гледиште није оригинално ни искључиво гледиште фашизма и хитлеризма, већ има и других покрета који се битно, као и ми, од њих разликују, а који су далеко пре појаве фашизма и хитлеризма на тим основама били и остали.

Из свега осталог се види да, кад би се по оваквој сличности привидној и судило, да би човек — на своју рођену штету — у исти ред сврставао потпуно разне покрете. Насупрот томе стоје дубоке и корените разлике идеолошке природе и позитивно конструктивног програма.

1. Пре свега, наш покрет је поникао спонтано, на нашим друштвено-политичким невољама. И ниије поникао у глави једног или другог човека, или на једном одређеном месту, већ су људи добре воље, на разним местима и не познајући се међу собом, мислећи о недаћама и невољама свога народа, дошлд у исто време на исту следећу мисао: не може се седети скрштених руку, мора се прво заузети један одлучан став према свим неправдама и тешкоћама на које се наилазии, мора се тај став као заста-ва истакнута и објавити, моирају се потом под ту заставу сакупити и остаии људи добре воље.
И кад снага тако окупљена буде била довољно јака бројем или самом снагом, пашће тешкоће и неправде саме од себе.
„Колумбија из пучине нице, Кад одважник науми је наци”.
Наш покрет је потекао из живих осећања наших тешкоћа и наших неправди, из свести да се то не може трпети, већ да се против тога мора борити, из уверења, да је наш народ довољно здрав и снажајн, да има довољно синова који ће ту борбу до истраге прихватити.
И да не постоје у свету фашизам и хитлеризам — од којих нас одваја дубока идеолошка разлика — наш покрет би се у нашој земљи морао родити. Најмање пак тако рођени покрет могао је да буде присталица готових решења, туђих метода и туђег искуства.

2. И фашизам и хитлеризам почивају на чисто паганскиим концепцијама старог Рима и старих Германа.Фашизам је деификација — обожење државе. Фашисти кажу: „Држава је полубожанство, она је свемоћна и апсолутна”.
А ми кажемо: „Не дај Боже да она то буде. Држава је људска творевина потребна људској судбини. То је оруђе народне судбине, али није божанство и није апсолутна вредност којој дугујемо обожавање. Изнад државе постоје бескрајно веће ствари, којима и држава мора да служи”.
Хитлеризам је деификација — обожавање расе.
А гледати у држави или раси божанство, значи не видети га тамо где оно само може бити, значи стварно примити једно атеистичко-нехришћанско схватање света.Страшна је диктатура људи који над собом Бога признају. Како тек мора бити страшна диктатура људи који над собом ни Бога не признају! Диктатор који над собом Бога не признаје, који јавно исповеда своје неверовање, односно своје веровање да над њим нема никакве веће силе, то мора да је страшно, јер тај који исповеда да нема никоме и ни за што рачуне да полаже, тај не зна за моралне законе. Ми, пак, као Словени и хришћани, на таквим схватањима не можемо да стојимо.
Над државом и над расом, по нашем схватању, постоје бескрајно веће вредности. И држава и раса — по нашем схватању — вреде толико колико људе тим већим вредностима приближавају.
По супротном схватању, држава или раса су апсолутна мерила у овом, иначе, релативном свету, над њима нема ни начела, ни суда, ни осуде.
Отуда је и могуће да фашизам прогласи за светињу своју себичност, а хитлеризам свој тевтонски бес.
Разуме се, да из овог дубоког корена избија читав низ схватања која нас — Словене и хришћане морају делити од фашизма и хитлеризма.

3. Фашизам и хитлеризам, полазећи из таквог корена и сматрајући себе за једина и непогрешна оруђа тако обожене државе и расе, сматрају себе апсолутним мерилом у својим државама, искључују све противности, не дозвољавају стварни надзор над својим радом ни сопственим присталицама.

4. Фашизам и хитлеризам имају тежњу да трају. У својој концепцији државе, фашизам и хитлеризам сматрају да држава и кад буде добила оно уређење које мисле да јој даду, не може без њих.
Да је управо интерес државе да се то трајање омогући и продужи — и оног дана, мисле они, кад
фашизма и хитлеризма не буде било, држава ће пасти у оне тешкоће из које су је извели фашизам и хитлеризам.

5. Ми смо против парламентаризма, али нисмо против парламента, нисмо против пуног и стварног учешћа народних представника у законодавству и надзору над радом владе, већ смо, напротив, за прави и стварни парламенат. И то смо у таквој мери за парламенат, да су нам аутентични и заиста искушани парламентарци пребацили да је у нашем плану скупштина исувише јака, јер је у њеном делокругу самостална и потпуна, а нарочито она је веће стварне вредности него што је данас.
Досадашњи парламентаризам уопште у свету је систем збрке власти и потпуне неодговорности. Насупрот томе, ми истављамо начело: потпуна и стварна власт, а исто таква и одговорност.
Фашизам и хитлеризам ни у својим нацртима не желе да створе такву установу, која ће њихову власт ставити под озбиљно ограничење и озбиљан надзор.

6. Ми смо за признање сталежа — као велике друштвене стварности — и за њихов стварни утицај на државни живот. За разлику од фашизма и хитлеризма, ми их желимо истински снажним и слиободним — под једним условом: да се признају и да делују као делови народне целине, под надзором својих
главних организација и државе.
Фашизам и хитлеризам, због свог гледишта на државу, сталешке организације увршћују у своје редове и намећу им своју страначку дисциплину. Једном речју, фашизам ихитлеризам сматрају себе апсолутним органима државе, односно расе, искључују слободу владара, представништва, сталежа, судства, војске и штампе.
Насупрот томе, ми стојимо на гледишту да свака оправдана функција у друштву мора бити потпуна и ствар-на, са исто таквом одговорношћу.
Ето, зашто ми не можемо личити на фашизам и хитлеризам.

Димитрије Љотић
 
Mda, kako da ne.Ja sam ti prezentovao cinjenice, a ti ovde smaras sa Ljoticevim lazima.Sto ne objasni zasto je ocinkario cetnike, ucestvovao u streljanju u Kragujevcu?
Otvorio sam posebnu temu o njemu, da ne spamujemo ovde.
http://forum.krstarica.com/threads/268057

Ти си изнео своје СФ ромене...а не чињенице..говор који користите још од првое седнице КПССР-а!

ЈАДНА ДЕМОКРАТИЈО
y185187816622075489_4.jpg


Данас се често чују повици са једне нарочите стране, да је само ова страна за демократију - а да су све остале политичке формације против демократије. Ова, тако хвалисава страна, обично оперише са следећим фразама: "Ми смо за пуну демократију, јер се народ осећа слободним, задовољним и срећним само у пуној демократији". "Онај који је против демократије тај је против народа". Да су ове фразе лажне и преварне, о томе нико паметан не сумња. Јер, пре свега, поставља се питање, шта је то демократија? Ако демократија значи слободу - онда је питање у чему треба да се састоји слобода. Да ли је то слобода да неко продаје хлебац по 5 динара а други да продаје по 2 динара? Да ли је то слобода, да се може свашта радити или је слобода у томе да треба радити само оно што је корисно и поштено? Но ако демократија значи владавину народа то јест да за све треба питати "народ" - онда треба објаснити: на који се народ мисли. Да ли на сељачки "народ", да ли на банкарски или на трговачки или на занатлијски "народ"? Јер знамо из живота, да се често пута не слаже воља трговачког "народа" са вољом сељачког народа. Често се не слаже воља чиновничког народа са вољом банкарског или занатлијског народа.

Ипак, поред све ове истине, данас су сви политичари и шићарџије запели из свег грла да вичу, како они поштују народну вољу - само је несрећа да због тог поштовања и поштења, народ много трпи и оскудева, и то онај радни и сељачки народ, док адвокатски и банкарски народ већ незна шта ће од беса. Ако пак демократија значи поштено управљање и правилно награђивање свачијег рада, тада су све политичке формације – демократске. Демократске су и оне партије које су против демократије, јер и оне носе у својим програмима као свој циљ: поштено управљање.

Из ових примера, које смо онако изнели, без велике муке и напрезања, види се, да сви они који лупетају о демократији, уопште и не знају шта је то. За њих је ова реч једна торба пуна обећања за њих је та реч (демократија) један велики сандук шарених слика и шарених лажи са којим они иду, као трговци, на вашар, и маме недоуки свет да му узму и последњу крајцару из џепа. Нарочито се истиче од ових вашарских и шареполажних политичара наш добро познати вођа удружене опозиције и његов трабант за Војводину. Нема дана а да се они не појаве на понеком вашарском збору на коме нуде свој чувени шаренолажни артикал: демократију. "Оди народе код нас – само се код нас налази демократија". Збиља, добар је тај наш народ када још може да слуша ове вашарџије!

Међутим, ако се хоће истина, ако се хоће лек и оздрављење данашњој бољци у коју је наша држава упала, то се може постићи само озбиљним и тешким радом. Без рада не може ништа бити. Само се са радом може створити кућа, жито, памук, вуна, књига, школа, плуг, улица, пут, астал, столице и друге ствари од којих се живи. Демократијом се ништа не ствара, она једино ствара шарене лаже. Демократија је и довела до тога да су данас људи дошли у ћорсокак, исто као што онај човек, који није радио ништа него је ишао само у циркус - не налази више своје имање у реду. Све је отишло на циркус и све је постало циркус.

Обично се демократе хвале да они раде за народ. Погледајмо америчку демократију. Она је тако радила за народ, да заиста, с једне стране ми видимо велики број народа да гладује, а с друге стране, ми видимо један мален број људи, да су мултимилионари те просто не знају куда ће са својим богатством. И због њих неколико, те због те њихове циркуске демократије, морала је цела силна и богата Америка да дође до просјачког штапа.

Ајде народе у циркус. Уписуј се у демократију. Гледај и уживај у циркусу. Када се будеш после преставе освестио немој кривити никога, па ни циркуског газду. Он ти је нудио за пет минута уживања, па је право да после тога гладујеш. Ко хоће циркуса нека му га буде! Ко хоће рада и живота тај ће прићи к нама. На теби је народе да бираш. Знамо да ћеш изабрати циркус, али знамо и то, да ако си трезвен, да ћеш окренути леђа циркусу.

”Наш пут” бр. 20, 5.јун 1938.
 
Ево па сами видите..

ДИМИТРИЈЕ В. ЉОТИЋ
"САД ЈЕ ВАШ ЧАС И ОБЛАСТ ТАМЕ"
http://www.miscarea.net/Dimitrije Ljotic - Sad je vas cas i oblast tame.pdf


ИЗ МОГА ЖИВОТА
АУТОБИОГРАФИЈА
http://www.miscarea.net/Dimitrije Ljotic - Iz moga zivota.pdf

СВЕТЛО ИСТИНЕ
http://www.miscarea.net/Dimitrije Ljotic - Svetlo istine.pdf

СВЕТСКА РЕВОЛУЦИЈА
http://www.miscarea.net/Dimitrije Ljotic - Svetska revolucija.pdf

ЗАКОНИ ЖИВОТА
http://www.miscarea.net/Dimitrije Ljotic - Zakoni zivota.pdf
 
U poverljivom izveštaju od 7. marta 1943. godine, komandant nemačkih trupa u Srbiji, general Paul Bader, pisao je o ljotićevcima sledeće:

"Pokret Zbor predstavlja jednu vrstu nacionalsocijalističke partije, koju je, kratko vreme po preuzimanju vlasti u Rajhu (od strane Hitlera - prim aut), formirao izvesni Ljotić i vodi je do sada. Njena načela su: borba protiv slobodnih zidara, protiv Jevreja, protiv komunista, protiv zapadnjačkog kapitalizma... Svrha SDK je u iskorišćavanju (od strane Nemaca - prim. aut) onih snaga srpskog naroda koje u ideološkom smislu stoje najbliže nacionalsocijalizmu... Dobrovoljci su jedine srpske snage koje se mogu istovremeno angažovati i protiv komunista i Draže Mihailovića".

SF romani, a? Ovo je: CINJENICA, ali srBska naci-debilana ne voli da prizna iste.Voli da zivi u svom crnom Diznilendu.
 
KOMENTAR DANA - VELJKO LALIĆ

IMATE PRAVO DA ĆUTITE...

Da biste u ovoj državi imali prava, morate da ubijete premijera, prebijete nekog Amerikanca ili da budete gej. U tom slučaju ima da dignete državu na noge.


Ako ste još Hrvat, kao Darko Rundek, ili novi Crnogorac, poput Gagija Nikolića, primiće vas predsednik države. Ne daj bože da vas kao Mađara u Subotici ošamari neki Srbin. Javiće se i Brisel i Vašington.

Od četvrtka sve to regulisano je međunarodnim pravom - srpske batine najviše bole. Više i od nacističkih, pošto je zapovednik nemačke ratne flote Karl Denic, poznat po „ukidanju zarobljenika", na Nirnberškom procesu osuđen na 10 (deset) godina zatvora. Vođa operativnih snaga Alfred Jodl dobio je doživotnu, iako je ostalo zapisano da je glavni sudija, Francuz Anri de Vabr, žestoko protestovao, navodeći kako „ne bi bilo POŠTENO prema PROFESIONALNOM VOJNIKU da bude osuđen zbog sklonosti nacizmu".

Nije pošteno ni Kolina Pauela optuživati za rat u Iraku, iako ga je u dva navrata lično vodio. Kad ga pitaju za iračku decu, on kaže da je „kao vojnik samo izvršavao naređenja". Baš kao i generali Ojdanić, Pavković i Lazarević, koji su za istu stvar dobili 59 godina zatvora, ili da se ne igramo brojevima - tri doživotne robije. U isto vreme, njihov komandant, koji se zove Milan, oslobođen je optužbi za zločinački poduhvat Srbije protiv dela Srbije, iako je bio predsednik Srbije. Sud je zaključio da je bio fikus, baš kao Ribentrop, Reder, Ernst, Hes, Gering, Frih... Ali oni su dobili vešala, jer su kao i Milan pristali da budu fikusi, hteli su da budu fikusi, molili su da budu fikusi, za razliku od generala Lazarevića, koga je rat zatekao u Prištinskom korpusu. On nije tražio prekomandu. Njegova najveća krivica je što nije izgubio rat on, već Milan, što nije ni počeo rat on, već Milan.

Srpska vojska zato je u četvrtak izvedena pred streljački vod. Još jedan rat izgubila je u miru; gotovo nebeskom miru u kojem nijedan general nije podigao glas, podneo ostavku i napustio profesiju koju više nije nemoguće obavljati. Šta sutra može da uradi neki general ukoliko neko napadne Horgoš, Bosilegrad ili Preševo. Da pozove Hag, gej alijansu, Legiju ili Miladina Kovačevića da sazna kakva su mu prava. Ili da se zagleda u hašku togu i shvati: Gospodo generali, od sada imate pravo da ćutite, jer sve što budete rekli može biti upotrebljeno protiv vas na sudu.

Jes vidim. Rokneš premijera i dobiješ ćeliju sa plastičnim pištoljem. :hahaha: Jaka privilegija.
 
Da,da ,samo da se podsetimo,bila recimo domovina Kraljevina Jugoslavija.
Neciji roditelji doshli recimo do neke imovine (ducana,zanatske radnje i slicno)
Pa doshao WW2, pa oslobodjavanje+soc.revolucija ,te nacionalizacija,te puff ostadoshe brez imovine.
Igrali se tako okolo,naokolo socijalizma,(i nije tako loshe bilo),pa puff ,90-ta poce "raspad sistema".
Nama u SR Jugi poce neka transformacija-tranzicija u privatluk,te opet puff,"bombing".
Dodjoshe "novi",propade opet privatluk,jerbo krenu uvoz svega,
navodna privatizacija,a ispade da mnogi kao nisu uopshte ikad radili (po dobijenim nazovi akcijama).
I sad ajde da se pitamo :Shta raditi i uopshte u kom smeru i pravcu krenuti ovde na "brdovitom Balkanu"?
Taman se malo latish nekog posla,kad eto opet neko ratno ludilo,paa opet na pocetak.
Pitam vas i nas : Shta sad ?
`ocel opet uskoro neko yranje...
 

Back
Top