Psihoterapija u Nisu

volela bih da zapocnem temu o psihoterapiji.
ne zato sto mi nesto fali vec zato sto smatram da svaki covek treba malo bolje da upozna sebe. Tako sam pocela malo da istrazujem i raspitujem se ko u Nisu radi psihoterapiju i kako radi.
Mislim da je tema korisna, i volela bih da cujem da li neko moze da mi preporuci nekog dobrog psihoterapeuta, a mogli bi i da saznamo mozda po neka iskustva onih koji su zavrsili tretman.
cak i razlicita misljenja o psihoterapiji i njenom blagotvornom/neblagotvornom dejstvu na ljudsku psihu su dobrodosla.
nadam se da ce tema jos nekome znaciti.

Pohvaljujem temu.

Mislim da psihoterapeuti danas, osim naučenog znanja iz oblasti ljudske psihe, treba da imaju ličnu, urođenu sposobnost da rade ovaj vid lečenja ljudi... To znači da brzo prepoznaju tip osobe sa kojom rade, i da prema tome odrede metod, jer teorija je jedna stvar, a veština rada sa ljudima druga... Svaki čovek je poseban psihički sklop i kao takav zahteva poseban način rada...
O strpljenju neću da govorim, jer nervozan, neprisutan, neposvećen psihoterapeut ne samo da ne može da pomogne pacijentu, već može da učini da mu bude gore...
Htela bih i da se ispravim, jer ljudi koji rade psihoterapiju ne mogu se nazvati pacijentima u klasičnom smislu te reči...
Svima nama je makar jednom (daj Bože jednom!) potrebna psihoterapija.
Ukoliko preko puta sebe imate psihoterapeuta sa gore opisanim osobinama, onda će on znati da vas vodi kroz razgovor ka onome što je i cilj psihoterapije - spoznanje sebe , vlastitih sposobnosti... ojačanje svoje ličnosti i svoje filozofije življenja...
Psihoterapeuti treba da budu i energoterapeuti, naravno, od ovakvog naziva ne treba se plašiti niti se čuditi, jer ja verujem da čovek mora da bude otvoren i za iracionalno (a tu spada i podsvest, koja kroz psihoterapiju treba da se približi svesti, to omogućuje kvalitetnije postojanje) i da se ne oslanja samo na površinu - na ono što uči iz knjiga, već da oseti i energije druge osobe - kako se kreću, kuda bi, kako ih dovesti u balansnu tačku (za početak)...

Eto. Ja sam imala jedan vid psiho-energo-terapije.

I moram da istaknem: nije lako. Zahteva dosta vremena, dosta nerava - sada mislim na onoga ko se podvrgava tome... Ali, ko izdrži sva ta duševna lomljenja, može se nadati jednom čudesnom pročišćenju...

Ah.. da... nije neophodno da kažem - to je opštepoznata stvar - poverenje između psihoterapeuta i ... ''ispitanika'', ne znam kako bih ga nazvala...

Dobar psihoterapeut je poput ogledala u kome mi pokušavamo, kao Alisa, da nađemo i sebe i da vidimo i ''drugi svet'' (pozadinu nekih prošlih zbivanja, iz toga i da naslutimo i da kreiramo buduće događaje)...

Nisam sigurna da među završenim psholozima, postoje dobri psihoterapeuti... barem u Nišu...

Mada, znaš li šta je polazna tačka u radu psihoterapeuta?
Da osoba koja dolazi na terapiju želi da joj se pomogne...

Jer ima i slučajeva ljudi koji ne žele da im se pomogne, ma kako da jadikuju.
Obično ljudi misle da psihoterapeut treba da bude poput čarobnjaka koji će da zamahne štapićem i reši njihove probleme.
Ali to je dosta složenije, mukotrpnije (u jednoj fazi), slojevitije...
Moramo imati volju i raditi i mi na tome da nam u toj psihoterapiji bude bolje.

Hvala puno na ovako detaljnom odgovoru!
da skroz se slazem da psihoterapeuti moraju da imaju i urodjene sposobnosti da prepoznaju coveka i pristupe mu na jedinstven za tu osobu najbolji nacin. za to treba imati i iskustva i znanja i talenta.

a spoj energo i psihoterpije, to jeste prava stvar. na zalost na nasim su podrucjima ljudi zaplaseni od raznih "kvazi strucnjaka" (mada ruku na srce njih ima svugde) koji se pozivaju na psihoterapiju i razne energoterapije, pa je malo teze prepoznati koje zaista pravi znalac a ko fake.

mada istocnjacka filozofija ulazi na velika vrata i kao sto zapad preplivava istok tako i istok polako dolazi kod nas, pa se nadam da cemo imati vise literature na tu temu kako bi mogli da se edukujemo.
smatram da zivot jeste protok energije i svaki covek ima svoj sopstveni energetski kvantum sa kojim se radja, a kasnije u zivotu se susrecemo sa mnogobrojnim racionalnim nametima okoline i porodice i jednostavno gusimo svoju energiju, tako dolazi do zastoja i bolesti. ja kao laik tako shvatam istocnjacko tumacenje, ukratko.

pitanje poverenja kao i pitanje spremnosti i hrabrosti (pre svega) coveka da se suoci sa svojim strahovima, i promeni svoja najdublja uverenje.....to su po meni glavne stavke.
ali meni trenutno najtanja i najproblematicnija je poverenje. kome verovati?
puno je strucnjaka, i svi su "najbolji i jedinstveni" prema njihovim recima.
a ja smatram da pravi strucnjaci rade i zive u miru i nehvalisavosti, i pravi psihoterapeuti koji zaista prodiru u dusu jesu retki i dragoceni.
kazu istocnjaci "ucitelj dodje kada je ucenik spreman" pa se ja tome nadam

Upotpunila si moj odgovor , i hvala ti na tome...

Rekla si mnogo šta što sam ja ispustila, a što mislim, kao ovo za istočnjačku mudrost, za lažne energoterapeute, za to da najveću reklamu imaju oni sa namanjim sposobnostima (naravno, i tu treba računati na izuzetke)...

U mom slučaju je tako bilo - učitelj je sam došao, neka seu se kretanja u kosmosu tako poklopila da je mogla da otpočne ''saradnja''... Teško je da to opišem, ali je, kada sada pogledam na taj period, to neka vrsta najdubljih razgovora sa najiskrenijim sobom...

Prave znalce energija možete lako prepoznati... tj, uslovno rečeno lako, postoji nekoliko ''izdajničkih znakova''... Preduslov je verovati u to, jer neki čovek može biti obdaren sposobnošću da skenira tuđe energije i popravlja ih, ali ako osoba ne veruje, onda se svi pokušaji energoterapeuta da osobu energetski reanimira, odbijaju od nje bez efekta...

Posebno mi se sviđa deo koji si napisala o energiji, za zastoj i bolesti, to je istina, jer cilj života jeste da uskladimo duh i telo, a koji procenat čovečanstva uspe u tome? Hm.
Bolesti upravo nastaju kao posledica blokada i nepravilnog ili nikakvog protoka energije, koja bi, po prirodi stvari, stalno da se kreće i u kretanju obnavlja...

Kada shvatimo da mi držimo mnoge konce svoje sudbine, a u tim koncima zlatna nit je fizičko zdravlje (koje, pak, dolazi od duševne usklađenosti, razuma, nivoa svesti), onda ćemo bolje da kontrolišemo stvari koje pristižu do nas i akcije i reakcije na njih...

razgovarala sam danas sa jednom drugaricom koja poznaje zenu koja radi psihoterapiju, ali ne znam ni ona nije sigurna kakva je niti zna nekoga ko bi mogao da je preporuci, po struci je psiholog i valjda ima jos neki fakultet, matematiku, ako sam ja dobro shvatila...
i ona kao radi psihoterapiju kod tebe kuci dolazi a cena valjda zavisi od osobe do osobe.
ako je neko cuo ili je prosao psihoterapiju kod nje neka mi javi utiske.
bas bi volela da cujem....zaista me strah da svoju dusu i poverenje poklanjam ikome dok DOBRO ne proverim.

i da ono sto zna o njoj je da se ona seta cesto pored bedema, i kaze da puno prica, i hvali puno sebe i svoja znanja...... ne znam je li to dobar znak. nekako nemam dobra iskustva sa hvalisavcima.....ali videcemo, ako neko nju zna neka javi utiske. ili ako znate nekog drugog ko je strucnjak u ovoj oblasti....

ellena_nis:

razgovarala sam danas sa jednom drugaricom koja poznaje zenu koja radi psihoterapiju, ali ne znam ni ona nije sigurna kakva je niti zna nekoga ko bi mogao da je preporuci, po struci je psiholog i valjda ima jos neki fakultet, matematiku, ako sam ja dobro shvatila...
i ona kao radi psihoterapiju kod tebe kuci dolazi a cena valjda zavisi od osobe do osobe.
ako je neko cuo ili je prosao psihoterapiju kod nje neka mi javi utiske.
bas bi volela da cujem....zaista me strah da svoju dusu i poverenje poklanjam ikome dok DOBRO ne proverim.

Kliknite za proširenje...

Osoba koja je meni, da tako kažem, pomagala... muškarac je u pitanju... nije završio psihologiju, već nešto drugo, ali je za psiho(energo)terapiju podučavao dobar niz godina...
Tačno je, cena zavisi od osobe do osobe... Pazi(te), da se razumemo, ja sam čula kako neki ljudi govore za te psihoterapeute da oni samo uzimaju novac. Zaista ne znam šta takvi ljudi misle, treba li to da rade oni besplatno... Prvo i osnovno: svaki posao PO KODEKSU (nepisanom, a podrazumevajućem) mora da se naplati (a ne PREplati), jer je to dokaz da rad vredi (pošto već živimo u materijalnom društvu). Drugo, samo ograničen čovek može da misli kako to nije težak posao, jer je, po mom mišljenju, to teži posao od rada u rudniku, jer dobar psihoterapeut ulazi u vaš svet i iz njega uzima sve negativnosti, vrlo je osetljiva stvar slušati i usmeravati nekoga...
Ali, ono što sigurno znam jeste da ti pravi psihoterapeuti nikad neće uzeti više nego što je to potrebno, prvo imaš neku vrstu informativnog razgovora, da osoba vidi kako vi možete da sarađujete, koliko je tebi vremena bilo potrebno...
Ja mislim da sam dobrih godinu dana bila u tome, iako niko nije ni primetio da nešto nije u redu sa mnom... Zapravo, ti ne odlaziš kod te osobe zato što ti nešto nije u redu, već zbog osećaja nekakve konfuzije i želje da (pre)urediš svoj svet... I osoba bez konkretnih problema može posegnuti za psihoterapijom, ako oseti da je potrebno svoj život da podigne na viši nivo...
Elem, ja nisam bila za rad po principu dolaska kući, jer me je gušila kućna atmosfera, već sam mahom psihoterapiju sprovodila u šetnjama... eto... to mi je prijalo, neobavezni izlazak, šetnja, priča... ma, čovek kada zna, on zna i kako da vodi tvoju misao, da se što više oslobodi...

Ako te zanima, javi se na PP da ti objasnim nešto što ovde nisam mogla da napišem.

PoZz!

I ova osoba uopšte ne govori o sebi, sem kad neko bude tako dosadan i radoznao kao ja, pa ispituje osobu!
Nije hvalisavac...

I ima tu nekih caka... ja sam se sa njim posvađala nekoliko puta, ne pamtim da sam nekad nekome tako okrutne stvari rekla, ali... on mi ništa nije govorio... i ja sam se uvek vraćala, pošto shvatiš da ti trenuci besa predstavljaju pročišćenje za tebe... i nekako sam - neka bude skoro uvek, da ne kažem uvek - ma koliko se opirala (buntovna sam ), naposletku ipak dolazila do njegovih zaključaka...

On ne daje savete i sugestije na nametljiv, naredbodavan način, on ne upravlja tvojom sudbinom, on te uči kako ti da uzmeš sve uzde života u tvoje ruke i da zagalopiraš...

Ako hoćeš da slušaš... To je osnovno.

Dok to nisam znala, bilo mi je vrlo teško. Bila sam nezrela i gluva.

Ti možeš da probaš, ako ti smeta i posle određenog broja puta (skoro svaka osoba se snebiva u početku), možeš da prekineš...

Ellena, ja, da dodam i to, nisam bila u nekoj zvaničnoj psihoterapiji, ali znam ljude koji jesu bili kod ovog čoveka i neke koje su u tome...
Ja sam, igrom srećnih okolnosti, njega srela, pričala, saznavala... i sada sam sigurna da bih tako napredovala u načinu razmišljanja da nije bilo njegovih priča i strpljenja... tako da sam ja, može se reći, ''terapiju'' prošla polusvesna šta mi se dešava...
A onda vidiš da su ti mnogi grumeni kamenja popadali sa srca itd... itd... itd...

I nisu mi jasni ljudi kojima je očito potrebna psihoterapija, ako oni ne vide da su negde zaglibili, kako ne to ne reaguju članovi porodice, prijatelji... Svi mi prolazimo kroz različite priode i svi smo mi barem jednom bili sa sobom izgubljeni, ali ako je neko već duže vreme van ovog sveta, ako mu život godinama stoji (to se protivi sa svim prirodnim zakonima), to su opasni signali da treba da se nešto preduzme...

Ne znam od koga sam čula, ko studira psihologiju, da ne bi voleo da radi na patološkim slučajevima (što je u našoj zemlji obično tako - psiholog i psihijatar rade sa teško psihički obolelima), već sa zdravim ljudima, a koji imaju neke, uslovno rečeno, specifičnije probleme (tipa: traženje identifikacije, strahovi, neusklađenost) - to je lepo, ali je za to fakultet nedovoljan (a donekle i nepotreban), mislim da talenat određuje da li će da bude terapeut nekome ili ne, a za poznavanje ljudkse duše potrebno je pročitati mnogo knjiga iz raznih oblasti, jer ne piše samo psihologija o psihologiji... To jeste nauka, ali i praktična stvar, zanat!

Sokolica_M:

Ellena, ja, da dodam i to, nisam bila u nekoj zvaničnoj psihoterapiji, ali znam ljude koji jesu bili kod ovog čoveka i neke koje su u tome...
Ja sam, igrom srećnih okolnosti, njega srela, pričala, saznavala... i sada sam sigurna da bih tako napredovala u načinu razmišljanja da nije bilo njegovih priča i strpljenja... tako da sam ja, može se reći, ''terapiju'' prošla polusvesna šta mi se dešava...
A onda vidiš da su ti mnogi grumeni kamenja popadali sa srca itd... itd... itd...

I nisu mi jasni ljudi kojima je očito potrebna psihoterapija, ako oni ne vide da su negde zaglibili, kako ne to ne reaguju članovi porodice, prijatelji... Svi mi prolazimo kroz različite priode i svi smo mi barem jednom bili sa sobom izgubljeni, ali ako je neko već duže vreme van ovog sveta, ako mu život godinama stoji (to se protivi sa svim prirodnim zakonima), to su opasni signali da treba da se nešto preduzme...

Ne znam od koga sam čula, ko studira psihologiju, da ne bi voleo da radi na patološkim slučajevima (što je u našoj zemlji obično tako - psiholog i psihijatar rade sa teško psihički obolelima), već sa zdravim ljudima, a koji imaju neke, uslovno rečeno, specifičnije probleme (tipa: traženje identifikacije, strahovi, neusklađenost) - to je lepo, ali je za to fakultet nedovoljan (a donekle i nepotreban), mislim da talenat određuje da li će da bude terapeut nekome ili ne, a za poznavanje ljudkse duše potrebno je pročitati mnogo knjiga iz raznih oblasti, jer ne piše samo psihologija o psihologiji... To jeste nauka, ali i praktična stvar, zanat!

Kliknite za proširenje...

Pa sa završenim fakultetom za psihologiju se i ne može obavljati psihoterapija. Potrebno je usavršavanje koje traje od 2 do 9 godina a pojedine ,,škole,, psihoterapije sprovode i selekciju onih koji imaju potencijala da postanu psihoterapeuti (mada postoje i ona usavršavanja za koje je dovoljno dati novac). Fakultet je itekako važan činilac jer 4 godine (a sada 5) upoznavanja ljudske duše je nepobitno važno za pomaganje ljudskoj duši, iako fakultet ne mora nužno da znači dobru dispoziciju za kasnije pružanje psihoterapije.
Psihoterapija je divan, ali težak i naporan posao. Kada bi se njome bavili oni ljudi koji imaju prave sposobnosti za to i jake motive da pomognu, a ne oni koje pokreću neki drugi motivi...pa...to bi bilo sjajno.

Htela bih samo da dodam...psihoterapeut mora da ima odredjene osobine (u literaturi se navode bezuslovno prihvatanje klijenta, empatija, razumevanje, a ponegde i neutralnost - u zavisnosti od pravca psihoterapije)...Na zalost, prakticno ne postoji osoba kod koje se sve ove osobine same od sebe razviju u dovoljnoj meri - zato je potrebna visegodisnja edukacija koja ukljucuje i teoriju i rad na sebi. Tako da jedan kompletni psihoterapeut mora imati i obrazovanje (teorijsko) i iskustvo rada na sebi i odredjene osobine licnosti. Samo sve to zajedno moze voditi uspesnom radu sa ljudima, bez obzira na to kakve oni probleme imali..

Ukoliko nisam zakasnila sa odgovorom, mogu da preporučim dr. Ljubomira Milosavljevića, odlazila sam kod njega na psihoterapiju 2002., tada je radio u Zavodu za mentalno zdravlje, u kliničkom centru Niš. Izuzetan stručnjak i čovek.

Hvala lepo!

Mislim da je doktor LJubomir Milosavljević dobar stručnjak, ali da on poslednjih godina radi uglavnom na slučajevima zavisnosti.

Dajte neki broj ili mejl dobrog psihoterapeuta u Nisu. Po mogucstvu zene.

Иди у манастир боље психотерапије од тога тешко да ћеш добити а бесплатно је,све што треба да урадиш је мало да помогнеш а за узврат пуно добијаш.

Odlican savet )) Ne postoji na ovom svetu toliko dobar psihoterapeut koji nam moze pomoci toliko koliko mozemo mi sami sebi da pomognemo kada naucimo da budemo "sami svoji prihoterapeuti". Naucite nesto o sebi, razumite sebe....i psihoterapija vam vise nece trebati.

Kako doći do besplatne psihoterapije? Na jednom forumu sam video da je neki student koji je još uvek na edukaciji iz psihoterapije... nudio da pomaže ljudima.. Zna li neko nekog takvog u Nišu? ...

Johnny78:

Kako doći do besplatne psihoterapije? Na jednom forumu sam video da je neki student koji je još uvek na edukaciji iz psihoterapije... nudio da pomaže ljudima.. Zna li neko nekog takvog u Nišu? ...

Kliknite za proširenje...

Heh...pa možda ga nisi razumeo jer psiholog koji je na edukaciji za psihoterapiju do određenog trenutka ne sme da je primenjuje a kad dođe do trenutka da sme, čisto sumnjam da će je primenjivati besplatno zbog toga što mora da nadoknadi troškove edukacije koji su by the way ogromni!!! Ne verujem da ćeš naći besplatnu psihoterapiju a da je pri tom kvalitetna! Mogu da ti preporučim besplatno psihološko savetovanje (a savetovanje nije isto što i psihoterapija) za studente mada ako je ovo 78 u tvom nicku godiste...onda sumnjam da si student . Za psihoterapiju koja bi trebalo da pruži dobre efekte ipak ćeš morati da izdvojiš novac.

Ja ne razumem zasto govorite o placanju...pa ljudi lepo odite u Zavod za mentalno lecenje, gde vam je psihoterapija izuzetnih strucnjaka dostupna kao svaki drugi vid lecenja.Lepo odes, vidis, probas ako ti odgovara to je ok, ako ne, promenis doktora i resis problem.

kinky:

Ja ne razumem zasto govorite o placanju...pa ljudi lepo odite u Zavod za mentalno lecenje, gde vam je psihoterapija izuzetnih strucnjaka dostupna kao svaki drugi vid lecenja.Lepo odes, vidis, probas ako ti odgovara to je ok, ako ne, promenis doktora i resis problem.

Kliknite za proširenje...

Kako ti zamišljaš psihoterapiju?

Ja je brate ne zamisljam, vec idem na psihoterapiju.I u sustini sve sto kazem govorim o licnom iskustvu ili napomenem da se o tome ne radi.

kinky:

Ja je brate ne zamisljam, vec idem na psihoterapiju.I u sustini sve sto kazem govorim o licnom iskustvu ili napomenem da se o tome ne radi.

Kliknite za proširenje...

Drago mi je da čujem da su nekome ,,intervencije'' u Zavodu bile od pomoći...nadam se biće još takvih iskustava. Uz dužno poštovanje...ja mislim da ti ne znaš šta podrazumeva psihoterapijski proces ali nije ni važno, važno je da ti si zadovoljna

A zasto mislis da ja ne znam sta je psihoterapija? Ako si raspolozen za edukaciju, izvoli slobodno.
Licno mislim da je poenta i akcenat stavljen na to da prepoznas svoja osecanja, da mozes da ih na pravi nacin opises, da prosto upoznas svoju licnost i svoje potrebe i da ih adekvatno izrazis i primenis u zivotu.Iz ovoga i proizilazi moje zadovoljstvo, a sad strucna nagadjanja sta je psihoterapija mi nisu prioritet.

kinky:

A zasto mislis da ja ne znam sta je psihoterapija? Ako si raspolozen za edukaciju, izvoli slobodno.
Licno mislim da je poenta i akcenat stavljen na to da prepoznas svoja osecanja, da mozes da ih na pravi nacin opises, da prosto upoznas svoju licnost i svoje potrebe i da ih adekvatno izrazis i primenis u zivotu.Iz ovoga i proizilazi moje zadovoljstvo, a sad strucna nagadjanja sta je psihoterapija mi nisu prioritet.

Kliknite za proširenje...

kinky:

A zasto mislis da ja ne znam sta je psihoterapija? Ako si raspolozen za edukaciju, izvoli slobodno.
Licno mislim da je poenta i akcenat stavljen na to da prepoznas svoja osecanja, da mozes da ih na pravi nacin opises, da prosto upoznas svoju licnost i svoje potrebe i da ih adekvatno izrazis i primenis u zivotu.Iz ovoga i proizilazi moje zadovoljstvo, a sad strucna nagadjanja sta je psihoterapija mi nisu prioritet.

Kliknite za proširenje...

Radi se zapravo o tome da se čovek raspitivao o psihoterapiji koja podrazumeva kontakt terapeuta i klijenta jednom ili dva puta nedeljno, seansa traje 45 - 50 min, dakle psihoterapija u privatnim uslovima. Koliko ovo što sam opisao liči na psihoterapiju koju ti posećuješ u Zavodu? Tuđa iskustva kažu da te psihijatar sluša, u glavi ima spisak simptoma i samo čeka da ti dodeli dijagnozu, razmeni sa tobom nekoliko rečenica čisto reda radi i prepiše ti lekove, kao i kontrolu za 14 dana. A kada dođete za 14 dana, on vam se ni imena ne seća i moraće da pogleda u izveštaj da se podseti ,,šta ono beše sa vama'' što naravno, i nije krivica psihijatara već ove države koja na jednog psihijatra natrpa gomilu pacijenata. Kod privatnika toga nema...on vam se mnogo više posvećuje i to je fakat, a rekao bih suština psihoterapije je da se terapeut posveti klijentu radi što bržeg i uspešnijeg postizanja poboljšanja. Učestalo viđenje terapeuta i klijenta je takođe vrlo važan faktor a seansa na svakih 14 dana...hmmm! Još jednom kažem da mi je iskreno drago ako su ti od pomoći bili naši stručnjaci u Zavodu jer stvarno su stručnjaci i pojedinima od njih se do besvesti divim...ali...nije sve do toga koliko je neko stručnjak, postoji još gomila ometajućih faktora.